freethrow

Uf, ostaje drvoseča romophob i rumunska pralja...

pm

Pratim manje više redovno sastav parlamenta u Srbiji (SFRJ-SRJ-SCG) od doba Marka Orlandića, Dušana Čkrebića, onog sa tužnom pričom, preko raznih Sokolovića, Radomana Božovića i Vlajaka Stojiljkovića, živopisnih Tigrova i Šuvakovića i ostalih levičara... Nikada parlament nije imao ovakvu ekipu i nikada izbori nisu organizovani na ovaj način, pokradeni na ovaj način i iskorišćeni da se ubace ovakvi likovi unutra.

Jbt ovo je neverovatno potpuno, mislim na ovaj video Trumpa. Potpuno jebeno neverovatno.

Really going for that Son of Sam vibe...

Počeo da gledam Romanzo Criminale - prilično dobro urađeno i meni barem osveženje da gledam nešto italijansko i kvalitetno. Sticajem okolnosti mi je jako bliska i problematika i lokacija, tako da ostavljam mogućnost da sam malo biased, ali u svakom slučaju prijatno iznenađenje od generalno posrnule italijanske produkcije. Film nisam gledao, kažu da je serija dosta bolja.

Opa, zapaljiva retorika.

Ti sav moj Bol.

evo, Olini, to ti kažemmm 3-3

Ne bih voleo nikad da me vozi kolima neko ko skače Oliniku na finte za tri poena...

Kakva forma šuta ❤️ Igoudala igra basket!??

Upalio sam stream, ubice ih Denver sada.

Sve znam, to mi je karantin lopta. U šutu je veličanstvena, kratko će trajati, ali to je ok - i ja ću.

Jbt šrta je ovo, kao Enterprise izgleda? Ja kupio Adidas All COurt, znam da nije dobra ali čiči leži. range isključivo x<1m & x>6.75m. Midrange oko 12%.

Bogdanović prelepo šutira.

Dovoljna je ona slika sa iskrivljenim rukama i nogama u IKS. Porede ga u komentarima sa KDjem, ali je poređenje besmisleno po meni, jer je KD rođeni skorer i šuter i ima barem 15kg manje i neće, ma koliko radio, dostići taj rad zgloba koji ima KD ili PG13, da ne pričamo o Stefu. Ali zato malo konvencionalniji likovi, školski šuteri tipa JJ Reddick, Klay, da se povrati taj horor od mehanike. Što je najgore nije čak ni onaj klasičan Westbrook - D Rose problem kod životinja koje previše skaču pa gađaju vodoravno, lomeći tablu. Ja bih njemu ladno puštao Kukoča i njegov šut sa ramena, nakon što se nabildovao u Čikagu. U prvih nekoliko godina je imao užasno nesiguran šut spolja (iako je bio clutch), ali je posle uskladio mehaniku sa telesinom i bio prilično siguran, pogotovo u poslednjoj fazi karijere... edit: fascinantno je koliko je Janisu u prvoj sezoni i u Grčkoj na snimcima šut školski pravilan, pomalo krut, ali suštinski dobar i kvalitetno urađen posao od strane trenera...

Kouč Nik je bio meni barem jako kul a onda je krenuo sa youtubewhore-isanjem. Sada je napokon izbacio odličan video o uništavanju Janisovog skok šuta: Šta je sa bratom @delgadom?

Ahahahaha! Sjajna ekipa. MGGA.

Teško za gledanje, ali kapiram da je to normalno imajući u vidu okolnosti, pauzu, strah itd. Ipak stilovi igre LA timova su mi grozni, a još nisam video Hjuston...

Ne dirajte Asteriona, to što ga ne razumete, a često ni ja, ne znači da nije u pravu.

Meni je treća TD najslabija, ali nikako teško smeće.

Me verujem, Kajri je dobar momak

Miriše opasno na snažan slučaj depresije.

Ne vredi plakati nad prolivenim mlekom. Uporno se prenebregavaju osnovni pojmovi, kao što su motivacija, cilj, target i slično. Ispričaću vam jednu priču koja odlično ilustruje situaciju u kojoj se forum, moderacija i članovi nalaze. Bili smo klinci, imali smo možda 12-13 godina i igrali smo često basket ili fudbal u jednom malom dvorištu kod Resavske ulice. To je bilo potpuno ozidano dvorište koje je pripadalo školi za decu oštećenog sluha, pa smo ih mi, klinci, tada politički nekorektno, zvali gluvonemi. I taj teren smo zvali koš kod gluvonemih. Pretpostavljam da su tu dolazila deca iz cele Jugoslavije, ali sigurno iz cele Srbije, jer nešto sumnjam da je bilo mnogo škola sa specijalizovanim osobljem i programom u SFRJ tada, to je neka sredina osamdesetih godina. Iako je teren bio mali i sav u kockama, bio je nekako gotivan i imao je onaj miris koji imaju podrumi u centru grada, stare socijalističke gradnje, blago memljiv i sivkast. Koševi su bili neki ručni rad, a jedini ulaz koji smo mi znali je bio preko zidića, koji je bio visine nekih 2 metra, ali sa ciglama ispod koje su nam služile kao stepenice. Često su tu bili i momci koji su pohađali školu, gluvonema deca, sa kojima smo se odlično slagali i koji su peglali vrlo solidan basket, bar za te naše, dečje kriterijume. E sada, jednog dana sam ja sam otišao tamo, mislim da nisam ni imao neki eksplicitan dogovor sa drugarima iz škole, poneo loptu i računao da ću naleteti na neku ekipu ili, u najgorem slučaju, bar vežbati slobodna bacanja. Prišao sam ciglama, popeo se na zid i na zidu ugledao picu u kartonskoj kutiji iz obližnje picerije Vladimir, jedne od prvih u tom kraju. Osvrtao sam se jedno sto puta dok se nisam uverio da nema nikoga, što moj klinački mozak tada nije mogao da shvati. Pipnuo sam bojažljivo kutiju, tada su nas još stalno učili da ne diramo nepoznate kutije i predmete sa ulice, makar delovalo da sadrže picu. Bila je topla, skoro pa vrela, na prelazu između vrele i tople, hajde da kažemo oko 55 stepeni. Otvorio sam kutiju i video da je unutra jedna lepa, prilično standardna, Kaprićoza. I dalje niko nije dolazio na teren, ni gluvonemi, ni moji drugari, manje-više nenarušenog sluha, mada je i to bilo diskutabilno. Ostavio sam picu i ponet nekim avanturističkim duhom preskočio zid, iako sam bio svestan da ukoliko me neprijatelj napadne sa više strana, izlazak iz dvorišta neće biti dovoljno brz. Uzeo sam po automatizmu da šutiram, ali mi je pogled stalno lutao po obodu zida, skenirajući da li će se vlasnik ili naručilac pice pojaviti. Niko se nije pojavljiva, samo me u jednom trenutku preplašio zvuk žene koja je, kako je to tada bio običaj i ritual, svoju agresiju i frustracije iskaljivala na tepihu žičanim praherom. Ostao sam možda sve zajedno jedno petnaestak minuta i onda preskočio zid i krenuo kući, najsporijim mogućim korako, osvrćući se svake dve sekunde da vidim da li je pica još uvek tamo.

Ne znam, meni su i druga i treća sezona dosta dobre. Ne kao prva, drugačije je, ali po meni dosta dobro.