Mairosu

Naravno, kao dete, mada moram da priznam da sam se više ložio na pulp pisane romane. Bila ona lepa edicija malo krupnijeg formata kod nas u prodaji (Karl May). WInnetou i ta priča više sagleda stvari iz indijanskog spektra, ja sam više voleo obračune bahatih stočara i tome sl.Nisam se ložio na perjanice i lukove i strele.

Bloody Sam, autor Marshall Fine. Možda i najbolja biografija nekog autora. Spaghetti Westerns, autor sir Christopher Frayling. Leoneov biograf i generalno sjajan izvor informacija. Book of the Dead, autor Jamie Russell. Sjajan pregled istorije zombi filma. To je bar ono što je meni na polici. Ima još par naslova al ovo ti je dosta. Au da - Seagalogy, autor Vern. Bukvalno akademski pregled karijere Stevena Seagala. Mnogo bolje nego što misliš!

E The Swimmer je super film baš! Jeste, to je isto onako "arty" projekat. Burt mi je posle Waynea i Bronsona ponajomiljeniji glumac, pa imam i dosta njegovih pikanterija...imam i knjigu čak.

Mislim da nije bio feminizam per se. High Noon sam kao film je zamišljen kao alegorija na progon komunista u Hollywoodu, tj. konkretno deo kada niko ne želi da stane uz junaka nego svi ispadnu sline. Wayneu (i Hawksu, nb) je zasmetao taj ugao kako uz poštenog šerifa niko ne staje. Konkretno je Hawks valjda rekao kako nije muški od jednog šerifa da jurca po gradu i moli za pomoć a da ga na kraju spase miroljubiva supruga. Wayne je otišao čak i dalje i rekao kako je High Noon "un-American" i da mu je jako drago što je scenaristu dotičnog "izjurio iz zemlje" (Carl Foreman je fakat bio blacklistovan od strane HUAC i bio primoran da ode u Englesku da bi radio). Iz čisto tih razloga meni dodatno smeta Rio Bravo tj. njegov "patriotski" odgovor High Noonu (u Rio Bravu svi seljani, koliko god (ne)sposobni bili, stanu uz Dukea, Deana i Rickya). Ulzana's Raid sa druge strane, Aldrich barem sam tvrdi da on to nije tako zamislio - štaviše, Ulzana is naslova je postojao i pravio jeste takva sranja. Ali tako ga je kritika primila. Inače, na listi tih Lancasterovih filmova 70tih koje je radio "iz ljubavi" su i takođe odlični VALDEZ IS COMING, te SCORPIO, možda jedan od najboljih špijunskih trilera te ere. Russel i Cosmatos, iskreno mislim da Kurt jede govna ovde. Ima dovoljno rediteljskog potpisa Cosmatosa u tom filmu, ali evo, nek se čuje i njegova strana. Detalje imaš ovde : https://truewestmagazine.com/the-western-godfather/

Prvo, hvala. Drugo, šta nisi znao, baš me zanima? Uglavnom smo ispaljivali la-di-da triviu da ne uđemo baš u anale...

Podsetio si me na onaj razgovor Peckinpaha i Forda u kojem Sam kaže Fordu "konjica nije imala onako lepo ispeglane i šljašteće uniforme". Na šta mu je Ford rekao "al' izgledaju sjajno u tehnikoloru zato". Nemam ništa protiv revizionizma u westernu i imam ih dosta takvih na listi. Samo kažem, Liberty Valance je dobar i sa mojih 40 godina, valjda će i za 60.

Neću da vas lažem, ja ovo ne bih smeo. Ali ne od njega, nego od sebe. On će se izdere na mene i to je kraj te priče, ali ja do kraja života treba se gledam u ogledalo i vidim magarca. Neka.

Sve ti jebem koliko je ovo neprijatno. Na stranu što si doveo gosta koji u tom momentu ima hm puno toga osvojenog, nego si ga stavio na penal i hvala bogu izazvao righteous fury gde čovek krene da te razrađuje. A provali ga kako skuplja muda da mu sune to, pa se onda posle prve reči ohrabri, pa krene u napad i onda ga ovaj sahrani. Jao.

U jebote, ovo pitanje o 24 sekunde na 24 minute.

Na stranu implikacija da se isključivo nezrelo vodimo emocijom i mestom u srcu te da ja volim Liberty Valancea i Wild Bunch jer sam ih gledao kao malji dec, baš si otišao u dubok underground sa ovim nesrećnim, sirotim Unforgivenom npr. koji ne može se probije do vrha pa je morao da se zadovolji sa Best Picture i Director. Josey Wales je na svačijoj listi, Hateful Eight nisam gledao, The Great Silence je najbolji Corbucci (što ajd' samo po sebi nije mnogo). Missouri Breaks mi na papiru mnogo bolje zvuči nego u praksi. Nego, možda si mislio na onaj Unforgiven iz '60 sa Burtom, a? I grešan sam jer mi nijedan od tvojih nije ušao u top 20. Možda Great Silence. Možda.

Mislim da je selektor Srbije ipak gotovo u obavezi da kaže da se zalaže za nacionalno takmičenje u nekom kapacitetu. Sve drugo bi me iznenadilo. Tu sam malo džarao priznajem.

https://www.vice.com/rs/article/nembez/sasa-dordevic-za-vice-srpski-navijaci-su-fenomen-kakvog-nema-u-evropi Ovaj deo : ABA liga je trenutno naša sadašnjost, i jedini put do Evrolige. Da li vi kao selektor u ABA ligi vidite i našu budućnost? Oponenti jadranske lige su u početku govorile da ćemo mi ojačati regionalnu košarku... To smo i uradili. Jesmo, ali smo ojačali i same sebe zar ne? Pa mi smo uvek bili jaki. Bio je jedan period kada nismo imali željene rezultate, između 2003. i 2009. Željene rezultate gde...? Na reprezentativnom nivou. Ali smo se opet podigli kada je stigla nova generacija koja je stasavala u ABA ligi. E sad...vidi. Ja imam jednu teoriju – klinci, kada se odlučuju kojim će se sportom baviti, a to je uglavnom sa devet ili deset godina, imaju veliku šansu da se odluče za nešto što je u tom trenutku uspešno. Dakle, ako ti gledaš neku reprezentaciju kako osvaja medalju a imaš devet-deset godina, na tebe to ostavi utisak i odlučiš se za taj sport. Tako je i moja generacija 1978. gledala Jugoslaviju kako osvaja svetsko zlato u Manili – deset godina posle toga, dolazi nova generacija koja vlada evropskom košarkom. Možda malo konfuzno pričam, ali postoji tu jedna fina matematika. Drugim rečima, heroji prave heroje? Apsolutno. Apsolutno! Kada pogledate unazad, videćete da deset godina posle svih istorijskih momenata ponovo dolaze novi šampioni. Ako mi kažeš da mi nismo bili dobri u tom periodu od pet-šest godina, ne možeš napraviti pravilnu analizu na temu šta nam je ABA dala, a šta oduzela, jer je to jako kratko. Ali sa druge strane, Hrvati, Bosanci, Slovenci i ostali koje smo trebali da ojačamo ne uzeše ništa. Dobro, da, ali oni nas ne bi trebali uopšte da interesuju. Mi treba da gledamo u svoj tanjir. Ja sam uvek bio mišljenja da smo trebali da pravimo našu ligu – što jasniju, čak i manju, nikakav problem, i da se kroz instance i institucije borimo za mesto u najjačim klupskim takmičenja. Znači, da šampion Srbije ide da igra Evroligu. U idealnom svetu. U idealnom svetu. Sada, ovaj svet u kojem mi godinama sa četiri-pet ekipa idemo po regionu i dižemo neke nove centre poput, ne znam, Širokog Brijega gde nisam ni znao da se igrala košarka, ili Novog Mesta...koliko je njima interesantno da im dođu Zvezda i Partizan? Meni ne bi bilo, a deset puta je manje interesantno kad te ekipe dođu u Beograd. Ko bi ih ikada gledao? Prema tome, hajde da ne pričamo ko je izvukao više od ovog takmičenja. Sigurno su ga naše komšije više iskoristile, jer sve te naše ekipe su imale mnogo više kvaliteta da pruže drugima. A zna se – kad igraš protiv kvalitetnije ekipe, ti moraš da dižeš svoj nivo, svoju formu, i to su radili ti drugi klubovi, trudeći se da pobede nas koji smo nekako po mom mišljenju u ovom sportu malo bolji. Po vašem mišljenju? Po faktima, rekao bih. Po faktima, eto i to. I sada kad smo sve to presabrali – da se vratim na inicijalno pitanje. Da li je jadranska liga i dalje naša budućnost, ili treba da radimo na ojačavanju nacionalnih takmičenja? Ja bih radio itekako na ojačavanju nacionalnih takmičenja. Kroz ta takmičenja, mi bi imali priliku da i ranije dajemo šansu nekim mladim momcima koji kucaju na vrata velikih klubova. U ovom trenutku, mladi igrači sa osamnaest, devetnaest pa i dvadeset godina jako teško dobijaju šanse, iako klubovi i treneri stoje iza njih. Mada mi u mlađim kategorijama imamo dobre rezultate, taj skok u seniorsku selekciju mladićima predstavlja određeni problem. Mlad igrač je sada vođen od strane ne samo svog trenera i svog kluba, već i od strane nekih drugih ljudi, nekih uticaja kojima njegov razvoj nije u isključivom interesu. Tu su i neki drugi aršini, poput novca, a kada se vratimo unazad videćemo da mladi igrači u tom stadijumu svoje karijere nisu imali novac, već bi prvo morali da pokažu svoje kvalitete, zarade mesto u reprezentaciji, pokažu neki nivo i onda tek putem nekog odlaska u inostranstvu steknu pravo da zarade malo ozbiljnije pare. Sada je to potpuno okrenuto – nisi napravio nikakav rezultat, niti došao do nekih individualnih ciljeva, a već imaš priliku da zarađuješ. To je postala jedna potpuno apsurdna situacija, ali dobro – kako je tako je, mi se adaptiramo i idemo dalje.

Pa lupaš, High Noon je na listi kod mene. :D Searchers je ispao jer sam išao 1 reditelj, 1 film a Liberty Valance je na listi.

Jes, sve će kažu "gazdin sin". :D

uf kume već diskusija ozbiljna u Kafani o tome...

Jel' ima negde prenos iz Čačka večeras?

Badges? Badges?????? Volim ali nije mi baš za western.

Diamante Lobo! Sniman u Izraelu of all places. EDIT : Inače režirao Parolini, poznat po Sabata filmovima sa LVCom.

Henry Fonda je stvarno imao sjajnih uloga za života ali da mi je neko rekao da tako upečatljivo može da odigra možda i najvećeg zlotvora u istoriji filma...bukvalno se usereš kad te pogleda tim ljupkim plavim okicama.

Uz zahvalnicu za "podršku" mislim da zaista nema ništa lošeg u tome što ljudi kažu šta bi hteli/voleli da čuju i kako bi to oni. Onda jedino što moraju da čuju i moju stranu jbg :D Ovo je ipak forum, jel'te. Ne mislim da bi dobio nekakvu anatemu od KSSa zbog nekih pitanja al' lično ne verujem da nije bilo vremena i prostora za takve vrste dijaloga. Na stranu što selektor ima dovoljno kredita, barem kod mene.

1. Henry Fonda, Once Upon a Time in the West 2. Lee Marvin kao Liberty Valance lično...dude. 3. Lee van Cleef, GBU

Neće imati šta da traži tamo uzevši u obzir da su naši već u Čačku, mislim da je kraj bazičnih priprema baš danas. Već 7. u zrenjaninu.

Ako izuzmemo i moj animozitet prema Rio Bravu kao "slobodarskom" High Noonu, meni je taj film ipak malo naporan. El Dorado mi je makar zabavniji, plus Mitchum i Caan > Deano i Ricky. Meni je Lee van Cleef mnogo simpatičniji kao pozitivac. Plus, kresanje šibica o grbavog Kinskog je scena za anale. :D Meni True Grit Hathawayev pada u očima zbog kompenzacijskog Oskara za Dukea, definitivno je bilo boljiih prilika da se dotični uruči. Rimejk sasvim pismen. Bez greške, Hank dominacija. Ja volim i Sturgesov OK Koral sa Burtom. Odličan izbor! Morao sam da guglam i vidim da ga znam pod naslovom Big hand for the little lady. Nisam pogledao ali znam iz literature. Inače, od komičnih sa Fondom odličan je i The Rounders sa Glennom Fordom i naravno Il Mio Nome e Nessuno sa Terence Hillom. The Ox-Bow Incident preporučujem svakome da pogleda. Otrežnjujuće iskustvo.

Lorenzo Williams ono drvo iz Washingtona što je umeo da blokira k'o zver i...ništa više. Marcus Brown je onaj lik sa dugom EL karijerom, ja pamtim CSKA i Žalgiris.

brat Skyglider je bukvalno out ta get me što bi rekao Axl Rose. Dokle više ova hajka na moju ličnost od strane moderacije, dokle jebote...