Novi remix kultnog albuma, po mnogima najboljeg Dugmetovog naročito produkcijski sada dobija novu dimenziju. Zvučnu pre svega i to će svako čuti.
Sa omotom koji je onda bio cenzurisan ubačen je i cenzurisani stih u pesmi ala je glupo zaboravit njen broj dok je Hrist i dalje neopevan.
Što se tiče samog snimka sadrži mnogo neobjavljenog materijala pa ćete u ipak poželim neko pismo čuti drugačiji solo na gitari, u ala je glupo zaboravit njen broj drugačiju pratnju, bogatije prateće voklale uz neke stihove kojih nema na originalu kao i neke dijaloge na engleskom ili zrikavce u ruzmarinu i šašu. Ima još dosta sitnica kojih nema na originalu a nisu našli mesto tada iz ko zna kojih razloga.
Sigurno ne postoji nijedan sličan remix na ovim prostorima. Svaka preporuka
