Dragan Posted May 22, 2022 Share Posted May 22, 2022 Šakti Prolazis, bezimena moja Kroz vrtlog nesrece oko nas A niko se ne pita zasto Jer svi nekud treba da stignu O kako bih zeleo da stanem U tvoje bezdane oci I kako je tuzno biti sam A sami smo na ovom svetu Ali to ne primecujemo Od ljudi oko nas Pozeleh te na jedan nemoguc nacin ! Zivot je prekrasan i cudesan Mozaik na zidu nase duse Cemu reci koje vetar brise Kriknuti iz sve snage Zaustaviti vreme koje nas gazi Zele kukavice Ne mogu im pomoci kao ni sebi Zao mi je - ni tebi Jedino resenje je preci granicu A znati resenje nije interesantno Zato mudraci cute Pitanje je smisao postojanja Trazimo nebo a ono je tu Hiljadu poljubaca usana Trazim necije oci lepse od sna Mozda cu docekati neki autobus Da srce bacim pred njega Ne treba mi kad tako boli I misao nemocnu ubaciti unutra Da zna s kim ima posla Ovde silazim - zauvek ili privremeno `82 * * * Ako si tuzan, napisi pesmu Budi iskren, papir te nece odati A tebi ce biti lakse Ili jos bolje Nemoj reci ni da ni ne Ispevaj pesmu I pokloni je svetu i sebi Nemoj da zalis Jer pesma radja Pesmu I jednog dana cuces Njene bozanstvene zvuke I bices srecan `83 * * * Ne gledaj me, molim te Lako sam zaljubiv Mogu da izgorim, uludo Poverovacu svojim ceznjama, prevaricu sebe A ti ces samo biti tu, nesvesna moje ranjivosti Gledaces kroz mene, srcem daleko Neces cuti daleki odjek mojih bura Uzeces deo spokoja i odneti sa sobom A ja cu odleteti na krilima vetra, sa pticama I necu stati sve dok mi neko ne pokaze Sta je to ljubav i kako treba voleti Zato te molim idi I ne reci nikom, cak ni sebi, da smo se ikada sreli Ne daj da izgorim uludo ! Epilog: Izgubljeni ljudi hodaju ulicama Covece pazi svoje blago, ostavi skoljke Da, lepe su - zato ih vrati moru Miri, `83 * * * Biti vrabac i biti drvo Ne moze svako A to je tako lepo Zelis li probati nemoguce ? Ako zelis na krivom si putu Smesno zar ne Biti izvor i biti put Divno je i lako Treba samo davati vodu i voditi cilju Ostalo dolazi samo po sebi Neke stvari ne postoje Postoje samo nase reci Neke postoje, ali ih ne mozemo reci Nemoguce ne postoji Istina postoji, probudi se ! Biti covek i biti srecan Kako to iskazati ? Kako spoznati i doziveti ? Vecna je tajna Prijatni vetric u lice Put odavno vec ucrtan I jedan znak pitanja u dzepu `83 * * * Prolece je i mi smo srecni Jer u grudima svakog od nas Nalazi se jedan rajski vrt Nasa srca su topla od ljubavi I sve cesce pulsiraju u ritmu Kosmosa Nase misli su sve jasnije i ljupkije Jer nisu okrenute samo nama Ocaravajuce je gledati prirodu koja se budi Jer takav je zakon stvaranja Da svaka kapljica okeana Sadrzi svu njegovu velicinu Zato slusajte kako trava raste I rastite sa njom `83 * * * Mozda je istina bura Sto mnoga pleca surovo slomi Mozda je ljubav oluja Sto neka srca tesko rani Pa ipak, smrdljiva luka, bolja li je Il` turobno lutanje pucinom Plasljivo veslanje, bez daska vetra u jedrima Cutljiva sigurnost u narucju smrti I vidis, prijatelju moj, covek i ne zna Da treba da izabere Jer more je uvek mirno Sunce najcesce greje Dani su, dokle pogled seze, isti A talasi sume ruseci lagano obalu Na kojoj se mi bezbrizno igramo zivota Skrivajuci oci od pogleda Smejuci se preko nisana letu galebova Znas, stari moj, ponekad se zazelim oluje Naseg drugovanja i svezeg vazduha Ponekad se osetim beznadezno usamljen I pozelim da umrem Da sa nekim riskiram, pa makar uspeli Da nekom dam sve i postanem slobodan Samo da ne gledam ljubav - na filmovima Da ne znam istinu - iz knjiga Da ne osecam sigurnost - svoje smrti PS Znam da se smeskas, druze moj Jer ti me razumes, bolje od mene A to je jedini odgovor Na sve teske misli i kosmarne snove Na sve puteve koji me rastrzu I sva pitanja koja se mogu postaviti Zato se smeskam i ja Nazdravljajuci tvojoj mudrosti i lepoti Mozda ce neko poverovati da sam srecan `83 * * * Pristojni gradjanin sa dusom skitnice Lutam ulicama Trazeci reci pesme Koja ce raniti ovo sivilo Trazeci Tebe A svuda kaplje - prokleta zima Pustam kosavu u srce Da izbrise secanja i pokida veze Brisem svoje tragove Ne bi li prevario sudbinu Zelim da se otkacim i da me nema Ali to ne ide Ako sad umrem Bolece me izgubljeno vreme Samo ludaci pisu pesme Namecu svoj bol papiru Umesto da sede kuci i Meditiraju `83 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 23, 2022 Author Share Posted May 23, 2022 * * * Sa dna ponora, iz tamnih dubina Valja se strasna, podrugljiva pesma Tvoje su misli tek trenut` samo Istinu spoznati nikad neces Slaba je tvoja plasljiva snaga Privid je samo tvoj put do srece Hiljadu lepota izvlacim iz sebe Od najdrazih pesama pravim barikade Velicajuc` zivot branim samog sebe Al` me more slutnji na pucinu zove Talasi me nose sve dalje i dalje... Ostavsi sam sta drugo da kazem Rastrgnucu kukavnu prazninu Samo kad prodje ovaj dan `83 * * * Ruke sklopljene u molitvi Bezvremeni trenutak Misao na rubu postojanja Spoznaje tisinu * * * Pustinjak po prirodi Sta trazim medju ljudima Zasto me napusti moj vetar ljubimac I kuda sad sa splasnutim jedrima `83 * * * Budi blaga kao prolecna kisa Ja cu te voleti Daruj svoje sokove neprimetno Bices moj najmiliji drug Zivecemo zajedno u lepoti naseg srca * * * Ne ubijaj zemlju svojim macem, neznance Ne ranjavaj travu teskim cizmama Zaludno ce gitara nocas da ti svira Mozda ce negde i velicati tvoje ime Ali ti ces biti sam * * * Stani pesmo, stanite misli Zasto ste se izlili u moje korito Istinu i lepotu vasu shvatam Ali ko ce mi vratiti, neprospavane Noci, nastanka vaseg Kada vi odete Ko ce ublaziti ostricu S kojom prodjoste kroz mene Mozda sestre vase `83 * * * Sta je na kraju svega Iza brda, iza mora, iza ljudi, iza bora Sta je u dubini, sta u mraku Iza nevidljivog ima li nesto Ceka li nas negde neko Postoje li nasi snovi Postoji li nasa java Il` bar onaj sto odgovor mozda zna Sve je cudno i prekrasno I pitanja stizu nova Ali sada moram stati Na pocetku i na kraju Ima jedna dusa pesnikova `83 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 24, 2022 Author Share Posted May 24, 2022 * * * Trazim jelo koje ce da utoli glad i Rec koja ce da me smiri Trazim istinu koja ce da me utesi Trazim nekog da mu budem drug i Pustinju o kojoj cu da se brinem Nesto rastrze utrobu Kidajuci i raspinjuci misao Ali nije glad Telo i dusa mi drhte od neznanog Koje nije strah Nezadovoljstva grc izbija iz mene Da l` je to nemoc rasplinuta ? Znam da je sreca negde u meni Ali zasto je tuga na mom licu I znam da mi samoca godi A dao bih je sad u bescenje Za jednog pravog druga Jer umreti mozes svagda i kraj Al` ziveti i nesto dati to je vec raj A smejati se svojoj patnji Prezreti radost i bol Mozda je istinska mudrost, a mozda ludilo Kako ti odgovor niko nece dati jasan Moras biti veoma glasan Da se ne cuje krik iz tebe Zato na kraju, il` pocetku vratimo se sebi S prekorom prevladajmo dosadu i nagon za bezanjem Usiljeno se nasmesimo zanemeli Pred ovim ponorom u nama I sretni podjimo dalje Zalivajuci ovu milu nam dzunglu Svojom krvlju i zeljama PS Suvise je vecna simfonija vasione Da bi je culi lako Suvise slozena da bi je spoznali U jednom dahu Mozda je resenje u vecnom sahu`83. * * * Otkloni zavese i pusti Sunce u sobu Dosta je bilo mracnih dana i teskih zastora Budi bar jednom ono sto jesi Prekrasni cvete nebeskog sveta`80. * * * U jasan dan Dve ptice i nebo * * * Najvise se bojim onih dana kada nebo pritisne zemlju, sivo i jadno, kada curi i kaplje sa svih strana i kada se cini da istine nema. Magla ili dosadna kisa, gutaju rec i misao i ostaju samo sumnja i mokro perje. Postoje i takve noci, mracne, kada mi se cini kao da smo pilici u jednom loncu, a iznad nas teski poklopac od neprovida. On je nasa presuda i kazna.`82 * * * Postoje dani koji su kao Bozji dar - laki, prozracni, nezni. Oni vracaju izgubljeno samopouzdanje i ispunjavaju nas zivot velikom radoscu. Vazduh je opijajuci, Sunce miluje kao majka i hiljade rascvetalih mirisa oko nas. Gde god pogledamo svuda je dobro i sve sto dodirnemo postaje sreca. * * * Zasto nad svakim delom mora lebdeti senka buducnosti, ili proslosti, ta obespokojavajuca neizvesnost, ili glupo kajanje ? Kada cemo shvatiti da nema nicega, do onoga sto je sada i da nam nije dano da znamo, kakve nas sve opasnosti i zadovoljenja cekaju u okeanima vremena, u lukama prostora i dubinama naseg srca ?`83. * * * Jednoga dana presusice reci i ostace Mudrost Nestace patnja i zivece se Blagostanje Cvetace ljubav pod toplim suncem Istine`83. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 25, 2022 Author Share Posted May 25, 2022 * * * Zarobljenici neznanja Cekamo da prodje oluja Ritam kisnjih kapi`80. * * * Ispitujemo se pogledima Trazimo danima Srecemo nocima O, da li cemo se ikada voleti * * * Dodirnula si me Nisam vise bio nestvaran Htedoh da ti zahvalim poljupcem Usne nadjose prazninu Oci pustise suze`82. * * * Voleo bih da ti pokazem svoju ljubav Jer ja znam kako ona izgleda Ali za to treba tako mnogo snage Mnogo vise nego napisati ove reci I zato cu je sakriti od tebe Mozda ces je ipak osetiti Bio bih srecan`83. * * * Devojko ! Zelim, vecno da te gledam Cistocu da pijem iz tvog pogleda Neznosti tvoje da se stidim Zelim da te uzvisim Da ti andjeli pozavide A ipak da ostanes kraj mene Ili jos bolje Da oboje zaronimo u nebeske visine I povedemo sa sobom sve ljude Ne znam postoji li taj put Pa ipak, moja ceznja je tako jaka Da bi se i planina pred kojom stojim Pomerila, ako to od nje zatrazim`84. * * * Slikari te ucinise besmrtnom Jedna si kroz sve vekove, ali Zasto te tvoja Pesma tako mucno boli I tvoj zivot tako cudno sjaji Pitas se i mozda slutis Da sloboda o kojoj sanjas Nije samo prazna rec I teskoca odluke Da lepota koja si Ti Ne znaci patnju i lagano umiranje Da srecu koju ne znas Ipak mozes doseci Zelis li da budes sigurna Podji slikarimaMaji, `84 * * * Tuga ubija srce, draga moja I zato nikada ne dozvoli Da ti u oku suza zablista Makar i nebo palo na tebe Ili te sasekle vlastite misli Mozda ce biti i tezih dana A ti se ne daj i prkosi Prolaznosti sto kuca na vrata nasih osecanja Jer isto tako bice i radosti I sigurno ces opet voleti Zato zakopaj svoju setu tako duboko Da je ni ljubav ne moze naci I zaledi osmeh na svom licu Da vecnu lepotu poneses na put`83. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 26, 2022 Author Share Posted May 26, 2022 * * * Dolaze dani i donose buducnost A mene ne pitaju zelim li je Za ciglu blizi cilju Gledam u vecnost Slutim Jos jedan zid je sagradjen Kroz koji jedino smrt moze proci Kad dublje razmislimo zivot je nemoguc Pa ipak, zivi se, voli i sanja Da l` je to kukavicluk, izdaja i greh Il` varka i fantazija moga uma I opet prolaze buducnosti I uvek ista smrt nam dodje Porusi zid, izbrise secanje i ode Sta ostaje `84. * * * Prolazimo mnogim putevima Za sobom ostavljamo konake i pospane krcmare Prasina iz koje dodjosmo Prati nas u stopu A mi tezimo novom Jutru Tiho vece, usnulo selo i Zvezda padalica u oku neba PS Cudni su putevi kojima putujemo i cudne stvari nam se desavaju. Velika tajna. * * * Dani su prosli I sta mozemo reci Dosle su noci Da mirno sklopimo oci`83. * * * Iz moga oka u tvoje Dusa dusi, srce srcu Za zivot i ljubav Ne znamo sta, ni kako, ni cemu Al` plava radost ipak ceka Da se otvorimo i poigramo sa njom Iz tvoga oka u moje Misao skrivena, zelja ista Nebom da hodamo srecni, savrseni * * * Draga devojcice sto volis kisu Kazi mi tajnu svoje ljubavi Zelim da volim sa tobom - nauci me Daj samo mali znak I shvaticu kuda te nosi ritam kapi Predacu se njihovoj moci ciscenja Zlatna devojcice pokazi mi Zauzvrat, darivacu ti svoje Sunce Njegovu caroliju, moje srce Tek tada moci cemo Trcati zajedno s rukom u ruci Leteti s vetrom Ziveti`84. * * * Pozeleh da napisem pesmu Da bude, kao sto sam ja Beskrajna, tajna, nezna Da zivi zdrava, srecna i snazna I dalekim nekim svetovima prenese ljubav moju Pozeleh, cistog srca Dodje san i napisa je`84. * * * Govore ljudi lepe reci i Zaklinju se da ce vecno voleti Oni to misle i osecaju sasvim sigurno Nesto od toga i ostvare Ali nasa trosnost i nepostojanost Svode sve to na ovaj trenutak`83. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 27, 2022 Author Share Posted May 27, 2022 * * * Zlo sam ucinio Trazim pomilovanje Dobro sam ucinio Trazim pomilovanje Nista ne ucinih Trazim pomilovanje Uzalud - nema milosti, ni dzelata`82. * * * Ne postoji vise obala na kojoj se moze mirno lezati na pesku i upijati suncevu toplotu, bez ijedne misli, oblaka na nebu, ili talasa na moru, zaronjen u sebe, u mir, u nista.`82. * * * Prijatne reci za tudje usi Zavodljiv pogled za njihove oci Moderan izgled po njenom ukusu Tiha patnja samo za mene`83. * * * Trazim te po uglovima noci Cekam te na bulevarima sumraka Zelim te kao svitanje A ti to ne znas Ili te nema`83. * * * Bozanski par Cista lepota Sta reci vise O igri leptira`83. * * * Iskoristi mir Jesenje sume Pusti njegovu dubinu u sebe Dozvoli da te ogreje njegovo znacenje`83. * * * Dostojanstvo prirode Cvece od leda Radost vazduha Snezni vrtovi Topcidera Bistro nebo Svetlost Sunca Belina Mekoca Tisina`84. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 28, 2022 Author Share Posted May 28, 2022 * * * Putovanja za mene imaju neku carobnu privlacnost. Ona stvaraju tako zeljenu iluziju, da je je sve oko nas prolazno i nestvarno, a da smo mi, ti koji vecno trajemo. Cini mi se da dobijam moc, da shvatim i obuhvatim taj prostor kroz koji se krecem i cinim se sam sebi nekako vazan, jer se krecem cilju, a sve oko mene stoji beznacajno i nepokretno.`82 * * * Putnik je dugo isao stazom i na njoj nije sreo nikoga. Isao je njome nekad srecan, nekad tuzan, prolazio lepim i surovim predelima i vrlo je retko sumnjao u neophodnost putovanja. Tamo odakle je krenuo nije bilo nikoga i davno je vec zaboravio zasto je krenuo. Cinilo mu se da njegov put nema kraja i cesto mu je zbog toga bivalo tesko. Prosle su mnoge godine, njegova kosa dobila je srebrnu boju, pomalo se i umorio, ali je jos uvek zudeo za necim, sto mu je izmicalo na dan hoda ispred. Jednog dana, tacnije predvecerja, dok su se zvezde rojile na letnjem nebu, naisao je na jedan putokaz. Prenocio je u njegovoj blizini, nemirnih snova, da bi sa prvim zracima Sunca mogao procitati jednu rec napisanu na njemu: P O C E T A K Ostar bol prostrelio mu je srce i um, mozda je kanula i neka suza i on je seo u prasinu pored puta. Sedeo je tako, dok je Sunce prelazilo nebom i ko zna sta je mislio, sve dok jednog trenutka nije ustao i krenuo, zadovoljno pevuseci neku melodiju.`83. * * * Cini mi se ponekad, da u meni postoji nezna pticica, koja umiljato guguce i u kojoj je sve ono moje najvrednije. Veoma cesto je nisam svestan i mozda ponekad posumnjam u njeno postojanje, ali sada, u ovom trenutku, svesniji sam je nego ikad i moje srce je puno, njene bezgranicne veselosti i pesme. Sada kada je nazirem, jasno mi je da to nije obicna ptica. Njena krila su jaka i ona leti visoko, njene prodorne oci vide duboko, njena pesma je mudrost, srce joj je ljubav, oblik postojanja lepota, a ime istina. U casovima radosti ne treba razmisljati o tuzi, ali pitam se zasto je ona tako redak gost u mojoj kuci, koji su njeni nebeski putevi i kako da je zadrzim jos koji tren ? Izgleda, kao da je i pored svih svojih krasnih osobina, pomalo stidljiva i cudljiva, najvise voli svoju osamu i nebo, a ja sam je kao gordi hvalisavac nosio u kavezu, na vasar, da ljudi vide njeno sjajno perje. Mozda sada znam, mozda ona zna, da ce je odsad videti samo moji prijatelji, a ja cu je mamiti ljubavlju, da sto cesce obasja moj zivot svojom umilnom pesmom.`83. * * * Zar je druga osoba tvrdjava koju treba osvajati, puki objekat naseg interesovanja ? Ne, radije verujem u rajske vrtove - pa cak i ako su okruzeni zidinama, ocekujem od gospodara, da otvori kapije i pozove me unutra, a uz to jos, da spremi najlepse darove sa svoga poseda. * * * Postoji neka prepreka Nasa je stalna teznja da je savladamo Jer iza nje je nesto veoma znacajno Ako je predjemo uloge se menjaju Drzeci se za ruke mozemo je prevladati * * * Ceprkati po svojoj unutrasnjosti Kakve li bezobzirnosti Kajati se a zatim gresiti Kakve li zablude Biti optimista i ziveti Kakve li hrabrosti O svemu tome pisati Kakve li gluposti`83. * * * Uznemirujuca, gotovo panicna misao Povuci se na vreme, rastrgnuce te vlastite sumnje Zbaci okove i povoljne mogucnosti Odbaci sebicnost i mastanja Makar jednom voli bez ostatka I zivi bez straha u srcu Sve ce biti dobro`83. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 29, 2022 Author Share Posted May 29, 2022 * * * Vecito hladni Polovi, samuju bezrazlozno Veseli zagor ne moze ih utesiti Licemerje, hladnoca srca Zaledice cak i ekvator Boriti se cisto i nevino Ne moleci nizasta Razoruzava protivnika Pa on i ne postoji Reci nesto, zasto Pa ipak postoji potreba Usmereni tok energije, ili dijalekticka bol Ukinuta realnost postaje mucenje Duh uvek tezi vecoj sreci Kada se zaustavi znaci da je nasao To je sva mudrost ali Da bi se do nje doslo Treba umeti cekati Utelovljeni ocaj nestaje Ali sreca jos visi u vazduhu Treba je samo ubrati`83. * * * Hteo sam u crkvi da potrazim Boga. Crkva je bila zatvorena. Bog nije bio kod kuce. * * * Svako od nas ide svojim putevima I retko nam se pogledi sretnu Uhvaceni u mreze misli Batrgamo se kao ribe na suvom`84. * * * Isti su mi dani i iste noci Kada spavam, kao da sam budan Kad sam budan, kao da sam mrtav Tezina besmisla vuce me u ponor Kud god da odem tuga ce moja samnom Svrha, gde je ? * * * Oprosti, nema kajanja Iako boli pogled unazad Dobro je Ubismo zivot u neznanju Laz osmehom caruje Bice borbe Dobro je`84. * * * Jaci nego ikad - osecaj da hodam po vrlo tankoj zici iznad ponora. * * * Zivot je nadanje, prijatelju moj I najlepsi tren samo je senka Onoga sto ce doci A doci ce onda Kada na dnu svoga bica Otkrijemo Tajnu Vecne Radosti I znam, negde u Vecnosti Ona nas ceka Tuzna zbog naseg beskrajnog lutanja I sprema darove Onima koji ce doci Ako dodju Zivot je nadanje ...`84. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 30, 2022 Author Share Posted May 30, 2022 Deset sekundi zivota Sve je oko nas bilo kao u bajci. Jezero, Sunce, livada, zvuci G. gitare uz koje ona i ja plesemo poput dva leptira, ili mozda dva sumska vilenjaka. Jay Guru, jay... Proslo je tek nekoliko nedelja od kada sam upoznao tu cudnu devojku i ovaj nepoznati, a ipak tako blizak ritam mantri, koji je izazivao neocekivane reakcije - telo se pokretalo nekom svojom voljom, ponekad nezno, ponekad divlje, dok mi se u glavi dogadjao vatromet sa kineskih proslava, a pojam o mom sredistu dobijao maglovite obrise. Cinilo mi se da su prosle godine, ili da smo se oduvek znali, a sada se samo ponovno otkrili, prepoznali. I ta carolija ponovnog susreta nosila je u sebi puno radosti, razigranosti i neobicnosti. Izgledalo je kao da sam se ukljucio u struju visokog napona - nekoliko sati spavanja i malo hrane, uz puno aktivnosti postali su uobicajeni. Sve je oko mene, zapravo, bilo kao i pre. Sa jednim izuzetkom. Ja sam se promenio. Nezni nagovestaji ljubavi kucali su na vrata moje svesti. Zivot je postao interesantan. Majsko sunce blizilo se svom dugom zalasku a mi smo krenuli u grad. G. je pozurio biciklom da stigne pre nas i napravi veceru. Isli smo sumskom stazom pored jezera. Ona ispred, ja iza. Bosonogi. Bio sam zadovoljan danom, njegovom puninom, sobom i celokupnim Postojanjem. Ispunjavalo me je jedno osecanje koje bih svakom pozeleo pre nego utone u san - zahvalnost. Ali ni tu nije bio kraj. Iznenada se iz mojih grudi "otkinuo" belicasto-maglicasti, energetski oblak i zaplivao ka njoj. Trenutak kasnije ona se okrenula i zagrlila me. "Volim te" - rekoh. "Znam. Osetila sam" - odgovori ona. Poljubismo se. Posto smo se odvojili osecao sam kao neku elasticnu nit koja je spajala nase grudi. Posle par koraka sagnula se i uzela nezni, raskosni cvet, koji je otkinut lezao pored puta. Drzala ga je oprezno u ruci, poput kakvog ranjenika, a onda stavila ruku zajedno sa njim u moju ruku. I zazmurila. Posli smo dalje tako jedno pored drugoga, igrajuci se - ja iznenadjen, ona s poverenjem. Na trenutke smo oboje hodali zatvorenih ociju, poput slepaca, nesigurnih koraka, sve dok me strah ne bi naterao da proverim sledeci korak i otvorim oci. Ona je uporno zmurila, prepustajuci se mom vodjstvu. Tek sam tada poceo uvidjati sta znaci nekoga voditi - gledati za njega, govoriti mu o putu koji on ne vidi, blagim stiskom ruke, ili samo biti uz njega dok ga on prolazi. Priblizavali smo se sporo prvim kucama gradica. Smracivalo se. Pretvorio sam se u oci, gledajuci pomno put i pokusavajuci da kroz ruku prenesem to sto vidim. Ona utonula u svoj mrak, pratila je opusteno i hrabro moje nagovestaje koji su je vodili u nepoznato. Sumski put i njegove neravnine, smenio je prvo makadam, a zatim asfalt i semafori; moju pocetnu nelagodnost i razmisljanje o tome sta ce ljudi misliti o nama smenila je potpuna utonulost u gledanje i vodjenje. Bio sam ipak zahvalan sumraku i retkim ulicnim svetiljkama koji su nas skrivali od radoznalih pogleda. Kasnije sam primetio da vecina ljudi zapravo juri nekim svojim putevima, ni ne primecujuci sta se desava oko njih. Nakon 4 kilometra i oko sat vremena hoda, stigli smo u vrt male crkve u centru grada, koji je bio jedna od oaza za sve one koji traze mir. Stali smo pred mozaik Isusovog lika. Vec sam ranije primetio da nedostaje jedan zlatni kamicak na njegovoj odori. Sada sam znao da se taj zlatni prah rasprsio na nas, a blagost njegovog pogleda odjednom je postala tako prepoznatljiva i bliska. Zazmurio sam. Ritam naseg disanja gubio se u tisini veceri. A onda je vodoskok bljestave svetlosti projurio kroz moju kicmu i razlio se u glavi. Otvorili smo oci, cini mi se istovremeno i ja sam neverujuci u njenim ocima video - SEBE. Onda smo se zagrlili i opet me je iznenadio taj osecaj da grlim sebe. Jednostavno nisam mogao da ocenim gde prestaje moje a pocinje njeno telo. Cak mi ni gledanje nije u tome pomagalo. Izdajnicki je potvrdjivalo da je njena ruka moja. Srce mi je divlje smireno kucalo, disanje je teklo... A onda sam pogledao ka zvezdama i na moje veliko iznenadjenje video sam tamo opet sebe. One su treperile, kao da imaju oci i da ... one su se smesile kao da su saucesnici tog cudesnog dogadjanja. Nasmesi sam se i ja njima osecajuci jedinstvo sa svime sto me okruzuje. U meni je vladao duboki mir pracen (ili prouzrokovan) otsustvom misli. Sve je to trajalo nesto vise od desetak sekundi, ali je izgledalo kao da se nikada nece zavrsiti. Sa rukom u ruci trcali smo zatim ulicama, a cinilo se da polecemo put neba. Ko zna mozda zaista i jesmo ? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted May 31, 2022 Author Share Posted May 31, 2022 * * * Dodji ! Telo je zeljno tvoga dodira Ne oklevaj ! Dusi je tesko u noci bez tebe Ruke su pruzene sneznim bespucima Ne bi li nas mali razlog Pobedio svako nase protiv Ne cini nista, ne reci Dodji ! Da sanjamo najlepsi san Bez ceznje, sjedinjeni, budimo Kako bih rado prehodao taj put Usnama dotakao svaku predjenu stopu Otvorio ti sirom vrata svoga srca Da se ogrejemo na njegovoj vatri Al` put je cudan, trazi tebe A meni ostaje samo da molim I molim, o kako molim Gospode daj da je volim * * * Leprsa haljina U oku iskra Ili mozda suza Ne, ipak je tajna Lakocom leptira Zelim doci Tebi Srni bistrookoj Premeriti osmehom Tvoje dubine Igrati se nevinosti pod zvezdama Na rastanku pokloniti se Tvojoj lepoti I ne reci zbogom plamenu moj, neupaljeni vec samo ljubim Te * * * Zelim te taci, al` dodir mi je plah Boginjo mojih snova, predvecna kraljice U ljubavi nema nagodbi Pa ipak, mozemo li se sresti na pola puta Ili ce svako morati sam Prepatiti sav put od iskona Od samog sebe do drugoga Od mrznje do ljubavi Znamo li, smemo li, hocemo li * * * Osecam neslobodu nasih tela i misli Osecam sebe i bliskost tebi Osecam sta zelim reci, al` su reci slabe Osecam radost i toplinu ovog casa Izazivam tebe i postojanje Zelim vatrenu igru Da noc ova bude smisao Budi slobodna kao sto jesi Ne idi natrag u staro Poljubi me, zavoli me I udji sa mnom u novi dan Mozda je suvise slatka ova pesmica Kao u nekom osrednjem filmu Pa ipak, napisah li je srcem Najbolja je, od svih napisanih Jer nema kraja i pocetka skrivanju A tako hocu ljubav da volim * * * Pogled je tvoj radost moja Pogled je tvoj milovanje duse nezno Oci su tvoje daleke zvezde, jezero u gori, vatra u srcu Pogled je tvoj moja optuzba i presuda i smrt On je i moje rodjenje, kada zazelis * * * Samo slobodan covek moze voleti i biti prijatelj Rob najvise sluga Ljubavi moja, plamenu Mila, oslusni ritam svoga srca * * * I najednom ne znam kuda bih Ovaj park je sasvim dovoljan I tvoje pismo Pa ipak sam, beskrajno Ili smo zajedno Sunce greje, ceznem Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted June 1, 2022 Author Share Posted June 1, 2022 * * * U srcu svih nas postoji Neko koga ne poznajemo Bez njega je nas zivot nezamisliv I svi dani uzaludni Zato nam je zao kada ga izgubimo Ili ga nismo nasli (mada to ne primecujemo) Neunistivi uzrok patnje, gledati na poseban nacin Jer ti si mi draza od drugih * * * Znam da ti ne cvetaju ruze U ovom polju punom trnja I da je tesko nositi telo Od jednog do drugog svanuca Al` ipak kad bi videti mogla Pupoljak jedan koji sanja Bilo bi lepse i tebi i meni I ovaj rodjendan pun slavlja * * * Licnost je nasa prizvuk Slobode Poput latica nekog cveta U samom sredistu sta se krije Ni sam djavo ne zna Ili mu smeta * * * Zasto Kad hocu reci da kazem ne Kad zelim ostati odem i uvek kazem pogresnu rec Kad sam srecan, iz dubina tracak sumnje tezi padu Kad te volim, bezim od tebe Kad ti zelim neznost reci skrivam se smehom blesavim Kad trazim tvoj pogled nadjem svoje ruke Kad te dodirnem zatreperim kao list na vetru Zasto Zasto Zasto Ljubav Reci su lazljive kukavice Sto stoje na granici nasih osecanja I kao svaki granicari Uzimaju svoj danak Misli su samo isprazni odjek Nasih stvarnih - a skrivenih dela Kako priznati vlastitu stvarnost Kad nema niceg boljeg od tela Dela su nasa tek nesvesna igra Sa onim cemu dusa nezno zeli prici I pre nego osetimo radost Zelimo se sa time razici Na kraju samo ostaje ljubav Puno, il` malo, mnogi ce reci Al` mreti za nju ipak je lepo Makar to ne vodilo sreci * * * Kad klasje zablista ponad beskrajnih polja Setim se kose tvoje i svilene marame I tvoga belog grla i glasa I ociju sto iskre i usana sto tope Led oko srca moga i hladnocu u dusi tvojih jabuka i grozdja sve tvoje slasti Setim se Da smo bili i bicemo i jesmo Setih se I bi mi lakse * * * I kad pomislis da si beskrajno sama Oseti lepotu Sa tobom sam Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted June 2, 2022 Author Share Posted June 2, 2022 * * * Tek iznikla travka Ostricom kose Spoznaje bol * * * Gde prestaje Sever, a pocinje Jug Na karti nasih zivota Koja je tanka linija Koji put trnoviti Sto razdvaja moje srce od tvog Gde pocinje Zapad, a gde Izlazi Sunce prvi put I zna li obzorje da se na njemu Spajaju nebo i more * * * Zivot je nas kao reka il` uzak, vijugav Put Na cijem kraju neko nas ceka nimalo nestrpljiv, niti ljut Covek je onaj sto mora saznati ono sto niko ne moze znati I tome svoje srce dati ne zaleci i ako pati Kaze mi reka svojim zuborom - om Zivot je radost, zivot je slava, teska je jedino pognuta glava I put mi kaze svojim tragom - pomiri se sa Bogom i Vragom Za srca nasa, koja su vatra Ljubav je svuda i svud je Tantra * * * Dane i noci zivota svoga provedoh s tobom - a kao da je malo ! Na cistom, skrivenom mestu bezvremenom Jos vecu radost Slutim Madlen O, sveta zeno svih vremena Ti sto stvaras i odrzavas Svojom zrtvom, ovaj svet Bozanstveno bice, a ipak od krvi i mesa Od propadljive tvari zemaljske, a ipak ... vecna Majka si svih majki, Adi Shakti Primi nas u svoje narucje i pomiluj, Nestasne sinove svoje i kceri Podari nam Radost, Uzitak i Zmijsku snagu Tvoju Da osvojimo Slobodu od sestre ti Maye U ime ljubavi Tvoje, otvori nam vrata sveg znanja, Zaigraj gola sad ! Nesto mi ipak govori, da saznati necemo, Tajnu kojom se Svemir odrazava u oku Tvom Igra u zanosu, slusajuci muziku Tvoje frule, I Tvoga vencanja sa Sivom, Dok ne sagorimo ! * * * Pravi putevi nisu siroki, niti su asfaltirani, ali njima se ide radosno i mirno. Am See Jasmin ist die schönste Blume Welche kenne ich Gärtner oder Biene werden Jetzt erobert mich Keine Nächte kann ich schlafen Denkend über sie Was man nun machen soll ? Leben hier ist einfach toll ! Cora, Schoki, Schiba, Skate Welle, Sonne, Felsen, Great Schwäne, Spatzen, Krischna, Ram Hare, Hare, Himmel, Schlamm Rollschu, Sehnsucht, Velos, Olivije Haschisch, Liebe, Musik, jee Locker, Spanend, Gleichgewicht Bändchen, Frisbi, ganz geschickt Bunte Masse neben kleinem Strand Bare Füsse, Bälle, Gras und Sand Komiker, Moskitos, Gleichgültigkeit Sex, Einbildung, Bequemlichkeit Männer und Frauen spazieren gehen Polizei, Rebellen, nicht verstehen Zeit verfliesst weiter im seidenen Hemd Zum Beispiel - bin ich hier Fremd Trotzdem, sage ich ja zu deinem Reiz O, liebe Schweiz Gott sei Dank, bin ich hier Zauberei tust du mir Verrücktes und phantastisches bist du Land Das ist aber nur mein Verstand In meinem Herzen Leidenschaft hat Fang Sitzen in der Stille, Sonnenuntergang Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted June 3, 2022 Author Share Posted June 3, 2022 * * * A smrt ce moja biti Kao kad se na cesti Istopi pahulja prvog snega - Jedna od mnogih Skupice se povorka nekih ljudi Da oplakujuci mene Oplacu sudbinu svoju - Onih koje hladna raka jos ceka Pristupicu tada svome Bogu I reci: Presudi posteno Prema meri svoga milosrdja I moga bola A zatim cu mirno usnuti Sa osmehom Sunca na nadgrobnom cvecu Posmrtna pesma Jesen je, umire ljubav Ali to boli nekako tiho Kao kad Sunce lagano zadje za bregove Hladan severac igra se Uvenulim liscem uspomena Ostavljajuci u grudima prazninu Placem bez suza, jecam bez uzdaha Moleci se Bogu silnom, Bogu nepoznatom O, daj da opet mogu da volim ! U tudjini Besramni vetar Na brdu ponad Ciriha Razgolicuje Zedj za zivotom Svetla u daljini zmirkaju Granje sumi, stabla jece Oluja ce Njezina razuzdana kosa Razigrana u mojim ocima Toplota usana i njen miris Bole prisnoscu I sve oko nas kao da vice Disite zudno, sada ste zivi A ona vecnost daleka Nebeska, moze da priceka Ceznje samoce Da, ponekad pozelim biti Bog Svuda biti i sve doziveti Ici hiljadu i jednim putem Kao dete i kao starac Ljubavnik i ljubavnica Svojih vlastitih ceznji A onda pogledam oko sebe I gorko zaplacem Nije lako biti Bog * * * Da li sam otisao dalje od svog oca Ili jos u predackom vrtu zivim Ptica u kavezu Setno, presetno Pesmu slobode pokusava Zvuk beskrajnih mogucnosti Zlatnim linijama kaveza Ogranicen Bolno, neumitno * * * Kako su samo pevale ptice Na brdu moje mladosti Cujem ih opet sada Na jednom stranom brdu Isti zanosni cvrkut Ista zivotna radost Ista nedokuciva tajna Samo ja nisam vise isti * * * Ruze koje ti poklonih Davno uvenuse Al` moja ljubav Uvenuti nece Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted June 4, 2022 Author Share Posted June 4, 2022 * * * Ich kenne Dich nicht Ne znam te Du kennst mich nicht Ne znas me Und doch Pa ipak Wir sind Eins Jedno smo * * * Kein Wort Kann es beschreiben Aber Ich fühle es * * * Deine Augen habe ich gekannt, bevor du geboren warst Der Zufall sagen Allwissende Ich nenne es lieber Grosse Geheimnis Goldige Uhren opfernd Finden wir Glück im Jetzt Oder nicht ? Waldfeen Ihr, liebe Funken Danke für das Licht ! Möge die Göttin Euch geben Das Ihr nochmal In Ihre Liebe und Ihr Friede Geboren werdet Und werdet Flamme Werdet Licht ! Hebammen * * * Da li vam se ikada desila Besana noc Dok zena i dete spavaju Neznost do boli, do plakanja Ljubavi moja, ako si katkad i slaba, usnula Jaca si od svakog zla Sine moj Ako si i mali Nadrastas vasionu Svojom nevinoscu i osmehom Boze, ako te i nema Hvala ti Mir, ljubav i svetlost I, oh, besana noc * * * Veceras bih umreti mogao od tuge Reka proslosti i slutnje buducnosti Balasevic u D-molu Tako sam sam nocas Bez zavicaja Bez zene i deteta Bez obecanog neba O, kad bih samo jos jednom mogao Videti svoga tatu * * * Zelim te dodirnuti Neznoscu prolecnih pupoljaka I tiho sapnuti Otkucaje moga srca Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted June 5, 2022 Author Share Posted June 5, 2022 * * * Voleo sam skoro jednu zenu Preko interneta Vreme je proslo Talas topline je prosao Al` modrice su ipak ostale Ljubav, ah ljubav * * * Da li je do pesme koju procitah Ili do zvuka tvoga imena Tek, u meni nesto zatrepta Poput lista na vetru I potrca poput srne I zausti nesto da kaze Ali odmah zatim sakri se U izgled obicnog coveka * * * Uvek isti, dobropoznati put Napravi iskorak u stranu Iznenadi me * * * Cini mi se mogla bi me oblikovati Prema svome nahodjenju, a da se u meni Nista ne pobuni Kuku meni opet cu Da se zaljubim na nevidjeno Gde ce ti dusa devojko Rec po rec obecase se jedno drugom vise nego sto ova zemlja Moze da izdrzi * * * Suocen sa tajnom U dubini tvojih ociju Naslucujem Smisao postojanja Ovoga sveta * * * Znam da je bolelo Stari moj Pre svega Neljubav Nerazumevanje A onda i telo Marlboro man se smeska Satni mehanizam namesto srca I mozak nagrizen rakijom Zavist Misljah da je u meni nema Kad uhvatih sebe kako Sam ljubomoran i zavidan Suncu koje te je na plazi obasjalo Talasima koji su ti sumili svoje pesme Pesku i kamencicima (ili behu stene) Koji dodirivase tvoju kozu Momcima koji te gledahu i Koji te vide Svetu koji bese Tvojim ocima obuhvacen Nekom prolazniku, kome si se nasmesila Kad bih samo mogao biti jastuk Na kome spavas Videti te snenu jutrom i pospanu s veceri Videti te radosnu do suza i Kad ti se usne skupe od ljutine Poznavati te u zanosu ljubavne igre Ili kad bih bar mogao biti ptica Koja leti iznad tvoga mora I za kraj jedno pitanje Da li si zaista stvarna Ili si samo Sustina PoezijeDragoj Marijani, na poklon, pred dalek put Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted June 6, 2022 Author Share Posted June 6, 2022 * * * So mag ich es Deine Haare riechen nach frisch gebackenen Kuchen Deine Hände nach fruchtbarer Herbsterde Dein Schweiss nach süssen, bunten Wiesenblumen Ja, so mag ich es * * * Prodjoh ispod dvostruke duge danas autoputem s autom Da li ce mi se zelja ispuniti ? ili se ipak mora proci peske ? Duga je nestala par tamnih oblaka prosaranih plavetnilom vece autoput auto ja * * * U odbljesku kristala Seta i Secanje Na neke buduce dane * * * Na tragu nase istinske prirode Neogranicenost Bezvremenost Radost U pogledu deteta Detetovom pogledu * * * Opijeni ljubavlju Pevasmo veceras U slavu Gospoda U osmehu U pogledu Prepoznasmo se I kao da nikad Tudjini ne bijasmo Nijedan rastanak Rastaviti nas ne moze Nikad vise Jer Vremena nema Ili je stalo Kud god da krenem U srcu vas nosim * * * Najzalije mi je Kad trenutak ne primetim U kome basta se, pupoljcima ospe Kad mi vreme, poput zemlje sasusene Kroz prste se mrvi I kad zaboravim Zvezdano nebo da pogledam * * * Otisao sam u bastovane Da me ne bi nasli Oni sto traze Vojnike za svoj rat Vernike za njihove crkve Bolesnike koje bi da lece Gledaoce losih vesti i reklama Otisao sam Da me nikad niko ne bi nasao Osim onoga ko trazi Zaljubljene u ljubav Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dragan Posted April 26, 2023 Author Share Posted April 26, 2023 Vreme Nekako je uvek suncan dan kad dodjem da te posetim. Jednom, dva puta godisnje. Kao da cela priroda zeli da naglasi taj kontrast, ja ovde gore, ozaren svetloscu, nazovi ziv, tvoje kosti dva metra ispod u mrklom mraku i vlazi. Tvoja dusa, ko zna, nadam se na nekom nebu. Sedam na kamen koji je tvrd i hladan, nadgrobna ploca je malo okrnjena, da li od vremena, ili neke barabe, pored tvoje fotografije uklesana nekakva vijugava grancica, petokrake valjda vise nisu bile drustveno podobne. 1941. - 1995. 1938. - Gledam mrave kako idu svojim putem, osluskujem grobnu tisinu, cekam neki znak. Tu i tamo prodje neka zakukuljena baka, sa kofom vode i lopaticom u ruci, ili nekim cvecem. Ja uvek dodjem praznih ruku, iako sam tako puno od tebe dobio. Znas i sam da ne volim rituale, svadbe, rodjendane i pogrebe. Mrtvi sahranjuju mrtve i placu nad samim sobom. Nemam ti ni puno toga reci, sve je po starom, dani prolaze, stari se. Ostaju samo secanja. Znas ono kad smo se na Biogradskom jezeru vozili camcem, kada si me ostavio na pola Lima da sam proplivam, kada si me ogrnut oblakom prokletog duvanskog dima, nemilosrdno pobedjivao u sahu, kada si me sa tvrdom muskom, sakrivenom suzom, pratio na putovanja... Stari moj, nedostajes mi, tvoj pogled, dodir, osmeh. Steta je da nisi doziveo, u kakvog momcinu ti je unuk izrastao. Ustajem polako, milujem kamen, korak mi je tezak, zamisljen. Sve izgleda tako nestvarno, kao u nekom snu. Zbogom stari, vidimo se sigurno u nekom drugom zivotu. Na putu ka svetlosti Topla i hladna Umilna i nezna Po uputstvu jednog vecnog programa Iznedrila si zivot moj Ophrvana jadikovkom svagdasnjom i Prokletstvom bitisanja zemaljskog Molila si Boga U koga neverovase Da ti dusu izmucenu Oslobodi I Bog ti zelju uslisi Nedostajes mi * * * Kad valovi radosti Niotkud nepozvani Razliju osmeh Citavim bićem Dok sumom setam I kada primetim iznenada Da volim ptice Koje pred prozor dolecu Da pesmu svoju daruju A opojni miris Iz dubina zemaljskih Travom i cvecem Suncem i kisom Zivotom se rasprostre Tada znam Prolece je U dusi Pocelo da pupi I plodovi tek posejani Neminovno ce sazreti Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now