Мџе

Mia madre

Žreba se: ”In the knockout phase, the teams that finish between 9th and 16th will be seeded in the knockout phase play-off draw, meaning they will face a team placed 17th to 24th – with, in principle, the return leg at home. The eight clubs which prevail in the knockout phase play-offs will then progress to the round of 16, where they will each face one of the top-eight finishers, who will be seeded in the round of 16.”

Sutra u 11 izlazi repertoar za Narodno pozorište za decembar. Nema lepšeg poklona za devojku, ženu ili majku nego da ih odvedete na Krcka Oraščića u ovom delu godine. Karte odu brzo tako da budite tačni. 🙂

Despotika ima jedan od boljih Savinjona, možda samo Vert ima bolji kod nas. I oranž vina su im jako dobra. Da li su viša klasa je uvek diskutabilno, pogotovo što su naše vinarije dosta mlade i dosta fluktuacija ima u kvalitetu. Na svakom od nas ponaosob je da odluči. Moja preporuka da probaš 333 odavde: https://www.aleksandartodorovic.rs/shop.html

To stoji ali nisu jedini. Italija je 30ih uzela dva na Musolinijevoj korupciji, brazilski predsednik je čestitao gradjanima osvajanje titule preko radija pre finala 1950. pa su se okliznuli, trovanje Ronalda u Francuskoj, na prvenstvu 1958. sudija u polufinalu izmedju Švedske i Zapadne Nemačke je bio Madjar koji se svetio Nemcima za finale četiri godina pre, nameštena žurka Holandjanima 1974. godine, priznat gol Englezima u nadoknadi protiv Nemaca 1966. gde kada su pitali sovjetskog sudija zašto je rekao da je lopta prešla liniju on je odgovorio Staljingrad, na prvom svetskom svi znamo šta se dešavalo itd. Nešto od ovoga je istina nešto je preterivanje. Ali svakako nisu jedini koji su se služili trikovima tako da nema šta posebno da im se zameri.

Meni su njihova vina iskreno prosek. Probus je okej ali za ostalo ne bih rekao da spada u neku višu klasu od domaćih. Barem za moj ukus. Ja bih ti iskreno preporučio vinariju Despotika na sličnoj udaljenosti od Beograda sa znatno boljim vinima. A ako hoćeš da probaš domaću top klasu onda pravac Subotica i vinarija Maurer.

Argentinci su dominirali južnoameričkim fudbalom sa Urugvajcima pre drugog svetskog rata. Tamo se fudbal više primio a Brazil je postao sila tek nakon rata. Na Olimpiijadi, koja se smatrala nezvaničnim svetskim fudbalskim prvenstvom pre samog prvenstva, su igrali finale kao i u prvom svetskom 1930. gde su oba puta izgubili od Urugvajaca. U Kopa americi su bili nešto uspešniji. Imali su svoj stil igre koji su zvali nuestra i koji je bio atraktivna, napadačka igra uz dosta driblinga. Nakon toga dolazi period Peronizma i izolacionizma pa Argentina propušta svetska prvenstva izmedju 1934. i 1958. godine. To je ostavilo velike posledice na reprezentaciju i na fudbal u državi jer su Gaučosi redovno učestvovali na prvenstvu Južne Amerike i povremeno ga osvajali. Cela javnost je bila sa mišlju da ako bi učestvovali na svetskom da bi ga verovatno i osvojili dok se nisu pojavili na prvenstvu u Švedskoj 1958. godine. A tu je pukao jedan veliki šamar po obrazima jer su završili poslednji u grupi i to je baš odjeknulo. Fijasko bilblijskih razmera kao i Englezi u onom meču protiv Madjara 1953. na Vembliju. Ceo taj neuspeh je odveo Argentinu u drugu stranu gde su klubovi počeli da igraju defanzivno i na fizikalije odbacivši nuestru totalno. Oni su prvi i skovali anti-fudbal kao termin opisavši svoj način igre. To je sve trajalo do čoveka koji se zvao Cezar Menoti koji je vratio nuestru u prvi plan i napadačkom igrom osvojio svetsko 1978. Ali nakon njega za selektora dolazi Karlos Bilardo koji se vraća anti-fudbalu i sa defanzivom igrom osvaja svetsko 1986. godine. I danas su navijači i treneri u Argentini podeljeni na Menotiste i Bilardiste zavisno od toga ko kakav fudbal voli i forsira. Bijelsa je rekao da je on uzeo najbolje od oba sveta i da pripada i jednom i drugom pravcu.

Da, čuvena ekipa Seltika koja je stavila katanac na italijansku dominaciju 60-ih u Evropi pobedivši čuveni Inter Helenia Herera. Poznat po defanzivnom fudbal Katenaću. Taj tim će isto odigrati čuvenu utakmicu protiv Rasinga u Montevideu kasnije u okviru svetskog kupa. Biće zabezeknuti kada im Argentinci predstave svoj novi patent i stil fudbala koji su nazvali anti-fútbol.

Pošto delom posta repliciraš i meni, pošteno da ti odgovorim. Spomenuo sam Legiju i Seltik, ne Spartu i to pravi razliku. Seltik je istorijski jednako veliki klub kao i mi a poslednjih nekoliko decenija i znatno veći i bitniji u evropskim okvirima. Kao što sam spomenuo u tom postu, Seltik je trpeo veće poraze nego mi i nisu zbog toga smenjivali Brendana Rodžersa iz prvog mandata ili Postekoglua. Suguran sam da sa svojom navijačkom bazom i oni imaju velika očekivanja kao klub ali su izgleda svesni da se stanje u evropskom fudbalu promenilo, da ovo nije 1967. i da primiti sedam komada od Barselone nije nikakva katastrofa. Legiju sam uzeo kao primer zato što sam živeo u Varšavi i imao sam prilike da idem na njhove utakmice i upoznam Miroslava Radovića. To je klub sa boljim infrastrukturom nego mi, sigurnijim finansijama i uredjenijom ligom. Nisu istorijski veliki klub kao mi, iako su izbacili neke velike igrače kao Kažimerža Dejnu, ali nisu ni zanemarljivi. Iskreno, da oni u Poljskoj imaju monopol na talente i ligu kao mi poslednjih 7-8 godina ili Dinamo Zg poslednjih 20 godina, ostvarili bi verovatno jednake rezultate u Evropi. Ovako služe kao dobar primer da nije lako igrati Evropu na najvišem nivou a kamoli ostvarivati dobre rezultate. Ta istorijska paralela je jako nezahvalna. Ja razumem da ljudi imaju velika očekivanja i da su razočarani posle poraza ali teze o raspadu kluba, treneru neznalici gde se samo njemu ovakve stvari dešavaju su neutemeljene i one se baziraju na vremenu i ligi koja više ne postoji. Ako ćemo iskreno mi smo po rezultatima veliki fudbalski klub ali nemamo tu drugu dimenziju da smo uneli nekakva inovacije u igri i doprineli globalnom razvitku fudbale. U tom smislu (ne i apsolutnom) su MTK sa Gustavom Šebešom, Belom Gutmanom, Nandorom Hidegkutijem i ostalom dunavskom školom kao i Dinamo Kijev sa Maslovim i Lobanovskim znatno veći klubovi. Tako da bi istoriju trebalo ostaviti malo po strani i ne bazirati očekivanja prema njoj. Moje mišljenje je da ovo nije nikakva katastrofa, da Milojević i uprava jesu pravili greške ali da one doselekcijom mogu da se isprave i da je bolje po klub ostaviti njega još jednu sezonu i pokušati ponovni plasman u LŠ. Nakon toga razmišljati o stranom rešenju.

Puškaš i Bajević u Aeku

Vozi

Ma troluje nas. Nemoguće da neko za Pariz, grad u kojem možeš da radiš šta hoćeš piše ovakve stvari. Od vrhunske opere od koje su možda samo Skala i Boljšoj Teatar bolji u Evropi pa do odlične ponude fajn dajning restorana kao Anne par Mathieu Pacaud, speakeasy barova kao Arbane, najboljeg kabarea u svetu, muzeja, Versaja, sportskih događaja, stiptiz barova na foru kabarea (vrhunska stvar), arhitekture, noćnih klubova itd. Bukvalno šta god poželiš. Mislim na čoveku je da istraži grad samo po površini i obiđe par najpoznatijih znamenitosti. Slično je i za Beograd, grad za koji je Njujork tajms pisao da ima jednu od najboljih scena koktel barova u Evropi. Prošle godine je veliki Serebrenikov imao dvojezičnu predstavu u SC Vlada Divljan, juče je bilo veče ruskog baleta i bio je vrhunski, ali stvarno vrhunski balet. Onda imaš seriju novih dobrih restorana kao što je Salon5a, jako dobar repertoar narodnog pozorišta za grad veličine Beograda, parkove kao košutnjak, šetališta kao Ada i zemunski kej, muzeje kao narodni, etnografski, savremene emetnosti, konak knjeginje Ljubice, vazduhoplovstva itd. Restorane portugalske, gruzijske, libanske, grčke, indijske, francuske, ruske, azijske i afričke kuhinje. Naravno da Beograd dolazi iz siromašne zemlje i da im loš prevoz preopterećen velikim brojem ljudi koji je došao ovde da živi i praznom kasom da te velike infrastrukturalne probleme reši. Po meni mu pored ovih već jasnih problema nedostaje više muzeja, zgrada opere i normalan striptiz bar. Ovo poslednje mi možda i najviše nedostaje jer gajim lepa sećanja iz studentskih dana u Ljubljani kada si posle ispita mogao da odeš u Hard Core klub na Tržaškoj cesti da se malo opustiš i da tu bude ugodno bez onog napornog forsiranja.

Kragujevac metropola za Beograd sa najgorim univerzitetom u Srbiji, zemlji gde je školstvo jako nisko. Moj profesor krivičnog prava, Dragan Jovašević, je kada god se neko žalio na ocenu ili to što je pao govorio: "Kolega ako vam je teško idite u Kragujevac".

Jedina promena koju sam osetio kada sam diplomirao je ta što sam menadžer mogao da igram bez griže savesti.

Ima jedna priča da je Ferguson, mislim pred sezonu 1993/94, pokazao igračima tri koverte i rekao da svaka ima jedno ime igrača po kom on smatra da ne zaslužuju da bude u Junajtedu ali im daje još fore da ga razuvere. Kao potrudite se da vaše ime nije tu. Malo je reći da su uzeli titulu i da je neki igrač posvedočio da je to najveći motiv koji su mogli da dobiju. Posle je još neki EPL trener to iskoristio ali se ne sećam koji. Ovo je verovatno slična priča jer ima više od 7 igrača koji ne zaslužuju da budu u Partizanu. Malo motiva da se ekipa pokrene nije na odmet.