Kinik

... Neke godine, mi, porodicno iz Italije krenuli na GO u 'planinsku vikendicu'. I nesto Late_Father imao posla u Sudu / Opstini, a ja se prebaziram kod neke 'strine'. Onako, manji 'zapadno_srbijanski' gradic / varosica, sa koloritnim svetom. Sa 'aksanima'. I u nekoj prici, u rano popodne kaze meni neka 'rodjaka' - ajde dodji na korzo, da te pokazem drustvu ... samo se obuci. A na meni sve standardno italijansko, ali ne iz 'komisiJona' - neke mokasine, somotske farmerice, majica. Kazem ja - OK, doci cu, samo malo da popricam. Odleprsa ona. Prodje neko vreme, kad ce strina, sva potresena - 'pa nisi otisao na korzo!' Tja, rekoh - zapricali smo se. Tu se i Late_Father pripojavi, spakujem se u auto, sedim gledam okolnu prirodu i mislim u sebi - 'ebo vas korzo! To je palanka / palanastvo. No, lukavi su ti likovi - kad sam odlazio, izmolili mi svu garderobu, pa sam im dao. Da se ne brukaju 'na korzu / korzou'. Taj palanacki obicaj postoji po mnogim malim varosima / vukojebinama. Pa cak i u Dubrovniku. Gde se seta od-do, pri cemu se strogo pazi da se ne predju 'granice'. 'Domaci gospari' secu u skracenom 'djiru / ovalu' a vojnici, letnje konobarice iz_bosne, 'furesti / likovi iz okoline' - u sirokom djiru. Pa kad se neko od lokalnih zanese u prici (a mnogo su 'žlabravi'), ovi ga opomenu - 'ta necemo cinjet konavoski djir!'. To Konavle, par km izvan grada im je granica dubrovacke galaksije / lokalne vasiJone. Mulci / magarad! Ima toga svuda u Dalmaciji. Sve moguce 'kalelarege' / 'pjace' etc, etc, mada se to obicno kaze 'trzno' - mali seoski trg. Palanka. ...

Uvek ce se pozivati na ono sta im odgovara, a ne vide kako se lako uplatkaju, cim dodje do bilo kakvog problema. Uostalom - sta ce im tzv. 'gandijevski otpor' na ulicama SM, 'odbijanje kupovine albanske robe'? Imaju u Pristini Parlament i Vladu, pa neka tamo igraju na razlikama izmedju albanskih politickih subjekata. Koga je briga za izdrzavane tamburase? Bas me interesuje sta bi sa onim ex_forumasem koji se hvalio kako ima korist od jeftinog benzina / nafte u SM? Prihoduje li i dalje? ...

... Moze li se ovaj lik baciti na MOP - posto mu je piskaranje samo smaranje i voolgar provociranje? ...

witz: neko dete koje je virilo kroz kljucaonicu roditeljske spavace sobe: 'a meni brane da ceprkam u nosu!'. ...

... Nimalo me ne zanimaju ni razobrucene drzavne lazi, ni njihovi histericni mediji. Sta bi sa onim 'prebijenim srpskim novinarom' koga je napustila zhemska zarad 'stranjskog lika', pa luzercina pokusao da je privede oboru, a oni ga 'upristojili'? Gde su oni 'studenti', sa izgledom pregojenih drotova koji su strajkovali gladju?' Gde su oni opancarski - 'balvandzije_kupusari'? Gde je ona 'municija' iskopana u potrebnom trenutku ispod zemlje? Gde su ona dva histericna 'doktora' koju su redovno naprdjivali o 'katastrofi kataklizmicnih razmera'? Gde su one odebljale likinje sa 'trajnom & masnim karminom' koje su mazno zuborile - 'pa mi samo hocemo da radimo nas posao u ... sudstvu?' Pa usput neko ubije ukrajinskog policajca / litvanskog carinika? ...

... Tzv. kossev? ...

Ja sam vise puta pisao / govorio - mili bogo, koliko sam ja voleo da radim i kako mi nije padalo tesko - samo da sam u ta, 'pogresna' vremena, naleteo na gazdu koji bi bio voljan da plati! I po 20 sati! Sto je vreme vise prolazilo - sve je bilo vise komplikacija. Te bolest u porodici, te neki licni problemi, te tudji licni problemi. Pa onda kazem sam sebi - ajde, smiri se malo, nece svet propadne. Prodje par godina, pogledam ja oko sebe - zaista svet nije propao. Samo Kinik 'propao'! 'E do moga!' No, dobro, barem sam sacuvao veselost i samoironiju, pa je zivot jos uvek interesantan. Ponekad se cujem sa tim ljudima u koje sam dosta toga ulozio (oni zovu / pisu!), i kojima bi, po svemu, trebalo da bude fajn - kad oni krenu u pricu oko 'Vesica & haosa u centru'! I ostalu smaracinu! A zive na NBg! Sada se vise, uopste ne suzdrzavam, pa je to intenzivna prepiska (ne mogu da podnesu teret direktnog suceljavanja na svom Iphoneu, dok ja koristim neku poklonjenu staru sony_xperiu.) Inkompatibilni smo. Njima, ocigledno, treba neka 'ususkanost', 'ljubav & priznanje' a da se nesto isprse - taman posla da izgrebu nove sandalice 'u gradskom centru', ili im naplate 'parking'! Ocigledno je da bi svi hteli sve za dz. (jer umisljaju da 'zasluzuju') ali, ako je ikako moguce - da ne mrdnu debelim mesom! ...

... Slobodno se pravi bleskast, samo nemoj biti bezobrazan. Takvih budalastina sam se naslusao dovoljno. Btw, nisu 'dronovi' neko 'drotovi'! >> ... Masakr u Ćuškoj (albanski: Masakra e Qyshkut) je jedan u nizu pokolja Albanaca u Kosovskom ratu. Odigrao se u selu Ćuška (u okolini Peći), na Kosovu, 14. maja1999. godine. Prema izveštajima, srpska policija i paravojne formacije su okupile meštane u tri seoske kuće, poubijale ih automatskim oružjem i zapalile. Prema optužnici je u ovom oružanom napadu na civilno stanovništvo sela Ćuška lišeno života 44 civila, dok je iz sela proterano više od 400 civila.[1] ... >> ... Masakr u Izbici (albanski: Masakra e Izbicës) je bio jedan od najvećih pokoljacivilnog stanovništva tokom kosovskog rata.[1] Prema izveštajima, 28. marta 1999. godine, neposredno nakon početka NATO bombardovanja, srpske snage su pobile oko 150 kosovskih Albanaca u selu Izbica u centralnom Kosovu.[2] >> ... Masakri u Drenici su bili serija masovnih ubistava Kosovskih Albanaca, koje su počinile specijalne jedinice srpske policije u oblasti Drenice (na Kosovu i Metohiji), tokom 1998. i 1999. godine.[1] Prema Human Rights Watch-u, "kršenja prava u oblasti Drenice bila su tako rasprostranjena da bi detaljni opis prevazišao okvire ovog izveštaja".[1] Najteži zločini su počinjeni krajem februara i početkom marta 1998. u selima Ćirez, Likošani i Prekaz, kao i između marta i juna 1999. u selima Izbica, Rezala, Poklek i Staro Cikatovo. Ratni zločini u regionu Drenice desili su se za vreme dok je na ovom području bila jedinica pod komandom generala Ljubiše Dikovića.[2] ... Dvadeset sedmog aprila prije 14 godina (1999.) u ovom mjestu (Meje) za svega nekoliko sati, prema podacima EULEX-a, ubijene su 372 osobe. ... ...

>> ... R. Konstantinovic, Filosofija palanke Umesto uvoda: stil, najviše načelo palanke Iskustvo nam je palanačko. Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palanačkoj oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog. Kada ovaj duh ovako govori o svojoj zloj sudbini, on govori o svojoj izuzetosti iz istorije. Ali, i kada je oglašava za prokletstvo, on hoće tu izuzetost. Osnovna pretpostavka duha palanke negde je u tome: da je to duh koji, zaboravljen od istorije, pokušava sada ovaj udes da preobrazi u svoju privilegiju, time što će i sam (onako kao što se klin klinom vadi) da zaboravi istoriju, ovim zaboravom da se ovekoveči u samom sebi, zaveren trajanju, s onu stranu vremena. Vreme je s druge strane brda, tamo gde počinje svetski haos, ili haos apsolutno-otvorenog sveta. ... << ...

Ti kad si uhvacen u lazi, odmah predjes na nemustu drljavinu i bacis se u neke trolerske fantazije. Normalno da pismeni idu u biblioteke i normalno je da citaju relevantnu literaturu, a ne naZijonske romanticarske fantazije. Uostalom, da nesto valjaju donele bi autorima i neku korist, a ne da se decenijama potucaju od tribunala do sudske arhive / biblioteke i nazad. ...

... Samo da mi je znati - kakve uopste veze ima propaganda komunjarske ideologije sa temom ovog topoka? ...

... Ko jos gleda CNN? ...

Ti bi malo da se prenemazes / mnogo lazes / i pravis veoma nevest? Zar zaista mislis da su drugi nepismeni, ne znaju da potraze podatke po arhivama ili su ostrasceni naZiJonski radenici? http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/prosexp/bcs/kos-des-b.htm >> ... 2.1 Oštećenja kulturne baštine koja se pripisuju NATO bombardovanju Jugoslovenske vlasti i drugi tvrdili su da su važni istorijski i verski spomenici i znamenitosti na Kosovu uništeni ili teško oštećeni u vazdušnim udarima NATO-a, među njima: Gračanica, manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Crkva gospe Ljeviške i Sinan pašina džamija u Prizrenu, Muzej Prizrenske lige, Hadum džamija u Đakovici/Gjakova/, istorijski bazari u Đakovici i Peći/Peja/, katolička crkva Svetog Antona u Đakovici i dva stara mosta iz vremena Turaka: Terzijski most/Ura e Terzive/ i Tabački most/Ura e Tabakeve/ kod Đakovice. Tvrdilo se da su istorijska jezgra Prizrena i Prištine takođe potpuno uništena u NATO bombardovanju. Od gore pomenutih lokacija, utvrđeno je da ni na jednoj nema znakova oštećenja koja bi se mogla pripisati vazdušnim napadima. Za neke znamenitosti, uključujući srpske pravoslavne spomenike i nekoliko nesrpskih kulturnih znamenitosti (Sinan pašina džamija, dva turska mosta), utvrđeno je da su apsolutno netaknuti. Ostali su oštećeni ili uništeni, ali je šteta očigledno naneta sa zemlje (Muzej Prizrenske lige, džamija Hadum, istorijski bazari u Peći i Đakovici), a ne iz vaduha. Katolička crkva Svetog Antona u Đakovici nije pogođena u vazdušnim napadima, već ju je preuzela Vojska Jugoslavije koja ju je pretvorila u vojni objekat. Spomenici u istorijskom jezgru Prizrena bili su potpuno netaknuti, izuzev Muzeja Prizrenske lige. Tri stare kuće u starom delu Prištine srušile su se od udara vazdušne mase kada je raketa NATO-a pogodila zgradu PTT-a, ali glavni spomenici u starom gradu nisu pretrpeli štetu. U ruralnim delovima, krov jedne seoske džamije (u Jablanici kod Prizrena) oštećen je u vazdušnom udaru NATO-a, kako je to potvrdila Islamska zajednica. Jedna katolička crkva koja je van upotrebe (crkva Svetog Petra i Pavla u Đakovici) takođe je pretrpela oštećenja usled vazdušnog udara prilikom raketnog udara na obližnju bazu Vojske Jugoslavije. Druge štete nanete kulturnoj baštini koja bi se mogla pripisati akciji NATO-a nije bilo. 2.2. Oštećenja civilne arhitekture od istorijskog značaja Napadi na civilne građevine od istorijskog značaja bili su usredsređeni na dve vrste ciljeva: gradska jezgra iz turskog vremena, koja se sastoje od trgovačkih zgrada i kompleksa džamija, i tradicionalne stambene zgrade i u urbanim i u ruralnim delovima (vidi kartu oštećenih/uništenih civilnih građevina od istorijskog značaja). Tri od četiri dobro očuvana gradska jezgra na Kosovu pretrpela su teška razaranja tokom proleća 1999. - Peć, Đakovica i Vučitrn/Vushtrri/. Uprkos optužbama jugoslovenskih vlasti, na osnovu prirode oštećenja bilo je očigledno da to razaranje nije posledica bombardovanja iz vazduha, već požara izazvanih na zemlji, unutar pojedinačnih zdanja. Očevici su u svojim izjavama identifikovali srpske policajce, pripadnike Vojske Jugoslavije i paravojnih snaga, a u nekim slučajevima i srpske civile kao počinioce tih napada. Izgleda da je cilj tih napada bilo uništenje građevina i kulturnih i verskih spomenika vezanih za albansko stanovništvo Kosova; svako gradsko jezgro sastojalo se od građevina iz vremena Turaka i zgrada iz 20. veka i u svakom pojedinačnom slučaju moderne zgrade su bile uglavnom netaknute ili su pretrpele samo kolateralnu štetu. Kula je utvrđena kuća od kamena tipična za ovaj deo Balkana. Na Kosovu je pre rata postojalo najmanje 500 kula, koje su bile koncentrisane u zapadnim i severnim delovima pokrajine. Dok su kule u gradovima građene kao zasebne građevine, u seoskim područjima su građene u sklopu kompleksa od 15 ili 20 zgrada. Većina kula na Kosovu sagrađene su tokom 18. i 19. veka i u njima su generacijama živele iste albanske porodice. Kule nisu bile samo povezane sa određenim porodicama koje su ih sagradile i u njima živele, već su svuda važile i za simbol albanske kulture i identiteta. I u selima i u gradovima, kule su bile mete napada tokom 1998. i 1999. U mnogim slučajevima kula je spaljena, dok su sve okolne zgrade ostale neoštećene. U nekim slučajevima očevici su, kao počinioce napada na kule, identifikovali srpske vojnike (kula Shabana Curija u kula Kamera Hasana Pavataja u Gornjem Streocu/Strellc i Eperm/) ili srpske civile (kula Jashara Pashe, Peć). U nekim slučajevima (Peć), jedino su ostale one kule u gradu čiji su vlasnici bili Srbi ili u kojima su živeli Srbi. Istraživanje sadrži 45 odrednica koje dokumentuju oštećene ili uništene kule. Pošto se veliki broj kula nalazio u selima ili na seoskim područjima koja autori istraživanja nisu mogli da obiđu zbog loših puteva, ovo istraživanje nesumnjivo prikazuje manju štetu od one koja je stvarno naneta kulama na Kosovu. Celovita posleratna istraživanja kula nedavno su, pod pokroviteljstvom UNMIK-a, obavljena u pet opština: Peći, Dečanima/Decan/, Đakovici, Istoku i Klini. Ta istraživanja ukazuju na to da su kule na Kosovu bile glavna meta napada tokom 1998-1999. U opštini Dečani, na primer, od 263 kule, 70 je potpuno ili gotovo potpuno uništeno (kategorija V), a još 161 je znatno oštećena (kategorije III i IV); podaci našeg istraživanja govore da je do ovih oštećenja većinom došlo tokom 1998. i 1999. Konak je drugi oblik tradicionalne urbane stambene građevine iz otomanskog vremena. Mnogi konaci na Kosovu dobili su ime po uglednim albanskim porodicama koje su generacijama živele u njima i oni čine opštinske ili regionalne spomenike. Kao i kule, konaci su često birani za podmetanje požara. U mnogim slučajevima je utvrđeno da je oštećeni ili uništeni konak okružen neoštećenim modernim zgradama. 2.3 Oštećenja islamske arhitektonske baštine Islamska arhitektonska baština na Kosovu obuhvata džamije, tekije (zgrade za derviše iz sufijskih laičkih bratstava), medrese (teološke škole), mektebe (osnovne verske škole gde se izučava Koran), islamske biblioteke, hamame (kupatila), turbeta (mauzoleje) i tradicionalne pijace, sagrađene kao pomoć islamskim dobrotvornim organizacijama. Sve vrste gore pomenutih građevina napadnute su tokom 1998. i 1999, pri čemu je najviše napada bilo na džamije. Prema statističkim podacima objavljenim 1993, na Kosovu je bilo 607 džamija. Od tog broja, 528 su bile bogoslužne džamije od kojih je 498 bilo u aktivnoj upotrebi, a 79 su bile manje lokalne improvizovane bogomolje (mesdžid) od kojih je 70 korišćeno aktivno.[4] Tokom 1998-1999. oštećeno je ili uništeno otprilike 225 tih džamija. Ta oštećenja su u velikoj meri bila rezultat napada usmerenih na džamije: eksplozivnih naprava podmetnutih u džamiji ili unutar minareta; artiljerijske vatre otvorene na minaret ili požara podmetnutog u džamiji. U nekim slučajevima, takvi napadi bili su propraćeni ispisivanjem antialbanskih ili prosrpskih grafita po zidovima džamije ili unutar mihraba (ovalno udubljenje u zidu džamije za molitvu) i vandalizmom nad verskim spisima (iscepani, spaljeni i oskrnavljeni Kurani) i stvarima u džamiji. U nekim kontekstima, džamije i druga islamska arhitektonska baština bili su jedini objekti u kraju na koje je izvršen napad. U opštini Peć tokom 1998. i 1999. napadnut je svaki od 49 islamskih spomenika na tom području: 36 džamija, od kojih polovina potiče iz perioda od 15. do 18. veka, dva sufijska hrama (tekije ili derviške zgrade), jedna medresa iz 18. veka, hamam iz 15. veka, svih devet mekteba (muslimanskih osnovnih verskih škola) i istorijski arhiv i biblioteka islamske zajednice. 2.4 Oštećenja katoličke arhitektonske baštine Katolička arhitektonska baština na Kosovu obuhvata crkve, ženske i muške samostane crkvenih redova, kao i neke hramove u ruralnim delovima. U područja sa znatnim prisustvom katoličkog življa spadaju severozapadno Kosovo (opština Klina), zapadno Kosovo (oblast Has zapadno i južno od Đakovice) i jugozapadno Kosovo (oblast Skopske Crne Gore/Karadaka/ kod Vitine/Viti/). Katoličkih crkava ima i u okolini Prizrena, kao i u samom gradu koji je i sedište katoličke biskupije, i u većini većih gradova Kosova. Katolici su većinom poreklom Albanci, a u malom broju ima i Hrvata i Roma. Na osnovu našeg rada na terenu, informacija dobijenih od lokalnog katoličkog sveštenstva i iz drugih izvora, stiče se utisak da je šteta naneta katoličkim crkvama bila ograničena na nekolicinu seoskih crkava kod Đakovice i Kline (ukupno je oštećeno sedam crkava, a dve su uništene). Čak i u oblastima gde je bilo masovnog paljenja albanskih kuća i uništenja islamskih verskih spomenika (npr. oblast oko Beca, blizu jezera Radonjić), katoličke crkve i većina kuća Albanaca katolika ostale su neoštećene.[5] Katoličku crkvu svetog Antona u Prištini i katoličku crkvu sv. Antona i susedni franjevački samostan u Đakovici zauzeli su pripadnici Vojske Jugoslavije na početku vazdušnih napada NATO-a i koristili su ih kao vojne objekte, što predstavlja kršenje zakona ratovanja slično zloupotrebi simbola Crvenog krsta. U slučaju crkve u Prištini, radarski uređaj za protivvazdušnu odbranu VJ-a bio je postavljen na crkveni toranj, ugrožavajući i crkvu i okolno gusto naseljeno stambeno područje. U slučaju crkve u Đakovici, oficiri i vojnici iz obližnje baze Vojske Jugoslavije premestili su se u crkvu, županijsku zgradu i samostan "pola sata pre nego što je počelo bombardovanje NATO-a", prema tvrdnji župnika. Pripadnici VJ-a iselili su sveštenike i opatice i u naredna dva meseca koristili su crkvene zgrade kao komandni centar.[6] 2.5 Oštećenja srpske pravoslavne arhitektonske baštine Srpska pravoslavna arhitektonska baština na Kosovu obuhvatala je crkve, manastire i groblja. U mnogim objavljenim statističkim podacima o broju crkava na Kosovu ne precizira se razlika između aktuelnih crkava i arheoloških lokacija.[7] U nedavno objavljenoj publikaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, kao spomenici i objekti pod zaštitom države pominje se 210 srpskih pravoslavnih crkava, manastira i groblja na Kosovu. Jugoslovenske vlasti su tvrdile da je NATO gađao ili oštetio pravoslavne crkve i manastire u vazdušnim udarima tokom proleća 1999. Ispostavilo se da su neosnovane sve optužbe da je NATO bombardovanjem naneo štetu crkvama i manastirima na Kosovu. Neka zdanja za koje se tvrdilo da su oštećena u bombardovanju bila su, zapravo, potpuno neoštećena (npr. Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani). Za neke građevine za koje se tvrdilo da su oštećene u bombardovanju utvrđeno je da su zaista bile oštećene, ali je priroda tih oštećenja ukazivala na to da ona nisu mogla biti naneta važdušnim udarima (Drsnik). Međutim, blizu 80 pravoslavnih crkava i manastira oštećeno je ili uništeno od juna do oktobra 1999, većina u sedmicama neposredno posle obustave neprijateljstava u junu 1999. Oko 40 tih građevina bile su izložene vandalizmu i oko 40 zdanja je pretrpelo teška oštećenja konstrukcije ili su potpuno uništena. Ta zdanja su većinom bila seoske crkve, od kojih su mnoge sagrađene u poslednjih 20 godina. Oko 15 ih je poticalo iz srednjovekovnog perioda. Glavna srednjovekovna pravoslavna svetilišta su, međutim, pod stalnom stražom KFOR-a i nisu oštećena. Veliki broj napada na srpske pravoslavne crkve desio se na područjima na kojima se prethodno na meti napada našla islamska arhitektonska baština, pa su ti napadi možda izvršeni u znak odmazde (na primer, Zočište/Zoqishte/, Mušutište/Mushutisht/, izvestan broj opština na jugoistoku Kosova). Međutim, neki napadi desili su se na područjima gde za vreme rata nije bilo odgovarajućeg razaranja islamske arhitektonske baštine (na primer, na područjima oko Kline/Kline/ i Uroševca/Ferizaj/). U periodu između oktobra 1999. i pisanja ovog izveštaja prijavljeno je još 11 incidenata koji su za posledicu imali oštećenja srpske pravoslavne arhitektonske baštine. U devet incidenata radilo se o ponovljenim napadima na spomenike kojima su prethodno već naneta oštećenja. ... << ---------------------------- >> ... https://sh.wikipedia.org/wiki/Rat_na_Kosovu Glavni članak: Ratni zločini u Kosovskom ratu Srpska vojska je tijekom 1998. i 1999. počela sa masovnim protjerivanjem Albanaca: tri tjedna nakon pokretanja NATO kampanje, registrirano je 525,787 izbjeglica sa Kosova. Mjesec dana kasnije, to je poraslo na 781,618 izbjeglica.[38] Na vrhuncu sukoba, bilo je registrirano 862,979 albanskih izbjeglica protjeranih sa tog područja,[38][39] što je oko 43 % ukupnog stanovništva Kosova. Oko 440,000 od njih je pobjeglo u Albaniju, a oko 300,000 u Makedoniju. Iako su vlasti u Beogradu pokušavali prikazati da su progoni rezultat NATO kampanje, izbjeglice su redovito javljale da ih je protjerala srpska vojska i policija.[38] Prijavljeni su mnogi slučajevi silovanja albanskih žena. Human Rights Watch je zabilježio 96 slučaja spolnog napastovanja od srpskih vojnika, među njima 6 slučaja žena koje su ubijene nakon silovanja. Bilo je i slučajeva prijavljenih grupnih silovanja. Uz sve to, ni VJ ni srpsko Ministarstvo unutarnjih poslova nisu napravili nikakav pokušaj istraživanja ili kažnjavanja takvih incidenata.[38] Lokacije na Kosovu i jugu Srbije na kojima je NATO avijacija koristila zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom. Prema iskazima, JNA je sistematski prevozila leševe Albanaca u rudarski kompleks Trepča kraj Kosovske Mitrovice, gdje ih je palila. Prema „jednom tajnom službeniku“, između 1,200 i 1,500 leševa je tako uništeno u Trepču. U svibnju 2001. Srpska vlada je objavila da je kamion pun sa 86 leševa Albanaca bačen u Dunav u Srbiji tijekom rata na Kosovu.[38] Između ožujka i lipnja 1999., srpski vojnici su uništili tisuće albanskih domova diljem Kosova uz pomoć topništva, buldožera, eksploziva i paljenja. Zabilježeno je i uništavanje džamija. Također je zabilježeno pljačkanje imovine. U nekim slučajevima, pogotovo onima koja su imala bliske veze s OVK, cijela sela su uništena. Gradovi Peć i Glogovac su teško oštećeni. Prema anketi UNHCR-a, koja je obuhvatila 285 kosovska sela, 9,809 od ukupno 35,185 domova (28 %) je potpuno uništeno[38]. Tijekom rata, srpske snage su namjerno otrovale bunare, a time i izvore pitke vode. U bunare su bacali kemikalije, mrtve životinje pa čak i ljudske leševe. Prema Međunarodnom odboru Crvenog križa, od 20,000 bunara na Kosovu, pola ih je otrovano[38]. Prema izvještajima HRW-a, najviše pljački događalo se u selu Belanica (Suva Reka). 31. ožujka 1999., srpska policija i paravojna postrojbe su ušle u selo, okupile stanovnike te od njih zahtijevale novac pod prijetnjom da će im ubiti djecu. Barem tucet Albanaca je ubijeno na taj način. Bilo je i slučajeva kada su militanti provaljivali u stan i zahtijevali novac od ukućana[38]. Između ožujka i lipnja 1999., srpske sigurnosne snage su uhitile Albance i tjerale ih na kopanje rovova, bunkera i drugih teških fizičkih poslova, što HRW karakterizira kao prisilni rad. Tijekom NATO intervencije, srpske snage sigurnosti prisiljavale su albanske civile da budu u njihovoj blizini ili između srpskih položaja, koristeći ih kao ljudski štit, što je zabranjeno prema članku 28 četvrtom Ženevskom konvencijom. Svjedok iz Mališeva je izjavio da je bio u skupini od 500 civila koja su zadržana u blizini albanske granice kada su srpske snage napadale OVK lokacije[38]. ... << ----------------------------------- Fond za humanitarno pravo http://www.hlc-rdc.org/?cat=290 21.02.2017. Film „General Diković i 37. brigada na Kosovu“ Dosije_Dikovic U zoni odgovornosti 37. brigade Vojske Jugoslavije 1999. godine na Kosovu ubijeno je oko 1.400 civila. Posmrtni ostaci jednog broja žrtava otkriveni su u masovnim grobnicama u Srbiji. Brigadom je u to vreme komandovao aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković. Ni on ni pripadnici njegove jedinice nikada nisu odgovarali za te zločine. U filmu Fonda za humanitarno pravo „Ljubiša Diković i 37. brigada na Kosovu“ predočeni su dokazi o prisustvu i ulozi Vojske Jugoslavije u masovnim ubistvima civila u Izbici, Ćirezu, Šavarinama, Rezali i drugim selima u oblasti Drenice, a koji su prethodno opisani i u dosijeima “Ljubiša Diković” i “Rudnica“. Više televizija u Srbiji, uključujući javne servise Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, odbili su ili nisu odgovorili na zahtev da prikažu film. -------------------------- Iz arhiva FHP http://www.hlc-rdc.org/?page_id=17468 ...

Ti si, po obicaju, krenuo sa sibicarenjem i ucitavanjem. Ja polemisem sa stavovima i pisem o tome, a sta ti mislis o 4umu - to me nimalo ne zanima. Ovde se pise a ne sibicari. ...

... Samo me zaobidji sa tom primitivnom skojevskom propagandom. Zivis u kapitalizmu, zahvaljujuci kapitalizmu, pa i piskaras na kompu - zahvaljujuci kapitalizmu. Ostalo ideolosko grgoljenje - to veze nema sa mozgom. Mator sam ja i iskusan lik da mi neko prodaje splacine iz ideoloskih letaka za pocetnike. 'Da nije bilo levice jos bi se radilo 14 sati a zene ne bi glasale'! A sta cemo sa onima koji dobrovoljno rade po 14 sati i dobro zaradjuju, kao i sa zenama koje ne glasaju, pa makar zivele i u drustvima gde ima 'levih ideja'. Imam u vidu muslimanske zajednice po Evropi. Sta je sa njima? Kako to da nisu pohrlili da se uclane u tu divnu levicu? ...

... Nevidjeno baljezganje dokonih likova i likinja. Ljevica? Kao da im nije bilo dosta - sve su upropastili sta su mogli a i sada bi da daju pravo glasa - samo 'istomisljenicima'? Mrrssh, bando! ...

U pravu si. Citam ovo dole i na trenutak pomislim da se u AV uselio 4umski duh veselog ZnajJove! Priceless! >> ... Vučić o "konačnom cilju Prištine" i "kamerama, busijama i zasedama" Cilj svih poteza Prištine jeste da uspostavi kontrolu nad severom i da protera Srbe sa cele teritporije Kosova i Metohije, rekao je predsednik Aleksandar Vučić. Izvor: Tanjug, sreda, 3.07.2019. Vučić je rekao da Priština pokušava da primora Srbe sa severa KiM da kupuju albansku, a ne srpsku robu, da zabrani slobode govora i hapsi i proteruje sve koji se protive njenoj politici. Postavlja se pitanje zašto to Priština radi, šta je konačni cilj Prištine i nekih sa Zapada koji te mere podržavaju i šta je ono što mi možemo da uradimo, rekao je predsednik Vučić na vanrednoj pres konferenciji. ... "Ne, nego ćete na silu da ih naterate da jedu albanske čokolade umesto srpskih. Govorimo o nečemu što se ne dešava nigde u svetu u 21. veku", rekao je predsednik. Kako je rekao, u celom svetu je prirodno da ljudi žele da kupuju robu sa određenim geografskim poreklom. ... "Kako mislite da dostavimo hranu Srbima na KiM? Sa Marsa ili iz litosfere? Kako da stigne roba do njih? Ili da kažemo - nikako, naviknite se, nemojte više da jedete čačanski čips, ili Jafu, jedite tuđe prozivode. To nećemo. I šta ćemo sad?", upitao je predsednik. ... Vučić je rekao i da je Priština juče pokušala da dovođenjem kamiona prodaje robu Srbima na severu KiM, ali da niko nije hteo da kupi ništa. ... "Divim se našem narodu. Taj heroizam je ostao nezabeležen kod nas, ali oni zaslužuju ne samo poštovnaje, već i divljenje. Nisu im juče prodali ni kilogram šećera, ni soli. Niko nije nije hteo da kupi ništa, jer su Srbi hteli da im pokažu kakvu robu hoće. I na to imaju pravo", poručio je predsednik Srbije. ... Dodao je da je ponosan na Srbe i zbog toga što su na severu bila zatvorena 403 prodajna objekta, odnosno svi, čime su pokazali jedinstvo i protest nenasilnim gandijevskim otporom prištinskim vlastima. ... "Uz pomoć SAD postavili oko 150 kamera po šumama oko alternativnih prelaza" „Misle da smo glupi da ne znamo ko i gde postavlja kamere, busije i zasede. Bore se protiv ljudi koji žele samo da jedu hleb“, rekao je on. ... Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Priština angažovala, uz podršku dela međunarodne zajednice, kompletnu agenturnu i saradničku mrežu, kako bi predstavili Srbiju kao ključnog krivca za sve, kako bi uvek imali opravdanje za priču da je "Vučić kriv" i da mu "odgovara da izbije nešto na severu". ... Vučić je kazao da postoji pojačano lobiranje i plaćanje političara na međunarodnoj političkoj sceni koji treba da potvrde da Srbi nisu ugroženi, već da su Albanci žrtve, jer im oni daju hleb koji neće da jedu. ... To, kako je objasnio, ima za cilj da ljudi zaborave na vezanost za srpsku državu, srpski jezik, i da se pomire sa tim da žive u drugoj državi. ============================= >> ... Vučić o Haradinaju: Šta on meni ima da piše pisma Što Ramuš Haradinaj uopšte brine zbog mene, kad njemu ni veliki, poput Trampa, Merkel i Makrona ne mogu ništa, zapitao je ironično predsednik Aleksandar Vučić. Izvor: Tanjug, sreda, 3.07.2019. ... << ...

Jel ti citas Brkića? Mislim onog - Milovana? >> ... Don't do that. It'll rot your brain ... << ...

... >> ... Opozicija pod lupom, na prvi pogled Vesna Pešić - 03/07/2019 Priča o Vučićevom režimu nema kraja. Čini mi se da više ništa suštinsko nije ostalo da se o tome kaže: sve je rečeno u brojnim kritičkim osvrtima. Do poslednjeg daha se komentarišu Vučić i njegova kamarila, ali gotovo nema analize opozicionog delovanja. Pitanje za opoziciju „sučim ćemo pred Miloša“ nije definisano. Leto će da prođe, a redovni izbori se približavaju. Biće održani početkom iduće godine. Ako su pred vratima parlamentarni i lokalni izbori vredi se zapitati šta i čemu se možemo nadati. Utisak je da je opozicija zakucana i zatvorena sa svih strana (spolja i iznutra), ali i od same sebe, jer se stranke nisu profilisale i dobro organizovale. Pošto mi se čini da tu ima dosta problema, smatram da je vreme da se pažnja od Vučića okrene ka opoziciji. Za to se interesuju i građani koji bi glasali za nju, koji se pitaju da li se možemo izvući iz režimskog pakla Aleksandra Vučića. Za analizu opozicije velika je smetnja nedostatak podataka; istraživanja su oskudna i retka. To po definiciji opoziciju stavlja u loš položaj, jer Vučić podatke dobija na dnevnoj bazi. Da bih bar površno ocenila stanje opozicije koristila sam podatke istraživanja NSPM-a iz aprila ove godine, koje je objavljeno u nedeljniku Vreme 16. maja. Na pitanje da li podržavate sadašnju vlast, 44,4% je odgovorilo da je podržava, a 37% da je ne podržava. Na prvi pogled, razlika nije mnogo velika, tek desetak posto, s time što istraživač Đorđe Vukadinović s pravom upozorava da ovaj relativno optimističan podatak u praksi nije takav. Svi Vučićevi glasovi će se ostvariti u maksimalnom broju, što za opozicione ne važi, jer njeni podržavaoci ne izlaze na izbore u maksimalnom broju; naprotiv, mnogima glasanje nije prva i najvažnija stvar, ili nemaju za koga da glasaju. Percepcija mnogih opozicionih građana da nemaju za koga da glasaju prilično je realna. To je prvi i veliki problem koji signalizira problematičnosti same opozicije. Dok Vučićeva stranka stabilno drži većinu, opozicija ne napreduje. Na pitanje za koju stranku biste glasali da su sutra izbori, za SNS bi glasalo 44,4 posto, plus 9,1 posto onih koji bi glasali za SPS, što potvrđuje da sadašnji režim ima preko 50 posto glasova. S druge strane političkog spektra, pokazuje se da je stanje u opoziciji haotično. Glavna nada i glavna ponuda za predstojeće izbore (ili njihov bojkot) je Savez za Srbiju. Međutim, podaci pokazuju da Savez ne napreduje, odnosno ne uspeva da uzdrma režimske glasove. Za njega se opredelilo svega 14,5 posto građana! Očigledno je da protesti Savezu nisu pomogli, što potvrđuje i podatak da se najveći broj opozicionih građana, odnosno 19,2 posto, opredeljuje naprosto za opoziciju kao uopštenu kategoriju, bez specifikacije ko bi to mogao da bude. Opredeljenja za ostale stranke su u malim procentima: samo PSG ima 4 posto, radikali 2, dok ostale skoro ne postoje. Najviše glasova je dobila „opozicija“ koja se tek čeka i koja nije na vidiku. Može se pretpostaviti da su tih 19,2 posto za opoziciju viđeni za apstinenciju, pa i pomenuti i optimističan procenat od 37 posto protiv režima postaje neubedljiv. Vredi pomenuti još jedno istraživanje koje je uradio Secons (samostalna istraživačka grupa profesora sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta), koje je ispitivalo protestante u Beogradu. Pokazalo se da 55 posto šetača ne bi glasalo za Savez za Srbiju, što ukazuje da Savez ne stoji dobro ni među njima. Rekla bih da se opozicija zapravo nije oformila ni organizaciono ni politički. Ona nije uspela da definiše alternativu režimu, da se izjasni o ključnim problemima zemlje, izađe iz starih šema dotrajalih još od doba Miloševića, niti da svoju politiku približi građanima koji su antirežimski orijentisani. I pored velikog broja opozicionih lidera ne zna se ko predvodi opoziciju. A bez vodećih i prihvaćenih interpretara stranačkih programa i orijentacija konfuzija je kompletna. To se najviše vidi u Savezu za Srbiju, čija tanka podrška dolazi otuda što on predstavlja konglomerat različitih stranaka i različitih orijentacija. Okuplja ih jedino ideja o slobodnim izborima, ali to nije dovoljno i ne stiže do većine građana. Stanje bi verovatno bilo bolje da su mediji slobodni, ali ta borba je najteža, jer se ovaj režim održava na blokadi medija. Savez i neke stranke van njega jasni su samo po pitanju poštenih i slobodnih izbora i sada se čeka odgovor Vučića. Od toga da li će režim prihvatiti demokratske izbore zavisi da li će Savez (a i neke druge opozicione stranke) izaći na izbore. Čekaće se do jeseni da se vlast odluči, a ukoliko do dogovora ne dođe, Savez će bojkotovati izbore sledeće godine i pokrenuti kampanju za njihov bojkot. Za sada Vučić nije reagovao na zahteve opozicije. On ničim ne pokazuje da će na slobodne izbore pristati. Odnos između opozicije i vlasti ni za jotu se nije promenio. Tabloidi rade punom parom, RTS je zatvoren za opoziciju, Vučićeve trupe i sam Vučić i dalje iz sve snage napadaju „prethodnu vlast“ (i nekoliko slobodnih medija i sve lidere opozicije), toliko konzistentno i snažno da je posle sedam godina dostignut jedan zanimljiv preokret. Zapravo, ta kampanja je dovela do toga da se sada Vučić percipira kao „manje zlo”, a nekadašnji vlast (na čelu sa DS-om) kao „veliko zlo“. Profesor Ognjen Radonjić je u pravu kada kaže da ne postoji „manje zao“ nego samo manje loš izbor, za koji po pravilu glasa većina (što baš i nije slučaj otkad je zavladao neoliberalni populizam). Ako Vučić ne popusti, a opozicija donese odluku o bojkotu, korisno je pogledati iskustvo tek završenih lokalnih izbora u Albaniji, kao i reakcije zapadnih faktora na bojkot izbora koji je savršeno uspeo. Stranka Edija Rame je pobedila u 57 od 61 opštine (podaci i komentari su preuzeti iz lista Danas, 2. jul 2019), a izlaznost je bila 21,6 posto (opozicija tvrdi da je izlaznost bila svega 15 posto). Edi Rama je rekao da su izbori pokazali „pobedu evropske Albanije“, dok je vođa opozicije rekao „da je izborna farsa odbačena uz prezir epskih razmera“. Uspešan bojkot je pokazao da mora postojati visoka svest da se na nedemokratske izbore ne bi izašlo. Doduše, i njihove demonstracije su bile masovnije i oštrije od naših, a i opoziciona Demokratska stranka je veoma popularna, što je sve ukupno suprotno našoj situaciji. Više je nego očigledno da ovakav „uzorni bojkot“ nije moguće ostvariti u Srbiji. Međutim, veoma su zanimljive reakcije zapadnih zemalja, koje su apsolutno zapanjujuće i neprihvatljive. One su ove izbore ocenile pozitivno! Podržale su mafijaša Edija Ramu i nakon uspešnog bojkota nedemokratskih izbora. Pogledajmo te izjave, koje bi verovatno i za nas bile iste, to jest naša mafija na čelu sa Vučićem bi dobila podršku. Portparolka visoke poverenice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić rekla je da su lokalni izbori u Albaniji održani u atmosferi političke podele, ali na miran i regularan način (podvlačenje moje). Uputila je poziv političkim strankama da se hitno angažuju u prevazilaženju krize, dodajući da novoizabrani organi treba da budu u stanju da rade u skladu sa ustavnim ovlašćenjima u interesu građana. Zatim je zauzela poziciju pedagoga i balkanske učiteljice, rekavši da vlast i opozicija moraju da pokažu „političku zrelost i uključe se u konstruktivan dijalog i prevazilaženje aktuelne političke situacije“. Šefica posmatračke misije OEBS-a, kao da se ništa nije desilo, rutinski je pozvala političke aktere da rade u interesu svih građana, a ne samo u interesu onih koji ih podržavaju. Američki komentar je najveći bezobrazluk. Ambasadorka u Tirani pozdravila je ocenu OEBS-a, ocenivši da su izbori generalno bili mirni i sprovedeni na regularan način. Ona je bojkotovane izbore nazvala „političkim grčem i polarizacijom“ i pozvala sve aktere da se založe za vladavinu prava, rad institucija i otvaranje puta u demokratiju. I kada bi se naša opozicija sredila i dobro organizovala, što je pod velikim znakom pitanja, i izvela ubedljiv bojkot (što je skoro nemoguće kad je vladajuća stranka najpopularnija), treba znati da bi na kraju dobila šamarčinu koju je dobila albanska opozicija: mafijaški režim u Srbiji dobio bi podršku. Tako da je ovo tek početak razmišljanja o tome šta je sve potrebno da bi se sredila i ojačala opozicija u Srbiji, koja je iz svojih razloga, a i zbog ubitačne propagande režima, prilično slaba i nije dostigla nivo ubedljive alternative postojećem režimu, koji je još jedan nastavak Miloševićeve politike zbog koje Srbija propada već trideset godina. Možemo se osloboditi sopstvenim snagama, ali samo pod jednim uslovom: da opozicija pokaže čvrstu nameru da Srbija postane članica EU. Tu temu je opozicija zaturila i kaska iza vlasti, koja bar glumi da joj je stalo do Evrope. Peščanik.net, 03.07.2019. ... << ...

Cemu 'kalimerisanje' i zasto se stalno hvatas za tudju istoriju? (pogledaj malo tekstove i zapisnike skupstine iz 1903). Procitaj malo vidjenije 'telektualce koji su se obrazovali po stranim skolama a ovde se ponasali kao poslednja stoka. Pa to onda uporedi sa ludilom tokom '90-ih. Pogledaj 'telektualce i njihova baljezganja. Da se mnije tako nesto dogadjalo po tom belom svetu za koji se kacis? Zasto ti ne mozes da shvatis kakav je renome balkanskih huligana u svetu i kako ih tretiraju? Si cuo za pojam - 'bouncer'? Pazi, citav svet je morao da pokrene akciju da ih privede razumu, a oni se jos uvek urche. Bez obzira na jadan pokusaj slanja onog sarenog, sajkodelicnog, agit-voza - ovaj provizorijum je propustio mnoge vozove. Nije sve relativno. Valjda je za 4rum bitno ko ume da pise? ...

A tek sta su radili crncima! Priznanje Kosova je sine qua non - a kako se ovaj provizorijum zalosno i bezuspesno batrga blatnjavim putevima - to je odavno poznato. PS. Mogli su ti koje si naveo da kapitalizuju svoje ponasanje (okolnosti) kroz istoriju. Ovom provizorijumu to nikada nece biti dozvoljeno. ...

Za zlo se uvek trazi izgovor. Mozda je trebalo ugledati se na gore olosi? ...

... Nije to obdaniste - to je konclogor! To je projekcija konclogora iz sopstvene glave na c itavu okolinu. ...

Ovo je teska bolescina. 'kako upravljati vasionom ne privlaceci paznju bolnicara' ...

Mogao bih se sloziti da 'forumsko baratanje' nema nikakve veze sa cinjenicama - no, samo kad je u pitanju naZiJonalno pregalastvo. Interesantno - time se najvise bave celnici ovog provizorijuma, a papagajise sludjeni plebs, koji neki nazvaju 'krezavim sendvicarima'. I oko 'pogubljenosti u faktima' bih se mogao sloziti - to je isto kao i 'baratanje cinjenicama', tj. naZiJonalno pregalastvo kad se M. izdaju za B. To gledamo ihahaj koliko godina, i to nije resilo nijedan jedini problem. Naprotiv - samo ih je jov vise komplikovalo. Ovaj provizorijum nema ni moralnog autoriteta, ni demokratskih, ekonomskih, kulturnih, vojnih, pa i civilizacijskih kapaciteta da nametne svoju koCoBsku vizuru bilo kome. Neki koji ga podrzavaju rade to zbog sopstvenog interesa, sitnih para - a za 'celovitost i teritorijalni integritet' provizorijuma ih zabole ... uvo. Nema potrebe ucitavati / podmetati - niko nije ocekivao od jedne opancarske balkanske nesrece da '12. godine nesto gradi, nekome nudi neku perspektivu, sto se ispoljavalo samo u nametanju 'vojne uprave'. Tj. - surove i besramne okupacije / eksploatacije teritorija koju su neki u stripovima zamislili da im 'istorijski pripada'. Posle 500 godina 'prekida filma'? Normalno je da albanci na koCoBu imaju sasvim drugi cilj. To je legitimno. Nista oni nisu videli u zajednici naZiJonskim mastarima i propalim istorijskim djacima. Sto bi oni na svoja pleca tovarili tudju romanticarsku opsesiju kad se to pokazalo kao bolescina, rak-rana koja izjeda ove prostore? Opet - uporno jaukanje oko termina sVrBov, ima za cilj da se nekome zapuse usta, da se konacno privede 'istini' i natera da koraca u naZiJonalnom stroju. Ta rec 'sVrBov' nije nacionalna odrednica, to je oznaka za coveka 'srbadziju', koji profesionalno srbuje, za koga je etnofilija / 'ljubav prema rodu' osnovna ideja, poriv, pa i smisao jadnog, sirotinjskog, zivota. I opet da ponovim - nastala je kao kombinacija neke greske na reklamnom plakatu 'fsj', za vreme onog spanskog selektora i uzvisenog grgoljenja - 'srBski, srB stvo' ... i sl. Ovo jeste provizorijum - ne znaju mu se ni granice - sa kime sve nema sporove, a nejasno je i ovo besomucno, haoticno batrganje, od gluposti do primitivizma. Svaki cas se pada u fras, vristi, valja po zpodu i napustaju razni eventi. Sto se jace udara - vise izaziva odbojnost, pa i posprdni odnos. To se vidi i po reakcijama stranaca / MZ, osim nekolicine ludaka koji nisu nacisto sa sopstvenom glavom. Raznorazni opsednuti monomani - 'd.martiji / gujoni / novinari' - obicna smusena laprdala. Oko istaknutih naZiJonskih / ideoloskih radenika - pa oni su proizvod ovdasnjeg iscasenog politickog pogleda na svet. Oduvek takvi bili. Ako je 'sizenje & ludjenje' - onda to mahom cine zabrinuti etnofili koji ne mogu podneti da im se ruse kule od karata a ime nacije pise malim slovom, kao da to nije gramaticka konvencija koju je kravar Vuk preuzeo od nemaca. Eno, rusi pisu imena naroda malim slovom. Dok se to ovde hiperbolira i uzdize do nivoa zemunskog dizelastva - 'hocu da me ispostujes!' Takodje - nema potrebe na kriticke opaske potezati istoriju od P.Pilata uz ono obavezno r_smiljanicevsko 'sie mussen wissen'. Ne moraju svi znati, cak sta vise - ovdasnje, iscaseno lokalno znanje / tumacenje mnoge u svetu nimalo ne interesuje. Cesto se u naZiJonskom grgoljenju poziva na 'kulturoloski sok' koje je dozivelo koCoBo, pri cemu se beskrajno, kafanski razobruceno preteruje, a ispusta se iz vida kakva je pustinja bila '18. godine srbija. Nije srpska drzava dolaskom na koCoBo zatekla silicijumsku dolinu, ali je ni posle odlaska nije ostavila. Samo omrazu, razaranja, bedu i totalnu propast svih civilizacijskih vrednosti. Samim time - nema nikakvo pravo da od albanaca zahteva 'da ih ispostuje'. A sto se tice stanovnika Kosova - nealbanaca - oni imaju svoju Vladu, svoj Parlament, drzavne organe, pravo da glasaju i ucestvuju u politickom zivotu - pa neka se bore. Sigurno je da im nikakav boljitak nece stici iz 'bijograda' jer ih samo koristi kao monetu za potkusirivanje, naganjajuci bolesnu politicku, a direktno govoreci - anticivilizacijsku agendu. I za kraj - DT je izabrani predsednik USofA, pa je svaka i kritika i podrska legitimna. Legitimni su i kosovski drzavni organi, ma sta o njima mislili naZiJonski radenici i ini. Eno, po onom liku 'iz_nis' AV je 'nelegitimno izabran'. To nikako nije 'bedna floskula'. Prvi bold: i ovde vlada uigrana duzina. Sa koro 60% podrske. Drugi bold: to podrazumeva da se ispune neodrzivi zahtevi ovog provizorijuma - sto je nemoguce. Treci bold: svaki put kad bi ovaj provizorijum (istorijski) postavio 'program maksimum', uvek je postigao manje - tj. nista. Moze neko da freneticno da brejkdensuje u sredini sale, dok ga sa strane zacudjeno posmatraju. Samo - koliko dugo? Vreme ubrzano istice, i ono sto je 'neprihvatljivo' danas, bice jos neprihvatljivije sutra. ...