DJ_Vasa

Neeeeee! Otkrila si sadržaj sledeće epizode!

Pa pošto je u pitanju horor sa elementima krimića, ispostavlja se da je neko nad njima izvršio lobotomiju. Sumnja se na izvesnog docu koji tvrdi da je ortoped, ali se zapravo bavi nečim drugim. Stay tuned...

Imam predlog za scenario: sede u kragujevačkoj kafani Dame i Mek, oboje piju duplu ljutu. Na stolu meze, gomila mešanog mesa, kolači upravo pristižu. Dame ritualno spaljuje knjigu o feminizmu, usput se hvaleći kako se udala za pravog Balkanca koji je šamara samo jednom dnevno i pita Meka da li da mužu prvo opere noge ili posluži ručak kada se vrati s posla. Mek je odsutan, zuri u televizor na zidnom nosaču da ne bi propustio jubilarnu 5863. reprizu Boljeg života i 4679. reprizu Porodičnog blaga, mrmlja nešto o ručku i konstatuje da najbolji kragujevački restoran nije ni za prineti pljeskavičarnici na Altini ili buregdžinici u Kaluđerici.

A šta drugo očekivati od Orbanovog kokošara? Možda ima malo bolje oblande od onih u Ćacilendu, ali ista je to ekipa.

Ima on dovoljno autentičnosti. Bio je najbolji učenik tata Voje, što je pokazao kao ministar (dez)informisanja, mada ipak nije naučio ništa iz toga što je tata ipak otišao u Hag.

Izgleda da su sproveli neku muljačinu: Sijarto: Rusi i MOL se usaglasili oko NIS-a Doduše, bilo bi dobro da privreda malo vidi dokle će je dovesti idiotska politika. To bi bio odličan pedagoški metod jer je džep deo tela koji najviše boli kada dobije udarac.

Milenko upada u poštu i gađa ih flašama na kojima su švajsovani čepovi?

I dalje ne verujem da je toliko glup i da bi Mađari to tek tako prihvatili. A ne verujem ni da bi u Briselu nastavili da se bave švajsovanjem plastičnih čepova kada bi ovaj počeo da toliko luduje.

Ne znam koliko mu je ovo pametan potez jer ne verujem da je veliki broj birača toliko glup da poveruje kako zemlja koja nateže resurse u ratu, pri čemu joj je jedini saveznik NATO, napada zemlju koja je i sama u NATO.

Ovo deluje kao teška budalaština. Ne verujem da neko sa toliko novca, pa još i ministar policije, živi u kući koja je projektovana tako da nema baš nikakvu zvučnu izolaciju, da komšije na Dedinju žive u kućama od kartona ili da komšije nekog takvog mogu tek tako da javno pišu šta se desilo. Mogli bi da ga čuju jedino da su se ovi po relativno hladnoj noći svađali napolju i da su komšije sedele napolju, i to dovoljno blizu da razaznaju detalje. Pre će biti da to neko lupeta, a da se ovaj preždrao ukoliko mu je stvarno pozlilo.

Naravno da ima i toga, plus neki se plaše da kažu da su protiv kartela, neke je sramota da kažu da ih podržavaju, ali ima i onih koji zaista nisu opredeljeni. Ima ljudi koje politika ne zanima, zatim onih koji misle da su svi isti i da se ništa ne bi promenilo, ali i onih kojima posao zavisi od politike. Oni koji izvoze robu u ruSSiju ili nešto odande uvoze svakako neće glasati ni za jednu listu koja bi bila za EU, bar dok su ovakve međunarodne političke okolnosti. Pri tome ne mislim samo na nekoliko goveđih glava koje izviruju iz neke zveri na četiri točka mrske zapadne proizvodnje, već i na njihove zaposlene. Oni koji su poslovno okrenuti prema EU imaju suprotne prioritete. Oni koji čekaju posao preko stranke mogu i da im okrenu leđa ako od posla ne bude ništa, ali i da vise u Ćacilendu ukoliko je potrebno. Tu su i oni koji čekaju da vide hoće li i za ove izbore biti po dve crvene, kilo brašna i litar ulja, pa na osnovu toga donose odluku. Sve je to dosta šareno, ali nije mi poznato da se neko istraživanje pozabavilo i ovim fenomenom.

Mislim da je bilo sasvim dovoljno folklora za njih, čak i previše. Demokratija je definisan sistem, a takav je kakav jeste. Ako većina hoće da živi u gulagu, onda će tako i biti. Ima vremena da im se objasni da će RuSSija da im vrati Kosovo kad na vrbi rodi grožđe, da je geografija nemilosrdna, da mogu da biraju između brčkanja na Adi i brčkanja u Paraliji, između goriva na pumpi i goriva iz flaše, između šopinga u Segedinu uz sedenje tri sata na granici ili momentalni prolaz bez zadržavanja, između tutkanja kafe i čokolade za administrativnu uslugu i dobijanje iste automatski, između rada u kineskom sweatshopu ili rada u Lindi, kao i to da postoji razlika između mitomanije i realnog života. Ukoliko to ne shvate, tim gore po njih.

E, tako se radi i tako neka nastave.

Znam da on kupuje mnoge, ali računam s tim da je Ružić dovoljno pametan da shvati da bi više profitirao ako bi odbio takvu ponudu. A kao svedok saradnik bi mogao da ima i neku sinekuru. Siguran sam da dosta zna o koferčetu, zvučnom topu i mnogim drugim svinjarijama.

Ko bi mogao da ga nasledi ako pandrkne? Ne znam koliko je Ružić jak.