DJ_Vasa

Ne, ne slavom, već stvaranjem kulta sv. Save, što sam već spomenuo, a ogleda se u pisanju sastava o njemu, crtanju Save, pevanju o Savi, friziranom istorijom o njemu, a u paketu se provlači i indoktrinacija sumanutim idejama, koja će sada ići i kroz tzv. nacionalne udžbenike. A to da li će neko kasnije slaviti slavu, ramazan, hanuku, kinesku novu godinu ili bešto deseto potiče iz porodice.

Nas dvojica nismo govorili o proslavi u krugu porodice, što je lična i privatna stvar, baš kao što je i ono šta će ta porodica jesti za ručak, koji će film gledati, gde će letovati i tome slično. Slava je porodični praznik, a kako sam ranije rekao, uvođenje slave instutucije je obična kičasta novotarija. Tačno je da su škole i ranije slavile dotičnog Nemanjića, ali ne kao slavu, sa sve pogačom i ostalim stvarima. Vidim da sada i vojska ima slavu, što je tek sumanuto. Nedostaje još samo da im umesto onog mutavog đenerala na čelu bude neki ajatolah, pa da cirkus bude kompletan.

Idolopoklonstvo i indoktrinacija idu pre i posle, u okviru časova srpskog (sastavi o Rastku Nemanjiću), likovnog (crtanje Rastka Nemanjića), muzičkog (pevanje himne Rastku Nemanjiću), istorija (gomila nebuloza i neistina), a o 'veronauci' i da ne govorimo. Nije mi poznato da se bilo koji drugi svetac toliko idealizuje. Pa i slava se slavi u krugu porodice. Slava institucije je novotarija. Ovde sam dužan i jedno objašnjenje: obeležavanje dana posvećenog nekom svecu nije isto što i slava, premda se slava uvek poklapa sa danom kada se ukazuje poštovanje nekom svecu. Ukratko, pre desetak dana se obeležavao sv. Jovan, ali to je samo nekima slava, a majstorima-neradnicima je 'crveno slovo', tj. dan kada ne rade, ali tada ne zovu popa, nemaju slavski kolač itd. Pravoslavna crkva Srbije ga obeležava kao i svakog ostalog sveca, ali to nije njena slava. Naravno, popovi imaju tada malo više posla jer treba zaraditi za 'leba i novi BMW. U Beogradu to obično ne rade, mada je i nebitno. Doduše, i porodica tog deteta tako radi iz razloga koji su nepoznati i njima samima, što prihvataju nekritički zarad nekakve 'tradicije' samo zato što 'tako valja'. Naravno, to je njihova stvar, mogu da slave i ono pastafarijansko leteće špageti čudovište ako vole, u šta ne ulazim.

Obeležavanje sv. Save ide u paketu sa idolopoklonstvom i indoktrinacijom, što je prva razlika. Čak i jedna od zapovesti glasi ovako: „Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati, niti im služiti”. U izvedbi preduzeća sa sedištem u Beogradu i Peći, nemanjićki princ, koji je i osnivač pomenutog preduzeća, ima istaknutije mesto nego navodni autor pomenutih zapovesti. Nisam čuo da škole na bilo koji način obeležavaju božićne i uskršnje praznike, osim što je tada raspust, dok proslavljanju dotičnog praznika prethode duže pripreme i indoktrinacija o ulozi pomenutog princa u obrazovanju. Dalje, postoji razlika između onoga što se obeležava kod kuće, u krugu porodice, i onoga što se obeležava javno u sklopu institucije. Ukoliko izuzmemo činjenicu da možda postoji neki normalan direktor koji neće terati nepravoslavno dete da dolazi u školu na taj dan, nastavnici moraju da se pojave na poslu jer se to smatra radnim danom, iako tada zapravo ne rade svoj posao, već samo statiraju u kukuruzu. Ovo važi i za nastavnike drugih nacionalnosti, veroispovesti ili za ateiste. U životu nisam čuo da vlasnik privatne firme tera zaposlene da mu dolaze na slavu, da farbaju jaja ili da prisustvuju verskom obredu, dok ministarstvo zaduženo za prosvetu to zahteva od svojih zaposlenih.

U Španiji nešto tako već postoji, a nalazi se u Pomorskom muzeju Barselone. Postavka je tamo već neko vreme, a stalno se produžava dokle će biti dostupna javnosti. Priča se i da će postati stalna. Evo linka: https://www.mmb.cat/en/exhibitions/the-infamy/ Ne znam za ostale muzeje, ali evidentno je da mnoge zemlje javno govore sve više o sopstvenim svinjarijama i mračnoj prošlosti.

Video sam taj podatak na više mesta, a nisam mislio na Vojvodinu, za koju se ni Karađorđe ni Miloš Obrenović nisu ni pitali. Ni katolici mi ne deluju kao nemogući neprijatelji jer su se upravo popovi bunili što je Vuk Karadžić uveo slovo j iz latinice i pripisivali su mu nameru da 'pošokči' (pokatoliči) ceo narod.

Ne radi se jer je tek potpisano, a tačno kaže Volter da je trebalo ranije. Da se umesto do kojekakvih crkvetina išlo u Brisel na vreme, ovoga sigurno ne bi bilo. Verujem da će reakcija biti još duža šetnja nego pre tri dana i to sa malo više Džizusa, a možda i još više nedavačkih zastava.

Postoji razlika u tome da neko nešto peva zato što to hoće i što ima pravo da ne peva ako neće, a još veći je problem što u ustavno sekularnoj državi institucija ima slavu. Nego, ne reče da li si tu decu ispitao za versku pripadnost pre nego što si ih slušao. I hajde da se ne lažemo, to je uvedeno da bi Pravoslavna crkva Srbije širila svoj pogani uticaj, a ne zbog neke tradicije. Eno i dodola kao tradicije, pa nisam čuo da se masovno održavaju kada krene suša.

Ali on jeste povampirio taj sumanuti običaj i onaniju na Kosovo, baš kao što su i talibani povampirili kamenovanje, kao što su mule unazadile Iran i tome slično. Da to nije uradio, bilo bi isto kao da su u pitanju dodole, tj. zaboravljeno. A ako smo od toga što sam u školi čitao kako se mali Joža sankao u koritu pored Sutle na bajke o nemanjićkom princu, jebalo majku što smo napredovali. Za sanke malog Jože me boli spolovilo, a za opanke svetog Save me boli stojko. Zaboravio si da spomeneš Saudijsku Arabiju ili Iran da bi se naveli slični primeri, kao i mnoge sekularne primere iz Evrope, a ne samo delimično tačne ostatke zatucanosti. Piše i na tim britanskim 'artijama svašta, ali u praksi mnoge škole to ignorišu jer nemaju dovoljno 'mušterija' ili bar imaju diskusije o moralnim pitanjima, plus kao roditelj imaš pravo da ne dozvoliš da ti dete učestvuje u verskim dešavanjima. Ima ovde forumaša koji žive u UK, pa će to malo bolje od mene objasniti.

Pa jeste kretenizam jer se slavi na sličan način kao u 19. veku, a koliko znam taj paganski običaj se primenjivao na pravoslavno stanovništvo. Danas ovaj idotluk moraju da obeležavaju i manjinske škole, plus ateisti. Ako je po onom famoznom Ustavu Srbija sekularna država, ne bi trebalo da postoji školska (gradska, vojna i sl.) slava jer institucije nisu verske, već za sve građane. Ko hoće da slavi privatno, to je privatna stvar, ali trpati institucije u verski koš je idiotluk. Ipak je ovo 21. vek.

Ništa čudno. Čak i režimski Kurir piše o tome kako su na početku morali da teraju seljake da gaje krompir i kako su im zatucani popovi govorili da je ta biljka 'katolička podvala', plus je bilo i tadašnjih teorija zavere. A bez tog krompira bi mogli samo da pasu travu.

Nije u pitanju njegova privatna škola, već škole koje je osnivala tadašnja država, za šta su se pitali i drugi, što su i sprovodili u delo uz odstupanje od njegovih izvornih ideja. Naprosto, nije kriv što zatucano društvo nije sprovelo mnoge njegove ideje odmah, već mnogo kasnije. Čak i onaj njegov čuveni krompir nije uspeo baš odmah da se primi, pa je bilo i kazni za one koji nisu hteli da ga sade jer su imali stavove otprilike kao one budale koje su pre samo nekoliko godina od svake antene pomišljali da je repetitor za 5G signal koji im donosi koronu. Nije ni najmanje sporno da je i on tada video ulogu majke kao najvažniju za ženu, baš kao i ceo tadašnji svet, i to na svim meridijanima, ali se bar zalagao za to da savremena majka bude obrazovana, plus je bio veoma liberalan oko razvoda, što je takođe veliki iskorak za njegovo doba. Uprkos ovakvom stavu, koji je danas retrogradan, ono što je pisao o školstvu je u velikoj meri i danas prisutno u osnovi savremenih obrazovnih sistema. Iako je mnogo toga preuzeo od onih koji su više znali, pokušao je da sve to primeni inkorporirano u lokalne specifičnosti. Potpuno je tačno i to da kod njega ima hrišćanstva, i to čak i više od onoga što si naveo, ali se njegovo hrišćanstvo i 'hrišćanstvo' zadriglih popova, koje se i tada svodilo na parazitiranje i šminkanje paganskih rituala, razlikuju koliko nebo i zemlja.

Netačno. Dositej je smatrao da zaslužuju jednako pravo na obrazovanje, što je naveo na više mesta, kao što je npr. Sovjeti zdravoga razuma. Evo jednog kratkog citata: Malo više o tome je pre više od sto godina pisala Paulina Lebl Albala, koja je poticala iz ugledne jevrejske porodice, a zalagala se za prava žena. Može da se pročita čak i njen članak o tome (Dositej i Njegoš o ženama) koji je izašao u Ženskom pokretu, prvom feminističkom časopisu kod nas. Srećom, Narodna biblioteka je to digitalizovala, a ceo broj časopisa se nalazi na sledećem linku: https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_7220578B8A0C6650CF7E01E1359E86A7-1922-05-B005-06#page/52/mode/1up

Meni je u celoj priči nejasno zašto baš Pekić i zašto su mu napisali HRT. Studente je moguće dovesti u vezu sa tim isto koliko i sa količinom padavina u Sahari.

Ne mogu da verujem da su toliki idioti da ne znaju da je u pitanju spomenik Pekiću jer je njegovo ime jasno navedeno: