Džudi

UMORNA U sobi je mrak. Tišina. Začuje se tek, s vremena na vreme, Jecino jecanje. I da plače, ona više ne može. Svu tugu je već prenela na papir. Razočarana je. Nekada je bila samo očarana. Ustaje sa kreveta. Čuje se njen upaljač. Pali cigaretu. Mrak joj ne smeta. Ovaj u sobi. Njen mrak u duši traje predugo. Ipak mora da upali noćnu lampicu. Ne vidi gde su joj maramice. Briše lice oteklo od suza. Ne, neće se ona noćas ubiti. Za samoubistvo je potrebna hrabrost a ona je nema. Kukavica je. Ona je samo umorna. Umorna od ljudi. Od osuda. Izvinjavanja i zahvaljivanja. Pravdanja. Umorna od tuge jer je niko ne voli. Kad završi posao koji radi, ona više nikome nije potrebna. Telefon ćuti. Interfon je odavno pokvaren. Niko joj ne dolazi. Odlazi u kuhinju, kuva kafu. Sat pokazuje da je prošlo tri. Pali još jednu cigaretu i tišinu prekida muzika koja se čuje sa njenog Samsung laptopa. „People are strange when you are stranger..“ Ne, neće se ona noćas ubiti. Samo je UMORNA….

Steriliši je posle prvih mačića, bolje je za njeno zdravlje i duže će živeti. Ozbiljno ovo mislim..mi smo Ciciku sterilisali dok je bila gravidna ( tako je i vet savetovao ), dobila je sve vakcine i revakcine i strogo vodimo taj kalendar vakcinacija, postoji u pasošu. Usput, raste joj dlaka, tamo gde je ošišana, i redovno se sada češlja. Polovinom avgusta puni osam godina...duša moja

Sa albuma " Da se ne zameri" - ima pesama o svim ex yu narodima A ovo mi se baš sviđa

@lajavi krelac milion posto te razumem. Nažalost, nisam udata, pisala sam o tome na ovoj temi..i ne radim -iz zdravstvenih razloga.. Poslednjih meseci, od kada su u potpunosti razrovali grad, ja sam nervozna. Besnim i glasno i dođe mi ponekad da nekom dedi ili babi iscepam one novine koje čitaju u prevozu. Ogorčena sam na ljude, ne mogu da shvatim bezobrazluk, primitivizam, odsustvo empatije.. Išla sam skoro na kontrolu kod psih i kada je čula da nisam depresivna, da sam hiper nervozna zbog ovog stanja u zemlji...gledala me je i ćutala...prepisala mi je veću dozu ansiolitika i rekla da će me oni malo smiriti i da ta nervoza nije deo depresije. Skoro da je priznala da i njoj samoj sve ovo smeta što i meni..čak se i oseća blaga nervoza kod nje.. Imaš moju punu podršku ukoliko ti i tvoja supruga odlučite da odete odavde.

Nisam radila brisanje "kolačića", ništa nisam radila na kompu, evo me ovde https://vox92.net/forum/index.php I forum funkcioniše odlično

Za laku noć...pesma br. 2...omiljena pored one "Crnogorske" https://www.youtube.com/watch?v=vmvDRoBGOEs Evo i "Zore"

Nešto sasvim lično- pesma br.1

OK je Karizi, bolji od Kobena čiji su romani slični, baš slični i predvidljivi.

Pa..da...Sve se vrti oko te CP. Zato je ex psih predložio da je najbolja opcija operacija kolena..i bilo mu je žao što nisam donela snimak MR ( bio je asistent profesora na neurologiji ).... A sadašnja psih je prepisala lek koji se obično daje za epi napade, i ona je u svom nalazu prvo stavila G dijagnoze, pa onda F... Cista na mozgu je kriva za dijagnozu F 06.7- blage kognitivne smetnje..i tu mi nije jasno, logično b bilo da ta Dg bude pod G dijagnozama...I kriva je za još x stvari, da ne idem u detalje.

I ja se osećam bezveze što ništa nisam uplatila, ali, ne mogu pre septembra..

Večeras počinjem "Pokoravanje" Uelbek..

@Crni Bombarder da, u pravu si..Valjda će neko videti ove postove i javiti se.

Pa...jednom će morati da bude uhapšen, odgovoran je za koliko ljudi koji su mu verovali, davali novac i na kraju umrli?

Nisam Metalni ali mogu da dam info...ovo je tema vezana za donacije

Ja sam ga spomenula i zapitala se, gde je on..u zatvoru ili je...možda na Happy TV.

Najiskrenije i najotvorenije- nema u mojoj priči nekih skrivenih detalja. Ja imam taj spastični oblik cerebralne paralize i sve se vrti oko te dijagnoze- i ortopedski problemi i ovi sa psihom i cista na mozgu ( jedna ili dve, utvrdiće neka nova MR )... Ta moja psihijatrica je zaista bila odlična, i sada je odlična ali ne radi više sa odraslima već sa decom. Tokom jednog običnog razgovora, pričale smo o tome zašto je došlo do tog PTSP-a i gotovo u glas smo obe zaključile da tadašnji lekari- ošte prakse i ortopedi nisu edukovali moje roditelje i da možda do PTSP-a ne bi ni došlo da sam išla kod dečijeg psihologa ili psihijatra i da sam tada operisala oba kolena. Da, branim je, jer me je spasla prave kliničke depresije, nastale opet zbog kolena...I sve vreme smo vodile razgovor, opušten. Radila sam sa njom KBT i REBT terapije. Na kontrolama sam ostajala 20-30 minuta a individualne psihoterapije kod nje su trajale 60 minuta. Imale smo divan odnos, pun poverenja..i bila je veoma korektna i žao mi je što sada nema privatnu ordinaciju..nastavila bih lečenje kod nje. Ex psihijatar u drugoj ustanovi ( morala sam da menjam jer je psih koji je zamenio moju dr otišao u penziju ) takođe je u veoma opuštenom razgovoru primetio isto- šteta je što nisam išla kod dečijeg psihologa, trauma bi bila manja ili je ne bi bilo...a po njegovom mišljenju, operacija je najbolje rešenje, zatim psihoterapija i određeni vremenski period sa farmakologijom i to je to... On je otišao na specijalizaciju, a nova dr koja me sada leči, ima takođe ok pristup. Još nismo počele ozbiljno da pričamo o flešbek fenomenima i o svemu šta prati taj stresni poremećaj usled traume.. Niko od ovih psihijatara nije direktno okrivio moje roditelje, više su spominjali lekare koji su me tada lečili.

Za laku noć...

Ja ne okrivljujem moje roditelje. Ta ex psih je poznata i priznata u svojoj profesiji i ona nije izričito naglasila da su moji roditelji krivci...reći nekome da greši ne znači da ga okrivljuješ. Samo je primetila ono što sam i sama znala. A što se tiče te dileme oko operacije i psihoterapije, brzo će biti razrešena- u septembru...Ali mislim da ću i posle te operacije ipak morati da odradim bar 10tak seansi -psihoterapija.. Ja sam u tom " paklu " vezanom usko za kolena od 1984. godine. Punih 35 godina. Svi moji poznanici, drugovi koji imaju isti problem sa kolenima, leče se kod psih. Taj "pakao" može da razume samo onaj ko je to doživeo...i niko više..ni rodbina, ni prijatelji, ni psihijatri, ni ortopedi..

Razumem. I ja se odjavljujem sa ovog topica..

Nemam nikakav problem. Ali primećujem da se stalno piše o b92..on, nažalost, više ne postoji..A ovaj forum postoji od kraja aprila, početka maja, koliko znam. I vidim da se ljudi prepucavaju, tj da nastavljaju kao da su još tamo..a ovo je ipak nov forum, neki nov početak. Veruj mi, ja razumem tu nostalgiju vezanu za b92 jer sam i sama nostalgična kada je RTSF u pitanju.

@freethrow Razumem te..ali što se onda lepo ne otvori tema " Sećanja na b92 forum" i da se tu evociraju uspomene, ali bez međusobnih vređanja? Sa b92 foruma poznavala sam jednu osobu, koje izgleda više nema...i jednog forumaša-starog drugara koji je, koliko znam, pomogao da se napravi ovaj forum. Ostalih nikova se ne sećam, jer sam retko dolazila tamo..

Ovo pitanje je za forumaše, ne za admin mod tim: Dokle mislite da se bavite forumom koji više ne postoji? Razumem da ste emotivno vezani za b92, i ja sam za ex RTSF i za ex depresija forum, pa...Ti forumi više ne postoje, ostala su sećanja, i lepa i ružna.