Milenko Puzigaca

TOMISLAV MARKOVIĆ: Peticija protiv uvođenja sankcija Rusiji – intelektualci na strani ubica Ako me jezičko pamćenje ne vara, reč „neodustajno“ banula je u politički vokabular za vreme vladavine neprežaljenog Vojislava plemenitog Koštunice. Korišćena je i kao prilog i kao pridev, najčešće u patriotskim tiradama u kojima su se nacionalni tribuni zaklinjali kako neodustajno brane odmetnuto Kosovo, teritorijalni integritet Srbije i 15 procenata srpske duše. Kako je to izgledalo, najbolje se vidi na primerima. Na Vidovdan 2006. godine odjezdio je Koštunica na Kosovo ravno i održao govor u kojem je rekao kako nas „Gračanica danas podseća ne samo na to šta smo bili, nego i na ono što moramo biti zbog onog što smo bili i to ćemo biti ako budemo istrajni, neodustajni, razložni i složni“. Ove reči nema u šestotomnom „Rečniku srpskohrvatskog jezika“ Matice srpske, najbliži joj je po obliku i značenju pridev „neodstupan“ i odgovarajući prilog, što bi moglo da znači da nas je Koštunica obogatio ne samo održavanjem kontinuiteta sa Miloševićevom politikom, već i jednom novom rečju. Inkriminisani pojam pao mi je na pamet iz nepoznatog pravca čim sam video da je grupa intelektualca, dežurnih branitelja srpstva, pokrenula peticiju protiv uvođenja sankcija Rusiji. Među pokretačima i potpisnicima peticije našli su se brojni poznati članovi ovdašnjeg Putinovog fan kluba, neizbežni akademici Matija Bećković, Kosta Čavoški, Ljubodrag Dimić i Vasilije Krestić, episkopi SPC Irinej Bulović i David Perović, reditelj, graditelj i feudalac Emir Kusturica, Dodikov pravnik Milan Tegeltija, bivši ambasador u Rusiji Slavenko Terzić, egzorcista duha samoporicanja Milo Lompar, nagovarač omladine na smrt Miloš Ković i silni drugi univerzitetski profesori, duhovnici, pisci, intelektualci, medijski udarnici, umnici, doktori raznih nauka i znalci ovejane suštine. Mračna šuma nacionalističkog uma Branitelji neodbranjivog u peticiji kreću od dogme da je srpski narod najveća žrtva „političkog Zapada u njegovom pokušaju da uspostavi globalnu hegemoniju”, gde su se služili svim sredstvima, uključujući „medijske manipulacije“. Za neupućene u mračnu šumu nacionalističkog uma, na izvrnutom jeziku velikosrpske ideologije medijska manipulacija znači da su zli zapadnjački mediji ubedili čovečanstvo kako su srpske snage opsedale Sarajevo, izvršile masakr na Markalama, razorile Vukovar, počinile genocid u Srebrenici, digle u vazduh stotine džamija, držale konc-logore, dok se u stvarnosti u kojoj žive nacionalisti i kremaljski propagandisti – ništa od navedenog nije dogodilo. Peticionaši su pozvali “Aleksandra Vučića da odbaci pritiske i ucene Zapada”, da nipošto ne uvodi sankcije Rusiji, jer je “trajno savezništvo Republike Srbije sa Ruskom Federacijom jedini garant očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske”. Intelektualni neuro-krem Srbije objasnio je i svoju poziciju glede zločinačke agresije na Ukrajinu: „Iskazujemo punu solidarnost sa ruskim narodom i pružamo mu podršku u odlučnoj borbi za pravo na život, slobodu, političku, ekonomsku i civilizacijsku samostalnost i nacionalno jedinstvo“. Petrificirana ideološka svest Kakva neodustajna ekipa! Kosovo je već godinama nezavisna država, što je direktan proizvod upravo njihove ideologije i represivne politike, ali našoj intelektualnoj eliti to nimalo ne smeta da i dalje brane Kosovo i priželjkuju povratak kolevke srpstva u okrilje majčice Srbije (naravno, bez Albanaca za koje su rezervisane hladnjače, masovne grobnice i još masovnija proterivanja), a sve uz pomoć matuške Rusije. Milošević je izgubio četiri rata u jednoj deceniji, što je svetski rekord dostojan Ginisa, ali ideolozi ne odustaju od revanša i drugog poluvremena, nadajući se da će sve „srpske zemlje“ ipak biti ujedinjene. Rusija je pod teškim ekonomskim sankcijama, crno joj se piše, postaje parija sveta, definitivno je postalo jasno da je Putinov režim zločinački i neprijateljski prema celom slobodnom svetu, ništa dobro se neće desiti toj nesrećnoj zemlji, a srpski umnici sve svoje nade i dalje polažu na ruskog medveda. Ideologija smrti kojoj služe pobila je desetine hiljada ljudi, uništila jednu divnu zajedničku zemlju, obogaljila bezbroj ljudi i života, razorila sve čega se dotakla, donoseći i sopstvenom narodu propast, ali se pametari i dalje drže gesla – nema povlačenja, nema predaje. Čovek je biće koje neprestano uči i menja se po meri saznanja i logici iskustva, ali to očigledno ne važi za srpsku intelektualnu elitu koja se busa u rodoljubna prsa. Izgleda da je ideološki um neprobojan za iskustvo, za događaje, za protok vremena i saznanja. Šta god da se dogodi na svetu, taj um ostaje isti, zaleđen, petrificiran, otporan na svaku promenu, postojaniji od kamena. Vodiči do najbliže provalije Klasičan primer te neljudske postojanosti dao je istoričar Miloš Ković na konferenciji za štampu koju su priredili pokretači peticije: „Pitanja opstanka naših sugrađana na KiM, naših sunarodnika u RS su pitanja koja zavise od Rusije. Treba biti trezven i umeti sačekati, jer vreme radi za nas. Uz sve kritične trenutke kojima sada svedočimo, multipolarni svet je već uspostavljen”, reče Ković i ostade živ. Ništa ne može da pokoleba veru putinoida u trijumf Rusije, pogotovo ne elementarne činjenice sa kojima su ovdašnji nacionalistički ideolozi u trajnom sukobu, na krv i nož. Ako se već spušta gvozdena zavesa, naši vrli intelektualci bi da svoju zemlju i svoj voljeni narod stave na pogrešnu stranu, uželeli su se izolacije i zatvorenosti kojoj nacionalistička ideologija oduvek teži. Decenijama su čekali promenu međunarodnih političkih okolnosti e da bi nastavili gde su stali devedesetih, uzdali su se da će Rusija krenuti u odlučni obračun sa zapadnim svetom i međunarodnim poretkom, verovali su da je ruska armada nepobediva sila koja lako može pokoriti čitavu Evropu. Kad se trodnevna operacija okupacije Ukrajine pretvorila u rat sa neizvesnom dužinom trajanja, kad se pokazalo da je ukrajinska želja za slobodom jača nego što su mnogi mislili, to ovdašnje ljubitelje kremaljskog hazjajina nimalo nije uzdrmalo. Oni i dalje snatre da je vreme na njihovoj strani, uprkos realnom razvoju događaja i činjenici da vreme ne može da bude na strani retrogradnih ideologija koje iza sebe ostavljaju samo zgarišta, leševe, očaj i nesreću. Porazno je decenijama gledati odrasle, obrazovane ljude koji nisu sposobni da osete zrno empatije prema nevinim žrtvama, prema bezmernoj ljudskoj patni, već se dobrovoljno stavljaju na stranu nasilnika i ubica, zaodevajući zločinačke pohode sumanutim opravdanjima. Elita čiji je najviši intelektualni domet lakejisanja maroderima, srpskim ili ruskim, svejedno – narod za čiju se avangardu izdaje može da povede samo do najbliže provalije. Nije im prvi put, usmeravanje nacije u pravcu sunovrata i propasti je njihova trajna životna misija, jedini smisao postojanja koji su uspeli da pronađu na ovom svetu. Uzdanje u moćniju razbojničku družinu Pošto lokalna razbojnička banda oličena u Miloševićevom režimu nije uspela u svom zlikovačkom naumu da pokori sve okolne narode, ideolozi smrti su počeli da se uzdaju u veću i moćniju razbojničku družinu na čijem čelu stoji vrhovni zločinac Vladimir Vladimirovič Putin. Preuređenje svetskog poretka koje prizivaju, a koje otvoreno zazivaju Sergej Lavrov i slični kremaljski zlikovci, zapravo bi trebalo da bude sistem u kojem vlada isključivo zakon jačeg. Zakon džungle i deviza „Sila Boga ne moli“ – to je jedini ideološki, politički, pa i filozofski program vrlih peticionaša. Taj program bi se ukratko mogao svesti na tri reči: bezakonje, hajdučija, zverinjak – da se poslužim naslovima knjiga jednog njihovog ideološkog sabrata, Rajka Petrova Noga. Zato ne čudi što se potpisnici peticije velikim delom poklapaju sa članstvom Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, a delimično i sa potpisnicima jedne druge, pomalo zaboravljene peticije iz 2011. godine za odbranu Vojislava Koštunice. Tada su branili Koštunicu od tzv. sudskog progona, poenta je bila da dotični nipošto ne sme biti saslušan povodom atentata na Zorana Đinđića, mada ga nadležni organi nisu pozvali kao optuženog, već u svojstvu građanina koji bi mogao da ima neka saznanja o zločinu. U suštini se radilo o sprečavanju da se otkrije ili makar malo osvetli politička pozadina Đinđićevog ubistva, uz usputno ruganje zakonu, pravdi i pravosudnom sistemu, što im je u potpunosti pošlo za rukom. Današnji ljubitelji bezakonja i razaranja brane agresore i zločince, ostajući dosledni svom svetonazoru. Videti bestijalnu rusku agresiju na Ukrajinu kao borbu ruskog naroda „za pravo na život, slobodu, političku, ekonomsku i civilizacijsku samostalnost i nacionalno jedinstvo” – zahteva nadrealnu količinu mašte i zaslepljenosti, uz rekordnu dozu cinizma i bešćutnosti. Ruska vojska skoro dva meseca kasapi Ukrajinu, masovno ubija civile, siluje, pali, ruši, deportuje, ostavlja leševe pored puta, trpa nesrećne ljude u masovne grobnice, razara crkve i kulturne spomenike, sakati i ubija decu, seje nesreću, patnju i smrt. Pritom mediji odani Kremlju uopšte ne kriju genocidne namere prema ukrajinskom narodu, brisanje Ukrajine sa lica zemlje je njihov otvoreno iskazani cilj. U situaciji kada je kristalno jasno ko je dželat a ko žrtva, srpski patriotski intelektualci otvoreno staju na stranu ukoljica. Bar su neodustajni u podršci radikalnom zlu. Pored ovakve intelektualne elite, pravo je čudo što ova zemlja još uvek postoji.

„Ako Srbija namerava da bude deo EU, onda verovatno nije u njenom dugoročnom interesu da razvija bezbednosne odnose sa Kinom. Ako Srbija nastavi da se kreće ka EU, stvari mogu biti komplikovanije u zavisnosti odakle Srbija dobija neka (oružana) sredstva“, kazao je američki senator. Ha ha ha ha, kao da se obraća retardiranima, TAKO TREBA, ha ha ha ha...

Jel sa strane? Meni nije nikad, ali znam jednoga sto mu je bio urastao, pa je morao na neku malu operaciju da kazemo, sa lokalnom anestezijom. Evo ima ovde, mada si verovatno vec pretrazivao, a kod ovoga je bas tako bilo kao sto pise https://dermatim.rs/dermatologija/urasli-nokat/ Ako je tek na pocetku, ja bih probao hidrociklin. Ovde je to kombinovana mast, ima u njoj antibiotik i ovaj steroid protiv upale, a tamo je mozda bez antibiotika, ako je u slobodnoj prodaji.

Opet iz politike, Jakšić, jedan od retkih normalnih tamo: Srbija na zapadu

To sto vi pisete je tzv subjektivni osecaj, i kao takav potpuno nebitan. Ono sto je bitno je da NATO znaci stabilnost, i to je to. To su procesi koji traju nekoliko decenija dok se ta stabilnost uspostavi, to jest na mestima kao sto su neka, ali je vazno da se pocne, i da se pristupi garantu dugorocne stabilnosti. Sledeci korak je stavljanje na svoje mesto sisatelja drzavne sise i drugih kakademika koji nicemu ne sluze i nista ne rade osim sto huskaju protiv civilizacije vec 35 godina. To jest pored kontejnera. Ja li da ih ciste, ja li da iz njih jedu, nije vazno, neka rade sta hoce, glavno tu im je mesto. Posle sve po redu.

Izopaceni ili ne, za razliku od ovih koji sami sebe stavljaju na spiskove buducih nezaposljenih, manje vise ne kriju koji su im motivi. Plus, ovakve bolesnike samo izopaceni mogu da nateraju da prestanu da lude, ne ulazeci sad u to zasto su poludeli. Mada i to znam. Najcesci razlog zasto neko ludi je taj sto je samoinicijativno prestao da uzima lekove, ili ga je neko na to nahuskao. U ovom slucaju vecina je nahuskana od potpisnika raznih peticija, i zato prvo tu bandu treba razbucati, a to mogu da urade samo izopaceniji od bande. Znaci, sve je u redu.

Ne nego stvarno danas nesto citas sa preskakanjem Vrati se pa vidi sam. Pise u sadasnjem vremenu "niko ne napada Srbiju...".

Covek ocigledno veruje u te stvari koje pise, a vi ne morate da mu odgovarate, jer isto ocigledno nema svrhe. Covek vernik

Ma nisu njemu toliko problem oni kao lokalni degenerici. Ko mu je kriv kad ne ume da bude diktator. Ne bi se oni kod Idi Amina kurcili zato sto bi ih pojeo.

Nego, kako je čovek lepo primetio u ovom tekstu od prekjuče, gde su sad ove "glumčine", gde je hej haj, hej haj, ekolog Sava, gde su ovi njihovi naučnici koji su ih snabdevali informacijama i ostali, da primete kad u društvu nešto ne valja, pa da reaguju? Šta rade? Da li misle da sve valja pa zato ćute, kano sokolovi? Ili su možda isto gde su bili kad je bio njihov "sloba sloboda"? A možda su zauzeti potpisivanjem peticija, da nije to? Ili se možda kao Drkoš Tunica i Aco Homić najbolje razumeju ćutanjem, ili možda sa onim nesrećnikom iz govnogradskog smdijata štampaju majice i dogovaraju kako bi da posrbljavaju po kućama? E zato su onomad takvi posle čistili ulice, a neki su bili i čišćeni boga mi. Očigledno su se bili prilično uprljali dok nisu imali primedbi, pa su posle morali da budu očišćeni. Valjalo se. Zato svim tim knjizevnicima i farisejima, glumčinama i ostalima koji su zauzeti pisanjem peticija isl treba otvoreno reći, tamo gde treba, jer je vreme za diplomatski odnos očigledno prošlo. Ovako im treba reći. To što vi imate privilegiju da piskarate po internetu i kenjate, to je samo zato što onomad niste pacifikovani kako se pacifikuje. Kako je to, imate priliku da gledate sad dok vaš idol kremaljski degenerik (što bi rekao Kinik) "pacifikuje" ove koji su se navodno ponacistili, isto kao neki drugi što su bili (i još uvek su), samo što ovi koje "pacifikuje" kepec psihopata nikoga nisu napali, kao što su to radili neki, tri do četiri puta. Prema tome, da ljubite ruku i ostale ekstremitete, i da cenite to što niste pacifikovani kako se pacifikuje, pa sad možete da kenjate na internetu. Glumčine. Književnici. Fariseji. Naučnici. Elito, među šljivama. I ostali.

Jedino što može da bude dobro iz toga što psihopate kao i svi psihopate eskaliraju, to je da sva mesta gde bi mogli da rovare i još destabilizuju Evropu, budu nemilosrdno navučena na ban (obmotan bodljikavom žicom) ako samo zucnu da zastupaju ciljeve psihopata. Ako preglasno dišu. Narocito one koji sami sebe beleže na spiskove kojima podrzavaju eskalaciju psihopata. Takve sa posebnim merakom.

Pa eto to je odgovor ovima koji se raspituju "zasto USA određuju evropskim zemljama ovo i ono". Eto zato. Da im ne određuju oni bi se pokrljali medusobno. I treba da im određuju. U stvari im ne određuju dovoljno, to je njihov problem. Naročito jednima.

Ono sto je najgore je sto je postalo novo normalno da se hladno u 21 veku lagano divani o ratu u Evropi koji je počeo neki tamo ćelavi kepec zaglavljen u ranom 20 veku, i njegovi ludaci, zbog razloga koji nisu iz 21 veka. To samo znaci da je to na vreme trebalo pacifikovati. Mnogo pre kepeca. Još ćopavi dok je bio.

NATO sa time nema veze, niti NATO otvara firme, nego NATO znaci stabilnost, pored ostalog i za investitore. Nije NATO policija pa da se bavi ovakvim stvarima. Ono sto jeste je da ćelavi kepeci onima koji su u NATO mogu samo da rukopomaze velikomučenika i to je to. A oni sami treba da iz sebe istrebe i ovakav kukolj, ali i sve ostale koji su kao i ova na državnoj sisi, a u stvari su štetočine neviđene. Kao razni kakademici, profesori, doktori i ostali qrtzi palci, koji ničemu ne služe osim da nepotrebno troše zajednička sredstva, koja mogu da se pametnije upotrebe, i da prljaju reke.

Da, mislio sam na žanr, ali više na tako neku SF priču U stvari nisam ništa igrao jedno... 15 godina sigurno, a i do tada sam više voleo avanture nego ovo drugo. Od Gremlins na Spectrum-u, to je prva avantura koju sam igrao, pa na dalje Ovo drugo mi se nije ni sviđalo Dobro, jeste na ovim igrama na žetone ranije, ali to je drugo, a npr posle kad su se odusevljavali sa Doom, za mene je ono bilo gubljenje vremena, jer sam vise voleo avanture. Sviđale su mi se posle Day of the tentacle, Broken sword, Full throttle i najvise The Dig, zbog priče I onda sad skoro malo mi bilo dosadno pa uzeh da je obnovim, i onda rekoh da pitam da li ima nesto novo a da je slično. Izgleda da nema, ali su mi skoro rekli da je pre par godina izasla Full throttle remastered. OK, hvala, videcu da probam najverovatnije Sam and Max prvo

Ko je odgovorniji za stanje srpskog društva – elita ili narod? Mnogi protivnici režima Aleksandra Vučića očekivali su da će na nedavnim aprilskim izborima najzad doći do prevrata. Poraz opozicije doveo je do još jednog talasa razočaranja, te do nekih zanimljivih otkrića tople vode i rupe na saksiji. Iznenada nas je zapljusnulo otkrovenje da takozvani narod (srpski: građani Srbije) nije baš sklon demokratiji, da jedan deo stanovništva naprosto voli diktatore, da je sklon autoritarnom svetonazoru, da ima premnogo ljudi koji će ličnu korist staviti ispred opšteg interesa, što ih čini idealnim zupčanicima i šrafovima naprednjačke mašine za mlevenje srpskog društva u neprobavljivu kašu. Pre izbora pevale su se slavopojke žiteljima Gornjih Nedeljica i Jadra, tamo su hrlili prvaci srpskog glumišta da podrže borbu za očuvanje prirode ekološki svesnog naroda, vaskolika opoziciona javnost uzdizala je selo na pijedestal, ponovo su oživljene mantre o tome kako ćemo hraniti pola Evrope, te da nam u našoj mitskoj Arkadiji nikakva industrija nije potrebna. Nakon izbora, kad se pokazalo da jadarski kraj, a i većina ostalih ruralnih oblasti u Srbiji – uglavnom glasa za vlastodršce, u opozicionoj javnosti nastupila je mešavina depresije, besa i ogorčenja. Teške reči su padale na račun izdajničkih Gornjonedeljičana, izgrdiše ih na pasja kola, uz poneku kletvu, želje i pozdrave tanatološkog karaktera. Društvo sklono populistima i manipulatorima Elem, građani su ponovo duboko razočarali opozicionu elitu, pokorni su, poslušni, gaje naklonost prema tiranima, uopšte nisu onakvi kakvima su ih oslobodioci zamišljali, u šta su se neki i lično uverili na biračkim mestima. Ne drži Vučić građane u prinudnom ropstvu, mnogi dobrovoljno pristaju na naprednjačke okove oko svojih nogu. Dobro, činjenica je da žitelji Srbije nisu vatreni pobornici demokratije, tolerancije i ljudskih prava, ali to je poznata stvar, ne od juče. Nisu Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj, Vojislav Koštunica i Aleksandar Vučić pali s neba, već su uživali veliku podršku građana. Za razliku od Zorana Đinđića, Ivana Đurića ili Ante Markovića, političara koji su mislili drugačije i bili okrenuti evropskim vrednostima. To je opšte mesto, polazna tačka od koje treba krenuti u promišljanju reformi i transformacije srpskog društva. Jasno je da ne treba oboriti samo naprednjački režim, već se valja nekako izboriti sa zlogukom mešavinom nacionalizma, patrijarhalizma, autoritarnosti, tradicionalizma, duha zatvorenosti i straha od slobode. Neveselo stanje srpskog društva nije nikakva esencijalistička kategorija, plod nekakvog usuda, nepopravljive srpske sklonosti diktatorima, već proizvod sasvim konkretnih istorijskih, političkih, kulturnih i društvenih okolnosti. Nismo zemlja sa bogatom demokratskom tradicijom, nismo imali priliku da utemeljimo demokratski sistem i da razvijamo evropske vrednosti, pa je logično da živimo u društvu sklonom populistima i manipulatorima. Vučić to zatečeno stanje zloupotrebljava, koristi slab otpor društva da bi preuzeo sve poluge vlasti i zarobio državu i društvo, pretvarajući Srbiju u lični posed svoje stranke. Mnogi ljudi pristaju na to, neki su ucenjeni poslom, neki nemaju mnogo izbora, nekima je lakše da legnu na rudu nego da se bune i trpe posledice bunta, pogotovo u društvu kojem solidarnost nije jača strana. Nacionalistički ideolozi koji mahom provode život na budžetu, udobno živeći od obespravljenog stanovništva, te iste ljude ubeđuju da je njihova podjarmljenost zapravo nacionanalni identitet, svetinja koju treba čuvati, a nipošto menjati. Svaka promena na bolje, u smeru ostvarenja više prava i sloboda, bila bi izdaja srpstva, identiteta, predaka i priklanjanje neprijateljskom Zapadu koji bi da nas rasrbi. Sasvim razumljiva strategija, jer ovo što se kod nas naziva nacionalnom elitom može da bude na visokim pozicijama samo u zapuštenom, zaostalom, neslobodnom i siromašnom društvu. Čuvaju ljudi svoje privilegije, šta bi drugo radili. Elita gora od rulje Što nas dovodi do ključnog problema. Pre nego što krene bacanje drvlja i kamenja na građane Srbije koji glasaju za autokratiju (za šta su svakako odgovorni), trebalo bi ispitati šta je srpska intelektualna, politička, univerzitetska, crkvena, medijska i svaka druga elita radila poslednjih decenija. Logično je da elita, kao skup privilegovanih članova društva, ima veću odgovornost za stanje u državi od običnih ljudi. Ta elita je pisala Memorandum SANU, pripremala ratove, ubeđivala Srbe da su nebeski narod, propovedala da je Kosovo srpska kolevka, lupetala da su Srbi ugroženi u SFRJ, zapomagala kako je socijalizam uništio srpstvo, masovno trovala sve oko sebe mržnjom prema drugim narodima, širila šovinističku i ratnohuškačku propagandu. Naša elita je od svog voljenog naroda, u koji se neprekidno zaklinje, napravila topovsko meso, gurnula ga u rat i zločin, odsekla ga od sveta, izolovala od civilizacije i zatrovala duhom mržnje, nacionalizma i zla. Tupave ideološke floskule nacionalističke inteligencije postale su neupitne dogme, Vučićevi mediji ih ponavljaju i variraju iz dana u dan. Ko misli da nešto menja u ovoj zemlji, morao bi da raskrsti sa ideologijom koja je pobila onolike nevine ljude po okolnim zemljama i uništila sopstvenu zemlju. A to se ne radi tako što glavna medijska grupa nezavisna od Vučićevog režima, United Media, snima serije po delima Dobrice Ćosića, jednog od glavnih kreatora ideologije smrti. I to upravo po delima u kojima su formulisani bazični stereotipi koji će se pretvoriti u državnu ideologiju, o čemu su mnogi umni ljudi pisali, na primer Nikola Bertolino u eseju Vreme inkubacije. Te serije o vremenima smrti, zla i naopakog ne snima narod koji voli diktatore, već elita ovog društva, nudeći mu izanđalu nac-realističku poetiku kao alternativni kulturni model. Usput budi rečeno, nisam primetio da naš filmski i pozorišni svet negoduje što im ruska zločinačka armija ubija kolege po Ukrajini, ruši pozorišta i bioskope. A ni pisci i ostali intelektualci se ne bune protiv kulturocida i zatiranja čitavih gradova. Skoro svi ćute kao zaliveni. I to je mnogo veći problem od naroda pokornog. Pored ovakve elite koja ne zna šta joj je dužnost, profesionalna i moralna, teško je očekivati da obični građani budu posvećeni demokratskim vrednostima. Što reče Mirko Kovač – “elita gora od rulje“. Privilegije i obaveze Posebno je problematično što većina opozicionih kritika na račun naroda koji je izneverio očekivanja dolazi od ljudi koji pripadaju privilegovanom sloju društva, mada toga uglavnom nisu svesni. Nedavno je na sličnu temu pisala novinarka lista Novaya gazeta Elena Kostjučenko. “Neki ljudi imaju dvostruku sreću na rođenju – rođeni su malo pametniji od proseka, u porodicama u kojima se to ceni. Život im daje priliku i motivaciju da čitaju knjige, uče, razmišljaju“, piše Kostjučenko. Potom pravi paralelu između različitih slojeva ruskog društva, obraćajući se kolegi Andreju Lošaku, govoreći mu da dok njihovi vršnjaci u Rubcovsku, u Altajskoj oblasti, seku obojene metale, stoje na benzinskim pumpama, mi učimo, učimo, učimo. “Oni idu u vojsku, a mi idemo na univerzitete. Znate li zašto nam društvo daje ovu mogućnost? Pa da bismo gledali napred i nazad, da bismo trasirali put, a ako se pokaže da je put pogrešan, da bismo zaustavili našu zemlju na ivici provalije“, objašnjava Kostjučenko koja je uloga elite, privilegovanih članova društva, onih koji imaju više sreće od drugih, više mogućnosti u životu. Brvno i trun Umesto kuknjave, besa, rezignacije, očajanja, odustajanja zbog iznenadne spoznaje da je stvarnost baš onakva kakva je, mnogo je uputnije analizirati zašto je srpsko društvo sklono autoritarnim modelima. Ili bar malo prelistati knjige koje se bave tom problematikom. Pre nego što se ospe paljba po seljacima koji glasaju za naprednjake, možda je bolje podsetiti da tvrdnja opozicije kako će imati kontrolore po celoj Srbiji i nije baš bila tačna. Naime, posle izbora smo saznali da u selima nije bilo opozicionih kontrolora, a izgleda ni kampanje. Podsećanja radi, na selu živi neznatnih 40 posto stanovnika Srbije, prava sitnica. Takav propust mogao bi se pravdati činjenicom da opozicija nema dovoljno resursa, pogotovo finansijskih, jer nije bila u parlamentu, ali ipak nema dobrog izgovora za ovako ogromnu grešku koja vodi direktno u poraz. Nije glavni problem srpskog društva u neobrazovanijim i siromašnijim slojevima, već na vrhu, u eliti koja nije sposobna da bude avangarda sopstvene zemlje, da povede društvo u boljem i srećnijem smeru. I to nije problem današnjeg vremena, već seže duboko u prošlost. Dovoljno je podsetiti na reči Pavla Apolonoviča Rovinskog o srpskoj eliti, napisane pre više od 150 godina: “Nedovoljno prosvijećeni, malo rade, ne brinu se o svrsi, ne vole ni u šta da se udubljuju, vole da hvataju površinu stvari i odmah je pokazuju. Djelujući na slabe strane srpskog naroda i ostavljajući ga u iluzijama, ne dirajući mu samo u nacionalno osjećanje – njime se može vladati koliko se hoće”. Pre nego što se obruše na narod, članovi srpske elite bi mogli da se podsete ovih proročanskih reči. I da prvo uklone brvno iz svog oka, a tek potom da se bace na uklanjanje trunja iz tuđih očiju. Tomislav Marković ============================================ Ispod je (nepotpuni) spisak sisatelja državne sise iz teksta (sami su ga napravili) koje sve treba sa iste najuriti, zato što nepestano prizivaju izolaciju jer ih zabole stojko, imaju kmetove da plaćaju porez i tako izdržavaju razni ološ. Ništa se tu neće promeniti sve dok se sav ološ ne najuri sa državne sise, pa neka idu u privatnike, i neka otvore radnju za prodaju svoje filozofije, niko im ne brani. Mora da bi napravili srbsko privredno čudo - guz papir sa posebnim dezenom tog veličanstvenog mislilaštva. Evo ga spisak:

E, man'te te vozačine i pucačine, nego da li neko zna postoje li sad neke nove igre kao sto je bila The Dig, ako znate za nju, ako ne, ima na linkovima ispod https://www.pcgamer.com/reinstall-the-dig/ http://www.adventureclassicgaming.com/index.php/site/features/265/ https://m.imdb.com/title/tt0139156/ https://en.m.wikipedia.org/wiki/The_Dig_(video_game)

Oni stvarno pisu takve stvari

To su sigurno krivi Rusi i peta kolona, zato su i otisli. Eno ih ne samo onaj Dugin nego i drugi novoruski mislioci (koje objavljuju na ovim patrijotskim sajtovima) se ubiše dokazujući kako je to dobro što krivi Rusi odlaze iz Rusije, i kako im tamo i ne trebaju takvi koji su se pozapadili, ni oni ni ovi tajfuni sa jahtama i tim stvarima, niko im ne treba, i nista im ne treba, i jos milion drugih gluposti, a sve potpuno isto sto su ovde pricali ovi maloumnici kad se raspadala Jugoslavija. Mozda se i Rusija raspadne na kraju.

Pa posle 35 godina (cela jedna generacija) podsticanja "vrednosti" kao sto su koskofilija, nihilizam i duh plemenstva (od koga je i duh slovenstva sto puta bolji, zato sto nije plemenstvo) drugo nije ni moglo da ispadne. Eno ih opet isti koji su sve to izazvali pisu neke peticije, ponovo isti govnari uz neke nove njuške. Dobro, kalemar je crkao pa se izvukao, ali ćerač im je među predvodnicima. Mada ni on neće još dugo. Sav se uflekavio. Baš bi bilo dobro da se ti adolescenti malo usmere na pravog neprijatelja, pa da ga negde nahvataju kad malo popiju, pa da malo suoče sa prošlošću, i te ćerače, i onog debelog što mlati olovkom, i onog koprivara, i nosonju, i onog sa bradom, i sve te sisatelje državne sise i koskofile koji ne prestaju da pene, i koji su glavni krivci za to stanje.

Za to vreme, kod perjanica patrijotizma novi vrhunci ludila. Kaze EU i USA i ostali mrski "zapad" imaju novu vlast, i to su Zelenski i vlada Ukrajine. Kaze oni samo komanduju i prave spiskove sta im treba, određuju sta bojkotovati, hoce da naređuju papi sta da radi itd, a ovi svi samo izvršavaju. Ovo je neka nova vrsta luđenja. Nisu do sada u ovim fazama bili

Ovo su neki novi vetrovi (samo da ne budu oni ) u bolikiti i prijatno iznenađenje: Цена неутралности – учити од Шведске и Финске

Ovde ako se zameni "Putin" sa "srbski mislioci" i "Ukrajina u NATO" sa Kosovo, Crna Gora, Rio Tinto itd, isto adekvatno opisuje stanje svesti srbskih patrijota, i sa dna i sa vrha kace, i onih koji nisu u kaci, i svih do poslednjeg. Moze kod ovog vukodlaka ili sta je da se dopise i "pravo na licni izbor u vezi bilo cega".

Ha ha ha ha ha, kakav car Nemojte ovoga da brisete

A sta, svi koji su nataknuti na alatku nisu bili diktatori i anticivilizacijski olos nego mahatme? A ko je tacno 9d njih bik najveci mahatma? Da li "sloba", ili Sadam, ili mozda Gadafi?