DJ_Vasa

Kad već spominješ skupoću Jadrana, imao sam prilike da pričam sa jednim Dubrovčaninom koji samog sebe naziva izbeglicom iz sopstvenog grada. Rekao je živi u Zagrebu, da ima OK posao, ali da nije mogao više da podnosi horde turista iz celog sveta i cene za običnu kafu koje su otišli u nebesa. Ovo je spomenuo u Beogradu kada je neko u kafiču gde smo sedeli spomenuo da mu je dosta svinjarija lokalnih vlasti zbog navodnog razvoja turizma (sada se centrom Beograda teško prolazi jer su mnoge ulice raskopane, uvode se pešačke zone gde im nije mesto, teško je naći parking koji je skup za naš standard i sl.) dok ovaj misli da smo još i dobro prošli. Jesam bio u Dubrovniku, jesam i primetio visoke cene, ali kada bolje razmislim, zaista ne bih voleo da živim u gradu gde ne mogu da se normalno krećem ili gde je sve podređeno strancima. Čuo sam da je slično i u mnogim primorskim gradovima, ali kako god da okrenemo, ja sam tamo ipak turista koji ima gde da se vrati.

U pravu si, jesam otišao izvan teme. Pošto nemamo temu o YU, a njen raspad dotiče i Hrvatsku zato sam to ovde i napisao. Osim toga, da nije bilo YU, ne verujem da bismo ovde o Hrvatskoj raspravljali više nego o Slovačkoj, Španiji ili Norveškoj. S druge strane, moram da priznam da mi je ponekad neprijatno da pišem o svinjarijama koje se dešavaju u Hrvatskoj jer živim u zemlji koja je i sama poznata po svinjarijama. Kamo sreće da su i Srbija i Hrvatska zemlje koje se porede po nekim normalnim stvarima...

Evo ga ovde: http://savez-za-srbiju.rs/program/#.XNCew6axWi4 Ima i na sajtu Peščanika: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11818/

Hajde da malo demistifikujemo te programe, koji najčešće jesu pamfleti, spiskovi lepih želja, demagogija i slično. U njima se eventualno može videti opšta orijentacija, što je ironijom slučaja, doslednije kod klasičnih nacoša, ali bilo kakvo ozbiljno razmatranje većine programa je gubljenje vremena. Predlažem jedan mali eksperiment: navešću delove iz jednog programa, pa da vidimo koliko je to izvodljivo. Ovo piše u više zakona, a niko to do sada nije spomenuo u praksi, pa predstavlja deo spiska lepih želja, i ništa više. Ovo mogu da napišu samo Andersen ili braća Grim. Ipak, danas je 21. vek, godina 2019. Ova stavka je bolja od bilo kakvog laksativa. Ovo postoji na papiru, u praksi su mrvice, ali fali jedna „sitnica” – od kojih sredstava se ovo može ostvariti. Ukoliko je u međuvremenu pronađeno nalazište nafte koje tzv. državi daje profit koliko i bogatijem arapskom šeiku, onda je sve OK sa navedenom stavkom. Izvol’te ga navesti, pa da popričamo. Lepo zvuči, al’ pisac teksta nije ovako radio u praksi. Jes’ da su kupljene diplome ionako zabranjene, a obrazovanje je bar na papiru bilo i jeste dostupno svima. Postavlja se i pitanje školarine, koju treba platiti. Privreda zemlje koja ima BMW, Mercedes, Audi, VW, Opel, Siemens, Lufthansu i slično može da plati dosta toga, ali privreda zasnovana na kladionicama i pekarama to ne može. Za penzije su im već rekli da od toga nema ‘leba. Čike iz Strazbura rekoše ovako: Sud u Strazburu odbio tužbu penzionera zbog umanjenja penzija. Protivljenje GMO i zaštitu (od koga ugrožene?) ćirilice mogu da stave tamo gde sunce ne sija. Od čega? To košta. Ovo bi svakako moglo da bude duže, ali mislim da je izvod iz programa sasvim dovoljan da se njegov autor opiše kao šalabajzer ili pilićar.

Mislim da su bitni i unutrašnji faktori. Poslednji tračak nade za Jugoslaviju (govorim o SFRJ) je nestao kada je ona prerasla u Srboslaviju pod uticajem Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije, a za šta je najveći krivac Milošević. Da podsetim, Milošević je progurao republički ustav koji je poništavao savezni, čime je automatski dobio i tri glasa na nivou federacije (uža Srbija, Vojvodina, Kosovo), a u praksi mu je na raspolaganju bilo i crnogorsko rukovodstvo. Još krajem osamdesetih je počeo da protura priču kako su Srbi najveći Jugosloveni, organizovao kojekakve mitinge istine, jogurt revolucije i slično, ali nije shvatio da su sve ostale republike rešile da se otkače sovjetskog modela, da malo prodišu i da se okrenu Zapadu. S druge strane, i lokalnim šerifima iz ostatka YU se osladilo da budu prvi u svom selu umesto da budu drugi u gradu, što je takođe imalo uticaja. Ukratko, mala bara puna krokodila nije bila baš plodno tle za opstanak Jugoslavije. Ipak, da je među 'elitom' bilo više mozga, mislim da bi Jugoslavija nastavila da živi kao kulturni i trgovinski prostor, uslovno rečeno nešto kao Beneluks ili Češka i Slovačka.

Ma ne vredi, sad ćete i ti i kolega da budete na'ranjeni sendvičima

Sa jedne druge teme:

Imaju moć isceljenja za novčanik prodavca. Što ih više proda, novčanik će biti zdraviji i puniji.

Ja bih se eventualno samocitirao po pitanju Jeremića:

Jeremićeva stranka, filijala za Stari grad. Ukratko, nacoši koji peru zube, ili DSS v.2.0 advanced

Sasvim si u pravu, a fascinantna mi je tolika međusobna opsednutost i neka smešna poređenja koja se viđaju u medijima i kod pojedinaca sa obe strane granice. Ako izuzmemo bezazlene stvari tipa da li su bolji Zvezda ili Dinamo, Partizan ili Hajduk i slično, očigledno je da su za isfrustrirane i priproste sankilote ovakve vesti bolje od bensedina ili nekog sličnog leka. Takvi mogu jedino da se raspravljaju oko toga da li je bolje čistiti ulice u Dablinu ili Frankfurtu, da li se lakše pere WC u Cirihu ili u Beču, ili oko različitih tehnologija čišćenja kanalizacije po ostalim zemljama EU. Jedni su hteli da capnu parče države ovim drugima i još nekim komšijama, pa sad ne znaju ni gde su im granice (HEDAMO KOCOVO), drugi su jedva čekali da ostvare tisućljetni povijesni san o neovisnoj državi, a i jedni i drugi su dobili dva provizorijuma koji mogu samo da se nadmeću oko toga ko će lakše zbrisati u inostranstvo, ko ima veće lopove na vlasti ili u nečem sličnom. Umesto da u 21. veku glavna tema bude 'brže, jače, bolje, pametnije', oni se bave pitanjima iz srednjeg veka i međusobnim gađanjem fekalijama, iako u međuvremenu propadaju. Što se mene tiče, neka samo izvole. Ništa bolje nisu ni zaslužili.

Srbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je kotač zaprežnih kola povijesti slučajno prerezao na pola. Miroslav Krleža

Ja bih se osvrnuo na već pomenutu edukaciju, uz naglasak na informacionoj pismenosti*. Imao sam prilike da vidim neke radove koji se bave obrazovanjem, a koji se zalažu da se u okviru predmeta koji se bave maternjim jezikom, književnošću, ali i informatikom, a odnosi se na predloge kako unaprediti nastavu u više zemalja. Naime, poznato je da se ljudi sve više informišu putem interneta, gde postoji obilje informacija (i dezinformacija) o svemu i svačemu, a tamo svako može da piše šta hoće. Upravo zato postoje i oni koji veruju da je zemlja ravna, koji kada se razbole prvo idu kod dr Googlea, koji misle da se komplikovane radnje i veštine mogu savladati posle 2-3 tutorijala i slično. Prema pomenutim radovima, informacionu pismenost treba uvesti u školi i naučiti ljude da proveravaju ono što pročitaju. Doduše, ovo je lakše kada su u pitanju naučno proverljive ili dokazive činjenice, kao npr. da Zemlja nije ravna ploča, da dva i dva jesu četiri ili da kupus ne raste na drvetu, ali isti princip važi i za politiku. Lako je zaključiti zbog čega neki veruju da se EU svodi na propisivanje oblika krastavca ili zakrivljenosti banane. O poluinformacijama, dezinformacijama i sličnom ne treba ni trošiti reči. Isto tako, čak i ukoliko se navedu sasvim tačne činjenice, njima je lako manipulisati, što je takođe potrebno prepoznati. Primer: ako se govori recimo o EU, dovoljno je navesti deset glupih propisa, ili čak onih koji deluju glupo, ali bez njihovog obrazloženja prosečan čitalac može lako postati evroskeptik ukoliko ne uporedi one propise koji valjaju. Nedostatak informacione pismenosti stvara sve veći procenat budala, što baš i nije zgodno ni za jedno društvo. Kada kažem budala, tu mislim na one koji veruju u sve što im se servira na internetu, bilo da govorimo o tome da li neko veruje da je Zemlja ravna ploča, bilo o politici. Uzalud Dekart reče Cogito, ergo sum ukoliko se to ne primeni u praksi. Iako internet predstavlja riznicu informacija koje se mogu dobiti za samo nekoliko sekundi, bez uključivanja mozga je teško iskoristiti ono što je tako lako dostupno. * Ovaj pojam ne treba mešati sa informatičkom pismenošću.

Toga se najviše i plašim, ili još gore varijante da se udruže SRS i Boško kad koalicija pukne.

Kad već spominješ ovakvu koaliciju, najgori scenario bi bio da propadne i da se vrati stara vlast, što se već desilo. Ne znam put do uspostavljanja institucija, ali mislim da im je potreban reset za početak.

Ja sam samo rekao da je ovo drugo izvesnije, bar u ovom trenutku. Ako se gospoda blagoizvole promeniti iznutra, onda se čekanje skraćuje.

Misliš na brojnost? Ne bih ozbiljno uzimao korisnike FB kao reper jer ionako se tamo pojavljuju razni. Ovo što si sam naveo je sasvim dobro za ozbiljan početak.

@Doc Holiday Ali Doc, ti sa transparentima su obični učesnici. Ja sam mislio na prave stranke. Nekoliko dobrih pravnika, ekonomista, politikologa i sličnih bi odradilo posao.

Dovlače se tamo gde nema para, ali se dovlače i u mnogo sređenijim sredinama. Time se bave ambasade, ali i političke stranke. Nažalost, nemam neke prevode koje sam radio za neke organizacije povezane sa EU pre oko 10 godina, ali svakako da i tamo u propalim opštinama to rade da bi neko uopšte i saznao da ima potencijala za investicije. Napisao sam ranije da je za tako nešto potreban ozbiljan igrač, a ne diletanti.

Pre izbora na kojima je SNS pobedio, Nikolić i Vučić su išli u Airbus, a razlog je jednostavan - dogovor oko kupovine saradnje, što je započeto upravo promenom flote u kojoj je sada težište na A319. Čim je u pitanju državna firma, vojska ili policija, svakako da se takve stvari rade upravo sa ovako jakim igračima koji utiču na aktuelne vlade. Milošević je još '98 potpisao ugovor o nabavci aviona sa Airbusom iz političkih razloga. Ukratko, poruka bi glasila nešto tipa planiramo da sarađujemo sa vama ako budemo na vlasti. Rekoh da su to već radili ovi iz SNS-a, a radilo se i ranije. Za ovo drugo je sličan odgovor, a poenta je opet u tome da bitni igrači utiču na vlade svojih zemalja, ma koji strateški proizvod bio u pitanju, tj. telekomunikacije, vojna oprema, avioni, gradnja infrastrukture i slično.

Ne pratim baš detaljno britansku politiku u poslednje vreme, ali zar nema nikoga ko ima ozbiljan plan da se odnosi regulišu kao što se radilo sa drugim državama koje nisu članice EU? Švajcarska, Norveška ili Island sasvim normalno sarađuju sa Evropskom unijom, pa računam da i UK to može ukoliko ima volje i mudrosti.

Ne bih rekao da je nebitna ili nepotrebna. Aktuelni protesti se deklarišu kao građanski protesti protiv vlasti. Građanin koji jeste protiv vlasti ne mora da bude ni za jednog „starog“ političara, da se tako izrazim, može da podržava neke od novijih, ali ni njih, već da naprosto čeka nekoga da se pojavi. Dotični građanin ima pravo na takvo mišljenje, a pretpostavljam da tu nije ništa sporno. Što se tiče Tadića i ekipe, ne bi oni bili tu da ne čekaju svoj zalogaj poput lešinara jer su već odavno dokazali da im je do demokratije i funkcionisanja sistema stalo isto koliko i nama do autohtonih sorti jabuka iz Argentine. I sam spominješ grešku, a mnogi su primetili da je DOS skupljen s koca i konopca i kako je funkcionisao. Ja bih se ipak bavio time šta će biti posle AV-a jer zaista ne bih voleo da sjaše Kurta kako bi došao Murta. Da odgovorim i na poslednje pitanje – ili neka revidiraju program, ili da sačekamo nekog normalnog, premda mi se čini da je ovo drugo izglednija opcija. Ukoliko neko hoće da nekoga pobedi, mora da bude bolji (brži, jači, pametniji i sl.), a ne gori.

Za Kosovo je Eddard već odgovorio, a što se tiče kompanija, može npr. Airbus (JAT ionako treba da nabavlja avione, potrebni su i helikopteri za vojsku i policiju), može Boeing (vojna avijacija), zatim neka firma koja se bavi telekomunikacijama jer će i tu biti mesta, možda neki proizvođač automobila... zavisi od onoga što je potrebno nabaviti sa Zapada. Investitori se i dalje moraju dovlačiti za ruku, a svakako da onaj ko se ozbiljno bavi politikom zna šta je potrebno nabaviti.

Od ove i ovakve opozicije ’leba nema, niti može biti. Ukoliko izuzmemo činjenicu da vlast ima oko 25%, iz čega sledi da je protiv vlasti 75%, evidentno je da tu nešto ne štima. „Stari“ su se ponašali na manje ili više isti način, a „novi“ se ponašaju kao pajaci. Za ove prve mi je čudno da ne uviđaju sopstvene greške jer su pravili gluposti, zbog čega su i odleteli sa vlasti. Umesto da potpuno skrajnu omražene likove, sada imamo nekoliko otpadaka od DS-a koji su formalno na istoj strani, ali u različitim partijama, dok ni sami ne umeju da objasne u čemu su im orijentacije različite. Očeigledno je da nisu shvatili jednostavnu činjenicu – to što je aktuelni režim loš, ne znači da su ONI alternativa, budući da su vlast izgubili jer su dodijali biračima. Iako im protesti protiv vlasti mogu samo koristiti, već dva-tri puta se desilo da oteraju ljude na čijim transparentima piše žele da vide leđa aktuelnim vlastima, ali i da ne žele da im se vrate stari. Oko ovoga ih je izrešetala čak i N1, koja ni najmanje nije naklonjena SNS-u. Ne bi trebalo smetnuti s uma ni to da su praktično svi na liniji Rusija-Kosovo, uz razliku da su neki klerikalniji (Boškić), a neki se trude da budu umiveni. Praktično niko od njih nije ozbiljno okrenut Zapadu. Ukoliko izuzememo priče za mitinge, nešto ih nema da idu po zapadnim amasadama, da obilaze ozbiljne strane kompanije, niti da jasno kažu da od EU u ovom trenutku bar imamo apanažu, dok od Rusije imamo samo glavobolje. Niko se čak nije ni potrudio da sastavi ozbiljniji program koji nudi nešto konkretno, a sve se svodi samo na kritikovanje vlasti. Nije sporno da svako može da opravdano kritikuje, ali treba i ponuditi nešto kao alternativu.