DJ_Vasa

Zavisi kako kod koga. Vidim da u Francuskoj to ide, i to bez Marine le Pen i slične ekipe, a kod nas tek nema šanse da zaživi. Nije se kod nas nakotilo tih woke ludaka, a vidim i da političke partije nemaju ništa za njih. Napisan je neki zakon da se zadovolji forma, a biće ionako mrtvo slovo na papiru bez nekih konkretnih jezičkih uputstava. Onima što se pitaju za upotrebu srpskog ni na pamet ne pada da normiraju kojekakve budalaštine.

Pa da vidiš, jedan od problema sa instalacijom i jeste rešen onim što se vidi na trećoj slici i velikim delom na drugoj. Ako nešto crkne, samo zameniš modul i gotova priča. A i ne bi morao da gledaš sve vreme u sve instrumente jer su neki bitni za određene faze leta, a čak su i mnogi stariji avioni imali alarme ukoliko neka vrednost drastično opadne. Matori B727 je imao baš upečatljivo glasovno upozorenje ako preti sudar sa tlom – čuje se alarm od dva reska zvuka, a zatim 'pull up' koje zvuči kao da je iz horora, a evo otprilike kako zvuči: Ovi savremeni zvuče malo drugačije, a mogu se čuti otprilike na 0:50: Srećom, i stari i novi su napravljeni tako da pilotima daju šanse da poprave grešku. Na ovom drugom se i vidi nešto kasnije koliko su im blizu brda. A evo i kako sleću majstori koji moraju da vijugaju kroz planinčuge, a nijedan alarm im se nije upalio jer su sve odradili kako treba: Ovo poslednje je sletanje na aerodrom Paro u Butanu pri slaboj vidljivosti, tj. kada su vrednosti za dozvoljeno sletanje na samoj granici. Za sletanje na ovaj aerodrom je potrebna specijalna obuka, a oni koji ovako precizno prođu po izmaglici i ne upali im se nijedan alarm su majstori svog zanata.

To što je nekada bilo dobro ne bi bilo i sada dobro da nije izmenjeno sve do poslednjeg šrafa, i to bukvalno. Evo slike pilotskih kabina originalne verzije i novijih verzija: Sve ovo je isti avion spolja, ali iznutra je kao kada bismo poredili Mercedes-Benz W110 iz šezdesetih i neki savremeni model ovog proizvođača. Da se podsetimo, u pitanju je ovaj model: Avion koji je sleteo jeste napravljen pre šezdesetak godina, ali ne znam da li je iz tog perioda bilo šta opstalo. Ne računajući ovo što vidimo na slici, avionu je izmenjeno sve što se moglo izmeniti, pa i danas radi posao. Postoje i putnički avioni koji su stari toliko ili više, ali se ne koriste u linijskom prevozu. Komercijalna avijacija brzo odbacuje sve avione koji više nisu ekonomični, iako bi i danas mogli da bezbedno lete. JAT i Aviogenex su se mučili sa takvim avionima jer nisu mogli da plate novije modele i poslednji su u Evropi koristili B727 za redovan putnički i čarter saobraćaj. Iako su ti avioni bili sasvim bezbedni, troškovi održavanja su bili previsoki, pa je ovaj model morao da ode. Isto važi i za starije modele B737. A Kronos je sasvim u pravu po pitanju kvaliteta današnjih aviona ovog proizvođača.

Postoji ili ne postoji? Ne govorim ja o tome, nego o plaćanju kazni. Nisam pravnik, ali ne znam po kom osnovu bi država plaćala kazne za tuđe prekršaje, i to Evropskoj uniji. I radiće Rio Tinto ko god dođe na vlast jer ionako može da kupi sve te kvaziekologe za sitan novac.

OK, nije međudržavni, ali jeste ugovor. Ne znam kako može da kaže da nije kriv ukoliko proizvede štetu. Država nije kriva ako Maxi utaji porez, ako Ikea prodaje krš od nameštaja i slično, već samo ako ne sprovodi zakone. Država može da naplati šteto od Rio Tinta ili da naprosto zapleni imovinu ukoliko se to desi.

Meni se čini da je dotični Rio Tinto samo sredstvo za zamazivanje očiju koje koriste lažni ekolozi da bi se uvalili u fotelje. Ima malo većih ekoloških problema koje sam naveo, pri čemu ne mislim na flaše, a od njih se o tome ne može čuti gotovo ništa. Logika je zapravo drugačija jer očigledno da imaju nešto protiv Rio Tinta, ali ne i protiv ostalih, pa od Rio Tinta prave babarogu, dok ostali izgleda proizvode cveće i ukrasno bilje. Čekaj, da li to znači da je manji problem ono što postoji u odnosu na ono što ne postoji? Ne znam kako se meri težina problema onoga što još ne postoji, ali za ovo prvo je jednostavno. Pre će biti da ga ne kopaju u Nemačkoj, baš kao što tamo ne proizvode ni televizore. Nemački rudar ili radnik su malo skuplji, pa koriste istu logiku. Ako do sada nije zbrisao, ne verujem da će zbrisati kasnije. Izveštaji oz agađenju su javno dostupni, a zagađenje ne bira. Ne verujem ni da će ovo biti toliki problem jer ionako je planeta dosta eksploatisana, priroda se obnavlja, pa nikom ništa. Može Brnabićka da sere koliko hoće, ona je nebitna. Litijum će se kopati i sa kvaziekolozima i bez njih jer kada se međudržavni ugovor jednom potpiše, tu nema više zezanja, osim ako neće da skupljaju pare za odštetu na ulici.

Te flaše se ne skupljaju godinama i svakodnevno se bacaju. Tobožnji ekolozi se zapravo i ne bave ekologijom, već samo kmeče, vreče i dreče „Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto Rio Tinto”. Dok oni tako kmeče, vreče i dreče, flaše će se samo gomilati, a uživaće se i u efektima Ziđina, Smedereva, Petrohemije, TENT-a, Kostolca i ko zna još čega. Dotični Rio Tinto nije stigao da zabode ni ašov, a oni kmeče, dreče i vreče kao da sve što sam naveo ne postoji. Zapravo, sve navedeno za njih ne postoji. A oni su kao neki ekolozi. Malo mi je čudna logika da se bune protiv nečega što nije prisutno, ali ne mrdaju ni prstom protiv onoga što je veoma prisutno. Doduše, mogu da se kladim u ishod njihovog kmečanja, drečanja i vrečanja – jedno veliko ništa, osim što će da se pojedinci uvale na državne jasle i da prodaju kvaziekološku maglu u koju ni sami ne veruju.

A šta kaže Savo, koliko tzv. narod ima koristi od Ziđina? Da li se setio Savo, ili bar neko drugi od kvaziekologa, da se malo pozabavi konkretnijim stvarima? Ovo je slika sa mnogih reka, a ova je preuzeta sa interneta. I ne mora Savo sa kojekakvim tuta-mutama da juri po nekim zabitima da bi se ovo videlo. Šetnja pored bilo koje reke je dovoljna.

Postoji glagol ćutjeti, a koristi se u književnim delima i znači 'osećati'. Ne znam za ovaj drugi.

OK, prihvatam primedbu za pisca jer nisam dovoljno ublažio svoju formulaciju ('generalno dobar'), čemu su doprinele i neke tačne primedbe u Danasu i što su mu nacoši pretili. Ono što si navela ili videla me ni najmanje ne čudi. Imao sam prilike da vidim kako majka i dete (po slobodnoj proceni 5-6 godina) zajedno prelaze ulicu i bulje u mobilne telefone. Ulica je široka i nema semafora, ali su je bar prelazili na pešačkom prelazu. Jeste da su dva vozača koja su se tu zatekla kulturno stala gde treba, ali takvo prelaženje ulice je ruski rulet. Čuo sam od jednog turističkog vodiča da je imao prilike da vidi porodicu sa dva mladunčeta kako bulje u telefone dok je opisivao neku tvrđavu. Na kraju je morao i da ih opomene jer je neko od njih gledao klip sa veoma glasnim zvukom.

Moram priznati da sam pogledao potpis više puta jer mi je nepojmljivo da generalno dobar pisac i kolumnista piše ovakve stvari. Bolji naslov bi mogao da bude „Bulažnjenja impotentnog matorog jarca”. Lupetanja tipa da omladina ne valja postoje dugo, bukvalno vekovima, a ako je na osnovu tih što rade u kol-centrima i neke tamo bezvezne ankete zaključio da si svi takvi, onda mu je moć zaključivanja veoma loša. Ukoliko hoće da leči frustracije, postoje ljudi koji su za to školovani i kojima se može obratiti jer ne može očekivati da mu drugi ispunjavaju muzičke želje. Može da se prvo obrati kolegama koji rade u novinarstvu i pita ih za koje medije rade. Može i da pogleda strukturu populacije i da zaključi kome treba da se obrati. Može da pita roditelje zbog čega deci tutnu tablet u ruke čim se rode, umesto da sa decom razgovaraju, da se igraju sa njima ili da ih vode na izlete. Može da pita i opoziciJonare šta njihove stranke nude mladima i kako ih privlače. Za početak bi bilo dovoljno da se ponudi obrazovni sistem u kome neće morati da uče koje godine je Vuk Karadžić prdnuo i da pišu sastave o proleću u svojoj ulici ili sv. savi, već da nauče kako se piše CV ili da argumentima obrazlože svoje mišljenje. Može da se ponudi i veća zapošljivost tako što će se raditi na ulasku u EU i u Šengen, bar za početak. Ima tu mnogo stavki za razmatranje, a frustracije se leče na druge načine. Mislim da su klinci zlatni u odnosu na ono što su mogli da vide.

A kakve veze ima kapitalizam, socijalizam, feudalizam, robovlasništvo ili grčki polis sa propalim strukovnim udruženjem, tj. sa NVO, kako je čak i definisana statutom?

A šta je čovek rekao netačno? Zašto bi država ili bio ko trbalo da izdržava radno sposobnu osobu u punoj fizičkoj snazi? Ne razumem da li to znači da neko treba da ima apanažu samo zato što ume da nešto naslika, izvaja, odsvira ili komponuje? Sve to što se naslika se može prodati, a mi zaista nemamo uticaj na cene slika.

Prodaju i mnogi drugi po inostranstvu ako im slike valjaju. Radio sam neke deklaracije za izvoz pre više godina.

Ne treba sve svoditi na jeftinu dnevnu politiku. Mogu oni svakako da prežive, kao npr. Selena Vicković ili Milan Marinković Cile. Popularni su isto koliko i za vreme DOS-a i ovih pre njih. A nekada i izlažu u inostranstvu i prodaju slike. Za njih ne brini, neće se hraniti u kontejneru.

Ne govori ni trunku o društvu. Govori o tome da se rukovodstvo udruženja zeznulo, ukoliko prihvatimo da je dovoljna zahvalnica, ili da ne ume da prikupi novac. To je problem rukovodstva udruženja i njihovog članstva. I mani tog Marksa, proizvodne odnose i ostale baljezgarije iz marksizma, ipak je ovo 21. vek. Interni problemi udruženja zaista nemaju veze s tim.

Teško. Em im ne daju novac, em se finansiraju malo drugačije. Evo i kako je definisano: Члан 74. УЛУС користи сва материјална средства у складу важећим законским прописима, Статутом и другим општим актима УЛУС-а. Средства која користи УЛУС : - финансијске субвенције државних и других органа. - средства од прихода аторских хонорара - средства од реализованих програма - непокретна имовина - основна средства - средства од консалтинга и менаџментских услуга - средства од продатих уметничких дела - донације, поклони, прилози, легати,чланарина Oni mogu da dobiju subvencije za neke stvari, kao što je plaćanje prostora za izložbu, ali to baš tako i ne funkcioniše u praksi. Čak im propada i paviljon Cvijeta Zuzorić, o čemu ima malo više ovde: https://n1info.rs/kultura/kad-ce-cvijeta-da-procevata-paviljon-bez-grejanja-spremne-kofe-za-skupljanje-vode/ Već godinama praktično nisu dobili ni dinara od države, a načini za prikupljanje novca im nisu mnogo doneli.

NIje dobio od države, tj. od Ministarstva kulture ili neke slične institucije. Dobio je nagradu od strukovnog udruženja.

A kakve veze sa tim ima nagrada koju dodeljuje udruženje, tj. NVO? Statut: Nije sporno da je iznos mali, ali ULUS nije poslodavac niti državna institucija, već NVO i strukovno udruženje.

Džabe se kriješ, znamo da si ti zapravo Bad Spenser

Zaboravio si opciju E: mrski kapitalisti koji profitiraju na radničkoj muci, kmeee kmeee, koji kupuju nove automobile na radničkoj grbači, kmeee kmeee, koji ne daju platu od bar 5000 evra, kmeee kmeee, ne dele profit sa zaposlenima, kmeee kmeee

Uz veliko i iskreno poštovanje prema tvojim političkim stavovima i bez trunke zezanja, mislim da je ovo više za onu temu pod naslovom Corona zajebancija.

Euronews je franšiza. U tome je caka.

Koji joj je fond časova? Za pun fond u gimnaziji je oko 100.000, što sma u međuvremenu opet proverio. Ako se dobro sećam, kratkotrajne zamene se manje plaćaju, ali nemoj me držati za reč. Pa nije baš tačno ovo za tržišnu vrednost. Ako ta pekara plati manje, onda će joj peciva stajati neprodata jer neće imati ko da radi. A ako prodavci zatraže duplo više, mogu da se slikaju ukoliko neko želi da radi za istu platu. Prosto i jednostavno. Može i treba da naplatiš koliko smatraš da vredi, što radim i ja, ali i ako samostalno radiš, de facto imaš poslodavca, bez obzira na to da li se baviš konsaltingom, marketingom, turizmom, IT, prevođenjem ili nekim zanatom. Poslodavac je praktično svako ko traži tvoje (ili moje) usluge. Čak kada je u pitanju običan frizeraj, mušterije su neka vrsta poslodavaca. Ako u krugu od jednog kilometra postoje frizeraj X, Y i Z, gde se za isti kvalitet usluge kod prvog plaća 100, kod drugog 200 i kod trećeg 300 dinara, Y i Z će po svoj prilici propasti. Mogu ja da rebnem da je cena prevodilačke strane 256 evra, ali mi se čini da bih u tom slučaju mogao da od zarade pasem travu ili bih se kranio u kontejneru. Ako si dobrovoljno pristala na posao i na taj odnos zarade, to je gotova stvar. Ako možeš da uložiš u posao i da ga organizuješ, možeš da zadržiš sav profit za sebe ili da nekoga plaćaš pet puta više nego što sada zarađuješ. Mislio sam na normalne sisteme, a ne na ovaj ovde, ali sam to zaboravio da napišem. Država ima troškove jer moraju da se isplate braćale i buzdovani koji dobijaju poslove na tenderima, zaposlilo se i mnogo botova, a botovi gladni, ištu 'leba i parizera za sendviče, što košta.

To već neko vreme rade nastavnici stranih jezika, pa u Beogradu ima škola jezika na svakom ćošku. Poznajem nekoliko takvih, a povremeno se dešava da im bivši poslodavac maltene kleči na kolenima kada im zatreba zamena jer ni studenti neće da rade za male pare.