Džudi

Ovo je stvarno, više nego bezobrazno. Izađeš npr u ponoć da prošetaš psa pre spavanja i moraš da nosiš masku iako oko tebe nema ljudi 😞 Ili se šetaš parkom a nema ljudi oko tebe-šta će ti maska?

Ne znam na šta konkretno misliš? Možda što nije uneto da se i moja mama vakcinisala? Ja sam dobila SMS od E uprave, ona nije. Tviteraši mi kažu da to nema veze, neko dobije sms, neko mejl, neko dobije SMS posle druge doze. Pisala sam mejl E upravi i navela šifru sa potvrde o vakcinaciji...odgovor naravno nisam dobila.

Očekivala sam ovakve odgovore, možda i oštrije Danas sam odgledala DLZ i slažem se sa@DJORDJE da ovoj emisiji nije mesto na Novoj S. Inače, ovo je prvi put da gledam tu emisiju. Nisam razočarana, jer nisam bila ni očarana, samo sam neprijatno iznenađena. Marinika Tepić je prva progovorila o orgijama koje se dešavaju u Jagodini. Boško Obradović, umesto da je podrži i da apeluje da se žene i devojke u Jagodini oslobode straha i javno progovore o svemu, on u celoj toj velikoj aferi vidi samo Marinikinu ličnu predsedničku kampanju. Zašto nije osudio Palmino ponašanje? Takođe mi se ne dopada stil a la Boris Tadić- " Ja sam najbolji". Bezveze je kada ljudi sami sebe preporučuju i hvale. Mnogo je bolje da te drugi hvale. I..imala bih još da pišem, za sada toliko...

Mora da se vakciniše do 31.05.2021. A od 01.06. ide prijavljivanje za tih 3000 dinara.

Da li je neko od vas sinoć gledao emisiju "Dobar, loš, zao" na TV Nova S? Gost je bio Boško Obradović. Ako ste gledali, zanima me vaš utisak..

Manje-više sam dobro..

Bold- Nisam ni ja došla u bliski kontakt na ulici, u ovom mom naselju. Na ulici ljudi pređu na drugu stranu kada vide da im neko dolazi u susret..to radim i ja. Svi nose maske u prodavnici, apoteci, u mini busiću. Na otvorenom ovde nema potrebe, jer nas zaista nema mnogo-mnoge zgrade se još uvek grade, a i ne vidim da su one završene zgrade u potpunosti useljene. @urosg3 Masku obavezno nosim na otvorenom kad dođem na Banjicu 🙂 Na pijaci, na ulici, kod Shop@Go niko ne nosi masku. Vidim da maske stavljaju ispred Benu apoteke i kad ulaze u Shop@Go. Za raziku od mog naselja, Banjica a i Voždovac u celini su prenaseljeni.

@JohnnyDragon Mene ove betonske ploče neodoljivo podsećaju na grobnice... Cveća a ni drveća nema 😞

Ne znam da li je snimak za ovu temu ili za temu "Gadost dana" Ovako izgleda Cvetni trg danas, bez cveća..

Ovaj prikaz je objavljen i na sajtu IK Laguna Prikaz romana Kradljivac kafe Toma Hilenbranda Roman Kradljivac kafe autora Toma Hilenbranda zvanično spada u istorijski žanr. Dodala bih i da je avanturistički triler roman. Ovo je roman o najomiljenijem napitku u celom svetu-kafi. Gorka ili slatka, sa dodacima ili bez njih, kafa se u Evropi nije pila sve do 17.veka. U Evropu je stizala preko Turaka koji su je u jemenskoj Moki uzgajali a zatim prodavali širom sveta. Obedaja Šalon, trgovac, „filozof prirode“ koji se dopisuje sa gotovo svim naučnicima u svetu, falsifikator, lukav i sposoban prevarant, dospeva u zatvor nakon jedne neuspešne finansijske transakcije. Iz zatvora ga spašava Istočnoindijska kompanija koja traži od njega da izvrši krađu veka a da zauzvrat dobije veliku novčanu nagradu. Direktor kompanije želi da od Turaka ukrade semenke kafe koja bi se zatim uzgajala i u Evropi. Uprkos tome što zna da mu sleduje smrtna kazna ukoliko ga uhvate u krađi, Obedaja Šalon okuplja ekipu svojih prijatelja-stručnjaka koja može zajedno sa njim da ukrade kafu. Obedaja se priprema za krađu i ne sluti da ga sve vreme prati francuski musketar koji misli da Obedaja kuje zaveru protiv francuskog kralja Luja IV. 7 Na putu do Moke Obedaja Šalon upoznaje mladu Jevrejku u koju se zaljubljuje. Nakon što su ukrali semenke kafe, na povratku u Amsterdam, Obedaja i njegovi prijatelji suočeni su sa izdajom. Kraj romana je neočekivan. Kradljivac kafe nije „lagana“ knjiga koja se može brzo pročitati. Ovo nije običan istorijsko-avanturistički roman. U njemu se spominju imena velikih naučnika, matematičara i filozofa. Saznajemo ponešto i o pronalascima- uređajima koji su u 21.veku usavršeni i za koje nismo znali da su postojali i u 17 veku-staklena bašta za uzgoj različitih biljaka, aparat za merenje temperature vazduha, teleskop i sl. Dok sam čitala Kradljivca kafe gotovo da sam osećala miris kafe u tadašnjim engleskim kafanama. Opisi u romanu omogućavaju nam da osetimo duh tog prohujalog vremena..da zamislimo stare knjižare, uživamo u starom turskom gradu Izmiru… Svima koji vole da piju kafu i žele da saznaju nešto više o istoriji, trgovini i engleskoj berzi tog vremena toplo preporučujem ovaj roman.

Meni su na toj potvrdi hemijskom olovkom napisali i datum i vreme revakcinacije -31.05.2021 od 08-12.00 I ne razumem zašto je na ćirilici kada ima i engleski prevod..

1125/13.089 / 18 Na respiratoru 115 pacijenata. Hospitalizovana 3.701 osoba.

@AgroLaki Onda me razumeš 100 posto. Ja sam od 1984. do operacije desnog kolena imala više od 20 gipseva na kolenima, što na levoj, što na desnoj nozi. Moji roditelji su tražili da me dr ortoped kod koga sam bila pacijent operiše, ali on nije pristao ( ima 15 godina, devojka je, ožiljci su veliki )...a da je to tada urađeno, sada ne bih imala problema. Operacija desnog kolena je bila kao uspešna..pišem kao jer mi je cela noga pod otokom, iako sam išla na fizikalne terapije ( 2014.godine ). U pravu si da su ove povrede stres ne samo za psihu već i za telo. Zbog čestih padova usled iščašenja kolena imam problem i sa kukovima, a o ubrzanom pulsu da i ne pričam.

Danas sam pitala lekarku kod koje sam bila pre vakcinisanja za antitela..Rekla je, možete da ih uradite, ali i ne morate-kako želite. I rekla je da ih radim 2-3 nedelje do mesec dana posle revakcine. Btw, i ja mislim da će trend ići ka gore.

Konačno sam se vakcinisala U ambulanti pri DZ nije bilo gužve. Organizacija je odlična. Između kineske vakcine i Fajzera, izabrala sam Fajzer. Ne boli me mesto gde sam vakcinisana ( vakcinisala sam se oko 14.00 ) Sve je bilo ok dok nisam popila tableticu cinka i selena. U roku od 15 minuta pojavilo se crvenilo na laktu ruke na kojoj nisam primila vakcinu..i malo, malo crvenila na laktu ruke na kojoj sam primila vakcinu. Da li je to neka vrsta alergije na cink+selen koji pijem već duže vreme? Mesto na kome sam primila vakcinu malo je otečeno, nema crvenila. UPDATE: Dok ovo pišem crvenilo se smanjuje.

Nisam lekar, ali pamtim reči moje ex lekarke- kantarion ne sme da se koristi kada se uzima antidepresiv. Pored kantariona, za sve biljne preparate treba konsultovati lekara, zbog antidepresiva. U vezi ovog boldovanog: imam PTSP zbog dugotrajne fizičke traume, luksacije patela -iščašenja kolena koja mi se dešavaju od 1984.godine, i ta Dg PTSP trajala je neko vreme, pa zatim prešla u trajni poremećaj ličnosti, pa je onda opet promenjena u PTSP.. Jedan jedini psihijatar-psihoterapeut u Beogradu koji se bavi isključivo i samo PTSP-om odbio je dva puta da me primi, jer ima mnogo pacijenata, radi i u državnoj ambulanti i popodne privatno. Životne okolnosti sam delimično promenila-operisala sam jedno koleno. Drugo koleno ortopedi neće da operišu jer nije dovoljno oštećeno ( a bilo je povređeno više od 10 puta ). Ukratko, imam psihosomatske probleme, ne klasične psih poremećaje. Sanval za nesanicu sam koristila 7 dana i to mi je bilo dovoljno. Antidepresiv koji je za lečenje epilepsije i koji je stabilizator raspoloženja moraću u minimalnim dozama da pijem do kraja života. Imam cerebralnu paralizu i po rečima neurologa i psih, nikada se ne zna da li ću dobiti neki epi napad. Doživotno, uz prekide moraću da pijem i suplemente-kalcijum, magnezijum, selen. Eto, to je moje iskustvo. Anksioznosti, depre i PTSP-a ne bi bilo da nemam povrede kolena, a kolena bi bila ok da nemam CP. Začarani krug 🙂 Inače, ne volim hemiju, i videću sa dr da smanjim i ako mogu u potpunosti da prekinem sa Lorazepamom, ili da ga pijem samo po potrebi. Btw, depra je u remisiji, jedino sam malo anksiozna...inače sam OK.

Slažem se, posebno se slažem za Rivotril. Ali...šta da rade oni koji godinama idu kod psih zbog OKP, PTSP, depresije koja je u remisiji, pa se ponovo vraća? Dr samo menja te Ksalole, Xanaxe i slične lekiće, ne izbacuje ih ukoliko je neko još anksiozan. Ko ide kod psih za te navedene psih poremećaje i usput spomene nesanicu dobija lekiće za nesanicu, ali ti lekovi se kratko piju...ne piju se nedeljama, mesecima.. A kada se ukidaju lekovi, sve mora da bude u dogovoru sa lekarom- doze se smanjuju postepeno, najpre ti lekovi za poremećaj spavanja-nesanicu..

Nisam od onih koji posle neke forumske kazne isteruju pravdu i raspravljaju se sa administracijom foruma...ali želim nešto da napišem.. Jako me je iznenadio ban i još jedan WP. Ne voleti nekoga i mrzeti nekoga su dva sasvim različita osećanja. Ne voleti nekoga znači da nam se neko ne dopada. Mržnja je jako, intenzivno, odbojno osećanje prema nekome ili prema nečemu. Nikada nikoga nisam mrzela, ni one koji su bili zli prema meni ( u pravom životu, ne mislim na net ). Na nekoj od tema ovde napisala sam da nikoga ne mrzim, i da ljude delim samo na dobre i loše. Ne delim ljude po nacionalnosti, veri, političkim i drugim opredeljenjima. Ne želim da budem patetična, ali te večeri kada sam videla svoj nik na Prison Break temi bila sam očajna i plakala sam..Zašto? Zato što sam zavolela ovaj forum- navikla sam da dođem ovde i diskutujem i većina forumaša mi je draga, bez obzira na politička neslaganja. Te večeri kada sam videla ban razmišljala sam da više ne dolazim i ne pišem ovde. Ali neću to da radim. Naslućujem ko je prijavio taj moj post, ali nevažno..Ne znam ni zašto sam uopšte komentarisala Australiju i odnos australijske Vlade prema svojim državljanima. Iskreno se nadam da ubuduće niko neće prijavljivati moje postove. Upoznata sam sa Pravilnikom, i maksimalno se trudim da ga poštujem..zašto bih ga uopšte kršila, nemam razloga za to. Izvinjavam se ukoliko je ovaj post pomalo haotičan...

Od samog početka pandemije do danas i dalje, ovaj savet- mera mi deluje...Kao da mama i tata savetuju deci "Perite ruke". Ne mogu da izbrojim koliko puta u toku dana operem ruke. I pre korone nosila sam sa sobom uvek vlažne maramice sa alkoholom i brisala ruke posle izlaska iz nekog prevoza. Pranje ruku, pranje zuba, tuširanje su osnove higijene. Uz to dolazi i čist stan-kuća. A moram da primetim da je preporuka nošenja rukavica trajala kratko- niko ih više ne spominje.

Prikaz romana „Klub Mefisto“ Tes Geritsen Postoje knjige na čijim koricama piše da se čitaju u jednom dahu. “ Klub Mefisto“ poznate književnice Tes Geritsen spada u takve knjige. Ovaj triler sa primesama horora i mistike budi u čitaocu želju da ne prestaje da čita sve do poslednje strane iako su brojne scene opisane u knjizi zastrašujuće. Poznati dvojac iz romana Tes Geritsen, detektivka Džejn Ricoli i doktorka sudske medicine Mora Ajls u „Klubu Mefisto“ rešavaju najneobičniji slučaj ubistva. Žrtvi je odsečena glava, amputirana joj je šaka a na mestu zločina nailaze na crteže- krsteve naopako nacrtane i latinsku reč PECCAVI -grešila sam. Žrtva, žena u kasnim dvadesetim godinama prva je žrtva u nizu. Džejn Ricoli i Mora Ajls i protiv svoje volje dolaze u kontakt sa ljudima koji veruju da sociopate ne postoje. Zločine, po objašnjenju članova društva „Mefisto“ ne čine ljudi već Satana u ljudskom obličju. Satanistički simboli, legende iz antičkog doba i zločini koji se nižu pred očima čitalaca čine ovaj roman zanimljivim ali mu daju i primesu horor filma. Kada pročitate poslednju rečenicu ne možete a da se ne zapitate: Da li stvarno postoje delovi Biblije koji su skriveni od ljudi? Da li su užasne zločine počinili psihički bolesni ljudi ili su oni delo demona? Ljude delimo na dobre i loše. Da li su loši ljudi zli? Da li se neko rađa kao zao ili to postaje odrastanjem? Ili je neko zao i čini zla dela jer pripada đavolu, demonima? Nauka ne priznaje postojanje Satane ali smo svi bar jednom čuli za neku satanističku sektu i njene obrede. Ljudi veruju u Boga i tu svoju veru ne preispituju. Možda je onda moguće da postoje i oni koji veruju u Mefista, Đavola-Satanu? Zli ljudi postoje. Zlo postoji. Ali isto tako sa druge strane postoji i dobro u ljudima. Verujem da ipak ima mnogo više dobrih ljudi na ovoj planeti i da će oni uspeti da se odupru i pobede svako zlo. Čar romana Tes Geritsen nije samo u rešavanju zločina. Veoma mi se dopada i što njene junakinje patolog Mora Ajls i detektiv Džejn Ricoli imaju i svoj privatan život koji vode uporedo sa rešavanjem slučajeva ubistva. I na samom kraju želim svima da preporučim ovaj triler uz jedno upozorenje: Čitajte „Klub Mefisto“ samo tokom dana. Ne uveče, pre spavanja. Upozorenje je opravdano 🙂

@Knipex Slažem se sa tobom. Jedino zbunjuju informacije koje daju epidemiolozi i KrŠ. Svi predviđaju skori kraj korone kod nas ( čitala sam i izjave epidemiologa i naučnika iz USA npr )- do kraja ove ili tokom sledeće godine. Da li se kod nas ipak očekuje veći broj obolelih tokom jeseni i zime uprkos vakcinaciji? Mene to plaši..a bolnice..da treba da se grade, a mogli bi konačno, posle epidemije korone kod nas da srede Infektivnu kliniku.

Primećujem da je ovaj pdf živnuo i da volimo da komentarišemo pročitane knjige. Na svom blogu pišem osvrte pročitanih knjiga. Možete i vi da napiše kratak osvrt na knjigu koju ste pročitali..Možete i da komentarišete moje osvrte 🙂 Osvrt na roman Tuđine Igora Marojevića Romanom Tuđine Igor Marojević je završio svoje Beogradsko petoknjižje u koje spadaju romani: Parter, 24 zida, zbirka priča Beograđanke i roman Prave Beograđanke. Glavni junak Tuđina je Ratomir Jauković, rodom iz malog mesta Kamenari, koje se nalazi u blizini Risna, u Zalivu. Ratomirova majka sa kojom, kasnije saznajemo, nije previše blizak, rođena je u staroj Crnoj Gori, a otac Radan koji je izvršio samoubistvo poreklom je Stari Hercegovac. U prvom delu romana dominira mentalitet Ratomirove rodbine Starih Hercegovaca, kao i Ratomirova opsesija da sazna motiv očevog samoubistva. Istovremeno, dok istražuje smrt svog oca, Ratomir doživljava prvu ljubav sa bibliotekarkom Simonom Savić. Simona važi za čudakinju. Pored ljubavi koju Ratomir oseća prema njoj i samoubistvo je spona koja ih povezuje. Čitaju knjige o samoubistvima i knjige pisaca koji su izvršili samoubistvo. Ratomira rodbina sa očeve strane kritikuje zbog Simone, ali i zato što ne želi da se aktivno uključi u stranku kojoj svi pripadaju. Posle Simoninog samoubistva, Ratomir nalazi utehu u novom poslu. Počinje da radi u novinama bliskim vladajućoj stranci. Redakcija tog nedeljnika je neobična: Ratomir je zaključio da su svi oni pritajene samoubice. Neko se lagano ubija alkoholom, neko drugi rizičnim ponašanjem, neko treći promiskuitetnim vezama. Ratomir se ne snalazi u toj sredini i izlaz iz nje pronalazi u završnom tekstu feljtona koji piše. Otvoreno i potpuno iskreno piše šta misli o temi koju obrađuje u feljtonu i o ljudima koji ga okružuju. Spas od batina i osude pronalazi u Beogradu u koji odlazi sa stricem koji se zove i preziva isto kao i on. Stric je svoje poreklo i mentalitet u kome je živeo doneo i u Beograd. Ratomira zapošljava u svojoj firmi i daje mu garsonjeru u kojoj će živeti. Beograd na početku prija Ratomiru. Za razliku od Zaliva u kome su česti kišni periodi zbog kojih ljudi padaju u depresiju i izvršavaju samoubistvo, Beograd je Ratomiru širi i normalniji. Počinje bombardovanje Beograda koje Ratomiru pruža nov uvid, uvid u prave osobine ljudi sa kojima radi. U potrazi za ljubavlju sreće bivšu devojku koja preteruje sa sunčanjem i solarijumom. Da li će Ratomir uspeti da pronađe pravu ljubav i da li će konačno saznati razlog zbog koga mu se otac ubio, saznaćete ukoliko pročitate roman u celini Zašto se roman zove Tuđine? Da li su to neki novi gradovi koje ne poznajemo, ili se svako od nas oseća, ponekad ili stalno, kao tuđinac..stranac u svetu koji nas okružuje? Da li je dobro ostati svoj i ne podlegati uticaju sredine? Šta je sreća? Možda ona i ne postoji ili ipak postoji u ljudima siromašnim duhom? Možda su samoubistvo ili prava ljubav jedina skloništa od onog kolektivnog duha? Igor Marojević, pripovedanjem koje odlikuje prave, ozbiljne pisce u čiji red spada, razbija predrasude vezane za samoubistvo i romanom Tuđine donosi nam zanimljivu priču o bombardovanju Srbije i pravoj ljubavi koju je moguće pronaći. Toplo preporučujem ovaj roman koji sam pročitala po drugi put.

Joj, odlutali ste od teme..Priča o ljudskim pravima tokom normalnog i vanrednog stanja zaslužuje posebnu temu. Vanredno stanje nemamo na papiru, ali imamo u životu- ceo svet danas živi u vanrednim uslovima. *** Danas je broj obolelih ponovo veći od 1300. Ohrabruje samo činjenica da pada broj hospitalizovanih u bolnicama. Vakcinacija se, posle praznika, ponovo nastavlja..a biće je uskoro i u TC "Ušće"- po Vesićevim rečima.

@stray_cat - Stray dog ( postoji muzička grupa Stray Dog )...

Postaviću jedno glupo pitanje: Znam da je to isti lek, samo ima druge proizvođače... Zašto onda svi koje poznajem a koji piju neke lekiće više vole Xanax? Btw, meni Ksalol ne pomaže..jedino Lorazepam.