Arsenije Pesic

Ide čaršav. Za razliku od većine ljudi, mene uglavnom neke pobede Partizana teraju u očaj i odustajanje od daljeg praćenja ili smanjenje emotivnog angažovanja. U svakoj sezoni od dolaska Željka, osim f4 stative, bila je neka takva pobeda. Ove sezone, to je bila Baskonija. Po pravilu, takve pobede najavljuju seriju poraza. Sad ću da napišem jednu genijalnost koje se niko pre mene nije setio: za mene, tri su glavna razloga zašto Partizan gubi utakmice: loša igra, loša rešenja u neizvesnim završnicama i sreća. Kraj genijalnosti. Uloga ili krivica trenera u ova tri razloga je različita. Za prvije najviše odgovoran, iako i tu postoji gomila detalja zašto neki tim igra loše, svaki od njih je direktno ili indirektno povezan sa trenerom. Željko je, rekao bih, trener kojem je potrebno više treninga da bi mu ekipa izgledala dobro. Nije uvek pravilo da mu ekipa izgleda bolje kako sezona odmiče, ali jeste pravilo da najgore izgleda na početku sezone. Ograničenja u trajanju priprema za sezonu, kombinovana sa reprezentativnim takmičenjima ga ozbiljno pogađaju i to nikada nije ni krio. I on tome ne ume da se prilagodi. Što se ove sezone tiče, Partizan igra vrlo promenljivo, s tim što je minus amplituda daleko izraženija. I imamo karakterističnu situaciju da postoje periodi dobre igre, ali veoma ograničeni. A kada stane, stanu svi i nema nikoga da povuče ručnu. Ipak, poslednje dve utakmice donele su vidno bolju igru, ali i dalje nema pobede, što nas dovodi do razloga br. 2. Zašto gubimo neizvesne završnice? Opet nekoliko razloga. Ono što mene najviše nervira je da se u svakoj ekipi Partizana neverovatnom lakoćom zapati luzeraj, to su situacije kad prosto vidiš, osetiš da ekipa nema mentalnu snagu da dobije neizvesnu završnicu niti se pojavljuje pojedinac koji će da iskoči i reši utakmicu. I onda samo čekaš i pitaš se na kako bizaran ili glup način ćeš da izgubiš. Mnogo toga sam potisnuo, ali kada bismo samo nabrajali situacije gde smo direktno iz ubacivanja gubili lopte ili ih na drugi način davali direktno protivnicima u ruke, spisak bi bio impozantan. I sad, šta je to u ljudskom telu što ga tera ka poselu, iliti šta je to u glavama igrača u tim trenucima? Opet nekoliko stvari. Nekada je u pitanju umor i iscrpljenost, i fizička i mentalna. Glavni igrači nemaju snage u završnici jer su potrošeni minutažom ili predugom deonicom u igri bez pauze. A to se dešava jer smo večito u nekom krpljenju, ili fale igrači zato što izaberemo da ne dovedemo ono što nam treba pa pravimo vratolomije sa onim što imamo, ili su povrede, ili su igrači na koje bi trebali da računamo u kanalu i neupotrebljivi. Osim toga, imam utisak da su igrači generalno u strahu ili grču od greške zbog Željka. I to ispoljavaju na različite načine, ali je u završnicama zajednički imenitelj da nemaju dobar fokus i nemaju samopouzdanje. I tu je možda i najveći Željkov problem. Njega košarkaški sasvim sigurno nije pregazilo vreme. Ali u odnosu prema igračima, bojim se da jeste. Nije to sad ne znam kako dramatično, u smislu da ih psihički uništava, ali se prosto vidi i oseća neka negativa. Preovlađujući govor tela i izraz lica igrača Partizana je, nemam pojma kako tačno da opišem, smrknutost, utučenost, frustracija...pa onda nakon nekog dobrog poteza ili perioda to eksplodira u nekontrolisanu euforiju koja se brzo izduva kao balon. Ili druga krajnost, bolekurcija i indeferentnost. Sve to dovodi do situacije da glava nije tamo gde bi trebala da bude kada je bitno. Ali tu je mnogo i do samih igrača, nevezano za Željka. Koncepcijski mi uglavnom radimo ispravne stvari. U onoj sezoni se znalo, daj loptu u ruke Danteu i, ili se makni da ne smetaš ili pravi onu ghost screen akciju da krene na desni ulaz od kojeg nije bilo odbrane - ili koš, ili faul ili oba. Druga varijanta - daj loptu u ruke Panteru i živi/umri od njegovog šuta, što jeste bilo manje učinkovito ali svakako ne bez rezona. Onda imamo prošlu sezonu, gde sam ja iskreno mislio da ćemo biti kraljevi neizvesnih završnica, jer u napadu imamo Karlika a u odbrani Nilikinu. Kadonomeđutim, nama odlučujuće šuteve uzimaju dva Frenka, i, gle čuda, sve promašuju. Ne bi trebalo zaboraviti ni da smo se svi nadali i da će Ifče ponekad uraditi nekom drugom ono što je sezonu ranije radio nama, ali i tu je bila moša. Kasnije u sezoni konačno Karlik dobija da rešava poslednje napade, ali ni tu se nismo proslavili. Zaključak, u prošloj sezoni nema šta nije pokušano i u principu ništa nije radilo. Ove sezone smo na jednu loptu nekako dobili Armani, a onda su došli Barsa i Olimpijakos. Bilo je tu dosta drvlja i kamenja na Željka, ali stvarno ne znam šta je on mogao značajno drugačije u tim završnicama. Tj, kome drugom da da loptu u ruke nego Savi? Imao je Šejk svoju porciju lopti u finišu protiv Olija pa ništa nije uradio. Kalates? Really? Kad se lomi? Pa svaki protivnički trener će biti večno zahvalan. Uostalom, bio je tu i protiv Olija, onaj posed na -4 kada im je iz auta dao loptu u ruke. Poslednji napadi su za dobre iso igrače, ili igrače koji imaju taj kvalitet da kad je bitno jednostavno uzmu loptu i izmisle koš. Nema tu mnogo filozofiranja ili ne znam kakvih akcija. I tu je dosta do samih igrača, ne možemo baš za sve kriviti Željka. Šta uraditi? Mislim da tu nema mnogo filozofije, odrediti 'go to' igrače, pričati sa njima da je to njihova uloga i zadatak i da će nekada ući a nekada ne, ali da imaju puno poverenje trenera i ekipe da to rade na svakoj utakmici. I da ja konačno ponovo pronađem srećne gaće, što nas dovodi do razloga br. 3. Jer je jebeno neverovatno ko je sve i šta ispogađao protiv nas. Ima materijala za jedan dobar dokumentarac, ne samo one kratke klipove što se vrte. Naravno da ima dosta i do naše odbrane, ali ima mnogo i do čiste sreće. Već sam pisao, trebalo bi tu pokušati sve, srećne gaće, srećna poza, dnevna mantra, prizivanje neke moćne sile, bilo šta. Ali nekako mislim da kada/ako rešimo razloge 1 i 2, da će se i ovo okrenuti na našu stranu. Sve ovo drobim jer cenim da postoji realna šansa da i večeras imamo utakmicu na jednu loptu. I da, ako bude tako, lopta mora da ide u ruke pod jedan Savi, pod dva Šejku. Pod tri ako neko kojim slučajem u tim trenucima pude hot, tipa Sterling.

Nego ne pomenusmo onu loptu što se odbila na vrh table pa ušla u koš, tako partizanski. Mada gledam sad šta Real počini Barsi, trojke s jedne noge, sa 3/4 terena uz zvuk sirene, 8/10 u jednom trenutku. Pa me malo obuze neka toplina, nekako mi lakše kad vidim da još nekog protiv nekog sere kao svakog protiv nas. Da završim ovaj mali off, predivna utakmica Barsa - Real, najlepša u EL ove sezone.

Ne vredi, ovde mora da radi vlaška magija, vudu, odlazak u manastir, beli magovi, pop da nas okadi...štagod da nas radi, ovo više nije samo do basketa. Inače izgleda da je svrha postojanja Nikole Milutinova da me jebe u mozak, nebitno da li navijam za ili protiv njega. Uglavnom, osim brda promašenih zicera, brda ničijih lopti koje završavaju u njihovim rukama pa u našem košu, očajnih poslednjih 2 minuta, ostalo je bilo ok 🙂

Boga mi, ja sam se kompletno naložio na ovaj Više od igre Partizan edišn. I jedva čekam sledeću. Što se mene tiče, sad nema nazad. Pustite te priče da je ovaj klub dovoljno dao, kao aj' sad malo neko drugi. Računaj da nema ko drugi i vozi do kraja. I još nešto. U celoj priči mi pište jaja za Željka i igrače. Oni su svakako dobili mnogo više ljubavi nego što su dali za sve ove godine. I sad ću da se sekiram što im je, možda, sjeban momentum na jednoj utakmici? Neka obrišu suze parama.

Ne ljutio se, naravno. Što bi se reklo, nisam ja protiv priče o malim faulovima, ja sam protiv ovakve priče o malim faulovima . A mali faulovi, pa i veliki faulovi, stvarno i mogu da budu bitan faktor večeras. Jer udara najbrži pace evrolige na drugi najsporiji. U takvim situacijama uobičajeni narativ je da ko uspe da uvede utakmicu u svoj ritam ima više šansi za pobedu. Što jeste tačno, ali retko kada neko zaista i uspe da uvede utakmicu u svoj ritam, mnogo češća situacija je da se to završi negde između. Ako je tako, bar u teoriji, čini mi se da mi imamo više igrača kojima leži i brži ritam utakmice nego što Pariz ima igrača koji bi bili dobri i u sporijem ritmu. Ali broj poseda je samo jedan aspekt. Kod priče o Parizu često se zanemaruje njihova odbrana, ili se to svodi na pominjanje agresivnosti na prenosu i slično. Što je opet samo jedan aspekt, jer ljudi ekšli igraju dobru odbranu, čak su najbolji u ligi po defanzivnom rejtingu. Prošle sezone smo ih i mi i Zvezda u Beogradu dobili na sličan način, jakom odbranom i strpljivim davljenjem njihove brze igre, gde smo ih tek kasno u 4/4 prelomili i to, ponavljam, uz ogromnu uloženu energiju i jaku odbranu. Zato mislim da je potrebna puna rotacija večeras, i što se tiče broja igrača i minutaže. Protiv Pariza je bitno da uvek imaš igrače na terenu koji će da im ispariraju energetski, trkački i skakački (inače imaju i najviše skokova u ligi). Zato Željkove uobičajene varijante da drži igrače (pa i celu petorku) po celu četvrtinu na terenu, protiv Pariza mogu da budu vrlo problematične. Vrlo bitna utakmica i valjda su svi svesni toga. Ok, košarka je to, uvek može da ode na jednu ili drugu stranu, ali ono što stvarno ne bih mogao da podnesem je opet neko lelemudanje i igranje na leru, za te stvari sam potpuno izgubio strpljenje i razumevanje.

Pa dobro, možda je njihovo rešenje za centra i pleja je da se ne dovedu centar i plej he he. Inače preterasmo sa kukanjem ovde. Lakše malo jbt, biće još gore, šta ćemo onda?

Rekoh da ne mogu da pišem čaršave, pa opet samo u najkraćim crtama: na ovoj španskoj tuneji imam utisak da je dobrih 3/4 šuteva protivnika bilo uncontested; nema pritiska na loptu, konstntno makar dvojica igrača nemaju pojma gde se nalaze i šta bi trebalo da rade, spoljna linija prelako dopušta da bude probijena ali zato zaštite obruča nema, ne prave se faulovi u mismeču ili se prave prekasno, na šutu; strana pomoći se pojavljuje kao Halejeva kometa; od nekih blic promena odbrane da se protivniku poremeti ritam nema ni naznaka itd itd.

Sinoć mi je bukvalno bilo muka od ove ekipe i trenera i od košarke koju mi igramo. Nije mnogo bolje ni danas, ali sam eto makar vratio da pogledam 4/4, pošto sam sinoć na kraju treće demonstrativno napustio gledanje utakmice. Iskreno, trenutno mi se apsolutno jebe koga jurimo i dovodimo, kada ovo što imamo igra sramotno i daleko ispod svojih mogućnosti. Ne vidim kako će to bilo koji novi igrač da promeni. Jbt, doveli su me do toga da sam sinoć čvrsto rešio da batalim praćenje ove vesele dužine. Ali, jebeš karakter koji nije labilan, to je trajalo dobrih 12 sati. Mrzi me da pišem čaršave, moram samo jednu stvar da istaknem. Naši problemi u odbrani se poprilično banalizuju pričom o malim faulovima. Ovde na forumu to uglavnom i nije slučaj, ali kad slušam Željka i neke komentare okolo ispada da nam je u odbrani samo to problem, što je daleko od istine. Ne igramo mi lošu odbranu zato što ne pravimo male faulove, nego su mali faulovi samo jedan aspekt i pojavni oblik naših suštinskih problema u defanzivi, pa i igri generalno.

Meni deluje da smo generalno kvalitetniji nego prošle sezone i, bez obzira što smo na dva gostovanja odigrali vrlo loše, ozbiljno oslabljenu Baskoniju bi trebalo da dobijemo, čak i da ne odigramo na nekom posebno visokom nivou. Ja jesam prognozirao duplo golo, uz strah da ćemo opet da na neki posebno bolan način izgubimo u Vitoriji, ali nakon što je potvrđeno da i Forest ne igra, ipak mislim da dobijamo. Što ne isključuje mogućnost da nas opet dovedu do nervnog sloma.

Da, očigledno moramo da se pomirimo s tim da će se i u Evroligi birati utakmice, što individualno što generalno, i da niko u klubu nema problem s tim.

KK Partizan - najdraži gost.

Napravi za poraz/neizvesno x 2, pa ćeš da smanjuješ dozu ako slučajno dođe laganija varijanta.

Bačio i ja pogled na Baskonija - Real. I jeste, može da se igra s njima, ali da vam čiča Arsenije kaže, spremajte deprozepam i vinjak za ovu nedelju.

Mislim da situacija zahteva malo manje rigidan pristup.

Loše hendlujete ovo, braćo modovi. Mali zajeb se pokriva većim, pa još većim. Da ne mrsim mnogo, evo predloga: 1. Palimo vremensku mašinu i idemo nazad do trenutka pre banova za Diva, Dragana, ggggg-a, Nicklorda i Smrtokape (jbt kakva ekipa, a nadam se da nisam nekoga zaboravio). 2. Moderatori kažu 'e drugari, ok je kritika, ali mojne baš da nam govorite da smo k'o ova vlast, to nije ok i to nas baš gađa direktno u živac, najebaće neko bzvz'. Grupa pod kodnim imenom rulja kaže 'ok drugari, niko i ne misli da ste isti k'o sns, ali pojedini obrasci ponašanja stvarno ponekad liče na ono što radi sns'. 3. I onda padne dogovor, ok, može kritika moderacije, pa i oštrija, jer jbg braćo, ne može ovaj posao da se radi bez toga, toga je valjda svestan svako ko je prihvatio da bude mod. S druge strane, rulja prihvata da je komparacija sa sns-om crvena linija za moderaciju i kaže ok, nećemo više to. Mislim da nije big deal da se to prihvati, što kaže Sheldon Cooper na pohvalu da nikad ne koristi psovke - zašto da ih koristim kad mogu mnogo gore da uvredim osobu bez korišćenja psovki. 4. Da bi se pokrenula time machine, moderatori bi trebali da ukinu pomenute banove i to bi u prevodu značilo izvinite, pogrešili smo i preterali. Jer prilično pouzdano znam da imaju tu širinu da mogu da priznaju grešku. 5. Onda zagrljeni jašemo u sumrak i krenemo sa bolje početne tačke da rešavamo probleme koji su doveli do svega ovoga.

Oduvijek. Ja inače ne volem te fudbalere u košarkaškim patikama, a ovaj ima i tu neku dodatnu mrvicu iritantnosti. Ali u principu nebitan lik. Nego, ne znam koliko je tačno kg i čega nabacio Poku, ali kreće se kao da nosi džak cementa na leđima. Ono, nikad nije bio munja, ali sada je, naročito u lateralnim kretnjama, zajeb'o i Kaminskog. Kao jedan od najvećih fanova Pokua ovde, iskreno se nadam da iza čitave akcije njegove transformacije stoji neki smislen plan. Pokušavam da ukapiram logiku u našim petorkama večeras i baš mi ne ide. Stvar je u sledećem: ako sam ja video da će petorka u 4/4 da ispusti svu prednost koja je do tada mukom napravljena, apsolutno je nemoguće da to nisu videli stručni štab i Željko. I onda ide pitanje - zašto ih ostavlja na terenu? Da im pokaže/dokaže šta? Koliko su loši? Baš super motivacija. To je sa aspekta igrača koji su tada bili na terenu. A sa aspekta nosilaca, malo matematike: zar nije lakše za nosioce da ih vratiš na 5 min do kraja, dok se prednost još uvek nije potpuno istopila, da mirno privedu utakmicu kraju, i da na terenu provedu u realnom vremenu još desetak minuta u jednom mirnom ritmu, nego da čekaš da se protivnik potpuno vrati u utakmicu i da ih uvedeš u igru na 3 minuta do kraja, kada je protivnik vrhunski napaljen nakon povratka iz minus 16 i čeka te ozbiljno krljanje do poslenje sekunde? Pozitivne stvari: ponovo radi Dwizovanje (ludi Sava je stvarno hit), Mika ima konkretan doprinos i ulogu, Sterling nakon Dubaija konstantno na max obrtajima i u odbrani i u napadu. Piši recku, idemo dalje.

Mislim na to da postoje igrači koji kad igraju dobro, nose celu ekipu. Kao što je na primer Karlik kod nas, tu može da se izvuče dosta jasna korelacija između između toga kako odigra Karlik i kako odigra KKP. Naravno, razumem da je ta korelacija jača kada su u pitanju plejmejkeri. Drugi primer bi bio Moneke. Kod Džabarija će, čini mi se, biti drugačija situacija. Već imamo situaciju da smo dobili kad se on raspadao, a deluje mi da će biti utakmica gde će on da ubaci svoje, a partizan bude loš. I drugo, razumem ja da postoje različiti tipovi i mentalni sklopovi igrača, kao što i razumem šta su Džabarijevi kvaliteti i nedostaci. Ali ne može to da bude univerzalno opravdanje, kao, e pa znali smo da je loš u odbrani i jbg. Pa postoje različiti nivoi loše odbrane, ako on mora da daje 15-20 poena samo da bi bili u nekom egalu što se tiče njegovog učinka, nismo napravili dobar posao. Ali da ne idem predaleko sa zaključcima, tek je početak sezone i nekoliko utakmica odigrano. Nadam se da će biti bolje i to je to.

Fener jeste isciglario nezapamćeno, ali nije ni da je Zvezda nešto sipala spolja. Tako da ih je Zvezda praktično dobila u jednoj igri 'prsa u prsa', gde je bila bolja za prsa i još poneki organ Čime Monekea. Oduvek sam posebno cenio igrače koji su u stanju da sami donesu pobedu svom timu, naročito kada to urade u neizvesnoj završnici na vrućem gostujućem terenu. Moram da priznam da mi je Čima već dosta dugo jedan od najmrskijih igrača, apsolutno sve u njegovom ponašanju mi ide na pimpeka, ali kao košarkaš, kapa dole. Mnogo toga dobrog što on uradi za ekipu statistika ne beleži, a još kada i statistički pokida, to znači da je sahranio protivnika. Olimpijakos mi je već dosta dugo najdosadnija ekipa za gledanje. Nije da imam neki baš racionalan razlog, ali meni svaka njihova utakmica izgleda isto i ne mogu da izdržim više od nekoliko minuta da ih gledam. Filozofija igre koju je ustanovio Pariz izgleda da donosi rezultat bez obzira koji trener i koji igrači je sprovode. Baš interesantnan fenomen.

Yurt7 je za ovih godinu i kusur dana kod Atamana, što u klubu što u reprezentaciji, prikazao uglavnom ništa. Ne previše bitan u napadu i još manje u odbrani, prosečan skill, kao atleta loš i nikakav. To što je zaličio na košarkaša protiv Srbije na EP, ne znači mnogo. Postoji naravno mala mogućnost da će negde da procveta. Ali, ako neko kod Atamana ne pokaže ništa u dužem vremenskom periodu, meni je to popriličan red flag. Ukratko, ne. Na temu Džabarija, mogu ja da živim sa njegovim promašajima, ali malo teže sa onolikim izlivima bolekurcije u odbrani. Posebno sam pregoreo kad je onu loptu pod našim košem, umesto da je uhvati, a apsolutno je imao poziciju i mogućnost, samo ćušnuo van reketa po sredini i naravno odmah primamo trojku. A nije da ne može da se iscima u odbrani, jer je imao i par korektnih. Ne znam, bojim se da i kad dođu te partije gde će da pogađa, da on prosto nije igrač koji donosi pobede. Ali jbg, sad je naš, da ga zagrlimo pa šta bude.

Velika istina. Sa njim je Barsa druga dimenzija. I sinoć bi ih Pao dobio da nije bilo njega. Tačno se videlo kako Barsinim igračima ulazi voda u uši, izgubljene lopte, loši šutevi i crtalo se da Pao kod kuće po ko zna koji put stisne u 4/4, napravi preokret i dobije. Ali uzima loptu Lapro, trojka pa asistencija na zicer i odmah se smiruje cela ekipa, vraća u normalu i rutinski privodi utakmicu kraju. Hapoel je real deal, imaju sve što jedna plej of ekipa treba da ima.

To sve stoji, bilo je tu još situacija osim ovih o kojima je već pisano, Dibala na jednoj strani svira neki sitan faul na zemlji na igraču koji je već dodao lopta našem centru na zicer, na drugoj neće da svira faul u kontri i oni dobijaju lagano polaganje itd. U mojoj knjizi je sinoć bilo 10-15 poena na kontu Armanija kao posledica sudijskih grešaka. Ozbiljna krađa. Nego pišem o dve konkretne situacije, jednom Milton a jednom Džabari, kada su uzeli loptu i zaglavinjali bez ikakve šanse da izvuku koš ili faul. A to se dešava u poslednjih pet minuta, kada bih im ja svakako i dao loptu u ruke i baš me iznenadilo da su toliko loše odigrali.

Sreća što sinoć nije bilo svedoka da vide moje ponašanje u finišu utakmice, mislim da je stvarno vreme za stručnu pomoć. Mislim, odavno je vreme, ovo sinoć je već za direkt košulju koja se vezuje pozadi. Što se košarke tiče, nekoliko stvari. Gledam nešto ovaj novi jurolig, retka zverka može do pobede bez mnogo šuteva (i mnogo pogodaka) za tri. Nešto mi se čini da polako prestaju da važe stare priče da je šut kvarljiva roba i slično, to je sada roba koju moraš da imaš i besramno da je trošiš. Što se nas tiče, već drugu sezonu gledam i čudim se gde su nam centri kada spoljni igrači krenu na ulaz. Aj javite kako našim igračima i stožeru da dostavim neki snimak Boa Mekejleba i Aleksa Marića, čisto da vide kako iz prikucavanja može šurnjaes poena po utakmici. Ni ne mora mnogo, evo neka bude četiri poena, ali ne razumem zašto nema navike da se visoki zaleti na obruč kada bek ide na ulaz i protivnički centar krene na njega. Eno protiv Dubaija 5-6 polaganja lopta skakuće po obruču a niđe nikog da to prikuca. Druga stvar, sviđa mi se što imamo još napadačkog potencijala za izo basket, jer računam da upravo to donosi pobede (ili bar poene) u neizvesnim završnicama. I naročito Milton mi liči na nekog ko bi to mogao da radi na redovnoj bazi. Međutim sinoć imamo situaciju da je za poslednjih 8 (!) minuta jedine koševe iz igre dao Dilan (onu trojku). Pored toga još po dva bacanja Parker i Bonga. Uz svu sudijsku krađu, stoji da smo imali vrlo loš napad. Jesu pokušavali i Milton i Džabari ali je to izgledalo vrlo loše. Moraju u arsenalu da imaju nešto bolje od ovoga što su pokazali u poslednjih nekoliko minuta kada se lomilo. Još dve stvari. Zašto koji q nije bilo ni par sekundi tišine za Đorđa Armanija? Sramota. I jedna crtica sa Želimirove kzš, iskuka se živ čovek koji vodi tim od 20+ miliona kako smo sirotilja jer jbg ekonomska klasa na liniji Dubai - Bg. Jbg, znam šta je muka kad si veliki čovek u autobusu sa krilima, ali malo je i preterizam da kukaš na lovu u sadašnjem Partizanu. Na kraju, dobar vam dan odbrano i skoče i želim vam dug ostanak.

Ne da se preteruje, nego je to tako ogavno i jadno da mi se bukvalno smuči utakmica. Činjenica da značajan deo hale peva pesmu koja je i mizogina i prostačka i odraz iskompleksiranosti i ogorčenosti, i predstavlja davanje na značaju i isticanje u prvi plan lika koji apsolutno nikakve veze nema sa utakmicom mi je strašno poražavajuće. I to zamisli zato što je njegova gospođa pre 15 godina pokazala srednji prst, greh upizdumaterinu. Uglavnom, neverovatan nivo jadnosti. Druga stvar, nikad nisam ukapirao šta uopšte znači taj stih? Kakva je to uvreda uopšte? Kako se to jebe besna, pa se Vesna jebe kao ona? Naslušao sam se i odvratnijih pesama i uvreda, ali bar razumem kontekst, a ovde ništa ne kapiram. Šta tačno imaš u mozgu ako na svakoj utakmici pevaš o tome kako se jebe Vesna? Znači osim što je ekstremno odvratno i jadno, usput uspeva da bude i ekstremno tupavo.

Meni je ovaj forum praktično jedini izvor informacija što se košarke tiče, pa sam na osnovu pisanja ovde stekao takav utisak. Jesu se pominjala razna imena, ali kako je vreme prolazilo sve više se išlo ka tome da se traži (ili bi trebalo da se traži) neko ko je specijalista za defanzivu/skok. I ja sam razumeo da u takvoj kombinaciji Tajrik jeste prvi centar. Moguće i da sam pogrešno razumeo, odlično ako je tako. Često pomislim nešto u fazonu - bemte Ekpe Udoh, ti si majstore kriv za ovu zajebanciju koju gledam već godinama. Znam da pričamo ispiričane priče, ali se prosto nametne svaki put, a to je da su naši problemi sa odbranom i defanzvnim skokom prvo koncepcijski, pa onda personalni. Ja ne znam koje smislenije objašnjenje za to postoji osim da to Željku nije dovoljno bitno. Kako drugačije objasniti to što se nama dešava na regularnoj bazi, da nam spoljni igrač ostane zaglavljen u bloku bez naznake pokušaja da ga probije ili obiđe, preuzimamo bez otpora, a onda 'ajde centre brani beka na perimetru 1 na 1, pa se odmah sjuri dole na skok. Može i to, ali ako imaš gore pomenutog Ekpea, ili Lesora ili Bolomboja. A mi to tražimo od Kaminskog, Dejvisa ili Balše. Switch odbrana je jedan razlog za loš defanzivni skok, drugi je loše građenje. I opet imam utisak da to Željku nije dovoljno bitno, za greške pri građenju ne postaje ljubičast i ne klupira igrače kao za neke druge greške. I zato, kada pričamo o skoku, uvek više navijam za igrače koji imaju usađenu naviku da grade koš, to im je uslovni refleks, nego neke koji imaju četiri metra vertikal. A da ne mora tako, videli smo na primer u plej of seriji protiv Budućnosti, mislim da je Twister svojevremeno pisao o našoj odbrani u toj seriji. Dakle može da se napravi prilagođavanje u skladu sa karakteristikama igrača koje imaš. Zašto to ne radimo ne znam, da li to zahteva dodatno vreme za trening i uigravanje koje u toku EL sezone nemamo, ne znam, ali mislim da bismo morali da idemo u tom pravcu. Što se napada tiče, slažem se da smo ekipa koja je složena tako da dosta igrača ima individualni kvalitet i poene u rukama. Ipak, i dalje mislim da je low post igra i dalje vrlo važan segment kako god ti bio konstruisan napad. Recimo, u onoj zamalo f4 sezoni, pomalo se zaboravlja koliko je Lesorova low post igra bila bitan piece of the puzzle. I zato mislim da ni igrač tipa Lovernj ne mora da bude loše rešenje i da, ako je već tržište centara toliko problematično, ključ mora da bude u prilagođavanju onome što imaš ili možeš da dovedeš.

Ja sam se juče iskreno obradovao na vest da dolazi Jololo. Pritom, potpuno svestan njegovih vrlina i mana i potpuno svestan da je on uglavnom sve suprotno od onog što u teoriji tražimo. Međutim to što mi u teoriji tražimo je zasnovano na, po meni, izrazito riskantnoj ideji da u sezonu idemo sa Tajrikom kao prvim centrom. A smatram da je to ozbiljna kocka iz sledećih razloga: prvo, čovek ima prilično ograničen skillset, ali sa tim bih i mogao da živim, jbg, kriza tržišta, to je najbolje što smo mogli da ulovimo. Drugo i mnogo važnije - čovek je ekstremno glup košarkaš. Ne mogu sada da tražim korektnije izraze, kad postoji taj koji bode u centar. Treće i ne manje važno, čovek je kapisla. Prsne na svoj dobar potez, prsne na nešto što ga isprovocira i to ne može da se obuzda i iskontroliše. Četvrto, on je igrač inspiracije i trenutka. Napraviće vrhunski potez, odigraće vrhunsku sekvencu ili čak celu utakmicu. Ali nema koncentraciju i konstantnost potrebnu za prvog centra. Nema mogućnost da iz poseda u posed radi dosadne i naporne stvari, koje prvi centar evroligaške ekipe mora da radi nekih 25 min po utakmici, ili bar većinu tog vremena. To su sve karakteristike igrača koji će da nas proda kad bude bilo bitno. On jeste tokom prošle sezone imao blago uzlaznu liniju što se tiče popravljanja ovih stvari koje su mu problematične. Ali da bi bio dobar i pouzdan prvi centar to mora drastično da se popravi i ja se tome nadam, ali ne verujem previše. Zato sam se radovao Žofriju, jer postoji mogućnost da igrač koji nam je nominalno drugi ili treći centar često tokom sezone bude prvi. I mislim da bi ovaj bio ok kao neka vrsta osigurača, da odigra korektno kada je potrebno, jer zna šta se očekuje od evroligškog centra i zna šta je Partizan. Ako dovedemo igrača koji je manje-više specijalac, recimo dobra odbrana i skok i mogućnost da nešto prikuca u napadu, to povlači i dosta problema sa sobom. Jer ako igraš veći deo utakmice sa centrom koji nema igru na niskom postu, pnr, mogućnost da podeli povratni pas, to traži i mnogo prilagođavanja u napadu i protivniku značajno olakšava odbranu. Tako da je moj ingeniozan zaključak da bi najbolje bilo da dovedemo jednog vrhunskog centra, onda bi sve leglo