Beonegro

Ovo je recept za siguran uspjeh jedne invazije. Odrasli smo ljudi, dajmo to što pišemo propustimo kroz bar elementarni logički test.

Moj utisak je da se Lukašenko u svojoj zemlji više ništa ne pita otkad su Rusi vjerovatno spriječili smjenu vlasti tokom poslednjih masovnih demonstracija. Možda je privremeno uspio da se sakrije iza činjenice da pregovori ne bi mogli da se vode u BLR ukoliko bi on postao aktivna strana u sukobu, ali ako postane neophodno, bjeloruska vojska će morati da se priključi invaziji, oko toga nema nikakve sumnje.

Barić previše nagađa. Priča o odsijecanju i opkiljavanju ukrajinske vojske u Donbasu, i to djeluje kao logičan plan, ali za sada ne vidimo nikakav sjeverni krak koji bi zatvorio tu klopku, već su rusi zapeli kao volovi da uđu u Harkov, čija je vojna vrijednost nula.

Bojim se da je užasna noć pred ljudima u Kijevu, Francuzi su odlučili da presele ambasadu u Lavov nakon što su se Makron i Zelenski danas nekoliko puta čuli.

E vala ovi likovi koji se zaposle u vojsci (koja god da je u pitanju) pa se onda iščuđavaju otkud ih na ratištu i kako to da moraju tamo...

'zvin'te, pomislih da imaš smisao za humor

Je li ovo trolovanje? 😄

Nije mi ovo poznato. Ko, gdje?

Ako bi pristali da nas nakon toga okupiraju...

Ja sam živio u Francuskoj (i to dolje na jugozapadu, na najdaljoj strani) dok se ratovalo u Hrvatskoj i Bosni, a mi bili pod embargom. Putovali smo Francuska - Italija - Slovenija - Mađarska - Srbija - Crna Gora, po 3 cijela dana u cugu u kolima, kad doputuješ ne možeš nedelju dana da dođeš sebi... Pa kad sam dolazio dok sam studirao, desilo mi se Baru dva puta da Italijani neće da me ukrcaju na trajekt uprkos vizi, jer tako su u mogućnosti... Tako da savršeno razumijem sa čime se sada suočava ruska dijaspora po Evropi.

Nikada iz njega nije ni izašla. Što se tiče činjenice da živim u Francuskoj, to nema nikakve veze sa srećom, ja sam se za to pravo izborio iz startne pozicije taman nekog iračanina.

Mislim da ipak neće doći do toga. Mada su im i ovako grozno zagorčali život uzajamnim zabranama preleta koje suštinski ukudaju aviosaobraćaj između Rusije i EU. Ono što se dešava je raskidanje partnerskih programa između ruskih i npr. američkih univerziteta, tu će se definitivno neki ljudi naći u poziciji kolateralne štete.

Bogami u mom malom životu ja jesam. Ne znam, reci mi ti koje opcije vidiš.

Pa ako izjednačiš NATO i Kinu brata Sija, onda si ti u pravu, a ja u krivu. I nemam nikakav problem sa time da budem u krivu dok god sam na suprotnoj strani od brata Sija.

Ne vidim svrhu ovog pisanja. Ja ne pišem o teoretskim konceptima dobra i zla, pišem o tome da li je za mene bolje da živim pod američkom ili pod kineskom dominacijom. Da je opcija da neka Švajcarska ili Norveška može globalno da challengeuje američku dominaciju tako što će biti uspješniji, humaniji i slobodniji od SAD, ja bih bio na njihovoj strani, ali pošto je kredibilna alternativa Si Đinpingova turbo-commie-nacionalistička Kina koja svoje podanike daruje sistemom društvenih kredita nemam nikakav problem da ispadam iznova i iznova glup u društvu prelazeći preko toga što su se amerikanci i njihovi saveznici do sada 1000 puta ispišali po svojim najprogresivnijim i najhumanijim tekovinama. Jedino što moram da dodam da se, od drugog svjetskog rata naovamo, to ispišavanje u više od 90% slučajeva dešavalo u sklopu njihove borbe protiv nekog od ekstremizama koji nas sve zajedno ugrožava, bio to komunizam, islamizam ili prosto random autoritarni režim bez potpuno jasnog ideološkog predznaka.

Vjerovatno kao ŠKK Meksiko radi sa dva autoritarna režima i koji je njihov problem sa ljudima koji žele da žive slobodno. I koliko god tu mediji dodali senzacionalizma, to ne bi bilo fundamentalno pogrešno.

Laž.

Čuješ molim te, pristojno. Znaš ti dobro šta je pristojno, a šta kad za današnju Njemačku koristiš izraz Reich.

Zato što je to čovjek za koga je najviše građana Srbije glasalo.

Ono kao moraš da radiš da bi živio, moraš da plaćaš porez, vežeš pojas kad voziš kola, kupiš kartu za javni prevoz i slične Reich-ovske (kad već insistiraš na toj riječi) neslobode? Ili to što te ljudi gledaju kao budalu kad entertejnuješ deluzije tipa "milosrdni anđeo" i "napad Ukrajinom na Rusiju"?

Ukrajina nije napala Rusiju. Nema ukrajinskih trupa na ruskoj teritoriji, nema čak ukrajinskih trupa ni na ukrajinskim teritorijama koje su im Rusi oteli u prethodnoj rundi. Osim ako ne misliš da je napad na Rusiju to kad jedan narod hoće da živi bolje, da se pridruži jednoj velikoj uniji bogatih država, da ima izbore koji nisu formalnost i policiju i sudstvo koji rade svoj posao. Što je naravno totalna deluzija. Jedino što je u tome tačno je da su Ukrajinci svojom željom za bogatijom, uređenijom i slobodnijom Ukrajinom napali Putina i grupu sličnih ludaka koji bi da siluju tuđe živote. Evo poslednji koji im se pridružio je tramp-za-favele Bolsonaro. Napašće tako i Rusi jednog dana Putina. Već se desilo i ponoviće se. Samo se nadam da će to biti što prije. Jer sam rusofil i znam da taj veliki narod može mnogo bolje od ovoga danas.

I ti uprkos tome uspijevaš da iskontstruišeš logiku da Amerikanci Rusijom napadaju Ukrajinu? Pa svaka čast, bolje da i ne zamišljam šta bi ti palo na pamet da si kojim slučajem rusofil, ali vjerujem da ga se ni good ol' tankies ne bi postidjeli.

Ko čita ne skita

Daj breeeee

Prvo, da počnem od kraja, Njemci nikad nisu bježali, a bogami tada nisu ni ustaše i domobrani, koji su sa njima ratovali za ono što su smatrali njihovim. Postoji gomila literature o tome kako i zašto su Njemci ostali koherentna vojna sila do zadnjeg dana poraza. Što se tiče Sremskog fronta, postoje bar jedan operativni i jedan strateški razlog zbog kojih je moralo da bude tako kako je bilo: - operativni: Sremski front je južno krilo sovjetsko-bugarske ofanzive na Budimpeštu i dalje na Beč i neko je morao da im drži krilo da ih Njemci ne "outflankuju" (ne mogu sad da se sjetim odgovarajuće riječi na srpskom); - strateški: taj pravac je bio jedini kojim je mehanizacija mogla da napreduje ka zapadu (prodor kroz Bosnu/Hercegovinu bi bio mnogo sporiji i krvaviji zbog terena koji favorizuje onoga ko se brani) i to je morala da uradi jugoslovenska vojska da bi samostalno oslobodila zemlju, a time i Jugoslavija stekla određeni prestiž i kredit pred saveznicima (i zapadnim i istočnim) za pregovore nakon rata.