DJ_Vasa

Da, a to se videlo i kod još nekih koji izveštavaju o protestima. Ako je tako pisalo više novinara, računam da su upućeni jer izveštavaju o protestima, prate ih i stalno su tamo. Video sam i neke komentare u smislu da ljudi jedva čekaju da potpišu peticiju. S druge strane, ne mogu da isključim ovo što kažeš, pa tek sada ne znam na šta su zapravo mislili.

Prva vest koju sam pročitao ne koristi reč 'peticija', ali se svodi na isto: N1 saznaje: Studenti na protestu 28. decembra skupljaju potpise za raspisivanje vanrednih izbora Potpisi za raspisivanje izbora se mogu dati kroz peticiju, to je i najčešći način upućivanja zahteva koji ima podršku većeg broja ljudi. Ukoliko skupljaju potpise za raspisivanje izbora, to je de facto peticija, ma kako da se naziva.

Kakve baze podataka i akcije? Piše lepo da je u pitanju peticija kojom se traže izbori, a peticija se može koristiti isključivo u tu svrhu, pri čemu je za papirnu peticiju dovoljno samo ime, prezime, JMBG i valjda broj lčne karte, dok se ostali podaci po pravilu ne traže. Do sada su se i studenti i zborovi organizovali po potrebi, tj. za izbore i neke druge aktivnosti, pa ne vidim da će tu biti išta više sem peticije za izbore i još jedne masovne žurke.

Nema šta da mi smeta jer zaista nemam ništa protiv velikih žurki, a stvari nazivam pravim imenom. Ne znam odakle sve ovo što navodiš kada je u pitanju potpisivanje peticije za izbore, a koja će moći da se koristi za reciklažu papira, pravljenje aviončića i prevrtanje kafe na istom. Ne vidim ni neku svrhu od tzv. vizuelnog momenta jer ipak živimo u 21. veku i ideja je da se vlast menja na izborima. Možda je kartel okupio samo 0kriminalce, uhlebe, socijalne slučajeve i penzionere da izlaze na ulicu jer drugi neće, ali kada dođu izbori, oni znaju šta će da zaokruže. Dok se ne krene sa ozbiljnom diplomatijom i predstavljanjem malo ozbiljnije politike od onog institucije, institucije, institucije, tra-la-la i dok se ne krene na vučenja za rukav onih u Briselu, od svega ovoga nema ništa.

O još jednom gubljenju vremena. Lepo je praviti prednovogodišnje žurke, a to će pogodovati kafedžijama i onima koji prodaju brzu hranu. Što se tiče potpisa i peticije, verujem da će i oni koji se bave reciklažom papira imati šta da otkupe, dok će oni u državnoj birokratiji imati na čemu da prevrću šolje s kafom.

Teško. Ovde Tužilaštvo tuži dva privatna toaletoida jer navodno vređaju isto to tužilaštvo. Da su podigli ozbiljnu optužnicu protiv nekog istaknutog funkcionera ili napadača na novinare, još i da poverujemo.

Tu je i problem što se komunicira putem više stranica na Instagramu, umesto da se pojave ljudi od krvi i mesa koji bi se bavili smernicama i saopštenjima, a pametno bi bilo otkačiti i sveti plenum svakog fakulteta od dvadesetak ljudi, što ni na koji način nije reprezentativno. Dovoljno je da jedan fakultet objavi neko glupo saopštenje, da se onaj 'krovni' nalog ne ogradi od toga i stvara se problem. Kada govorim o ljudima od krvi i mesa, tu ne mislim an studente, već na neke iskusne i pametne ljude koji se razumeju u politiku i ne lupetaju gluposti. A bilo bi pametno da takvi ljudi rade, makar to bilo i iza kulisa, pa da se pozabave i ozbiljnim pitanjima kao što je NIS. Lepo je imati ideale, ali od goriva se živi, i to doslovno. Ni kifla u pekari ne može da se napravi ako neko ne doveze brašno, so i kvasac, a o privredi i da ne govorimo. Sve ovo ide na autopilotu, što ne valja na duge staze, a kako vreme odmiče, sve je jasnije.

Čovek već neko vreme predočava istinu. Cirkusijade od plenuma sa desetak fanatika i besmislenim šetnjama neće ništa dobrog doneti. A i lepo je rekao i za nepostojeću listu.

Možda će ga policija tražiti na adresi prebivališta dok im on sedi u kafiću deset metara od stanice. Ne bi me začudilo.

Izgleda da je vreme da uzmemo kokice: TOK naložio policiji da dovede Selakovića na saslušanje

PSG i ZLF su se još juče obratili međunarodnim institucijama: https://n1info.rs/vesti/lazovic-obavestili-smo-predstavnike-medjunarodne-zajednice-o-nezapamcenom-nasilju-na-izborima/ Nemam vremena da sada pretražujem, ali evidentno je da bar ovi rade svoj posao.

Možda to važi za same aktere pokreta, ali ne i za običan svet koji naglas kaže šta misli. Nisam poznata ličnost niti sam nešto bitan ovde niti u stvarnom životu, za Nemanju ne znam jer sa čovekom nisam imao privatne kontakte, ali imam jezik da kažem šta mislim ne poznajem svete krave. Mislim da su beogradski studenti izbušeni od strane FSB, odnosno njihove filijale koju predvodi Trivunac, a od ljudi koji imaju decu studente čujem da su se oni pametni povukli i da na plenumima ima 20-30 najglasnijih, što nije reprezentativno. Oni sa drugih fakulteta su bolji, pri čemu mislim da su Pazarci najveći heroji, a univerzitet im upravo gase. Upravo zato treba iz svih oruđa napadati beogradsku ekipu, a ovim ostalima pružiti podršku. Ako beogradski univerzitet ima 80-90.000 studenata, a spali su na nekoliko anonimusa sa opskurnih naloga, jasno je da nešto ne valja. Pošto nisam student niti imam veze s njima, ne mogu da pomognem, ali mogu bar da konstatujem ono što je jasno svakome ko hoće da vidi.

Ta priča o prethodnom nebavljenju politikom im je toliko šuplja da nemam reči. Ako izuzmemo vedete studentskog pokreta kao što su Jovo Bakić i Milo Lompar, koji se jesu otvoreno bavili politikom, mnogi sa ovih lista za lokalne izbore, pri čemu mislim i na one od ranije, takođe su politički delovali u okviru postojećih stranaka ili lokalnih pokreta. Ova dvojica i nisu toliko bitna, ali šta ćemo sa ovima na lokalnom nivou? Ogradili su se od svih mogućih potencijalnih saveznika, pri čemu se najviše pitam šta im je zgrešio onaj nesrećni Tanasije Marinković jer ono idiotsko saopštenje kao da im je pisao CK KP SSSR. Neki anonimni brabonjak napljuvao čoveka koji je proučio hiljade strana bez dinara naknade, dao im na tacni ono što traže već godinu dana, a za to je morao da guli klupu kad se dotični brabonjak nije ni mućkao u ćaletovim testisima. Dalje, ako su sa istih naloga kmečali protiv tzv. neutralnih, koji će im đavo ljudi koji su u javnosti bili neutralni? Među studentima vidim jedino neku nadu od onih iz Novog Sada, Niša i Novog Pazara. U Beogradu su očigledno ti sa mozgom potpuno skrajnuti.

Sistem je takav kakav je i tu se ne može ništa. Ovde ne postoje Apple, BMW, Samsung, Airbus i slični koji mogu da finansiraju donošenje određenih zakona koji im omogućavaju bolje poslovanje, stranke se ne finansiraju od članarina, što nije mogao ni SKJ, već od države. A niko neće da seče granu na kojoj sedi, bilo da govorimo o stranačkim funkcionerima, bilo o pomoćniku pomoćnikovog pomoćnika za ispijanje kafe u nekoj opštini. Ovo zapravo jeste spomenuto kao deo ciljeva, što nije sporno, ali oni koji imaju pare su zainteresovani da znaju koliki će im biti porezi, da li će se olakšati uvoz ili izvoz, kakav će biti odnos prema tržištu gde nešto uvoze ili izvoze i slično. Program svakako treba da postoji jer nisu svi bezrezervni podržavaoci nijedne opcije, a morali bi da stave i konkretne stvari, kao npr. približavanje EU, pa da vidimo na čemu smo. Da uzmemo samo turistički sektor – ako bi neko uzeo da gusla o prijateljstvu sa RuSSijom, što podrazumeva sve teži ulazak u zemlje EU, ceo sektor bi takvima okrenuo leđa, a Air Serbia bi slobodno mogla da počne da smanjuje flotu. Nije sporno kako on to radi, već kako bi to drugi radili. On je do sada sedeo na deset stolica, radio ponešto tek da dobije klimavu dvojku, a neko novi bi imao manje manevarskog prostora ako ga sutra pozovu da razgovara o Kosovu ili nekom sličnom pitanju.

Dve kolone su realnost, osim ako se ne dogovore oko zajedničke liste. Svako ko ispunjava zakonske uslove može da učestvuje na izborima, a potpuno razumem i stav više opozicionih stranaka. Ni u svakodnevnom životu nije pametno nekoga podržavati bezuslovno, a u političkom još manje, naročito ako taj koji traži podršku niti želi da razgovara, niti ima predstavnike sa kojima se može razgovarati, niti ima neki program. A ne vidim ni zašto bi neka stranka dala blanko poverenje anonimnoj organizaciji koja tvrdi da bi joj zadatak bio da pripremi teren za fer izbore. Sve i da anonimna organizacija pobedi, ona bi morala da se bavi veoma konkretnim političkim pitanjima, naročito onim na međunarodnom planu. Isto tako, morala bi da se bavi i privredom i investicijama, to ima implikacije i na spoljnu i unutrašnju politiku. Čak i obična prodaja dve tone jabuka nekoj od evropskih zemalja je povezana sa stavom prema EU, a o ostalom da i ne govorimo.