DJ_Vasa

A zašto bi se osnovana kritika nazivala 'kenanje'? Da li neko od njih misli da se običnom šetnjom ili blokadom puteva nešto može promeniti i kako? Da li može da objasni kako se takvim sredstvima može ispuniti bilo koji cilj? Imali su prilike da organizuju praktično iste proteste, ali nisu imali nikakav uspeh. Ako hoće da pritisnu neku instituciju, onda treba ići pred tu instituciju i to je cela priča. Šetnja po centru može da utiče isto koliko i održavanje protesta u sopstvenom stanu. Valjda zato što hoće njih da pritisnu. Bugarske kammiondžije i Turci koji idu kući na odmor plus obični građani koji idu svojim poslom zaista nemaju nikakvog uticaja na REM.

Nije sporno da komuniciraju o opštim prilikama ni da postoje izveštaji o protestima i unutrašnjim političkim prilikama, ali to nema nikakvog konkretnog efekta. Mešanja u unutrašnju politiku i dalje nema. Bilo je ranije i fotgrafija sa prjema za 4. jul gde se lepo vidi da ima zvanica i iz vlasti i iz opozicije. Koliko znam iz medija, i EU i SAD su opisali u tim izveštajima probleme sa medijima, transparentnošću i slično. Ali opet, oni na to ne utiču, baš kao što ne utiču ni na probleme kod Orbana. Oni mogu da konstatuju ono što se dešava, ali ne mogu da glasaju umesto ovdašnjih birača. Ako nema velikih sranja na regionalnom planu i pretnje po bezbednost regiona, onda ništa.

Nije ni najmanje indikativna. Ambasador je spominje opoziciju jer se diplomata ne meša u unutrašnja pitanja jedne zemlje. Diplomatija ima određena pravila i protokole, a on ih se drži. Da je u pitanju klasična izborna krađa kao što je bila krajem devedesetih, gde je crno na belo bilo vidljivo i dokazivo da su izbori debelo pokradeni, moguće je da se tako izabrani predstavnici ne priznaju, što je i maksimum. Ne vidim da se ni SAD ni EU ne potresaju zbog mangupa u sopstvenim redovima kao što je Orban. Lepo je što je Borko otišao u Vašington, tako i treba da se radi, ali džabe mu je ako nema glasove. Ja sam bio samo jednom, a to vreme smatram uzalud utrošenim kao i ti, s tim da ne mislim da je to zbog letovanja. Protesti imaju ciljeve, ali oni se ne ostvaruju na takav način, pa verujem da su mnogi odustali iz istog razloga. Ako je jedan od ciljeva npr. REM, onda protest treba održati ispred REM-a u radno vreme. Boli uvo te iz REM-a što neko šeta protiv njih vikendom. Ja zaista ne vidim kako je moguće ostvariti pritisak na REM kada niko u njemu i ne oseti efekte protesta. Isto tako, samo jednom se išlo kod zgrade PTC-a, a to je imalo bar neki efekat. Ne vidim razloga da se takva akcija ne ponovi. Ne vidim ni poentu u tome da se blokira saobraćaj, i to vikendom, jer time se samo pravi problem građanima koji zaista nemaju nikakvu moć odlučivanja o zahtevima protesta. Još je smešnije da tu blokadu vode (kvazi)ekolozi. Juče je čak i tuma-muta-ćuta zibegao odgovor na pitanje Žakline Tatalović da li blokada puta predstavlja maltretiranje građana. Protesti jesu legitiman način izražavanja mišljenja, ali treba ih usmeriti na institucije koje ne rade svoj posao. Mislim da se mnogo više može uraditi tako što će se okupiti ispred PTC-a ili REM-a i to kada tamo ima nekoga, a ne šetnjama. Ono juče sa Pinkom je bio totalni fijasko: nekoliko minuta govorancije i 'ajde nazad. Jedini efekat je što je DJ Žex dao malo para na obezbeđenje i zastavu, a to je za njega trošak isto koliko i za običnog čoveka da kupi žvaku.

I šta je na kraju bilo od protesta? Video sam da je tuma-muta-ćuta najavio još zajebavanja građana, ali nešto brzo pobegoše od Pinka. A nema ih ni ispred REM-a, ministarstava itd.

Čuo sam da je štos sa zastavom urađen da mu ne bi zgradu gađali jajima. Očekujem da će istovremeno napraviti neku svinjariju, kao npr. kada je na ranijim protestima gađao učesnike bananama.

Zar opet? To je govorio i početkom godine. Ima li neki noviji intervju?

Tačno, ali Deretić je ekstreman čak i za istoriju kakva se predaje kod nas. Netačno. Inteligencija nije opšta, već postoje njene podvrste. Pisao je o tome Howard Gardner još odavno, a evo i jednog grafika na univerzitetskom sajtu da ne bismo koristili kojekakve Njikipedije: https://www.uthsc.edu/tlc/intelligence-theory.php I ostatak teksta treba pročitati, a svodi se na jednostavnu priču: onaj ko je inteligentan ne mora da iskaže inteligenciju u svim oblastima. Svetski priznat naučnik može da bude tuta-muta koji je sav spetljan u društvu jer mu nedostaje interpersonalna inteligencija ili da ne ume da otpeva ni ringe-ringe-raja kako treba jer mu nedostaje muzička. Ne bih ni da govorim o prototipu nerda koji u glavi može da izračuna koliko je 8412769 na kvadrat, ali ne bi umeo da pogodi gol sa pet metara. Ne znam šta je čudno što NĐ govori više jezika kao Srbin, budući da niko nikada nije dokazao da Srbi ne mogu da se sporazumevaju na nekom drugom jeziku. Jeste da jezička sposobnost slabi sa godinama, ali ima bezbroj primera ljudi koji su naučili druge jezike jer su bili u odgovarajućem okruženju. To što neki Mile gastarbajter posle pola veka u Nemačkoj ne zna da na tom jeziku pita ni koliko je sati ne znači da su Srbi glupi za jezike, već da je dotični Mile komunicirao samo sa zemljacima. I ne, niko ne mrzi NĐ, već ga samo realno procenjuje. Ukoliko mogu da kažem za rođenog oca da je antitalenat za muziku i strane jezike (opet dve vrste inteligencije), svakako da mogu da kažem ono što mislim o običnom tapkaču loptice. Moj otac je proveo ceo radni vek kao pravnik, nekim firmama svojih prijatelja je pisao ugovore i razne dokumente kao penzioner (za novac, naravno, i to pristojan), ali strani jezici i muzika su mu ostale slabe tačke. Isto važi i za NĐ - niko mu ne spori da ume da radi svoj posao, ali Deretić, Nestorović, piramide i slično baš i ne govore u prilog drugim stvarima.

Možda je trčao po burek kroasane višim oficirima.

Mislim da je to za uticaj veoma jednostavno. Javne ličnosti reklamiraju svakojake proizvode upravo zato što su javne ličnosti. Novak Đoković reklamira Seiko, što niko nikada nije ovde ni spomenuo, a na čemu mu niko i ne zamera. Seiko proizvodi satove, koji nisu ni na koji način štetni, niti je nošenje sata loše u bilo kom smislu. Seiko plasira svoje proizvode tako što plaća javnoj ličnosti da ih reklamira, što je obostrano doneta poslovna odluka, sasvim je legitimna i zakonita i ni po čemu nije problematična. Novak Đoković nije časovničar, već ove satove reklamira kao javna ličnost. Nije ni najmanje sporno što će neko kupiti Seikov sat jer ga reklamira Novak Đoković. S druge strane, reklamiranje jednog šarlatana tipa Nestorovića može da bude štetno zbog famoznog efekta reklame. Onaj ko nosi sat jer ga reklamira NĐ neće imati nikakvih problema, dok onaj kome šarlatan prepiše neke šarene bombone umesto prave terapije može da završi veoma loše.

Joj bre, pa piše lepo u pravilima foruma da ne smeš da iznosiš detalje iz privatnog života forumaša. Ako to uradiš još jednom, ima da te prijavim zbog viška stambenog prostora koji imaš na Beverli Hilsu i što nisi platio pilotu prekovremene sate kada te je vozio na Bahame

Imam ja još bolji imunitet – nemam $$$ da kupim pomenute automobile u salonima

Kada su pre izvesnog vremena štrajkovali, imao sam prilike da prisustvujem sceni u pošti kada se neki tip toliko drao zbog neke štete koju su mu naneli da sam pomislio da će da izvrši masakr. Kada je šefčić smene počeo da nešto trabunja, ovaj mu je samo odgovorio da mu je žao što ih AV ne zaj*** malo više i da jedva čeka dan kada će dotični polno opštiti sa njegovom majkom, sestrom i ženom kako bi zadržao posao i mizernu platu. Bar 5-6 ljudi u redu je počelo da aplaudira.

Koliko se to sprovodi u praksi? Pre nekoliko godina sam prevodio neki tekst u kome eksplicitno piše da je ovde ispitivanje porekla imovine 'almost unheard of'. Nisam znao da se poreska inspekcija zanima ako neko kupi nešto što mu je izvan imovnih mogućnosti, ali znam za slučajeve nekih gastosa koji su radili na crno negde u EU i hteli da kupe auto, ali su imali problema što nisu imali prihode koji omogućavaju kupovinu auta. Nisam imao praktičnih iskustava sa time pošto baš i nisam posećivao salone Mercedesa ili BMW-a.

Kad čujem da ne treba prodati „naše” firme kao npr. MTS, onaj ispljuvak JAT-a (tj. Air Šustikla), sportske klubove i slične gluposti, odmah mi se prevrne stomak. Ja zaista nemam ništa od toga što su svi pomenuti ili nepomenuti „naši” pošto u njima ne radim, a u mnogim prilikama sam prinuđen da koristim njihove usluge. Ukoliko nešto poručim iz inostranstva, često je jedina mogućnost Pošta, a o kojoj imam isto mišljenje kao dr Puzigaća. Džabe je meni što je pošta „naša” ako poštar ostavi pisamce u kome stoji da nisam bio kod kuće kada ga u pošti pravdaju time da „nije mogao da nosi tešku pošiljku” koja je inače veličine kutije cigareta. Možda je taj EPS „naš”, ali pošto ima gomila slučajeva da njihovi radnici pomažu nekim vlasnicima nekretnina da kradu struju i pošto niko ne reaguje na prijave, to znači da ja plaćam i njihov utrošak struje.

Jedino što vredi jeste zakon o poreklu imovine, ali to može imati efekta tek u budućnosti. Koliko mi je poznato, sadašnji funkcioneri su pri stupanju na funkciju dužni da upišu svoju imovinu i imovinu članova porodice. Ukratko, dovoljno je samo da kažu šta imaju, ali ne i odakle im. Ukoliko bi se sutra usvojio takav zakon i odmah stupio na snagu, to bi značilo da možeš danas slobodno da napišeš da imaš deset kuća na Dedinju, dve na Zlatiboru, pet apartmana na Kopaoniku i niko ti ništa ne može jer zakon ne važi retroaktivno. Osim toga, mnogi formalno kupe neku vrednost na rođaka, prijatelja i slično, tako da su na papiru i dalje siromašni. Koliko mi je poznato, više zemalja ima zakon koji važi za sve građane, a koji podrazumeva da se poreski organi zainteresuju čim se izvrši kupovina van finansijskih mogućnosti. Na primer, odeš u Mercedesov salon i kupiš najskuplji model, to znači da se odmah proverava da li ti finansije to omogućavaju. Ovo u praksi sprečava kojekakve kumove, pajtose ili braćale sa formalno prosečnom platom kupe kuću na skupoj lokaciji jer se odmah proverava da li kupuju u ime nekog drugog ili imaju nezakonite prihode.

Mislim da ima još jedna sitnica koju treba ispraviti, a to je da SPC počinje da slavi Vidovdan krajem 19. veka. Doduše, suština jeste da se i ta bitka i sve što je vezano za nju nenormalno eksploatiše za širenje propalih nacionalističkih ideja, a ima nešto dalje korene. Famozni kosovski mit se održavao kroz narodnu poeziju, što je ipak samo poezija, tj. fikcija, a korišćen je tokom ustanaka protiv Osmanlijskog carstva. Kasnije je iskorišćen za podstrekivanje sumanutih ideja o Velikoj Srbiji, a sve u paketu sa kmečanjem u stilu Kalimera. Ceo kosovski narativ, u smislu bitke i njenog nasleđa, krajnje je bedan i smešan. Svodi se na red kmečanja filovan kmečanjem i još jedan red kmečanja zbog „istorijskih nepravdi”, što daje „osnov” da se sve to naplati sa kamatom. Tu se čak stvorio i pervertirani kult heroja – glavni heroji su još od same bitke oni koji su izgubili, a ne pobednici. Proslava Vidovdana je proslava poraza, a ne pobede. Nisam primetio da se toliko pažnje pridaje pobedama u Prvom ili Drugom srpskom ustanku, uspesima protiv Osmanlijskog carstva ili u oba svetska rata, a tu ih je bilo. Pobednici u ovim događajima su dobili neku ulicu, pojedini datumi se skromno obeležavaju, ali je zato 28. jun stavljen u prvi plan. Ovime su se direktno pos*ali na praktično celu istoriju i na događaje koji su mnogo bitniji. Ako ćemo pravo, čak se i famozni poraz pogrešno obeležava jer je 1389. bio samo početak kraja, a srpska država je ugašena posle pada Smedereva. Današnji narativ filovan Kosovskom bitkom kao da je preslikan iz 19. veka, odnosno iz vremena oba ustanka, a mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Koliko mi je poznato, u školama se mnogo više nego ranije drvi o etičkim načelima ustanovljenim u epskoj poeziji koja se svode na ovaj gubitnički narativ i slavljenje poraza. Nesrećni Vuk Branković se spominje kao prototip izdajnika, iako bi se mogao okarakterisati kao mudar političar. Ironija je da je upravo njegov sin, Đurađ Branković, bio među poslednjim braniocima srpske države. S druge strane, dosta se izučava i Marko Kraljević, koji je predstavljen kao superheroj, iako je bio turski vazal. Kao još neke perverzije istorijskog narativa se javljaju i još neke stvari – neke bajke o caru Dušanu ili mit o sv. Savi. Verujem da je svako čuo da se car Dušan jeo zlatnim viljuškama dok su u Evropi jeli ovce u paketu sa vunom, mada to nije lako dokazati, dok je sasvim izvesno da su ti 'ovcojedi' osnivali univerzitete mnogo pre njegovog rođenja. O sv. Savi kao glavnom prosvetitelju, naspram obrazovanog Dositeja, ne vredi trošiti ni reči. Za kraj bih podelio nešto što sam saznao sasvim slučajno, nije mnogo poznato u javnosti, a jeste nešto čime se istorija Srbije može ponositi i gde je bar jednom pokazala da može bolje od nekih zapadnih zemalja – u pitanju je broj dobitnika nagrade pravednika među narodima. Jeste da je izvor Vikipedija, ali prema podacima koji se mogu videti ovde, u Srbiji ima više dobitnika nego npr. u Norveškoj, Švedskoj, Danskoj ili Švajcarskoj. Naravno, ovde nije cilj nikakva patkometrija, već da bi trebalo promovisati takve ljude, još više i vrednosti koje oni simbolizuju, a ne kmečati nad nečim što se desilo pre šest i kusur vekova.

Iako se slažem da je od Vidovdana napravljena perverzija, potpisani autor se pošteno nalupetao. Mogu da podržim borbu protiv zloupotrebe svega i svačega i toga što su se nacionalne institucije pos*ale na celokupnu istoriju, prvenstveno tako što je iskrivljeno tumače ili prikazuju, ali ne i borbu protiv toga koja je zasnovana na budalaštinama. Kao prvo, nije car, već knez Lazar, mada je ovo najmanji problem. Vidovdan jeste hrišćanski praznik, a slavi se 15. juna po gregorijanskom kalendaru, što se može videti čak i u Vikipediji (engleska verzija). Dotični svetac (lat. Sanctus Vitus, engl. Saint Vitus, nem. heilige Veit itd.) je rođen na Siciliji i smatra se hrišćanskim mučenikom. Ako nekoga mrzi da proverava, može da ode do prve katoličke crkve i pita za kalendar sve ostalo. Uostalom, sv. Vid je i zaštitnik Rijeke, a baš su ga slavili i ove godine: https://www.rijeka.hr/najavljen-program-obiljezavanja-dana-svetog-vida-2/ Svako ko je bio u Pragu je mogao da vidi i katedralu koja mu je posvećena (Katedrála svatého Víta), plus ima dosta crkava po Evropi koje nose njegovo ime. Moguće je da su slovenski narodi jezički povezali ovog Sicilijanca sa staroslovenskim božanstvom Svetovidom, o čemu svedoči identičan oblik njegovog imena kod Srba, Hrvata i Slovenaca, koje je identično, ali crkve se slažu oko njegovog identiteta. Ukratko, pop o kome se govori jeste u pravu ako tvrdi da je u pitanju hrišćanski praznik, osim ako katolike ne smatra satanistima, a ako zaista tvrdi da je sveti Vid stradao na Kosovu, to je teško lupetanje jer njegov poslodavac prihvata da je stradao u Lukaniji.

Obilaznica postoji već godinama i funkcioniše, mnogi je koriste, a sada je samo dodato parče koje omogućava brži protok saobraćaja jer se neće stvarati čepovi na deonicama gde se ulivala na običan magistralni put sa po jednom trakom u jednom smeru i tamo gde se put sužava zbog radova. Vidim da se od juče konačno spominju konkretnije akcije i građanska neposlušnost, za šta verujem da će biti usmereno na konkretne institucije.

Pobogu, ljudi, ne mogu da se porede doba velikih carstava u 19. veku i saradnja muzeja u 21. veku, koja se reguliše ugovorima, sporazumima i neđunarodnim konvencijama. To što je neko u 19. veku mogao da ušeta u deo Osmanlijskog carstva i uzme šta hoće jer ga niko ništa nije ni pitao nije isto kao današnji ugovori o čuvanju i konzervaciji. Naravno, moguće je da neki ukrajinski kustos 'izgubi' neki predmet i da ga proda an crno, ali privremeno čuvanje eksponata je već postojeća i dobro regulisana praksa. Za odabir mesta i institucije gde će se čuvati je veoma bitno kakvi uslovi su na raspolaganju jer za praktično sve umetničke predmete ili muzejske eksponate su potrebne odgovarajuće prostorije koje nemaju vlage, nisu izložene visokim temperaturama niti temperaturnim oscilacijama, prejakoj svetlosti, gde nema insekata, životinja, gljivica i slično.

Cela priča i dalje deluje kao mozaik sa mnogo detalja koji nedostaju. Nisam pobornik teorija zavere, premda nemam ni neko objašnjenje zbog čega se sve toliko zahuktalo za samo nekoliko sati, a onda splasnulo na veoma čudan način. Napredovanje ka Moskvi običnim putevima je misteriozno. Iako imamo ponuđeno objašnjenje da bi intervencija avionima Putleru smanjila ugled, ne deluje mi dovoljno ubedljivo jer ionako vlada diktatorski, ovi oko njega ga se plaše, a s druge strane, čudno mi je da je Priguzin računao samo sa time da ga niko neće napasti jer je dovoljno veliki faktor. Pruguzin nije baš toliko glup da ne zna da je takvo napredovanje ravno samoubistvu. Moguće je da su Putlerovci uništavali puteve kako bi kupili vreme za pregovore jer im je bolje da kao topovsko meso koriste robijaše i sličan ološ, ali to je samo pretpostavka. Dalje, Priguzin mi ne izgleda kao neko ko deluje kao muva bez glave samo zato da bi sačuvao ugled ili držao reč pošto nije u pitanju junak epske pesme, već izuzetno proračunat kriminalac. Malo mi je verovatno da je neko ko je posle zatvora za samo nekoliko godina prevalio put od prodavca viršli na buvljaku do pajtosa državnog vrha toliko glup da sebi zapečati karijeru tako što će krenuti na Moskvu kao da je u pitanju odlazak na letovanje. U priče o stranim službama ili nekakvim dogovorom sa zapadnim vladama takođe ne verujem. Priguzin deluje kao loose cannon, a pošto bi svaka bezbednosna služba smatrala da nije zgodno da neko takav dobije pristup nuklearnim igračkama, zaključak se nameće sam po sebi. Što se tiče dogovora sa vladama, tj. političarima, i to deluje malo verovatno jer je Priguzin već poznat u javnosti kao neko ko se bavio prljavim poslovima u Africi i na Bliskom istoku, pa bi opravdavanje savezništva sa nekim takvim bilo nezgodna rabota. Ne znam koiko su tačne priče da će ostati u Belorusiji jer Lukašenku svakako nije potreban toliko opasan igrač ispred nosa, a nije u pitanju neko ko će se zadovoljiti otvaranjem kioska za viršle u centru Minska. Naravno, ni Pruguzin nije dovoljno glup da tamo čeka nekog agenta KGB-a koji će mu ponuditi čaj pored otvorenog prozora. Jedino mi je realno da je Lukašenko dobio samo ulogu posrednika da malo napumpa ego. Biću slobodan da pretpostavim da su se Priguzin i Putler mogli složiti oko pozamašne sume novca koja podrazumeva da prvi ne vitla oružjem, a da drugi ne pokušava da ga skrati za glavu, što bi bila obostrana korist. Ipak, izvesno je da bi obojica mogli da prekriše dogovor.

Priguzin se i ranije svađao sa vojskom i ministarstvom odbrane, a sada je rešio da pretnje sprovede u delo. Definitivno se sastao sa nekima iz vojnog vrha, što ima da se nađe i u našim medijima vest na N1, a prrethodno je to objavio BBC (link). Očigledno da vojska i nije toliko naklonjena Putleru jer sigurno vide da je krenuo u bespotrebnu samoubilačku akciju. Priguzin sigurno ne ide u akciju kao muva bez glave jer poznaje način funkcionisanja vojske i zna da bi ga svaka greška skupo koštala. Ne znam šta će iz ovoga izaći, ali uskoro ćemo videti.

Polako, ima vremena i za to. Počeće svašta da lupetaju kad vide da ne cveta cveTJe ni u njihovo preduzeTJe 😉

Ma pusti mene, nije tema o meni, a ako te baš zanima, ne posedujem nekretnine za izdavanje. Ako te zanimaju ostali privatni podaci o meni, prouči ovu stavku pravilnika: Jeste da sam odavno spomenuo da sam prodao nešto što sam nasledio, ali to sam učinio da bih sada imao gde da stanujem. Ne pričinjava mi nikakvo zadovoljstvo što je bačena neka bomba, već samo konstatujem, baš kao što mogu da osnovano pretpostavim da dotičnu šok-bombu nisu bacili neki Maltežani, Kanađani, Austrijanci, Čileanci ili Papuanci.

Sami pali, sami se ubili. Bačena šok bomba ispred kafića u kom su bili opozicioni poslanici u K. Mitrovici Iskreno se nadam da im je ovo bio dovoljan nauk da od kosovaranja / kosmetićarenja nema 'leba, kao i njihovim pristalicama. Pošto im je 'goloruki' narod pokazao šta misli o njima, vreme je da se manu jalovih priča i da se okrenu Evropi i svetu dok za to još imaju vremena. Te tamo koji su glasali za SM-a kad ih je ostavio u drugoj državi treba samo ignorisati i pustiti da se sami petljaju sa vlastima sopstvene države koju ne priznaju. Može da im se eventualno udeli neki sendvič jer se dokazalo da im je preči od sopstvenih opština, a čini se da će prodavci i izdavaoci stanova na Vračaru uskoro imati povećan profit.