pentatonik

Bilo je nešto o Chat GPT na drugoj temi. Tražio sam da mi napiše kratku priču o razgovoru igrača i trenera Zvezde u svlačionici pred finale u Bariju. Malo sam ga instrusiao i modelovao i posle više pokušaja (npr, prvi put mu je i Piksi bio u ekipi) izbacio mi je nešto mi deluje bolje napisano od random novinara Mocarta: U noći kada je Crvena zvezda kročila na stadion u Bariju, napetost je bila gotovo opipljiva. Trener Ljupko Petrović okupio je svoje igrače u svlačionici dok su se pripremali za okršaj sa Olimpikom. "Ljudi," započne Ljupko uzbuđenim glasom. "Ovo je naša šansa da upišemo ime u istoriju. Pokažite im šta znamo!" Dragiša Binić, poznat po svom posebnom smislu za humor, nasmejano je dobacio: "Ljupko, nema problema! Ako izgubimo, samo ćemo reći da smo došli da vidimo malo italijanske arhitekture." Dejan Savićević, trljajući ruke, veselo dodaje: "A ako pobedimo, možda Binić konačno nauči da parkira auto bez da udari nešto usput!" Kako je trenutak postajao sve ozbiljniji, Robert Prosinečki se našalio: "Samo da proverim pre meča, Biniću, gde si planirao da staviš pehar? Znaš, čisto da ne završi kao pepeljara." Miodrag Belodedić se osvrnuo na ekipu i rekao smirenim glasom: "Momci, samo polako. Kao da igramo kod kuće." Golman Dika Stojanović dobaci: "Ljudi, ja imam samo jedan zadatak – da sprečim golove. Ostavljam davanje golova vama." Darko Pančev, čuveni majstor penala, imao je svoju strategiju: "Ako bude penala, šutiram po sredini. Jer gde će bol u srce, nego direktno?" Utakmica je bila tegobna i emotivna, ali kada je ishod bio poznat i Crvena zvezda trijumfovala, Binić je bio taj koji je preuzeo pehar. Lukavo je smeškajući najavio: "Kad se vratimo, ovaj pehar će imati ličnu turneju po Srbiji. Samo nemojte piti iz njega, ko zna šta bih mogao da uradim usput." Kada su se vratili u Beograd, priče su kružile o Binićevim avanturama kroz Srbiju, kako je pehar bio svedok njegovih rođendanskih proslava i možda nekih hitnih prirodnih potreba. Ipak, šampioni se nisu brinuli – važno je bilo da su oni i njihov pehar zauvek obeležili fudbalsku istoriju.

Nemamo selektora, ali sem golmana i štopera nemamo ni igrače realno

Čemu uopšte služe tzv. vezni red i Nedeljković na ovoj utakmici. Imamo četiri igrača manje

Ima i Ognjen Zarić, momak poreklom iz RS, trenira švajcarski Vintertur. Isto se kalio kao trener po nižim nemačkim ligama.

Moja poenta nije bila da ti otkrijem toplu vodu da mu trening set dolazi s interneta nego relevantnost toga što pokupi. Garbage in, garbage out

Pa ne može chat GPT da ti izbaci trenere koje nemamo. To je otprilike stanje s početka prošle godine. Piksi je pre toga odveo Srbiju u Katar, Krstajić bio selektor Srbije, Bugarske, trener nekih klubova... Chat GPT radi s onim što pokupi na internetu.

Chat GPT i nije za tu vrstu upita jer barata bajatim informacijama

To i jeste problem s Glazerom. Procenjuje šuteve praktično pre i nego što se dese. To ima smisla kad si blizu igrača koji šutira ili kod penala. Zato i prima takve golove iz daljine. Na stranu žabica, kod ovog poslednjeg se predaleko bacio, pa ga je lopta preskočila preko sredine tela. Ruka mi je bila daleko od lopte i dodirnuo ju je taman toliko da je skrene u gol.

Uf, Ren nas je u tom dvomeču razbio trčanjem i brzinom. Činilo mi se ko da lete u odnosu na naše. Jesmo ono beše dobro pukli u gostima?

Neverovatno. To je ista prva utakmica na Marakani na kojoj sam i ja bio. Napisao sam u mom ranijem postu samo da je bilo proleće 1988. i Zapad. Tako da smo bili jedan drugom prekoputa 🙂

Rekao bih da ste obojica u pravu za pojedine stvari. Jeste se Duarte predugo nameštao kad je bio u toj šansi za gol. Bar je ovako sa strane delovalo da je mogao brže ili na prvu da šutira. Takođe je i bespotrebno driblao u situaciji koju navodiš. Isto tako, možda bi mogao biti i sebičniji/konrerniji generalno. Bar u dve situacije je odložio loptu na stranu iako je mogao da šutira ili krene ka golu i šutira. Hoću reći da ne igra samo za sebe. Kod Radunjića mi je utisak, makar bio i nespreman ko što se tvrdi, da je brzinom druga dimenzija za sve ostale. Plus nekoliko ekstra poteza.

I na prošloj je tako jurio Mikojevića za petaka, a ovaj mu uzvratio preko one stvari. Užasno iritantan lik.

Da se ne zavaravamo, publika i navijači su većinski takvi da im je magnet za dolazak na stadion jačina irenome protivnika i važnost utakmice. Tako je više-manje bilo i u "ona vremena", uz to da se dolazilo i zbog majstora fudbala. Izuzetak je perioda mobilizacije koji je pomenuo Stelarosa. Poslednjih godina, utakmice LŠ su i neka vrsta prestiža za one koje Zvezda i fudbal generalno ne zanimaju, takoreći malograđanština. Nije prava paralela, ali te LŠ utakmice me podsećaju na ono u šta se pretvorila Premijer liga. Tradicionalnim navijačima sve je skuplje da odlaze na stadion, a na tribinama, pogotovo u Londonu, neki fenseraj i pozeraj.

Isto 1988, isto Zapad, samo što je bilo proleće. Većina svega u magli sem utiska da su Piksiju noge bile bele ko sir.

Šta je tačno sporno u tome što mlad i perspktivan igrač dobije šansu i dobije poziv selektora? Kome će uzeti zasluženo mesto?