Imao sam pomešana osećanja povodom sastanka, moram da priznam. Sa jedne strane, poznati su moji stavovi o naprednjacima, onome što oni predstavljaju u logičkom i biološkom smislu i o uticaju koji su imali na ovaj jadan svet osuđen da živi u ovoj zemlji. Sa druge strane, jasno je da 2022ge, (nažalost?) nisu realna događanja dobrih revolucija koje spontano na talasu besa, ali i pravde, rešavaju probleme, šalju zlikovce u zatvore, oslobađaju državu i magično je uvode u NATO i EU dok se čuje Diznijeva muzika u pozadini. Nije realno.
Realno je da se Srbija, pre svega jahanjem na talasu diktatorofilje i ekstremnog populizma i propagande našla u malo preigranoj poziciji, u kojoj su (uvek prisutni) uticaji Rusije narasli do ozbiljnih razmera, da se pretvorila u kineski terminal za đubre i pranje investicija u sred Evrope, da su igre sa Arapima u građevinarstvu i sa robnom razmenom sa Kosovom i da stvari mogu opasno da izmaknu kontroli u političkom, čak i vojnom smislu. Realno je da ćemo uskoro videti koliko je botovska ekonomija u stanju da podnese udare na cene, što kroz gorivo i namirnice, što zbog pratećih efekata i opšteg grabeža. Realno je da se u EU i Americi polako, ili čak i ne toliko polako, uspostavlja jedan malo drugačiji sistem, a ja duboko verujem da ćemo već od 2023 mnogo više pričati o Kini nego o Rusiji. Takođe je realno da su počele da se događaju sitne stvari, poput sankcija Dodiku ili usmeravanja glasanja Srbije u evropskim institucijama, stvarčice za koje mi, koji smo od početka opozicija ovoj bagri, kukamo već barem 5-6 godina i besnimo na svet koji daje legitimitet nečemu što po mom (našem) dubokom uverenju nikada nije smelo da bude legitimna opcija.
Ne očekujem nešto posebno, ali imam utisak da osećam malu promenu sentimenta u percipiranju realnosti i, da se nadovežem na ono što je Medobrundo pomenuo pre par strana - ljudi su mahom lenji i gledaju da reše jedan, eventualno dva problema koji su im tu, pred vratima, a jako je retko naići na slučajeve u kojima postoji bogznakakva strategija, plod dugoročnog planiranja i niza tačnih predikcija i interpolacija. Ne verujem da je Vučiću sada prijatna situacija, ali ne verujem ni da su mu izbori dali neko posebno iznenađenje. Dobio je, zapravo, svega nekoliko informacija: mašinerija krađe, zastrašivanja, mažnjavanja kada niko ne gleda i drpanja na sitno i na krupno radi bolje nego ikada. Medijska mašina za pravljenje đubreta radi i disciplinovana je. Narod je i dalje jadan i uvezan, ali ima znatno više onih koji nemaju više istu pokornost i ćutljivost (političku i verbalnu) koju su imali pre kombinacije Korone i Ukrajine i Rio Tinta. Grad i svako ko ima više od osam razreda škole se gnuša radikalskog đubreta. To nije ništa posebno novo, ali je činjenica da je počela silazna putanja snsa, a turbulencije u svetu će svakako doneti i ovde mešanje karata. Prvi put od 2012te godine čujem od ozbiljnih ljudi sintagme poput povlačenje investicija, meke sankcije...
Vučiću će biti potrebna izlazna strategija, odnosno način da pređe na stranu na koju mora da pređe (Zapad, EU, SAD, NATO, šta god) i pokušaće da što manje iskrvari, a ukoliko opozicija ne bude u stanju da to krvarenje maksimalno pojača do konačnog kraja, biće sama kriva. Neće biti dovoljno sada odricanje od Zavetnika, Patrolnih Šapa, Peskova i Bajatovića. Potrebne su velike glave, Vesić i Mali, potrebne su lokalne glave poput gorepomenutih Palme i onog pacijenta iz Subotice i ostalih. Potrebno je sistemsko cepanje snsa kao organizacije, potrebno je udaranje po SPSu, kopanje afera, kofera i koferčića, denunciranje Vulina i julovskig fsb kadrova, potrebno je udaranje po ostacima SRSa koji se vijore po SNSu ukoliko Vučić želi da sačuva patrljak kojim će moći da maše i da, ukoliko veruje da je pokriven papirima, počne da daje velike glave.
Sa te strane, Đilas bi morao da preuzme još veću odgovornost od ove koju je već, manje više sam, preuzeo i koja uveliko prevazilazi Grad Beograd i držanje kase i otvaranja nekih afera koje bi trebalo da pojačavaju pritisak za neke buduće izbore, republičke ili predsedničke. On je danas pomenuo, dosta stidljivo, da je Srbiji mesto na Zapadu i to je valjda jedna od retkih situacija da je to neko na taj način pomenuo, a to je nekako i ključ cele priče. Naravno da je teško raditi sa grupacijom koja se ponaša kako se ponaša i naravno da je dodatno komplikovano kada se oglašavaju paše iz NS ili nezadovoljni deesovci ili kada Boško, kojem je nuđeno mesto za civilizovanim stolom, krenu da pište i da se bune. Nemam pojma kako će ovo dalje da se razvija, ali je na Đilasu i SSPu sada ogromna odgovornost da sa jedne strane nastavljaju da budu katalizator jedne heterogene i rastuće opozicije (uz Moramo!), a da sa druge strane ne pravi kompromise koji bi mogli kompromitovati njega, a samim tim i celu grupaciju. Ne bi smelo da bude previše kompromisa u obračunu sa bandom, pa makar to značilo - i prsti me bole dok ovo pišem - makar to značilo da se glavni igrači i Familija izvuku i sklone i čak izađu i čisti iz svega ovoga. Normalan, mlađi i poletniji deo mene se gnuša ovakvih stvari, ali matori i realistični, životom isprljani freethrow je u fazonu, da, tako nekako će izgledati kada napokon do toga dođe. I možda će biti slobode, ali pravde sigurno neće biti.
Sa druge strane, vrlo je moguće da sam užasno puno isprojektovao i da će Vučić i sns nastaviti da jašu kao i poslednjih 10 godina, nešto poput Mila nakon istorijskog Ne Rusima, dok se, za jedno 10 godina, ne ispreče biološki problemi. I moguće je da je u ovoj situaciji trebalo čekati konačne odluke RIKa i RIKova, ali šteta je ionako već napravljena i teško da se može ispraviti.
