Šćepane, grobarije je ovde sve manje, ljudi su opravdano razočarani, tim žocu više nego ocu smo rastrzani između realnosti i neosnovane podrške, neki su Žoc ride or die, nekima je muka... sve je to normalno, nemoj da primaš k' srcu debate, teže reči i otvaranje očiju, svi ćemo se kolektivno na kraju maratona naći negde blizu, cepaj kako tebi paše, piši šta misliš, al' nekada ti je korisnije da preskočiš/prikočiš.
Možda nisam baš pogodio tvoju situaciju, ali suština je da su se mnogi osetili slično kroz istoriju, a najjači jelte opstaju.
Možeš npr. kao ja da thumbs up-uješ ptice zloslutnice i preoptimistične komšije iz tišine. 🙂