Bob McAdoo

@ Stondisha's link Inače, zanimljivo je da Djangsu opet kupuje napadača od FKCZ, posle iskustva sa Boaćijem. Kupili Boaćija za 5,5 miliona, pa nam ga prodali 6 meseci kasnije za 2,5 miliona, pa 10 meseci kasnije opet kupuju centarfora od Zvezde. Nisam siguran koja šema bi mogla da bude u pitanju... ali sam siguran da u FKCZ ima mnogo boljih matematičara od mene. 😀

Pa igrao je Mijatović jedno EP sa njima i onako... Nije baš funkcionisalo. Mada je bilo i dobrih momenata.

Bolji su bili Letonci. Nezgodna ekipa, naročito kad ih krene šut. Mada mislim da Amerikanci dobijaju u finalu, jer su razvalili Poljake u drugom 1/2, 22:8 na kraju, ali bilo je i 20:1 u jednom trenutku. Imaju sve, svi šutiraju, odlično pokrivaju u odbrani i svi mogu brzo i lako da "očiste" loptu. Madox malo slabije, ali ostala trojica je čiste za par sekundi, a svi su odlični šuteri i onda je baš nezgodno za odbranu. Mi smo godinama dominirali ritmom - uvek čistili loptu za 2-3 sekunde i imali 9-10 za napad, a u odbrani smo igrali, nazovimo ga, zonski presing, tj. agresivno smo igrali ispred igrača koji čisti loptu. I praktično godinama druge ekipe protiv nas imaju samo 6-7 sekundi za napad. To zvuči jednostavno, ali tek su ovi Amerikanci u stanju da igraju to isto, u toj meri, tim intenzitetom, sa maksimalnom koncentracijom. Ipak, najveći problem na ovom prvenstvu je naš šut, koji je bio gori nego ikad. Ne pamtim da su Bulut i Majstorović ovoliko promašivali. Na kraju, dobiše nas i Poljaci za 3. mesto. Vodili smo 1 poen na 3 sekunde do kraja i onda Hicks 4-points play (dvojka + 2 slobodna bacanja zbog faula). Malo je bezveze to, previše se kažnjava kad si u bonusu.

U 1/4 finalu Srbija dobila Francusku sa 20:12. Francuzi fizička sila, ali jako sirovi. Fantastična odbrana Srbije, i taktički, ali i energetski. Baš, baš je teško igrati sa nama. Kakav god da je ovo nivo igre, kakvi god da igrači igraju ili ne igraju, mnogo je teško igrati sa Srbijom. U polufinalu USA-POL i SRB-LAT.

Ovo i jeste poenta. Mesto susreta velikih i malih. Profesionalaca i amatera. Aristokratije i sirotinje. Možeš biti ulična faca, najobičniji lokalac i da pobediš neku veliku zvezdu, globalnog heroja. Možda je teško, ali šansa ipak postoji. U velikom sportu takve šanse ne postoje. Uostalom, kao i futsal. Koliko je futsal neatraktivan u odnosu na Ligu Šampiona u fudbalu? Koliko futsalera bi moglo da igra fudbal na visokom nivou, koliko zaradjuju u odnosu na Ronalda i Mesija? Ili u odnosu na Jonathana Kafua? 😀 Falkao, recimo, ne bi mogao da igra ni za Radnik iz Surdulice. Pa opet, ima futsal svoju draž. Kao i 3x3, za ponekog gradjanina. (dosta od mene na ovu temu, s obzirom da ne igram jebeni basket)

Bold 1 Pobedili su Španiju za koju je igrao Garbajosa 2012. godine, dakle iste one godine dok je još profesionalno igrao košarku. Nisu ga pobedili juče, posle 7 godina penzije. Ali neka neinformisanost ne sprečava da se za polaznu osnovu argumenta uzima verzija istine koja olakšava obrazlaganje stava. 😀 Bold 2 Ovo je tačno... Samo što je ta konstatacija lako primenjiva i na svaku ligu van NBA, čak na Evroligu u poredjenju sa NBA, o Eurocupovima, ABA i KLS ligama da i ne pričamo. Svi su oni spori i smešni u odnosu na NBA, pare koje su vrte su male i smešne u odnosu na NBA, igrači su drugorazredni, a mnogo češće trećerazredni ili šestorazredni u odnosu na vrhunac ove igre, tj. NBA. Većina MVP igrača Evrolige su mahači peškirom u NBA. Da li to znači da samo, jedino i isključivo ima smisla pratiti NBA? U svakom slučaju, nema svrhe mnogo raspravljati, jer više pišemo o onom što (ne)volimo, nego što je u pitanju argumentovana rasprava, alltogeda-on-da-topic.

Dosadno je što 50% forumaša na ovoj temi jedino može da ponudi stav "kako je ovo shit sport ili uopšte i nije sport", uz eventualnu dopunu izjave sa "gledao sam 5 min i prestao..." Naravno da bi Lebron, Curry i Durant pobedili FIBA 3x3 šampione. Naravno da bi mnogi iz NBA to uradili, pogledati samo šta je Corey Maggette radio u BIG3 ligi. Ali bi mnogi i izgubili. Da pratite malo više, videli biste kako su Bulut i ekipa rutinski pobedili, recimo, Špance za koje su igrali upravo penzionisani Garbajosa i bivši reprezentativac Himenez, pa su na drugim takmičenjima drali te Špance sa po 21:9 ili 21:11, dok su za njih igrali De La Fuente iz Barselone ili aktivni igrač Nacho Martin. Igrali su na raznim mečevima na klupskom nivou razni bivši profesionalci i gubili glatko. Ovo je, prosto, druga disciplina i prilično je površno porediti je sa velikom košarkom. Kao što je glupo porediti sprint na 100 metara i trke na 5.000 ili 10.000 metara. I te discipline su potpuno neatraktivne u odnosu na 100 metara, i način na koji trči Haile Gebrsealssie je neatraktivan u odnosu na Usaina Bolta... ali to su, prosto, druge discipline. Sa tom razlikom, naravno, što Bolt ne bi pobedio HG-a na 10.000 m, a NBA igrači bi najverovatnije lako dobili basketaše u basketu. Ali i dalje stoji da je u pitanju - druga disciplina. Može ta disciplina da vam se ne svidja, pišite šta hoćete o tome. Ali ne morate, brate, da pišete isključivo opšta mesta na osnovu 3 minuta gledanja... Jer to možemo da čitamo i u komentarima na Youtube klipovima. Od ovih Novosadjana je, komparativno u velikoj košarci, veći pobednički mentalitet imao samo Bill Russell i njegovi Celticsi. Možete to da ismevate i potcenjujete, ali tako stoje stvari. Bar u kratkoj i zvaničnoj istoriji ove discipline.

Btw, pošto stalno pitate ko kad igra... :) Imate u ovim YT linkovima opciju SHOW MORE :) u Description, pa se tu nalazi raspored i precizna satnica svih mečeva, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji. Plus imate link za drugu polovinu takmičenja, sa njihovim rasporedom i satnicom.

Meni je mnogo lošije sa novim pravilima, iz prostog razloga jer su drastično pooštrili kriterijume po kojima se sude faulovi (da bi privukli više publike i više približili 3x3 klasičnoj košarci), ali je ogroman problem što su penali za bonus u faulovima ostali isti, pa tako lako nakupiš faulove, a kazne onda - dva bacanja i posed, u igri gde normalan koš vredi 1 poen. Moraju da smanje broj bacanja kad si u bonusu, ako misle da ovako olako sude faulove. Inače, ta priča da je ovo mnogo ružan sport i da nema veze sa košarkom... Šta ja znam. Meni se svidja što je rukometno muški. Jer evo, zbog novih pravila krenuo Bulut da glumi Hardena i flopuje, pa već u najavi vidimo "svetlu" nerukometnu budućnost, gde će mečevi jednakih timova uglavnom izgledati kao "penal završnice". Što se tiče faula Majstoroviću na kraju - baš će biti sramotno ako to odluči ko ide u 1/4. Ameri igraju u 8.30 sa Turcima, koji su najslabiji u grupi, pa neće baš imati šta da se vidi.

😀 Igramo sledeću danas u 19.30, pa onda poslednje dve u grupi 21.6. Ali ako izgubimo od Holandije, onda bi trebalo da smo gotovi... A Holandija je jedna od najjačih ekipa na svetu. S tim što postoji šansa da dobijemo Holandiju, a da oni dobiju Amere i da onda 3 ekipe imaju isti skor, a 2 idu dalje. Ne znam šta se prvo gleda, ukupna koš razlika ili ova u trouglu. I nije mi jasno kakva je ovo grupa, 3 od top 5-6 ekipa na svetu u istoj grupi. Valjda zbog lošeg rejtinga Amerikanaca.

I to se desilo, izgubismo od Amerikanaca... Prvi put ikada, do sada je valjda bilo 5:0 za nas. Par je razloga za poraz - Ameri nikad nisu bili jači, fizički su dominantni, mnogo su viši. Sad sam proverio - Hummel 2.06, Maddox 2.04, Barry 1.99. Kod nas je najviši Majstorović sa 2.00. Igrali su ovi momci ranije i protiv igrača od 2.12, 2.13... Ali to su bili teški i spori centri, koji su u isto vreme bili i rupe u odbrani. Ovi Ameri su atletični i onda sa ovom promenom pravila oko faulova mnogo teže branimo kad spuste loptu pod koš. Vasić je odličan defanzivac, Memphis style. Ali nam je danas više falio bolji napad protiv ovakve odbrane. Tu bi svakako bio bolji Stojačić, posebno jer smo danas užasno šutirali. Pitao sam se zašto ne igra Ivošev, inače četvrti član Novog Sada, koji uvek dominira pod košem (imam utisak da Bulut, Majstorović i Savić ove sezone u klubu baš odmaraju i samo spuštaju loptu Ivoševu da se krlja), ali onda videh da je Ivošev - Madjar. Sledeći meč igramo u 19.30 protiv domaćina Holandije i ako izgubimo, verovatno ispadamo, jer dalje idu samo 2 ekipe, a to bi onda u našoj grupi bili USA i Holandija. Valjda se to neće desiti. Ova ekipa je neverovatna, najbolja u istoriji 3x3, šta su sve dobijali ovih godina, iz kojih su se situacija izvlačili... Bilo bi lepo da dobiju još jednu šansu protiv ovih Amera. Verujem da bi ishod bio drugačiji.

Evo, registrovah se na vreme na novi forum, odlučan da malo češće pišem... al' za sad uspeo samo da se raspravljam sa uinijem oko Divčeve statistike i BB-om oko smisla života. 😃 Inače, drago mi je kad vidim da me pamte po dobru, naročito u Argentinama i ostalim Latinskim Amerikama. Tamo gde Pepe Sancheza i Manu Ginobilija pamte po igrama u reprezentaciji, toj potpuno bespotrebno potcenjenoj kategoriji. Speaking of... Ovo je najsličnije i onome što ja mislim da će se desiti. Jedino što mislim da će Djordjević ipak dati prednost Nedoviću, a ne Guduriću. Imam i neki osećaj da nije nemoguće da Simanić popuni to rupu na četvorci i da je Djordjeviću značajno i da se dokaže jednim malom hrabrijim, a YU old school potezom. Osim ako mu ipak ne bude bilo bitnije da se zahvali nekom od zaslužnih reprezentativaca mestom u rosteru. Mislim da su samo ovo sigurni putnici za Kitaj, pod uslovom da mogu/hoće: Teodosić, Micić Bogdan Kalinić, Lučić Bjelica Jokić, Milutinov Na 1-2 su još opcije Jović, Nedović, Gudurić i Milosavljević, i to za dva mesta, pozicija 3 je popunjena, na 4 je najveća dilema, dok je na 5 dilema Marjanović ili Raduljica. Mislim i da nema šanse, a s obzirom na tradiciju naše košarke, da na pozicijama 4 i 5 imamo samo 4 igrača. Prosto, mora da ih bude 5. U najgorem slučaju poziciju 4 moraju da popune dve jake 3/4 opcije, a.k.a. zajedno Kalinić i Simonović. Nemoguće je da imamo 4 visoka, Kalinića i Lučića na 3 i čak 6 spoljnih. Mnogi su kucali baš takav sastav, ali verujem da su šanse za to 1%. Pre će se desiti opcija da idemo sa 4 centra, da se ispoštuje i Raduljica, nego ekstremni small ball roster. Mislim da je na 5 jedina dilema Marjanović ili Raduljica i da je u prednosti Marjanović. Pored Jokića, Milutinov je siguran, ne samo zbog dobre sezone i činjenice da nam fali bar jedna odbrambena opcija na 5, već i zbog toga što je mlad i trebalo bi još dugo da igra, dok su Marjanović i Raduljica dostupni još ove i možda sledeće godine, pa ne verujem da će se rizikovati sa nepozivanjem Milutinova. Na 4 je najveći problem, najviše bih voleo da ide Simonović, jer bismo onda imali milion opcija da branimo na 2-4, a moguće da bi hrabar potez i vodjenje Simanića dalo i najbolje rezultate, dugoročno. Najgore bi bilo da se tu krpimo Birčevićem ili Jelovcem, dok je ovo sa 4 centra isto nepotrebno, osim eventualno u emotivnom smislu zbog Raduljice. Na 3 je sve jasno. Na 1-2 ima mnogo kombinacija. Teo, Bogdan i Micić su sigurni, ako je sa zdravljem sve OK, onda mislim da preostale dve pozicije tradicionalno popunjavaju Jović i Nedović. A opet, ako Jović ne bude mogao, onda mislim da sigurno ide Milosavljević. Ako ne ide Nedović, onda svakako ide Gudurić. Mislim da će u svakom slučaju kombinacija poslednja dva mesta na 1-2 biti jedan igrač sa defanzivnim i jedan sa ofanzivnim prednostima. Dakle: Jović - Nedović, Jović - Gudurić, Nedović - Milosavljević, Gudurić - Milosavljević. Ne verujem da je moguće da se spoje Nedović i Gudurić ili Jović i Milosavljević. Mislim i da je potenciranje trenutne forme kao glavnog kriterijuma za odabir igrača pokazatelj da se nedovoljno prati reprezentacija Srbije i generalno filozofija naše košarke. S tim u vezi reći da Teodosić nije prvi plej naše reprezentacije može da kaže samo neko ko ne razume kako naša reprezentacija funkcioniše. Može on da počinje i sa klupe, iz raznoraznih taktičkih razloga, ali Teodosić je, prosto, prvi plej, čovek koji donosi samopouzdanje i autoritet i čovek koga svakako svi u reprezentaciji doživljavaju kao prvog pleja, a ne kao neku isluženu ragu. Samo baš katastrofalne partije mogu da ga prebace u poslednju kategoriju, ali ne verujem da su velike šanse da mu se desi veliki raspad. Mnogo je verovatnije da će igrati toplo-hladno, s tim što će to toplo biti toliko toplo, da to hladno uopšte neće biti toliko hladno. 😀

Znači, potrebno je košarkaško znanje tvog nivoa da se shvati da je Micov naša najbolja trojka, a ne Kalinić. Kada neko ima malo manje znanja od tebe, kao recimo Duda Ivković, Željko Obradović ili Saša Djordjević, onda je taj u zabludi i iz neznanja mu deluje da je Kalinić malo bolji igrač?

Pa jebi ga, njegov tim je pobedio Sabonisov tim u finalu EP 1995. i polufinalu OI 1996. A nije da Divac nije dobro igrao, i on i Sabonis bili u idealnoj petorci EP.

Mislim da je on odlučio da proba da dostigne Divčev učinak od 1997. na ovamo. I dobro mu ide. :)

Da, ali je ključno - Divac je osvojio 8 medalja pre prvog otkaza. Osvojio i SP i EP i igrao finale OI sa US dream teamom. Gde je protiv sebe imao najjaču protivničku centarsku liniju u istoriji košarke - O'Neal, Olajuwon, Robinson i Karl Malone. I dominirao ispod koša, osim protiv Admirala, igrali smo ravnopravno dok je on bio u igri. Dakle, ostvario je skoro sve što se može zamisliti u dresu reprezentacije, osim te pobede nad NBA Amerima. One sa koledža je odavno već pobedjivao na SP, OI, Igrama Dobre Volje. Osvetio se arhi-protivniku Sabonisu za one rane poraze. Itd, itd. Nije sve samo statistika. A i statistika je na njegovoj strani. p.s. Korekcija - pobedio je i NBA Amere na kraju karijere, 2002. Pobedio je najzad i O'Neala... doduše, ne onog pravog. 😀

Pa ne može da se Divcu ne računa igranje za reprezentaciju SFRJ. Nije ovo ono besmisleno brojanje medalja sa početka topika, već je tema - odnos nekog igrača prema reprezentaciji. Da li se taj igrač odazivao kada je pozivan. Često se provlači mišljenje, "jebi ga, i Divac se izvlačio kad god je mogao..." To nije baš fer. Divčev skor je sledeći: 1986. SP - igrao, bronza 1987. EP - igrao, bronza 1988. OI - igrao, srebro 1989. EP - igrao, zlato 1990. SP - igrao, zlato 1991. EP - igrao, zlato 1995. EP - igrao, zlato 1996. OI - igrao, srebro 1997. EP - 1. put propustio 1998. SP - 2. put propustio 1999. EP - igrao (verovatno zbog bombardovanja), bronza 2000. OI - 3. put propustio 2001. EP - 4. put propustio 2002. SP - igrao, zlato, završio reprezentativnu karijeru. Od 14 takmičenja na koja je pozivan, igrao je na 10, a propustio 4. Osvojio 5 zlata, 2 srebra, 3 bronze. 10 takmičenja - 10 medalja. Prvo takmičenje propustio 1997. Pre toga se odazivao 8/8. Pre prvog otkaza osvojio 4 zlata, 2 srebra, 2 bronze, imao 8 sezona u NBA. Medalje sam pominjao, jer treba uzimati u obzir i efekat zasićenja. Kada više puta nešto osvojiš, logično je da i motiv opada. Osim ako si Pau Gasol.

Argumente o tome ko je koliko bitan košarkaškoj javnosti sam isključivo naveo kao odgovor na BB-ove postove o tome, nisam ja pokrenuo tu temu. Jokića kritikujem kao javnu ličnost, ne odlučujem šta će da radi sa svojim slobodnim vremenom, niti imam ikakvu želju da se bavim time. Ne zavidim mnogo tim vrhunskim sportistima, iako bih voleo da imam novac koji oni imaju, mislim da imam mnogo zanimljiviji život od većine njih, pa me baš briga šta rade sa svojim slobodnim vremenom. Problem sa ovim sistemom vrednosti je kad se baviš jednom delatnošću i, iz ovih ili onih razloga, propuštaš da svoje životno iskustvo obogatiš potencijalno vrhunskim senzacijama koje ti ta delatnost nudi. Nema puno delatnosti koji imaju tu ponudu, sport je jedna od onih koja je ima. Ima je i umetnost. I još neke discipline koje u isto vreme omogućavaju čoveku da komunicira ka unutra, sa sobom, i ka spolja sa ostatkom sveta. Kada se neko bavi košarkom, a nema nikakvo interesovanje da učestvuje u nečemu tako intenzivnom i uzbudljivom kao što je takmičenje sa reprezentacijom, za mene je ta osoba ili ograničena i/ili nedovoljno svesna. Ako se baviš sportom samo zbog para, jer ti je to posao, a ne i zbog takmičarskog adrenalina ili uživanja u samoj igri (Ronaldinjo style), onda si mi dosadan i neuzbudjiv. Isto to mislim i za ljude koji se bave umetnošću. Ili nekom drugom kreacijom. Volim ljude kao što su Manu Djinobili, Nikos Galis, Šarunas Jasikevičijus. Braća Koen. Mahatma Gandi. Željko Malnar. Ljude sa sistemom vrednosti koji mi pokazuje da te osobe dublje i kvalitetnije razumeju disciplinu kojom se bave. Jer takav sistem vrednosti smatram kvalitetnijim i bogatijim. Ovo što izgleda da je Jokićev sistem smatram sistemom vrednosti ljudi siromašnog duha. Dakle, ja to smatram. Ko sam ja? Onaj koji smatra. A s obzirom da sam registrovani član foruma, mislim da je to smatranje i tehnički i formalno kvalifikovano da postane post na forumu. :)

Nema, zato što su pitanja retorička i pružaju konkretne argumente koji pokazuju koliko je tvoj stav površan, skorojevićevski i ignorantski. Dao sam ti jednostavnu i dobronamernu šansu da shvatiš konceptualnu grešku, ali si odlučio da je propustiš. 😀 Inače, voleo sam da čitam tvoje košarkaške upise na prethodnom sajtu. Nikada nisam video da si dobio više od jednog plusa za njih 😀, ali bilo je tu kvalitetnog mesa, kad si dublje ulazio u tehničko-taktičke stvari. Ove istorijsko-vrednosne ti, izgleda, slabije idu.

Naravno da će Nikola Jokić videti da li je dobro za njega da igra na SP. Ko je zaista očekivao drugačiji stav i drugačiji sistem vrednosti kod tog momka? Da li je ikada nagovestio drugačiji svetonazor? Srpska košarka nije bila brend pre pojave Nikole Jokića? Njena popularnost u svetu je eksplodirala posle pojave Jokića? Koliko je Dirk Novicki uradio za ugled nemačke košarke? Sad ceo svet misli da Nemci igraju sjajnu košarku ili svi samo misle da je Novicki - Novicki? Litvanska košarka je cenjena u svetu zbog NBA karijere Ilgauskasa ili zbog reprezentacije? Kad je u pitanju bitnost relevantnoj košarkaškoj javnosti... Ko je bitniji - Ilgauskas ili Marčuljonis/Sabonis (lošija karijera u NBA od Z-a)? Kosta Koufos ili Nikos Galis? Vladimir Radmanović ili Žarko Paspalj? Ko je/će u Kuću Slavnih - Galis ili Koufos? Sabonis ili Ilgauskas? Eto, mnogo pitanja... Nema potrebe za odgovorima. :)

Pozdrav svima i na ovom forumu. Čestitke na brzoj reakciji, brzoj izvedbi i opštoj sabornosti, u vremenima kada je forum prošao kroz Scilu i Haridbu. Prvi komentar sam i na B92 ostavio na košarci, pa da i ovde krenem odavde.