DJ_Vasa

To već neko vreme rade nastavnici stranih jezika, pa u Beogradu ima škola jezika na svakom ćošku. Poznajem nekoliko takvih, a povremeno se dešava da im bivši poslodavac maltene kleči na kolenima kada im zatreba zamena jer ni studenti neće da rade za male pare.

Početna plata je malo viša, ukoliko je tačna ova vest, a pouzdano znam da je oko 100.000 za profesora u gimnaziji. Iako je tačno da postoji razlika u platama, ovo je pitanje za državu kao poslodavca, a ne da li je u pitanju socijalizam, kapitalizam, feudalizam ili pećinarsko društvo. Upravo ta pekara je odraz kapitalizma jer i za posao na kasi plaća poštenije nego država. Ja sam to shvatio pre oko četvrt veka. Nisam sastavio ni godinu dana rada u državnoj školi, pa sam dao otkaz i počeo da radim za sebe. Em što zarađujem više od nekadašnjih kolega, em mi kojekakve budale ne skaču po glavi. Ovo drugo mi znači još više od novca. Država i dalje ima neku socijalističku ideju o platama, pa zato mnogi i napuštaju prosvetu. Iz istog razloga je nedavno hakovan i Katastar – nisu imali dovoljno kvalifikovane informatičare koji bi zaštitili mrežu jer ih plaćaju samo prema stručnoj spremi. Onaj ko zna taj posao, bez obzira na to da li ima ili nema fakultet, može svoje znanje da naplati upravo na tržištu, a država to nije shvatila. O ovome će sigurno bolje reći Mek jer je u IT sektoru, ali svodi se na to. Koliko mi je poznato, jedine branše u kojima je država shvatila da nema zezanja su avijacija i kontrola leta. Pilot u Air Serbia zarađuje 4-5.000 evra jer bi u suprotnom avioni služili samo za ukras. Pošto se ovo zanimanje dobro plaća u inostranstvu i postoji potražnja, vrlo lako bi otišli da im je plata otprilike u rangu nastavničke. Kontrola leta je malo ozbiljnija priča jer se tu pita i Eurocontrol, koji je lepo rekao da od para koje se uplaćuju za prelet kontrolorima mora da se plati koliko treba kako ne bi razmišljali o tome da li će skrpiti detetu za knjige dok navode metalne ptičice po nebu. Čak i bez toga, kontrolori bi jednostavno 'odleteli' u neku drugu zemlju da ne rade za debele pare. Da se vratimo na škole – čujem da je sada sve veći problem naći i domara, koji je po kvalifikaciji obično električar ili vodoinstalater. Poznanik koji je građevinski preduzimač, dakle po definiciji kapitalista, zaposlio je nekoliko takvih, a koristio je jednostavan sistem – pitao je nekoliko odličnih majstora koliko traže mesečno, pristao je na cenu, pa zato i ne kuka da nema majstora, ali zato i njegove usluge imaju odgovarajuću cenu.

Na to se i svodi cela priča. Da nema razlike u platama između lekara i čistačice u domu zdravlja, lečili bismo se kod vračeva jer niko ne bi hteo da godinama guli stolicu da bi zarađivao isto koliko i da mlati metlom. Naravno, nemam ništa ni protiv toga da čistačica živi pristojno od svoje plate, ali ne može biti plaćena kao lekar. Druga bitna stavka jeste koliko tržište želi da plati nečiji rad ili znanje. Ovde se vrlo dobro zna šta mislim o Novaku Đokoviću – da je neobrazovani balvan čije srbovanje, piramidisanje i ostale gluposti kod pristojnog čoveka izazivaju podsmeh i prezir, ali isto tako, ja zaista nemam ništa protiv toga što je zaradio toliki novac. Činjenica je da neko želi da plati da bi gledao kako igra, da prenosi njegove mečeve ili da reklamira njihove proizvode. On taj novac nije ukrao niti oteo, već ga je zaradio od onih koji žele da plate, pa ako mu se ćefne da kupi jahtu, avion ili svemirski brod, novac je njegov i ima pravo da ga potroši kako hoće. Da se vratim na prvi slučaj – kada razlike u platama ne bi postojale, ceo svet bi tapkao u mestu. Niko ne bi imao motivaciju da godinama mukotrpno uči kako bi projektovao automobil, avion, šporet, kompjuter, mikser, frižider, bojler, televizor. sijalicu ili telefon, napravio lek, vakcinu, deterdžent za sudove, mleko u prahu ili benzin. Da sistem ne omogućava ulaganje novca sa mogućnošću velike zarade, danas ne bismo koristili Windows, MacOS ili Android, ne bismo preko interneta mogli da kupimo ni čačkalice, ne bismo se vozili automobilima, niti bismo ovde komunicirali.

Ne mora svako da diže keš kredit, niti bilo kakav drugi, a i ako podiže kredit, to je stvar ličnog izbora. Ako imaš i neku manju sumu, neka je npr. 1000 dinara, možeš da ih potrošiš u kafiću, da kupiš gotovo jelo ako te mrzi da kuvaš, da kupiš sladoled, sok, kafu, čokoladu, pivo, sendvič, burek, kolač, cigarete, časopis, knjigu, da ih potrošiš u kladionici, kod frizera, kozmetičara, da ih pokloniš nekome, baciš kroz prozor... Tvoj novac je tvoj novac i možeš da ga trošiš kad hoćeš i na šta hoćeš. Eto, ja nemam para da kupim BMW u salonu, niti verujem da ću toliko zarađivati da mogu samo da navratim i pokažem prstom na primerak koji hoću, ali moj rođak koji je hemičar, ima usku specijalizaciju i živi u SAD može. Ja zaista nemam ništa protiv što on svoj rad može toliko da naplati i da kupi taj BMW (ovo je figurativno, vozi neki drugi novi auto, ali sam zaboravio koji), a ako zaradi da kupi i jahtu ili šta već hoće, neka kupi, njegov je novac i nije ga ukrao.

Ima toga na kilo, a ako baš nije letovanje, ima svakodnevnih stvari po kojima se sve razlikuje u odnosu na 19. vek. Taj u 19. veku nije mogao ni zub da plombira jer toga nije bilo, nije mogao da se vakciniše, da koristi sijalicu, da ide u normalan toalet, da ima kanalizaciju, da koristi bilo koje prevozno sredstvo osim taljiga, bio je nepismen i neopran... ne mogu da pišem baš ceo esej. Svrha nauke je i da obezbedi običnu plombu, da napravi put, automobil, autobus, prečišćavanje vode, vakcinu, lek za glavobolju, tehnologiju koja omogućava veći prinos poljoprivrednih proizvoda, a o avionima i kompjuterima ne bih trošio reči. Ja zaista nemam ništa protiv toga da neko poseduje jahtu ili bilo šta drugo ukoliko nije ukrao niti zavidim onome ko ima više. Ja zaista nisam kriv što neko ume da zavrće šrafove, a neko da napravi proizvod koji kupuje ceo svet. Ako u jednom mestu imaš jednog frizera, a pet pekara, frizer će imati veću zaradu od kolega koji drže pekare.

Da ćeš tamo videti podosta evropske (mentalne) gologuzije sa dva razreda osnovne, koji i uprkos 'surovom kapitalizmu', mogu da letuju. Posle se čudimo zašto se ponašaju tako kako se ponašaju, ali nije čudno jer to je ista ekipa kao ona koja kod nas loče ispred podruma pića.

Vidim da je Stiletto odlično objasnio za jezik, uz dodatak da je bilo i nešto od dijaekata sa juga ili iz Pomoravlja. Naime, strip u origilanu govori u bračnom paru irskog porekla, koji malo drugačije govore od standarda, pa su na taj način i preveli njihov govor.

Postoje oba glagola, ali je treće lice množine prezenta, od koga se gradi glagolski prilog, takav kakav jeste. Koliko vidim iz napisanog, hteo si da ubaciš u šablon ono što je napisao Fancy, a šablon kaže upravo ovako. Sledeći citirano pravilo, rečenica koja spominje more je u potpunosti u skladu sa njim – biti i jesam su dva glagola, s tim da ovaj drugi nema infinitivni oblik. Prezent ovog prvog glagola je budem, budeš i tako dalje, ali se nikada ne koristi u egzistencijalnom značenju, tj. da kažemo da nešto postoji, već samo za stvaranje drugih oblika. Oba glagola spadaju u pomoćne glagole, a takvi u mnogim indevropskim jezicima imaju specifičnu upotrebu i značenje.

Ako se zatekneš na aerodromu u nekom turističkom mestu, pogledaj malo ko izlazi iz aviona, naročito iz onih sa jeftinim letovima. Ako odeš na neku destinaciju koja je dostupna našima, npr. Turska, Egipat ili slično, mogu da stavim glavu na panj da će većina zapadnih turista biti oni što rade na pumpama, čiste ulice, zakucavaju eksere ili zavrću šrafove.

To je odavno stav i u metodici nastave engleskog. Još na studijama sam učio da ne treba insistirati na izgovoru koji je identičan izgovoru Engleza ili Amerikanca, već da je najbitnija razumljivost. S druge strane, veliko prisustvo engleskog je olakšalo usvajanje izgovora koji se tome približava. Imao sam prilike i da čujem ljude koji izgovaraju reči gotovo identično kao prosečni Amerikanac, a da tamo nisu nikada bili.

Ali nisi pogrešio. Oblik predavajući ne postoji, dok je predajući tačan. Evo na brzinu: Глаголски прилог садашњи гради тако што се на облик трећег лица множине у презенту дода наставак -ћи. С обзиром на то да се не каже они предавају, већ они предају, јасно је да предају + ћи даје предајући, а не предавајући. Дакле, наставник је ширио знање предајући о глаголима, а не предавајући о њима. Izvor: https://www.pismenica.rs/predajuci-ili-predavajuci/

Ja imam drugačija iskustva. Tada se radio uglavnom britanski jer su mnogi tamo išli da uče jezik, nisu imali dovoljno dodira, a dosta starijih kolega je govorilo relativno tvrdo i izveštačeno. Čak ni profesionalci koji su se time bavili nisu imali znanje izgovora, pa su zato prihvaćeni čudni oblici imena, kao npr. Džems, Bekon (Frensis Bejkon), biheviorizam (bez j), Endrju (Andrew), mada je u međuvremenu uglavnom ispravljeno. I danas kažemo Elvis Prisli, iako je čovek zapravo Presley (sa e). Davno sam slušao i neki snimak usmenog prevođenja iz Titovog doba, na kome je naš prevodilac occur izgovarao kao okER. Ljudi sa kojima imam profesionalan kontakt obično imaju bolji izgovor ukoliko su mlađi.

To se koristilo i za one što rade u administraciji i numerišu dopise, pisma, ugovore i slično, a na vrhu se nalazio delovodni broj. Ne umem da bolje objasnim, ali otprilike se svodilo na to da numerišeš celu poslatu i primljenu dokumentaciju.

Otišao Vuk Jeremić da pomaže u UN prilikom donošenja one rezolucije o Srebrenici i pridružio se SNS-ovoj ekipi javno i na tacni.

Koliko znam, upravo su društvene nauke omogućile da se prihvate sve vrste različitosti, da se ukine ili smanji diskriminacija, da se podigne svest o ljudskim pravima, da se promene mnoga zaostala i ukorenjena shvatanja i slično. A pošto ima i viška novca, već odavno se javljaju i kojekakve gluposti i ekstremi.

Možda je u pitanju značenje 'nebinarni', ali je kod mašinskog prevođenja problem što mašina ipak ne može da shvati neke stvari. Naravno, ovo samo pretpostavljam, a Dragan će znati da nam kaže šta piše u originalu. Mnoge knjige koje sam pročitao u detinjstvu su hrvatski prevodi, pa sam tako lako naučio razlike. Što se tiče imena, neka sam uspeo lako da rekonstruišem, a za neka sam gnjavio roditelje

Pa da vidiš, engleski zapravo i bolje znaju nego ranije. Imaju prilike da ga čuju i vide na svakom ćošku, brzo usvajaju nove izraze, a negde sam čitao da po znanju engleskog sasvim pristojno stojimo i na evropskom nivou. U vreme kada su jednojezični i dvojezični rečnici bili jedini resurs za traženje reči, a izvori vokabulara su se svodili na filmove, serije, eventualno na malobrojne knjige ili novine koje su mogle teško da se kupe ili si morao u Britanski savet ili američku biblioteku, ono što su mogli da usvoje je bilo ograničeno. Danas možeš lako da pitaš onoga ko je upotrebio neku reč šta ona znači ukoliko su u pitanju društvene mreže ili forumi, a značenje se lako može i izguglati. Za ovo ostalo si 100% upravu, što sam video kada sam svojevremeno pomagao pri odabiru prevodilaca za zaposlenje. Uprkos tome što im je engleski bio zaista pristojan, bilo je brljotina tipa Džon Pol (za papu Jovana Pavla II), bay/gulf of Tršća (za Tršćanski zaliv).

Zaista ne znam šta znači u ovom kontekstu, ali u matematici znači jednocifren. Dvocifren je dvozamenkast i tako dalje. Ovih izraza se sećam jer sam imao prilike da u školi vidim i neke hrvatske zborke zadataka. Bilo je još nekih manjih razlika tipa ploha/površ, trokut/trougao, jednadžba/jednačina i slično, ali nije bilo problema sa razumevanjem.

Imaš prilike da razgovaraš sa jednim takvim baksuzom. Čak je i posle osnovne u odeljenju bilo najviše onih koji su učili ruski kao drugi strani jezik, i to u Beogradu. Ipak, u poslednjih 30 godina se broj škola koji ga nude smanjuje i sve ga manje studira, uprkos tome. Da su pametni u prosvetnim vlastima, mogli bi slobodno da ga izbace jer na tržištu nema toliko potražnje. Potražnja za rusistima je blago porasla, ali da predaju srpski onima koji su pobegli od rata, što ponekad i ne umeju da rade.

Ali, tamo je pomenut Kronin, a ja sam na to odgovarao. Ja mu čak ni ne sudim, već samo konstatujem da nije mogao imati uvida ono što se desilo u poslednjih četrdesetak godina jer je čovek umro. Ima tu i jedna bitna razlika – njihova elita, koja je imala i ima i znanje i novac, istovremeno je i obrazovana i načitana, dok domaća elita, sastavljena od sumnjivih bizMismena, pevaljki, klasičnih kriminalaca i sličnih, od obrazovanja ima veliki odmor i pola bukvara. Edit: vidim da me je pretekao Mek za neke stvari, a tačno kaže.

Pa i nije baš tako. Sve ozbiljne promene su započeli oni koji su imali malo više mozga u glavi, bogatstva, a kasnije i načitani. Još je kralj Džon pod pritiskom plemstva potpisao Veliku povelju slobode (Magna carta libertatum, 1215.), pa je kasnije kralj Henri otkačio papu, a popovi su stavljeni pod uzdu. Upravo zato su i verski fanatici, tj. puritanci, liferovani preko okeana da tamo luduju. Dosta ideja renesansne misli se tada zapatilo, pa su krenuli da se razvijaju. A Kronin nije baš imao uvid u našu savremenost jer je umro pre oko 40 godina. Nije doživeo ni da vidi kako upravo njegova Škotska održava referendum o nezavisnosti i da je rezultat bio maltene na klackalici.

Ima ga podosta i sada, ali ga uglavnom menja nemački, bar tamo gde ima uslova. Bilo bi ga manje da ne moraju da drže one koji su ranije zaposleni. Naravno da kmeče zbog toga, ali čak i budale koje vode prosvetu shvataju da je nepotreban u školama.

Možda zvuči kao zezanje, ali se otprilike svodi na to. I ja sam u školi gubio vreme tim jezikom učeći ga kao drugi, čak mogu i da ga donekle koristim, ali mi se nije pokazao naročito korisnim, pa sam učio i druge jezike. Pošto sam iz branše, čuo sam od kolega da nisu zadovoljni opštim znanjem ruskog, a čak su i bila neka istraživanja o tome. Nisam ih čitao i ne umem da navedem rezultate, ali tako je. Doduše, pošto uglavnom ne umeju da predaju i drndaju gramatiku, plus je izloženost jeziku mala, ništa bolje se ne može ni očekivati. Ako pogledam koliko mi je koristio u životu, nije baš mnogo. Imao sam prilike i da skoknem tamo, ali ako sam se kao turista snašao i u drugim zemljama, ne verujem da bih crk'o i bez njega. U ostalim prilikama sam ga koristio veoma retko, npr. kada me još pre rata neki turista pitao gde je prodavnica, u inostranstvu slično, dakle kada mi se turista obratio ne znajući da sam i ja turista, ukupno nekoliko puta u životu. Mogu da pročitam i neke opšte vesti, ali mi nisu nešto potrebne. Jedino mi je bilo korisno kada sam čitao neke tekstove o jeziku, prvenstveno iz hobija, pa sam mogao da napravim neke paralele.

Ma to nije sporno, ali šteta što je odlepio.

Koliko god zvučalo nelogično, jeste tačno. Jedan od dobrih pajtosa mu je bio i pokojni Suad Hamzić, legendarni pilot JNA i veliki Jugosloven. Ne pitaj, otkud, znam, ali jeste paradoks.