Sinoć sam uhvatio mali deo predsednikovog izlaganja, osim što je plašio ljude Trećim Svetskim ratom izneo je još neke zanimljive teze, koje sam već čuo od izvesnih "političkih analitičara", koje dobro oslikavaju kako je u ovoj državi sprovedena deregulacija.
U tim tezama se objašnjava kako cela ova situacija preti napretku Srbije, usporava njen ekonomski rast i ugrožava EXPO. Zbog ovih što vrše pritisak, sada niko ne sme ništa da potpiše jer se plaši odgovornosti (strah od odgovornosti, je, naravno, loša stvar). Na EXPO gradilištu su se usporili radovi jer radnici sada pobijaju šipove dublje nego što treba, vajda se opet plaše da se nešto ne sruši i neko ne pogine. Sve to nije kako treba, jer (ovo već svi znamo) zakoni i propisi ovde postoje čisto radi privida i nije predviđeno da se zaista primenjuju. Afuera je urađena de fakto, samo nije de jure. Evo samo u građevinarstvu, fušarenje na nadstrešnici, izrada nekvalitetne podloge na putu (skoro beše neki kamion propade kroz asfalt?), fušarenje na dokumentaciji itd, sve to omogućava privredi da uštedi na troškovima i vremenu, zaobilazeći nepotrebne propise i birokratiju, i tako se podstiče privredni rast. Ako se nađe neka budala koja želi da radi prema pisanim zakonima i propisima, taj jednostavno nije konkurentan i brzo biva eliminisan. Poenta sistema je da se privreda i građani stimulišu da ne poštuju nepotrebne zakone, a koji su zakoni nepotrebni odlučiće tržište - slobodno tržište propisa u ovom slučaju.