DJ_Vasa

A može li neka konkretna korist od komada zemlje izgubljenog u ratu koji većinski ne želi da bude deo Srbije? Koja je korist od viza i sankcija zbog donkihotovske borbe sa vetrenjačama? Ja bih baš voleo da čujem kako dotično Kosovo može da bude deo Srbije osim ako tamošnje stanovništvo to samo ne želi. Može da tako bude u nekim 'artijama i da se piše tzv. Kosovo, neotuđivi deo Srbije i tako to ali Kosovo jeste i biće deo Srbije isto koliko i Grenland.

Pisalo je to i ovde, a lokalna verzija Grete Tupberg se nije nešto pokazala kad su u pitanju postojeći problemi. Ne vidim šta je netačno rekla. Zaista ne vidim potrebu za sankcijama ili vizama zbog nekog komada zemlje od kog nema nikakve koristi niti nešto konkretno znači, osim za mitomaniju. Čak je i SPS devedesetih iznosio da samo prosustvo policije tamo košta milion maraka dnevno. Prosečan građanin je i ranije tamo retko zalazio, osim eventualno poslovno, u posetu rodbini koja je tamo ostala ili da bi se skijao na Brezovici. Ne vidim da postoji realna potreba da se baca novac kako bi se sačuvalo nešto što je ionako nemoguće sačuvati.

Mislio sam na ove glavne strake koje se time bave. Oni zaista nisu imali ništa primetno tamo. Za ova druga mesta su imali proteste za koje se lako moglo saznati.

Jeftin kafanski štos. Nego, kad će protesti protiv zagađenja kod železare u Smedervu? Ja se odlično sećam da je bilo dosta protesta protiv iskopavanja litijuma, ali ne sećam se da je neko nekada stao ispred smederevske železare i organizovao nešto ozbiljno.

Ali zato kojekakve tuta-mute-ćute i dalje ćute kada su u pitanju postojeći problemi i napadaju ono što i dalje ne postoji. A možda je problem u tome što su nepostojeći sa mrskog im Zapada, a postojeći sa voljenog istoka.

Ne znam kakav je Šapić bio u okviru DS-a i kakav je mogao da bude operativac kada se svaki put kada nastupi pokazuje kao težak balvan, i to ne samo kao neko ko ne ume da izjavi nešto normalno, nego i kao generalno glup lik. Ipak, jedno je sigurno – Šapić je kao političar imao najviše ugleda kada je držao jezik za zubima. Dok se smeškao i izgovarao nekoliko kurtoaznih fraza nije se videlo koliki je mazgov.

Mogao je legalno da otvori ćevabdžnicu ili pekaru, ali ovo je samo teorija. Mamlaz sigurno veruje da hleb raste na drvetu, a ćevapi u bašti.

To može da bude samo kap u moru uobičajenih napada. Sećam se da su isto govorili za Zanokticu, Boškića i Francuza, pa nikom ništa. Ne treba se osvrtati na gluposti jer oni sa IQ koji je jednak temperaturama na Grenlandu ionako glasaju za SNS.

A ko njega stavlja u isti koš sa opozicijom ili ga povezuje sa bilo kojom listom, osim sopstvene? Veću težinu bi imalo da je otišao neki predsednik udruženja ljubitelja nilskih konja.

Pa streljani su pripadnici ukrajinske vojske, a Putler je poznat po plaćenicima. Ne znam doduše, kako se može opravdati ubijanje ukrajinskih vojnika na ukrajinskoj teritoriji, al' 'ajde, treba biti neutralan.

Meni nije poznato da je iko na ovoj temi podržavao ideju da Ukrajinci ubijaju ruske civile. A mislim da se bilo kakva osveta od strane Ukrajinaca može lako izbeći – dovoljno je samo da Putlerove horde napuste teritoriju Ukrajine. Do sada nije bilo slučajeva da Ukrajinci upadaju na neprijateljsku teritoriju i ubijaju nenaouružane ljude. A kakve imaju veze američki marinci (ukoliko se skraćenica odnosi na njih) i njihova pravila službe sa ovim ratom? SAD nisu potpisale sve protokole Ženevskih konvencija, plus što je Putler povukao potpis sa nekog od Protokola, i to valjda ograničio važenje prvog. Prvi protokol čak i ne ide u korist njegovim hordama. Naime, pošto su mnogi od njih plaćenici, oni se čak ni ne smatraju ratnim zarobljenicima. Evo šta piše u Prvom protokolu: Ovo u praksi znači da mogu da ih tretiraju kao klasične kriminalce, a bez problema i kao teroriste.

Verujem da bi bilo dovoljno 'neutralno' da se nikada ne sazna. Da li je onda dobro ili loše što su nemačka zverstva od pre osamdesetak godina ostala dobro dokumentovana, čak i snimljena u skladu sa tadašnjim tehničkim mogućnostima?

Ali procedura je u suštini jednostavna – MSP samo šalje zahtev da se okače zastave i koje konkretno treba okačiti. Sve koje se koriste zvanično prolaze kroz filter MSP-a.

Tačno je da oni odrađuju fizički deo posla, ali taj koji im je uvalio zastave mora da zna šta daje. Takve stvari se obavezno rade zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova, koje je uključeno ne samo u klasične susrete državnih zvaničnika, nego i ukoliko ambasador neke zemlje ode u zvaničnu posetu bilo kojoj instituciji, npr. u pozorište kome će uručiti finansijsku pomoć, prisustvuje premijeri filma iz sopstvene zemlje ili u privatnu kompaniju čak i ako zemlja domaćin ne šalje diplomatskog ili državnog zvaničnika. Naravno, toga nema ako ambasador privatno ode u restoran ili u bioskop. Putara koji samo kači zastave ne mora da zanima niti je dužan da zna ko dolazi, kada dolazi i kako izgleda zastava koju treba da okači. Ukoliko treba kačiti zastave, MSP je dužan da da nalog putarskoj firmi, što je očigledno učinjeno, ali i uputstvo o tome koju i kakvu zastavu treba postaviti. Upravo tu se i pojavila greška jer niti direktor putarske firme niti neki anonimni Pera putar ne postavljaju zastave na sopstvenu inicijativu.

Priča o postavljanju zastava je malo komplikovana. I Crna Gora ima vertikalnu zastavu, a izgleda ovako: Kada bi u posetu došao neki zvaničnik iz CG, ona ne bi trebalo da bude ovako postavljena, već tako da je grb rotiran za 90 stepeni. Vertikalna verzija zastave se najčešće koristi interno, dok se u diplomatiji obično koristi zastava na jarbolu, koji može da stoji uspravno ili pod uglom od 45 stepeni kao što je na slici. Kad god se koristi jarbol obrača se pažnja i na simetriju. Ako je zastava podignuta uspravno, jarbol se nalazi sa leve strane iz perspektive posmatrača i čim ima malo vetra zastavu vidimo onako kako izgleda na slici. Kada se kače dve zastave, kao što je slučaj ovde, bitno je i sa koje strane je jarbol. Ne znam koliko se vidi na onoj Fancyjevoj slici, ali tu zastava Srbije izgleda kao u ogledalu, tj. grb je bliži jarbolu, koji je sa desne strane iz perspektive posmatrača. U tom slulaju zastava se kači ovako: Nažalost, ekipa iz SNS-a koja je zadužena za kačenje zastave nije uspela da toliko shvati. U celoj priči je malo smešno da se zastave toliko kače kao da je u pitanju Severna Koreja. Dovoljno je da se ispred SIV-a stavi italijanska zastava po protokolu, a običnog korisnika puta od aerodroma zaista ne treba da zanima da li je došao neko iz Italije, Mađarske, Španije, Meksika ili neke desete zemlje.

To je tzv. vertikalna zastava, ali nije isto što i vertikalno postavljanje zastave na jarbolu. Znam da zvuči malo paradoksalno, ali postoje i slučajevi ovakve zastave koja se koristi bez jarbola, i to izgleda ovako: Što se tiče postavljanja na jarbol, ona se postavlja u izornom obliku koji je samo rotiran, tj. ovako: Malo više ima ovde: https://it.wikipedia.org/wiki/Bandiera_d'Italia Slika se nalazi pred odeljka Normativa uz napomenu „Bandiera italiana disposta verticalmente in modo corretto” (pravilno postavljanje u vertikalnom položaju). Nešto ranije u tekstu ima i napomena „mostrata verticalmente” (sa desne strane na početku članka). Ovo praktično važi za sve zastave, a diplomatski protokol je uglavnom unificiran.

Video sam različite fotke jednog automobila sa malo nezgodnijim tablicama:

Ovde jesu zeznuli stvar. Zastava kojoj su polja vertikalna može da se kači na dva načina, e evo i ilustracija: Protokol je veoma jednostavan jer zastava mora da bude ista kao kada je na jarbolu i samo se rotira za 90 stepeni. Onako se kači mađarska zastava, koja počinje crvenom bojom. Uostalom, evo i mađarske za poređenje: Možda je budala koja je kačila zastavu gledala na internetu kako to izlgeda, ali u ovim slučajevima se gledaju pravila diplomatskog protokola. To što postoje suveniri sa italijanskom zastavom na Aliju koja je postavljena kao mađarska je jedno, ali protokol je protokol.

Pssst, nemoj da šapućeš!

Ako bi video ovu dvojicu istovremeno, da li bi prepoznao koga treba da udariš?

Ima motore SaM146, koji su pravljeni kao rusko-francuska kooperacija. Postoje planovi za SSJ New, koji bi imao motore PD-14 razvijene na osnovu nekih starijih tipova. Mnogi kupci SSJ-a iz inostranstva su se otarasili ovog tipa jer im je jasno da će na duge staze imati problema.

Šta znače ove brojke ispred procenata? Nisam u životu ušao u kladionicu, pa pitam. Sudeći po ovome, ne vredi izlaziti na izbore.

Neka je sa srećom Dori, roditeljima i baki!

Priča sa njihovim avionima je malo duža. Naime, njihova avioindustrija je doživela pad ubzo nakon raspada SSSR-a, a i ono što su pravili od putničkih aviona se nije dobro prodavalo ni kod njih. Čak je i državni Aeroflot prešao na flotu koji sačinjavaju avioni zapadne proizvodnje, a ostale kompanije su se uglavnom rešile starih sovjetskih aviona. Ukratko, avioni su gubili trku i na domaćem tržištu, a nisu imali baš mnogo kupaca ni u inostranstvu. Stariji tipovi su bili manje bezbedni, mnogi su zahtevali i proširenu posadu koja uključuje i inženjera leta, a potrošnja goriva nije bila ekonomična. Neki od tih aviona i dalje lete u državnoj službi, tj. za funkcionerske letove, poštu i slično, a od komercijalnih verzija je ponešto ostalo u malobrojnim domačim kompanijama, na Kubi, u Severnoj Koreji i slično. Što se tiče novih aviona, poslednji koji se našao u nešto široj upotrebi je Suhoj Superjet, koji takođe nije dobro prošao, a trenutno se razvija MC-21 (ili MS, u zavisnosti od izvora), koji bi trebalo da bude pandan A319 i A320. Oba aviona su mlazni, a njihov razvoj i proizvodnja su dugotrajan proces. Superjet se nije pokazao kao baš najbolji, dok se Irkut i dalje razvija. U pokušajima da se vrate na scenu, proizvođači su shvatili da je pametnije raviti ili kupiti neke komponente od američkih ili evropskih proizvođača, ali tu su im problem napravile sankcije. Osim toga, proces razvoja jednog aviona i pratećih komponenti je dug, čak i kada su uslovi odlični. Pomenuti Irkut je i dalje u fazi testiranja, a to dugo traje. Na početku je trebalo da ima motore koje proizvodi Pratt & Whitney, ali to se izjalovilo i moraju da pređu na domaće motore. Što se tiče same proizvodnje, onda dosta traje. Sve i da samo Aeroflot naruči 200 komada nekog aviona, to nisu tosteri pa da se mogu sklopiti uz pomoć šrafcigera, već moraju da imaju gotove motore, avioniku (avionsku elektroniku), gume i mnoge druge komponente koje takođe treba proizvesti, a zatim i ugraditi. Čak i ozbiljni proizvođači ponekad muku muče sa proizvodnjom svih naručenih aviona za neku godinu, a kod ovih je dodatni problem što moraju da višestruko uvećaju proizvodnju, a za to su potrebni dodatni kapaciteti. Veliki rizik za proizvođače je šta će se dešavati u narednim godinama jer se do sada dešavalo da kupci jednostavno pređu na drugi tip aviona, što proizvođaču ne ide u prilog. Naime, čak i kada proizvodnja nekog tipa prestane, prodaju se rezervni delovi, a koji se menjaju ili kada se primeti problem, ili posle određenog broja sati. Ako prodaju manje rezervnih delova, samim tim i manje zarade. Tu su i servisne usluge, koje takođe donose zaradu. Još jedan problem je prekvalifikacija pilota. Naime, kod komercijalnih aviona nije dovoljno da neko poseduje samo pilotsku dozvolu, već i dozvolu za određeni tip aviona, tzv. type rating. Iako je proces prekvalifikacije sasvim noramalan deo karijere, za njega je potrebno obezbediti dovoljno simulatora i instruktora. I simulator je potrebno razviti i proizvesti, a za školovanje instruktora je takođe potrebno vreme, s tim da je kod novog tipa malo nezgodno jer instruktor mora da stiče iskustva na nečem novom. Kada je u pitanju prodaja, potencijalni problem su delovi, popravke i provere. Za to je potrebno školovati mehaničare i obezbediti delove. Kod aviona koji se već dugo koriste i ima ih u velikom broju, to je relativno lako. Npr. ako A320 leti iz Grčke za Španiju i ako se primeti u Španiji da postoji problem, mehaničari i delovi su tu i može se odmah popraviti. Ako bi neki Irkut ili Superjet sleteo na isti aerodrom i ako se ispostavi da je nešto u kvaru, morali bi da dovode mehaničare iz Moskve i da isporuče delove, što oduzima vreme i košta. Ne verujem da će ideja prelaska na domaće avione moži da se ostvari brzo i jednostavno, a kod svakog leta van domaće teritorije biće pomenutih problema sa mehaničarima i delovima, zbog čega mnoge kompanije izbegavaju da kupuju 'egzotične' tipove aviona.

Ja ne znam da li bi Čeda uspeo toliko da uzme čak i kada bi lično brojao glasove. Ako se dobro sećam, na jednim od prethodnih izbora je na svojoj opštini dobio dva glasa – od samog sebe i od supruge.