Stvarno ne želim da mračim, samo iznosim svoje utiske kao neko ko je 20+ godina u košarci.
Ali ovde već svi upisuju naše dve pobede kao nešto sigurno, a niko neće da pogleda da za tako nešto bukvalno mora čudo da se desi.
Samo pogledajte utakmicu protiv Igokee, koju sam gledao uživo.
Ovo nema veze sa pričom da ABA nije bitna, niti sa tim da se pobedi u zube ne gleda. Problem je što je tim trenutno u totalnom rasulu.
Jago je potpuno sjeban od početka, od izbacivanja iz tima pa vraćanja. Nije ni senka onog igrača iz prošlih sezona. Šut koji je pogađao sa 7–9 metara sa lakoćom sada ne može, niti sme da pogodi ni otvorenu trojku, nego mu noge klecaju. A to automatski znači da protivnici više ne moraju visoko da izlaze na njega, pa mu time zatvaraju i ono što mu je otvaralo prodor. Kad sada krene na ulaz, nema ni tu sigurnost da ide do kraja kao ranije, upravo zbog manjka samopouzdanja. Protiv Igokee je imao samo jedan onaj njegov prepoznatljiv ulaz, kad je Milosavljevića oduvao ramenom i lagano položio, i to je bilo to.
Karter, koji je prošle godine sam rešavao Real i bio nezaustavljiv, sada je totalno van forme. Osim solidne odbrane, trenutno ne daje skoro ništa. Ne pogađa otvorene trojke, nema ulaza, nema poludistance, nema ničega od onoga što je imao na početku sezone. Znam da je izašao iz povrede, ali onda se logično postavlja pitanje šta će nam takav trenutno.
Miljenović je limitiran igrač, slabijeg šuta, ali ima srce lava. Mlađa i trenutno lošija verzija Kaline, ali iskreno, pre ću njega pustiti da promaši onaj zicer na drugi obruč jer je previše želeo, nego da to gledam od Jaga i Kartera koji to rade kao da su na autopilotu.
Izundu je totalno van ritma, vidi se i po govoru tela i po svemu.
Bolomboj se trudi svim silama, ali trenutno nije ni pola igrača od ranije.
Dobrić je trenutno jedini šuter koji nešto može da ubaci, iako ni to nije na svakoj utakmici.
Moneke više priča sa sudijama nego što igra, a mogao bi mnogo više kada bi hteo da se fokusira na košarku.
A sada ono što najviše boli:
Nwora — dok je išlo, išlo je. A što sada ne ide, ne znam. Ali sve mi miriše na scenario Kvinsi, Cirbes, Makabi… videćemo.
Batler silno želi da uđe, to se videlo i po nekim reakcijama na kraju, pogotovo kad je dao onaj koš ispod koša. Ali ako ostane u ovakvom kanalu, zajedno sa ostatkom ekipe, mi ubuduće realno možemo da dobijemo samo Igokeu.
Poenta:
Napad nam trenutno zavisi od individualnih rješenja i šuterskog dana, a nemamo stabilan sistem koji garantuje poene. Ključni igrači su van forme ili bez samopouzdanja, i to nije subjektivni utisak nego se vidi kroz igru i rezultate.
Zato ove dvije pobjede nisu nikakva sigurnost – moguće su, ali samo ako više stvari odjednom klikne (šut, samopouzdanje, energija, fokus).
U ovom stanju, bez toga – nema garancije ni protiv slabijih ekipa.
