NikadProtivŽelimira

Počeo da gledam Severance pre godinu dana, međutim nakon prve epizode nešto nisam stizao i ostavim da se krčka za neke srećnije trenutke. Nešto sporiji uvod ali primesa strava, bio sam siguran da će mi se svideti. Pokupim konačno pre par nedelja, i, koliko god da mi je ideja odlična, nekako mi je previše pitanja svaka epizoda ostavljala, dosta konfuzije. I onda poslednje tri epizode prve sezone, krene polako da se intenzivira... i dolazimo do poslednje epizode prve sezone, kakav jebeni masterclass. Ušao na IMDB čisto onako i vidim ima 9.7 ocenu trenutno. Moraću da završim drugu sezonu, vidim da je poslednja epizoda 21. Marta, pa da nešto konkretnije kažem, još je rano za poređenjima sa nekim kultnim epizoda Breaking Bad, GOT i slično... ali, dugo dugo nisam bolju epizodu nečega odgledao.

Sve kladionice u svoja osnovna pravila ističu da zadržavaju pravo da u bilo kojem trenutku ponište, promene, neisplate, otkažu i sl. svaku opkladu, tako da mrka kapa. Skoro sam naleteo na jedan veliki propust mislim bet365, poludeli mnogi na X-u, ogroman reach i na kraju ništa.

Drazen (2024) Igrani film o životu Dražena Petrovića. Sveže na Netflixu. Vredi odgledati.

Evo predlog za jedan interesantan doc, ali ponajviše preporuka za ovaj YT kanal, imaju baš odličnih stvari.

Još krvavu šaku na kameru da nacrta

I ja sam odgledao, zanimljivi likovi, ali najbolji utisak mi je period i mesto u kojem je priča smeštena, nešto što nismo u prilici često da gledamo. Nekako je taj period stao u Civil War, Wild West i eventualno par ostvarenja vezana za ropstvo u konfederacijskim država. Vredi odgledati, 6 epizoda, neke su kraće (35m), neke duže (1h), može da se zbudži.

Nr. 24 (2024) Netflix, priča o vođi otpora protiv nacističke Nemačke i kolaboracionih snaga u Norveškoj tokom WW2. Gunnar Sonsteby je najodlikovaniji građanin u istoriji Norveške i jedini koji je dobio najviše odličje ratnog krsta sa tri mača. U pitanju je igrani film sa povremenim prikazima predavanja koje Gunnar drži u poznim godinama na jednom od fakulteta u Oslu. Veoma zanimljiva dinamika koja daje neku dublju suštinu priči, koja sama po sebi govori o njegovoj životnoj priči, sabotažama i borbama do konačnog oslobođenja Osla i Norveške. Pitko, zanimljivo, a posebno interakcija sa studentima u delovima koje sam gore pomenuo. Vredi pogledati.

American Primeval (2025) Netflix, odgledao prve dve epizode. Jako zanimljivo za sada, odlična scenografija. Što reče neko stranicu pre, reditelj je lik što je scenirao Revenant... recimo da baš ima smisla, za sada.

Isto, držala me poduže ali u nekom trenutku mi je postalo previše, valjda nisam ni bio u trenutku da ulazim u dubioze, pratim čartove i reditujem/jutjubujem.

Koji je zakon u pitanju? Video sam neko obaveštenje za maksimalne uplate i isplate mesečno samo.

Slučajnost ili ne, čitam danas ovaj post i setim se kako sam pokušao da gledam Magnoliu pre 10+ godina, međutim odustao nakon uvodnih 10 minuta i pustio Napaljene Uličare ili tako nešto. Od tada mi stoji u voč listi na IMDB-u i every once in a while naletim negde na internetima ili se setim kako nisam nikad odgledao i ostane na tome. I negde oko 23h vidim ide na HBO kanalu. Pripremim šta ide uz film, pustim ispočetka međutim krene grupa na WhatsApp-u da se usijava a meni onih uvodnih 10 minuta ponovo samo što ne povuku prst na Exit dugme. Preguram intro, sajlentujem telefon i konačno odgledam ceo film. What a ride. Od the fuck am I watching, do ok nešto se razvija, do brutalne muzike koja nabija suspense i dramu na vrhunac. Da li sam nekada rekao da imam thing za omnibuse, odnosno multilinearne filmove? Još ako se podvežu u istu temu, to mi je brutal. Još kada sam kao klinac gledao Džarmušev Night on Eart (1991), pa sve do Cloud Atlas-a i Wild Tales. Elem, baš ozbiljna vožnjica. Tom Kruza nešto nikada nisam mirisao, bio mi je cool u Minority Report i to je manje više to. Ovde je međutim pokidao. Nije samo on, kao što reče Drug Crni, utisak je da je svaki glumac bio na vrhuncu ovde. Klinac je odigrao fantastičnu rolu. Matorci takođe. Devojke isto. Muzika mi je wow. Otprilike na 60% filma kada kreće svaka od priča da se produbljuje i svaku traumu, strah i frustraciju uspešno prepoznamo, fantazija. Menjaju se priče na 10-15 sekundi, vozi, reže i tako dobrih 10 minuta. Moram da nađem koja klasika/instrumental je u pitanju. Režija, montaža, ludilo. Kadrovi, recimo u onoj nonšalantnoj sceni kada klinac repuje panduru, pa kada mu snimaju iza glave. Baš dobro. LA do jaja isto, ulice, kvartovi, zgrade. Pandura kao glumca ne gotivim od onog filma kada su dvojica matorih postali polubraća, mnogo mi je nešto iritantan, ali čak mi ni ovde nije smetao. Žabe... isprva još jedna šoljica čaja koju ne preferiram, iako sam ukačio odmah nakon druge priče. Proradio malo cinični momenat - pa moglo je i drugačije da se prikaže metaforičko značenje. Ali sad sam ok sa žabama, mnogo važnije mi je šta je usledilo nakon njih. Tom Kruz koji okončava mačo-beta bitku i oslobađa emocije, bes, patnju i nastupa coming to terms sa umirujućim ocem. Klinac, u najlepšoj žaba-sceni (kada padaju u senci na zidu, pa usporeno), kapira da neće da može ovako i odlazi kod oca i kaže mu da mora da počne da ga tretira bolje. Pandur, naivan i jednostavan, prihvata Klaudiju i ceo mess koji nosi sa sobom, u fazonu ćeraćemo se i probaćemo. Klaudija, pogledom u kameru, daje neki neverbalni signal da će da se vadi, verovatno sa pandurom i nekom novom životnom energijom. Momenat čiščenja, nade i istrajnosti. Makar sam tako ja sve ovo doživeo. A sigurno će pasti rewatch, možda kada nakupim dovoljno kredita kod drage, za slučaj da u prvih 45 minuta želi da prekine film i gađa me papučom. Nedostaje mi sličnih ostvarenja, makar zašli u kontroverzu i zamršenost. Baš mi prija ovo, voleo bih još. E da, možda mi je i esencija filma ti *intangibles*, koje ne mogu lepo ni da opišem, opipam. Ta povezanost karaktera, a udaljenost. Kompleksnost svakog od njih, skoro pa zaista kao priča o svakome od nas... Najtoplija preporuka, kome skuplja prašinu na voč listama ili slučajno naleće.

Bran Castle npr. iznutra je poprilično underwhelming, sve vrvi od turista uglavnom inspirisanih pričom o Drakuli. Takođe, ona kuća u kojoj je živeo Vlad Cepeš (u Sigišoari ako ne grešim) je u potpunosti marketovana kao nekakva Drakulina mučionica, u pitanju je obična veoma stara kuća koja ima istorijski značaj ali je zbog Drakule postala hotpot. Ne mislim pod ovim ništa loše, samo sam bio oduševljen prirodnom lepotom Transilvanije i npr. centrom Sigišoare koji je predivan. Generalno zaostavština Nemaca u Transilvaniji mi je super, iza jedne crkve u Sigišoari ima fascinantno groblje skroz u gotičkom fazonu i čuo sam da ljude često mrzi da odu jer se penje starim drvenim stepenicama, ima ih recimo 150 velikih. Kapiram skroz turistički incentiv, verovatno je i neophodno da Drakula bude najveći pull za ljude da posete taj region. Slažem se, odlično je urađen film. I prikaz Drakule mi se dopao, koliko i kako ga vidimo.

Odgledao Nosferatu (2024) u bioskopu. Cela ta priča o Drakuli nije moja šoljica čaja, još više nakon što sam posetio Transilvaniju (koja mi je prelepa) i kolutao očima par puta na komercijalizaciju priče. Uglavnom, kome je ta priča zanimljiva, verujem da će uživati. Odlična scenografija, dobar užitak u bioskopu, korektna gluma, sam Nosferatu izgleda super. 6/10

Edwards 21.5 - Carlik 17.5 - Shorts 21.5 - Nunn 25.5 - Razmišljao sam samo Shortsa i Nunna da odigram u dublu, u pitanju su povećane granice i minusi, kvote su 1.51 - 1.57. Juancho 8.5+ Hifi 14.5 + Jabari 14.5 + Washington 14.5 +

In the 1990s he became the editor of film program on Television Pink, introducing the Serbian public to The Simpsons, The X-Files, Friends, Nikita, The Sopranos and other series.

USA thing, definitivno... koji se proširio poslednjih decenija. Meni se čak i dopada, pošto period praznika, nove godine i Božića pamtim i po dečačkim danima kada su na TV-u puštali odlične filmove, između ostalog i pomenuti Die Hard. Nekada je na smrdljivom Pinku po ceo dan išla proper Holivud produkcija, taj period je verovatno i najzaslužniji što sam zavoleo film. Red sankanja, red dobre hrane, red dremkanja u toplom i vrhunskih filmova. Ameri su odavno napravili taj Christmas TV hype, kada je većina porodica kući i vari ćurkicu, pa emituju najbolje/najreputabilnije NBA utakmice, puštaju se filmski specijali... a sekunda reklame na vrhuncu 🙂

Zato što nisam gledao nijedan od tih filmova 😄, ali jeste mi imao poznatu facu. Verovatno sa Kingsman postera koji je dugo visio na Netflixu ali mi se nije dalo da odgledam. Odgledao i jedan od omiljenih iz detinjstva 28 days later, pa onda i po prvi put 28 weeks later. 28 days odličan, pogotovo imajući na umu da je snimljen dosta pre uspešnih survival/zombie filmova i serija. 28 weeks mi je meh, nije mi se dopalo previše što je potpuno nova glumačka ekipa. Sve u pripremi za 28 years later, mnogo mi se dopala ona scena.

Carry-On (2024) Rešio da isprobam novi TV sa nekim novijim filmom, ovaj iskače na Netflixu već danima gde god se pomerim, pa reko ajde ko ga jebe. Onaj lik iz Ozarka i doktor iz Pingvina od meni poznatijih glava, i naravno gospodin Dean Norris u odličnoj ulozi za njega, u skladu sa fizionomijom, godinama i the ulozi po kojoj je najviše poznat. Tu je još i jedna od lepših glumica koje sam skoro video, izvesna Sofia Carson, možda i X faktor... Sam film, a ono, zanimljiva ideja, inače su mi uglavnom dobro prolazili filmovi gde neko iz customer service ili 911 dobije kakav poziv, a ovaj me malo podsetio na taj žanr. U pitanju je akcioni triler, gde je Božić jedna od tema koje se provlače. A znamo da je Die Hard jedini akcioni Božićni film koji priznajemo... 6/10, isprati se sa 60% mozga

Otvorim nalog na Amazon Prime misleći da imaju 28 days later, pripremam se da ponovo odgledam jedan od omiljenih filmova mladosti, pa onda i 28 weeks later u pripremi za 28 years later koji izlazi na leto. Danny Boyle mi je jedan od omiljenih faca i neki njegovi filmovi su mi baš, baš dragi, a ovaj serijal baš jedva čekam. Elem, ispostavi se da nema 28 days later, pa reko da iskoristim 7 dana trial perioda pre nego što otkažem pretplatu. Imaju lepu ponudu sportskim dokumentaraca i specijala, ali ipak se odlučim za The Challenge: 11 March. U pitanju je druga sezona koja se bavi terorističkim napadom u Madridu 11. Marta 2004. Pre nekoliko godina sam gledao neki kraći dokumentarac na temu, ovo je već daleko bolja produkcija ispričana iz ugla tadašnjeg predsednika, opozicije, medija, inspektora, svedoka itd. Sam napad se dogodio 3 dana pred predsedničke izbore u trenucima kada je Španska javnost nezadovoljna učešćem njihovih trupa u Iraku, dakle izuzetno turbulentan period obeležen raznim optužbama, kontroverzama... apsolutno vredi pogledati. Usput skontam da je prva sezona duplo duža i posvećena ETA-i, jedna od zanimljivijih tema koje nisu toliko zastupljene u video obradama. Tako da sledi jak bindž večeras, pa do subote u noć valjda skenjam 8 epizoda.

Ja imam neke svoje postulate, role player-e u EL gotovo nikad ne igram minus koševa, baš zbog toga što mogu da ubace dva otvorena šuta i padneš. Ali volim da ih oprobam plus, pogotovo u utakmici gde mi se čini da će baš taj igrač imati više prostora nego u prethodnim utakmicama. Lično igrač kojeg bih uvek izbegao, može lagano da da 8 poena ali mi se čini da uzima šuteve tek ako neke preferiranije akcije i pozicije ne budu opcija. Ume da zaciglari, ume da veže tri trice. Nepouzdano za moj ukus. Jedino u nekoj utakmici brzog ritma, gde očekujem dosta tranzicije, a opet takva je trebalo da bude protiv Bayerna...

Ja 90% igram plus, osim kada nekoga baš "namirišem" kao Puntera sinoć, gledao sam ga tri godine i prosto očekivao da će gledati njemu da iseku bilo kakav ritam. A i 18,5+ je baš ozbiljna granica. Inače, iz proverenih izvoratm znam da kladionice stavljaju nešto veće granice na igrače nego što im modeli i projekcije kažu, prosto jer je igra na plus daleko popularnija među ljudima i tu imaju lagani edge. Zato najčešće pravi, kvalitetni tipsteri tu i nađu prilike, na manje poena. U NBA je češća fluktuacija rekao bih, mnogo više se igra, load management, blowouts itd. tako da definitivno ima više smisla tu naći neki value na manje koševa. Ja preskačem danas, Clyburn mi se crta za 18+ utakmicu ali sam se na njega opekao već više puta ove sezone, Okobo mi se dopada a njega i Diallo-a najčešće igram iz Monaka. LeDay ili Mirotić mi imaju smisla, prvi i zbog prethodne tri sezone a i u odličnoj su formi obojica. Petrušev takođe ali neko od ove trojice mi se čini da će ući u probleme sa faulovima jer su baš izražene napadačke opcije, a ne znam koliko se poništavaju uzajamno, ne deluje mi da će neko nekoga tu zaključati. Nezgodan dan.

Kada je zanimljiv EL dan volim da promešam nekoliko tiketa, ali slično kao i sa NBA player props, kada naleti dobar dan pitanje je samo da li si lepo složio igrače ako igraš više tiketa. Uglavnom je ovaj recept najbolji, dva-tri igrača koji ti se najviše dojme i to je to. Ja volim da čačnem i nekog na preniskoj granici usled forme (Šmits i Howard sinoć npr.), pa dodaj jednog izglednog, dodaj ovog...

Dobar dan juče bio za igrače, ja ispogađao pun kurac igrača ali opet loše složio. Moneke me na dva tiketa oborio.

Ja završio From ekspresno, za vikend. Primio se, nema šta. Zbog ljudi koij su tek počeli, neke impresije u spojlerčinu... Ko voli, udrite. Serija mi baš vuče na neku fuziju Losta i Walking Dead.

Nisu vampiri, ali da, to je to. Ima dosta suvih perioda, očekivano, ali ima mi taj Lost vibe i čučnula mi je neka ovakva priča. Sačekaću kraj treće sezone za neke jače utiske.