Holivud

Velik broj odlično elaboriranih razložnih postova, svaka čast kolege. Sad, pojedine kolege se bune da sve napisano nema veze sa čovekom čije ime krasi ovu temu. Do sada smo sakupili solidan broj određenih parametara a pošto je tema Nikola Jokić, šta bi od napisanog i kako, moglo da se primeni na njegov slučaj? Sluša narodnjake to smo već elaborirali. Blizak je vlasti, podržava trenutnu opciju. Između ta dva parametra su pojedine kolege uočile korelaciju. Da li je optiranje Nikole Jokića za ovu vlast njegov iskreni svetonazor ili se u tom slučaju vodi ekonomskim parametrima je pravo pitanje? Da nekim slučajem sluša drugu vrstu muzike, da li bi i dalje podržavao trenutnu vlast i muljao uz političku podršku? Da sve prethodno napisano ubacimo u već postojeću jednačinu da je Nikola Jokić definitivno neko ko je video sveta, upoznao mnogo uspešnih ljudi različitog etničkog, religijskog, kulturnog, ideološkog i socijalnog backgrounda. Ne znam da li bije ženu, jedan od braće def. nema problem da udari (i davi), no, jednak je procenat je da sa jedne strane Nikola Jokić prihvata i primenjuje svetonazore starijeg brata koliko i da mu je to nešto najbednije što čovek može da uradi. Ili se pak na Jokića ništa od ovoga ne može primeniti pošto nije prosečan građanin. Pojedini igrači u NBA (u prošlosti i danas) vole da se identifikuju sa gangsta geto kulturom. Najskoriji slučaj je Morant, ranije smo imali Vernona Maksvela koji vozi auto nakrcan oružijem a i kada je Sprivel poželeo da presudi tadašnjem treneru dovoljno je bilo da skokne do automobila.

Dodatnu težinu utisku daje činjenica da je Ksenofont video devastiranu i u stanju propadanja Ninivu koja je opljačkana i opustošena 200 godina ranije. Kakav bi tek bio utisak da je video Ninivu Senaheriba ili Ašurbanipala, postoje tumačenja koja čuvene viseće vrtove Vavilona smeštaju u Ninivu ili da je uzor za vrtove Vavilona bila upravo Niniva. Trenutne zidine su verna rekonstrukcija jer je Niniva građena od ćerpiča koji teško odoleva zubu vremena.

Svakako da je šund ali sam pokušao da utvrdim genezu korelacije između takve vrste muzike i mafijašenja. Verujem da npr. 70ih narodnjačka publika nije u većoj meri uključivala "vitezove asfalta" već ljude koji su gravitirali kafani, ljude kojima je muzika bila nešto uz šta će da popiju i da se provesele (što je jedna od funckija muzike još od 9. milenijuma pre nove ere, recimo posuda sa lokaliteta Nevali Čori gde ljudi igraju "kolo" a na istom mestu su pronađeni ostaci vinske kiseline u posudama). Takva publika nije iziskivala filozofske, antropološke i socijalne momente u muzici već "našikam se i pravim haos" narativ. Malo radosti, malo sete, malo dekoltea i golih nogu i to je sve, sutra se radi. Tek uobličavanjem mafijaške/dizel subkulture turbo folk/narodna postaje integralni deo te i takve priče, prostom kulturnom aproprijacijom. Tako da turbo folk jeste bio katalizator tog i takvog ponašanja ali najverovatnije ne i generator istog.

90te u SRB su u dobroj meri bile vreme subkultura gde je muzika u manjoj ili većoj meri diktirala odevne i ponašajne obrasce. Metalci/rokeri, pankeri, rejveri, reperi, skinhedsi, sve alternativne nijanse između, npr. ljudi koji su slušali i Prodigy i Body Count, i Soundgarden i 2paca (gde sam i sam spadao). Kako su se stare kajle DBovaca/mafijaša vratile u zemlju, nastala je i njihova subkultura i prokrčila sebi put. Mladi ljudi su u tim ljudima videli idole/uzore, tipove koji voze dobre automobile, šetaju dobre ribe, brzo dolaze do zarade ilegalnim poslovima. Kod njih je bila lova, pa su lovom i "nema zezanja samnom" stavom iskovali (straho)poštovanje među ljudima a naročito među omladinom. Ta subkultura je imala svoj način odevanja, ponašanja i naravno - svoju muziku, koja je bila turbo folk. Deluje da tada turbo folk počinje da se vezuje sa mafijašenjem, pištoljima i generalno lošim vrednostima. Narodnjaci su uvek postojali ali je publika narodnjaka obuhvatila i jak deo urbane omladine i to je publika na koju Marko Bulat referiše u intervjuu. Narodnjački/turbo folk tekstovi su se (možda i grešim) u veoma maloj meri doticali propagiranja takvog stila života, mahom su bili u pitanju ljubavni ili bonvivanski "udri brigu na veselje" tekstovi. Zaguljeniji tekstovi u tom smislu su bili u "Nemoj da ideš mojom ulicom" od Riblje Čorbe, "Prsten" od Partibrejkersa, nekoliko stvari od Sunshine i Straight Jackin, da budemo realni. Tako da turbo folk/narodnjaci nisu bili generator da kažemo dizel subkulture, već je određena subkultura prisvojila turbo folk kao deo svog identiteta te je takva muzika postala neodvojiva od mafijašenja. Sad npr imamo nadgradnju iste subkulture kroz tzv trap, gasere ili kako već, gde se otvoreno i nedvosmisleno peva o mafijanju, beskrupoloznom uklanjanju protivnika, gde je jedini zakon zakon novca i repertiranog pištolja. Turbo folk koliko god da je treš nije sadržao takve poruke, jednostavno je izvršena aproprijacija te vrste muzike od strane mafijaške subkulture i samim tim je postala jedan od identifikatora iste, uz zlatne lance, pištolje, bmw itd.

Neuporedivo benignije od ovakve varijante https://mondo.me/Magazin/Zvijezde-i-tracevi/a1055297/Marko-Bulat-kriminalci-mu-stavljali-pistolj-u-usta.html 2. bold, aplauz za pristojnu i građansku Srbiju.

Dobro.

Nema na čemu, to je pitanje koje mi je odavno palo napamet premda ne postoji ni približno tačan odgovor kada je izreka nastala, makar da se zna da li je za vreme Republike ili Carstva. Republika je bila ultra rigidna dok je Carstvo zavisilo od samovolje cara ali opet ako bi car bio iz rigidnog, krutog, vojničkog staleža, teško da bi ohrabrivao neukus, mahom su takvi crpili inspiraciju od svojih najirigidnijih prethodnika (iz vremena kad se znao red). Uostalom, svakom caru je iznad glave visio mač tako da su oni najraskalašniji (i koji bi verovatno vrlo rado prihatili pomenutu izreku) po pravilu i najkraće trajali - Neron, Kaligula, Komod. Da dopunim, u doba Republike rimski patriciji, članovi Senata, su po pravilu sa gnušanjem gledali kraljeve koji su živeli u velelepnim palatama, kitnjasto se odevali, živeli u velikom luksuzu, jer je za njih takva neumerenost bila vid nediscipline duha.

Apsolutno imaju pravo. Imali su pravo i od početka do sredine 2000ih ali su u tom periodu i ljudi koji ne slušaju folk/narodnu imali izbor. Sada više izbora nema jer nema ni koncerata stranih izvođača. Nisam znao da druženje podrazumeva "ćirilicu", metalike ne umeju da se druže jel da 🙂

Promašio si priču, ja sam govorio o mogućnosti izbora i to sam podvukao u nekoliko postova.

Meni je interesantno da izreka potiče iz drevnog Rima gde se zbog neukusa gubilo mesto u Senatu, porodice propadale, članovi najstarijih patricijskih porodica bivali zakinuti u napredovanju na političkoj i socijalnoj lestvici. Oktavijan Avgust je čak doneo zakon koji se tiče neukusa u odevanju, preteranom nošenju nakita, posećivanju bordela itd. Gaju Mariju su optimati uvek zamerali što ne zna grčki jezik i držali to kao referentnu tačku njegovog niskog porekla i nemogućnosti da bude pravi patricij. Neukus se dozvoljavao nižim slojevima, jer nisu za bolje jel', ali pravi patricij je morao držati do sebe inače bi gubio nešto najdragocenije - Dignitas. Dignitas je jedina stvar koja se u Rimu nije mogla tako lako kupiti i prodati, čak i u slučajevima kada je to bilo moguće, recimo bogati patricij bez određenog dignitasa koji oženi devojku iz aristokratske porodice koja je siromašna ali je dignitas porodice veliki, taj patricij se morao povinovati pravilima siromašnije porodice i redefinisati svoje manire. To je bio apsolutni i neophodan uslov. Ljudi koji ne ispunjavaju kriterijume su mogli zaobići te parametre jedino ukoliko se iskažu na bojnom polju (Gaj Marije, Lucije Kornelije Sula) ali su u trenutku prihvatanja od strane aristokratije morali da napuste pređašnji neukus (recimo Sula je morao da se barem na neko vreme odrekne društva glumaca, prostitutki, posećivanja jeftinih i skaradnih pozorišnih predstava) i da se u potpunosti priklone i adaptiraju rigidnom sistemu koji zahteva zvanje patricija.

Prvi put čujem, liči na Rancid, čak Mića i zvuči malo kao Tim Armstrong 😄 Jbt to je baš cifra. Da li se naši ugrađuju ili ovi deru pitanje je sad. Da ne računam Body Count u SKCu što je bilo baš pristupačno, poslednji koncert mi je bio msm Maiden u Areni, čini mi se da je bilo između 3500 i 4000 premda nisam siguran jer je sestra častila karte.

Kad dolaze inostrane zvezde tu ima prostora za privlačenje šire publike iz regiona, uvek dođu ljudi iz okolnih zemalja - HRV, BIH, Grčka, Bugarska, Rumunija, ukoliko ne nastupaju i tamo. Pojedini imaju baš jaku fan bazu pa odu na oba koncerta. Evo Brajan Adams je 3.500 din, to je realno manja cifra od jednog izlaska u Beogradu. Obzirom na to da nema nikakvih dešavanja ne verujem da bi ljudima bio problem da jednom u 3-4-5 meseci izdvoje za koncert.

Da, pored zatupljivanja da je balkanski opus najbolji na svetu i nešto najbolje ikada tu je i finansijski momenat jer su lokalni izvođači jeftiniji što organizatorima neće smetati da udare cenu kao da je došlo neko svetsko ime. Plus tu može biti i ugradnje, svakakvih dogovora dok stranci po pravilu imaju svoju cenu. Meni apsolutno ne, koliko god da lično ne slušam Svift, Grande ili Marsa to bi mi bio neki pokazatelj da Srbija ipak nije skroz učaurena već da je koliko-toliko deo sveta i mesto gde može da se čuje nešto drugačije od lokalnih dripaca. Štaviše smatram za problem što zaobilaze Srbiju, to me vraća u neka prilično tužna vremena.

Bukvalno sve napisao čovek kako se i ja sećam. Stvarno je svaki mesec moglo da se ide makar na jedan koncert i jeste publika bila željna koncerata. Što se tiče karata, ne izađeš 2x u grad i imaš za kartu, piće, paket marihuane koji se uglavnom podeli na par ljudi. I jebiga, to jeste bilo bolje od ovoga danas, ako ništa drugo jer je makar bilo izbora.

Jeste tako. Iako je ono što bi nas "starije" zainteresovalo možda daleko od svog prajma, to bi moglo imati lepu svrhu da recimo roditelji povedu decu na koncert. Sa pokojnim ocem sam išao na koncerte iako sam imao dovoljno godina da mogu da idem sam. Takođe sam često na koncertima viđao roditelje sa maloletnom decom i uvek mi je bilo drago da to vidim. Normalno, otac ne bi išao samnom na Prodigy ili Cypress Hill ali smo išli zajedno npr. na Depp Purple, Mejden, Džoni Vintera itd.

Neuporedivo sa periodom 2000-2012 gde nisi znao na čiji ćeš koncert najpre otići, kad bih počeo da ređam imena verovatno bih istrošio dozvoljen broj karaktera u poruci. Pričam o bukvalno planetarnim zvezdama koje su tada i dalje bile u prajmu, mnogi na vrhu međunarodnih top listi i među najprodavanijim izvođačima. Mladim ljudima se ne nudi izbor.

Ja primećujem, možda i grešim, da od "svetskih zvezdi" niko i ne dolazi u SRB više. Evo upravo sam ušao na sajt Arene - Aleksandra Prijović, Milica Pavlović, Aca Lukas, Merlin, Džiboni i u tom društvu usamljeni Brajan Adams. Ne kažem da treba da dolaze muzičke zvezde koje bi mene zainteresovale i koje su trenutno na turneji (Pearl Jam, Janes Addiction), ali nema nikog od ovih modernih popularnih izvođača. Ne slušam, ali gde su u SRB Bruno Mars, Tejlor Svift ili neko ko je 2023. planetarno popularan? Nema, anestezija. Ubedili su ljude da je balkanski civilizacijski opus nešto najbolje na svetu i da im sem toga više ništa ne treba. Za dobar koncert nikada nisam žalio novac a dok sam bio mlad ni moji roditelji koji su na to vrv. gledali kao na ulaganje u mene 😄

Ništa, taman posla. Do tada naš najbliži prozor u svet je bila Budimpešta gde si iz SRB mogao da ukačiš neki koncert uživo. Npr ispred SKCa si mogao da kupiš MP3 kompilacije (sve albume) nekog benda, dvix i dvd koncerte a preko drugara sa ETFa se takođe preuzimao gro sadržaja u računarskom centru fakulteta koji je imao tzv. satelitski internet. Pre toga su se na isti način prodavale audio kasete. Nije bio problem doći do sadržaja imati ga u sopstvenoj kući ali prirodno je da gledajući te koncerte poželiš da i sam prisustvuješ što nije bilo moguće u SRB (ili jeste u veoma skromnoj meri).

Nisi me dobro shvatila. Imali smo kompjutere i CD rom u to vreme, rezače diskova. Imali smo koncerte, MP3 kompilacije, DVD plejere da u tim koncertima uživamo. Imali smo odlične sisteme za projekciju zvuka. Mi smo želeli koncerte u Srbiji. Hteli smo da bendovi ne zaobilaze Srbiju već da dođu kod nas da vidimo i čujemo majstore uživo. Zato je Exit bio to što je bio u to vreme gde nastupa Fatboy Slim a posle njega Slayer ili Cypress Hill a posle njih Iggy Pop. Za to smo se borili između ostalog. Ni za kakav elitizam već za izbor, kao što napisah,.

Što se tiče propagiranja kulture i to je na žalost jalov posao. Koleginica na FB vodi grupu koja se bavi arheološkim otkrićima, kod nas i u svetu. Izuzetno marljiva osoba koja bez ikakve nadoknade prati najnovija otkrića kod nas i u svetu, prevodi akademske članke itd. 90 posto komentara svaku vest izvrgava ruglu, uz obilje psovki, kletvi i napada na kolege i nju da propagiraju laži. Dakle na jednom mestu imaju sve sažvakano, prevedeno na srpski jezik, uz prateće ilustracije a opet ne mogu da ne primetim strašan otpor prema nauci. Čak i kada je nešto nacionalno neutralno (recimo najraniji dokaz prekookeanske plovidbe) i to nije pošteđeno ismevanja, salvi psovki itd. Jednostavno su ljudi izbaždareni u smeru da je kultura nešto odvratno, zaostalo, duh loših starih vremena, ne može da se pojede, popije, nešto apsolutno nefunkcionalno, lažno i kao takvo, jedno obično traćenje vremena.

Danas ovo često kačim kod mlađih generacija. Iskreno mi nismo bili u fazonu da je u naše vreme sve naj naj. Iako je to bilo vreme novih tehnologija (interneta, buma gejming konzola, mobilnih telefona), drugačije muzike - metal, grandž, hip hop, rejv. Sport se digao na visok nivo, era Džordana, najjače italijanske lige u istoriji, uspona engleske premijer lige. Opet, imali smo poštovanje za "stare majstore". Tada je retko ko izjavljivao da su npr Pele, Maradona, Medžik ili Bird bili amateri i nipodištavali ih. Ne znam da li je do vaspitanja ili do generalnog shvatanja da bez Atarija 2600 ne bi imali Playstation ali apsolutno nismo bili u fazonu da je danas sve naj naj a sve pre toga sranje neopevano i da je pozivanje na isto kuknjava za prošlim vremenima.

Čim sam pročitao post odmah mi se citat "javio". Generalno gotivim Hanterovo pisanije ali subjektivno taj pasus je nešto najbolje što je napisao, premda bih lično želeo da je promašio ceo fudbal.

Veoma tužna priča. Priča koju je Hanter Tomson (verovatno i mnogi drugi sem njega) prorekao pre nekoliko decenija, o talasu koji se razbio. Muzika je ukačena kao jedan od medijuma koji može da oblikuje i samim tim je i ona takođe anestezirana i filtrirana. Zbog čega se propagira muzika bez smisla (neko je napisao, "hitovi" koji će biti zaboravljeni za 2 meseca), upravo jer je takva muzika bezopasna po bilo koji establišment. Samo luda zabava i sve je super i najbolje ikada. Sa stanovišta nekog ko se bavi kulturnom dinamikom u istoriji (neizbežno i propagandom) skidam kapu u tom smislu. Jači potez od bilo kakvih kraljeva-bogova, kraljeva-sveštenika, hrišćanskih obećanja o večnom životu itd.

Nije tako prosto. Bio sam gimnazijalac tada, mi smo ustali jer smo hteli svet u Srbiji. Hteli smo slobodu, hteli smo normalne vrednosti, želelis smo da svetska muzika dođe kod nas. Hteli smo Metaliku, Mejden, Stinga, Stonse, Pearl Jam u Srbiji. Želeli smo da imamo izbor.