McCarthy

Ovo je strawman. Nigde nisam napisao da se odlučivalo direktnim izjašnjavanjem (iako jeste u SIVu izjašnjavanjem/glasanjem predstavnika, ili u SKJ). Mogu li da te podsetim kako se završio poslednji vanredni 14. kongres SKJ januara 1990. i kako su delegati iz Slovenije bili preglasani? Ono što sam rekao jeste da su Srbi bili najdominantniji i najuticajniji narod, a uticaj brojnosti se najbolje sublimirao u SKJ, vojsci, monetarnoj politici, spoljno-trgovinskoj, preraspodeli nacionalnog dohotka i uređenja odnosa među republikama koja je proisticala direktno iz ustrojstva zemlje. Država je bila ustrojena tako da dovede do kompromisa između različitih interesa naroda, a ako misliš da je to moglo bez obazrivog uvažavanja interesa najbrojnijeg i najrasprostranjenijeg od njih, onda nije nerazumevanje jedini problem ovde Dive. Kosovo nije dobilo status federalne jedinice Ustavom iz 1972./74 upravo zbog toga što ga Srbi nikada ne bi prihvatili bez nemira. Nije isto da li imaš pobunu brojčano malog naroda poput Slovenaca (pada mi cestna afera u Sloveniji kao primer) ili najbrojnijeg naroda i to u sedištu zemlje sa sve spillover efektom u ostalim republikama (do čega je i došlo devedesetih i to se loše završilo). Činjenica da su se republike plašile potezanja pitanja izlaska iz Eseferjota, iako je većina bila za to, ako ništa drugo to je postalo jasno nakon MASPOKa, upućuje ka tome čiji je uticaj u njoj bio najveći. Ne znam zbog čega moram tako jednostavne stvari da ti objašnjavam. Pritom, do promene hrvatskog Ustava 1990., Srbi su bili konstitutivni narod u SR Hrvatskoj i direktno uticali na političke procese i na nivou federalne jedinice imali su nesrazmerno veliki udeo u državnim institucijama u odnosu na udeo u strukturi stanovništva. ...od kojih su tri, a nakon antibirokratske revolucije četiri glasa vođena interesima Srba. Interesi Republika/pokrajina ne postoje per se, već naroda koji u njima žive, a predstavnici Republika/pokrajina se vode - da, da - interesima naroda, što potvrđuje tačno ono što sam napisao napred. Želiš da kažeš da su YU jedinice radile kontra interesima naroda koji u njima žive? Kako pa šta, gradovi gde se donose odluke direktno utiču na koncentraciju kapitala i političke procese, gradovi u kojima obitavaju ambasadori utiču na održavanje i kvalitet odnosa među državama, sedište CB ujedno je mesto pohranjivanja deviznih rezervi zemlje, sedište vojske (armije) direktno projektuje interese većinski zastupljenog naroda u toj instituciji, itd. itd. Država nije stadijum za FIFAu, čoveče Dive. Decentralizacija kao oblik devolucije vlasti (nevezano za YU) upravo nastaje u cilju sprečavanja gomilanja vlasti u rukama jednog grada kako bi mu se izbile ekonomske i otud političke moći. Da si pravu kao što nisi decentralizacija nikada ne bi postojala. To je level tipa osnovna škola, tu stvarno nema šta da ne razumeš. 💁 Dogovori se sa sobom - jesu imali uticaj na osnovu brojnosti ili nisu imali. To što je SM zloupotrebio brojnost je sasvim druga stvar. Evo, ne znam kako kod tog nerazumevanja da ti pomognem, zaista. Pokušao sam i to više puta.

Dodatak: I EU se uključuje u raspravu oko potpunog bana ruske nafte.

Nije toliko ni bitno ko stoji iza tog naloga, nije on ništa tehnički rekao, pa da je akcenat na liku iza tog profila, zakačio je link ka Wales Online koji je citirao američkog obaveštajca. Mene je mrzelo da kopiram link preko browsera, pa sam zato podelio tvit. Svakako nije nešto što je baš zasnovano na nekim dokazima, tekst o kanceru je više proizvod mišljenja nego činjenica ako mene pitaš. Drugi tekst koji je napisao KGBovac je već ozbiljna priča.

Vrlo interesantan tekst. Igor ga je spojio u celini na FBu: Vidim da se u početku zakačio s novinarom Reutersa koji je tražio izvor, onda je njegov kolega pokazao tekst dvojici njegovih izvora iz KGBa, koji su potvrdili da je tekst došao iz njihovih redova. Kačim u spoileru:

Ovo uzeti s velikom dozom rezerve

Šteta što Kinik nije s nama ovde, ovo bi bio švedski sto za njega.

♥️

Stvar je u tome što već jesam, ali nisi razumeo. Ne znam kako lakše da ti objasnim. Evo, pokušaću ponovo. PS. Ne mislim da nisi sposoban, ne bih pisao da to mislim. Samo zato što je bila podeljena/atomizirana na niže konstituense ne znači da nije postojala. Tačno se znalo šta je bila Kraljevina Srbija pre ulaska u zajedničku državu i koliko je ogroman bio uticaj Srba u njoj. Na kraju krajeva, Srbi su u nju uneli državnost. Prva Jugoslavija je komotno mogla da se nazove Srboslavija kada se uzme u obzir uticaj koji su teritorije bivše Kraljevine Srbije imale u njoj, ma kako da je kraljevina SHS/YU bila organizovana teritorijalno, odnosno kako su banovine bile nazivane. Mislio sam da barem oko te činjenice imamo konsenzus. Sada ne znam da li me zezaš ili me stvarno ovo pitaš. Uf, pa ne znam, možda zato što su sve federalne institucije bile na njenoj teritoriji? Zato što je njen glavni grad ostao ujedno i glavni grad Jugoslavije? Možda zbog toga što su u SR Crnoj Gori sve vreme bili saveznici SR Srbije i najveći deo crnogorske populacije se smatrao Srbima? Zato što su imali čak i istu zastavu unutar Eseferjota? Zato što su Srbi bili drugi najbrojniji narod u SR Hrvatskoj i SR BiH? Zato što su Srbi bili sve vreme najbrojniji narod u vojsci, zato što je Beograd bio sedište ambasada, mesto poreske akumulacije, mesto gde se kreirala spoljna politika, i tako dalje, i tako dalje

Osim što je Bugarska bila saveznica Nemačke i Dvojne Monarhije. Osim što je Turska članica NATOa ne zato što je civilizacijski kompatibilna sa Zapadom, već zbog svoje lokacije, veličine, dakle geopolitike. To se najbolje očitava u tome što nikada neće postati članica EU. ...u Jugoslaviji gde je bila - pazi sad - glavni konstituens u Kraljevini, odnosno kasnije najveća i najuticajnija republika u Brozovoj Jugoslaviji. Srbija je uticala na republike bivše AH monarhije, a ne one na nju. Nisi razumeo ono što sam hteo da kažem. Srbija ponavljam nikada kao država nije bila deo zapadnog sveta, a sa najvećim delom istog je bila suprotstavljena kroz istoriju, pa nije imala ni iskustvo koje ima danas s Rusijom kada je reč o savezništvima. I to ju je podelilo geopolitički na dva legitimna dela. A takva podela se prosto ne rešava objašnjavanjem, nismo na fakultetu. Srbija je kulturno deo Zapada, njemu pripada/mo i tamo treba politički da stigne/mo. Pase lo que pase.

Zašto bi to bilo relevantno "lepo vam neko kaže"? To je njegovo mišljenje i kao što vidiš niko ne pokušava da ga promeni. Poštujem njegov pogled, ali se ne slažem s njim.

Malopre si rekao da treba pustiti državu da se ne emancipuje ako to ne želi, a to je pogrešno po n parametara. Ovo oko objašnjavanja - pa probali smo i to i nije dovoljno. Dozvoli da ti objasnim zbog čega. Srbija je specifična zemlja koja je imala isto tako specifičnu istoriju i koja je završila na duži period pod Otomanima. Nije imala sreću poput Hrvatske da bude deo zapadnih imperija (K&K), osim Vojvodine koja je baš zbog toga bila najevrofilniji deo zemlje dok im se nije promenila struktura stanovništva. Dakle, potreban je neposredan kontakt, odnosno iskustvo života u evropskim krugovima. Pri tome ne mislim na gastarbajterski život, već suživot na nivou nacije koja treba da se iskustveno oseti delom tog sveta, a to je teško objasniti kada Srbija nikada nije imala takvo iskustvo i često je bila na suprotstavljenim stranama u odnosu na narode koji su živeli u pomenutim krugovima. Srbija je dugo bila pod jednom dosta drugačijom čizmom u odnosu na Sloveniju, Austriju, Nemačku, Francusku...i ima problem s orijentacijom nakon toga, društvo je na interesantan način podeljeno na pro-zapadno i pro-istočno. Nije kraj sveta ako emancipacija koja se tiče evropeizacije Srbije podrazumeva drugačije metode nego što su ih Slovenija i Hrvatska imale. Ako ne možemo sami, ni to nije kraj sveta, možda će EU uspeti u tome i zato je važno da država postane deo sveta kome civilizacijski pripada. Ako ni EU ne uspe, well, barem smo znali da smo pokušali. Sve je bolje od tapkanja u mestu ili vraćanja unazad.

Slažem se s tobom, ali ovo je Srbija. Tužna stvarnost, ali nadam se ispravljiva. To mi je linija manjeg otpora, odustajanje. Ja ne volim odustajanje i uvek sam izbegavao ljude koji odustaju. Ja mislim da treba probati sa emancipacijom, nijedan narod/država se nije stvorio civilizovan ex nihilo/ad null, to je dug proces (za nas malo previše dug, ali ok) od koga ne treba odustajati ako baš ne mora. Osećao bih se pobeđeno od nečega što smatram anahronim i lošijim. Ako ipak baš ne krene - onda je odlazak rešenje svakako.

Ustvari stoje, u nedostatku iste dobijaš zemlju poput Srbije koja i dalje odbija da prihvati odgovornost za ratove i zločine počinjene devedesetih. Ponavljanje takve greške s Rusijom bi samo napravilo pauzu do sledećeg konflikta. Sudeći po reakcijama Evrope, to ovoga puta neće biti slučaj.

Bane beton. Nikakve promene u hardveru since B92.

Ja ne bih rekao da bi to bilo silom, najveći deo populacije nema ideje ni šta znači rusofilija, ali se smatraju takvim jer su indoktrinirani time da je patriotizam=rusofilija. Svi ti ljudi i dalje emigriraju na Zapad među te ljude "sa kojima nemaju ništa" i ništa im ne fali. Stvar je samo da li će odlaziti tamo sami ili sa teritorijom (zemljom/državom). Glasam za potonju opciju. Nije to tako jednostavno. Neke ljude koji su izašli na podršku Rusiji koje poznajem zapravo žive u Nemačkoj, što znači da itekako mogu da prilagode svoje ponašanje i stavove, i da takva iživljavanja ne treniraju kada odu nazad. Dakle, do sistema je, tj. države i nametnutih vrednosti. I rusofilija je nametnuta koliko bi i evrofilija trebala da bude. Osim što smo to već probali i što već decenijama to nikako ne ide. Dakle sami nismo sposobni da se civilizujemo, nažalost.

Strah da će neko poludeti zbog izolacije nije opravdanje za bilo kakvu amnestiju. Znaš, to je kao da za siledžiju koji isprebija ili ubije ženu (što zavisi od ishoda rata) kažeš da treba da se pronađe kompromis i amnestirati njegove zločine, umesto da bude pravno/sudski kažnjen, da on u suprotnom ne bi poludeo i promenio boju kože i drugoj ženi. Ne, ne, to neće ići tako lako. Posle komadanja Ukrajine, trebaće dosta stvari da se promeni u Rusiji za neku urednu saradnju, ali se ona neće (~30 godina) vratiti na prethodno stanje, odnosno stanje pre ove agresije. Sankcije će biti redukovane u nekom trenutku, ali interakcija sa Rusijom će poprimiti potpuno drugi oblik.

Znam, to je Serbian horror story, ali sam i dalje optimista. Ako se pretvori u pesimizam, tu je uvek opcija emigracije.

Verujem da postoje šanse i da je rat u Ukrajini promenio sve, pa i prospekte Srbije za ulazak u EU. Ono što je potrebno jeste da se Srbija odredi jasno i bez vrdanja - ili zapadna civilizacija ili Istok. Za mene je to u suštini izbor između prosrpske (Zapad) i proruske opcije. To bi i za Evropu bio signal u rangu slovenskog "Evropa zdaj". Koliko god bizarno zvučalo, dotični je jedini koji to može da učini jer kontroliše dobar deo desnice, odnosno drži ih na lancu, centriste poput mene može da zadovolji različitim strujama unutar SNS (mislim ne može, ali to je maks koji može da se dobije trenutno), dok levičare već slabije pokriva (mada se Srbljanovićka primila na njega u gostovanju s usnom na Prvoj, a Jovanović mu je walking bot već dosta dugo). Pokriva i NATO frakciju koja je doduše mala, ali je aktivna i vidim da ga Milićka podržava. Nisam još doneo odluku za koga ću glasati, odnosno da li ću uopšte izlaziti. Opozicija je kao da je nema, pa se sve nažalost svodi na stav AV oko orijentacije Srbije. Ako je opredeli za Zapad - glasam za njega. Ako ne, apstiniram.