[Bivši Partizanovci u Evropi i NBA]

 
Recimo najgori stranac u istoriji Partizana, uz onog kukavnog Frenka Robinsona koji vola nije mogao da ubode a bek suter. [emoji846] Ipak, Dalo je prilicno simpatican, bio je kao maskota.
 

Ako se gleda doprinos u Partizanu, Dalo je daleko od najgoreg. Evo samo iz trenutne sezone su ozbiljni fejlovi bili Parahovski i Pejners, svako iz svog razloga. Iz skorije istorije onaj mučeni Braun koji nije ni koš dao za KKP..pa kad odemo još unazad, likovi poput Pitera Kornela i sl.

[Eurocup 19/20]

12 hours ago, propolis said:

Jos se sprdaju sa njima hahaha.

Dali Makabiju wc i sad kad je frka ajde Hapoele dodji u EC. 

Da, baš idiotski komentari Đordija. Na to dodati kako su se jadno poneli prema Bambergu i isključili iz priče jedan klub koji je godinama igrao EL, iskopavao odlične Amere..a sve u korist KK Bajern koji se "juče" pojavio na sceni. Ne vidim šta je čudno u tome što su se ti klubovi definitivno okrenuli FIBA.

 

51 minutes ago, feanorlfc said:

Sad vec deluje kao prva sezona gde je FIBA nanela malo ozbiljniju stetu evrokupu. Maltene evrokup ostaje bez ozbiljnih turskih timova. A to je bitno trziste. Kad na to dodamo Ritas, Hapoel, Bamberg I Aek gde su tradicionalno kosarkaski gradovi I pune dvorane... Doduse, jos uvek nemaju Spaniju, nas region,  jace nemacke , francuske i italijanske timove. Ali kad uporedimo sa onim smesnim pocetkom, stvari idu u dobrom pravcu. 

 

Sad, da li je to iskljucivo zbog njihovog dobrog rada ili zato sto klubovi vide evroligu koja se zatvara.... Videcemo za par godina

 

Ako se EL definitivno zatvori za EK - moći će opušteno da ugase to drugo takmičenje, ukoliko ne izmene bar nešto u pogledu nagrada. Jasno je da klubovi koji sada igraju EK, učestvuju u istom samo iz razloga što su im na taj način donekle odškrinuta vrata EL i što žele da se takmiče sa najboljima. Sam prosečan kvalitet takmičenja dosta opada i približava se FIBA LŠ iako tu još ima nekih jakih timova (Unikaha, Lokomotiva, Virtus, Uniks, Venecija, Monako, Partizan...).

Naleteo sam negde na ovu fotku sa uporednim prikazom nagrada u oba takmičenja. Jasno je da EK, ukoliko se zatvori, jedino kako će moći da odgovori na LŠ je da poveća ove nagrade i da ostavi neku nadu tim klubovima da su i dalje u nekakvoj back-up ulozi za EL, ukoliko neko ispadne.
 

[KK Partizan 19/20]

Miler Mekintajer bi verovatno bio zamena u slučaju odlaska nekog iz dvojca Gordić-Volden a čim se spominju razni igrači na toj poziciji, rekao bih, da se definitivno očekuje odlazak jednog beka. Dodatak još jednog na postojeći kadar bi bilo pretrpavanje. Pejdž i Jaramaz imaju ugovore, a tu je i Trifunović, kome je svakako to bliža pozicija nego trojka na kojoj je menjao Zagorca. Ako ostane Angola, kao što se najavljuje, imamo još jednog igrača koji može i na 2. Definitivno nam treba petica. Iako sam pročitao neka negodovanja po netu na pomen te mogućnosti, ja mislim da bi Devin Vilijams bio odličan dodatak na 5 u ovom Trinkijerijevom Partizanu. Tofaš nam je baš pravio problem na centru kada smo igrali sa njima. Dakle to su neka dva igrača koja fale - jedan 1/2 u slučaju odlaska nekog beka i obavezno jedna petica. Ostaje pitanje četvorke. Ja sam se nadao zameni Birča-Mačvan ali očigledno ništa od toga. Da li ćemo juriti tu neku drugu opciju ili ostaje ista trojka (Tomas, Birča, Novica)? Da li Tomas sigurno ostaje? Videćemo.

 

Za sada:

 

1/2 Gordić, Volden, Jaramaz
2 Pejdž

2/3 Angola, Trifunović (mada bih za njega pre rekao 1/3)

3 Zagorac

4 Tomas, Birćević, Veličković

5 Mozli,    ?    , Janković

Primetno je odavno da imamo dosta tih kombo bekova. Čak je i Pejdž bio u toj ulozi i sezoni pre dok ga nisu definitivno pomerili isključivo na 2. Očigledno Trinkijeri voli takve igrače. Nama je problem u početku bio šut spolja dok se Pejdž nije stabilizovao. Vremenom je izrastao u elitnog šutera za 3 u svim takmičenjima (48% u ABA, 40% u prvoj fazi EK, 45,8% u TOP16). Ako on nastavi ovako nemamo čega da se bojimo što se tiče tog aspekta. Radi boljeg uvida da pogledamo uporednu statistiku u ABA sa Beronom:

 

Beron, 23,3 min, šut za tri 43/100 odnosno 43%

Pejdž, 21,3 min šut za tri 49/102 odnosno 48%

 

Problem nam ostaje defanzivni skok i odbrana jačih petica i tu se stvarno nadam dobrom pojačanju.

 

 

[KK Partizan 19/20]

10 hours ago, MetalHead said:

 

 

 

 

2, 4, 50, 100... odlucite se vise i jedni i drugi 😄

Koji ste vi loodaci 😄

 

 

Elem, oko jedne stvari se moramo svi sloziti - nikakve veze ni Zvezda, ni Covic, ni drzava, nemaju veze sa odlukom da se EL ponavlja i da ostaju isti ucesnici. Budite ljuti zbog toga ali ne na crveno-bele. Izvisili ste da se za to izborite zbog vise sile i odluke klubova koji imaju A licencu. A bili ste na dobrom putu. Glavu dole, trening, trening, pa nastavite sledece sezone. Nema druge. 

Krenuo da odgovaram redom i onda slučajno pustio post pre nego što sam sve ispisao pa sam morao da lupim "hide" i sve ispočetka (moderatori mogu slobodno da izbrišu onaj ako ga vide). Da ne misli neko da ga kuliram nego mi je nezgodno da citiram sve sa moba pa sam čekao da dođem do kompa. Vidim da su kolege već pokrile većinu stvari pa ću se truditi da se ne ponavljam mnogo.
Za početak ovaj post MetalHead-a koji sam prevideo ranije - ja sam ubeđen da niko na forumu nije Čoviću pridavao neke natrprirodne moći i zato hajde da ne pričamo generalno nego da se držimo onoga što se ovde piše. Ja Čovićev uticaj mogu da zamislim samo u sledećem -  da je on na Đordijevo pitanje upućeno ka svih 5 klubova koji imaju jednogodišnje licence " da li mogu da garantuju da će imati i naredne godine konkurentne timove u EL, ukoliko se sezona poništi tj. restartuje" odgovorio potvrdno i to je to.

7 hours ago, uini said:

 

poenta je valjda da partizan nije mogao da izvede ništa drugačije od onoga što jeste izvedeno. nije kao da je mario za neke imaginarne nacionalne interese nego ga je realnost naterala u to.

 

(pitam, nije trik) jel 2008 istekla trogodisnja licenca ili je ukinuta, pa partizan nije igrao el a imao je to u ugovoru?

Možemo to nazvati i "realnošću".
Nije licenca već bodovanje. Pogrešan izraz. Ukinuto je, ali je Partizan svakako igrao dalje EL, no suština je u pitanju zašto i kako je došlo do bodovanja i zašto je brže bolje ukinuto.

6 hours ago, pavijan2 said:

1999. Su Budućnost i Zvezda na osnovu plasmana otišle u El. Ne ničijom odlukom ili žrebom. Ne vidim da je tu Partizan oštećen ili ispušio.

2004. Ucenjen da uđe u ABA ligu. Partizan je imao samo koristi od učešća u ABA. Od vreće za udaranje postao vrlo uspešan EL klub.

2008. nije ukinuta Partizanu trogodišnja licenca (Partizan nikad nije učestvovao u EL na osnovu licence, već na osnovu plasmana u šampionatu SCG, Srbije i ABA),  već je ukinuto bodovanje poslednje 3 godine kao kriterijum za ulazak u EL. Partizan time ništa nije izgubio jer je i sledećih 5 godina bio učesnik EL.

2016. i Partizanovog učešće u FIBA CL opet na nivou trača i kulinarskih priča.

Sve zajedno jedno Tegeltijino truć trać, smuti pa prospi.

Dakle, kao što rekoh gore, nije licenca nego bodovanje. Prihvatam ispravku, ali ne menja suštinu. Poenta je da je nakon što je Partizan pobegao Hemofarmu i FMP-u "milion" bodova (Zvezda nije bila ni na vidiku) isto ukinuto. Oko ostalog su već drugi odgovarali, da ne ponavljam iste argumente, a oko FIBA CL ispod u odgovoru Green-u.

5 hours ago, Green23 said:

@pendulum Jel ti  razmisliš o tome šta pišeš/prepisuješ? Kako može učestvovanje u LŠ biti zbog reprezentacije? Kada je turnir nama dodeljen šest meseci pre odluke Partizana, i odigran dva meseca pre toga.

Možda je neko iz KSS-a obećao FIBA prilikom odlučivanja o domaćinstvu da će KKP podržati to takmičenje jer je bilo jasno da nećemo biti u poziciji da se borimo za EL te sezone? Svakako je sve to u domenu spekulacija, ali ono što nije spekulacija je sledeće:
https://www.sportske.net/vest/kosarka/kss-nudi-partizanu-novac-da-bi-igrao-ligu-sampiona-271469.html
Dakle KKP-u je "preporučeno" odnosno ucenjen je novčanom pomoći i registracijom igrača.

Quote

KSS nudi Partizanu novac da bi igrao Ligu šampiona!

Draga Đilas je potpisao pismo koje je stiglo na adresu Partizana i u kome se navode razlozi zašto bi Partizan trebalo da igra Ligu šampiona, a ne Evrokup.

Pismo vam prenosimo u celosti:
"Poštovani gospodine Pekoviću, obraćam vam se sa predlogom da u sklopu svih dešavanja još jednom razmotrite odluku u kom međunarodnom takmičenju će igrati KK Partizan NIS.

Poštujem vašu odluku od pre dva meseca da se opredelite za nastup u Evrokupu, jer je u tom trenutku ovo takmičenje izgledalo kvalitetnije i profitabilnije. U mećuvremenu su od učešća u Evrokupu odustali svi italijanski klubovi, a situacija u Španiji je takva da je veliko pitanje u kom će takmičenju na kraju učestvovati njihovi klubovi. Zbog toga su poziv za Evrokup dobile i neke ekipe koje su po kvalitetu daleko ispod ostalih. Sve to dovodi u veliku sumnju da li će se i u kom sastavu ovo takmičenje uopšte i održati.

FIBA Liga šampiona se obavezala da minimalni iznos koji klub učesnik dobija ne bude manji od 100.000 evra. Taj iznos može biti i veći u zavisnosti od prihoda od TV prava, kao i uspešnosti nastupa kluba učesnika takmičenja. KSS se obavezao da klubovima učesnicima ovog takmičenja pomogne sa dodatnih 50.000 evra.

U isto vreme, KSS je u skladu sa odlukom Borda FIBA Evrope iz aprila meseca suspendovao KK Partizan NIS iz članstva u našoj organizaciji, što sasvim sigurno nije rešenje koje će doneti bilo šta dobro bilo kome. KK Partizan NIS u ovom trenutku ne može da registruje igrače, obavlja međunarodne transfere i slično, što je na duži rok, sasvim sam siguran, neodrživo.

I dalje verujemo da je jedino rešenje dogovor FIBA i EKA, to jest Evrolige, ali dok do tog dogovora ne dođe, mislim da treba da učinimo dodatne napore da trenutno stanje prevaziđemo", stoji u pismo koje je objavljeno i na sajtu KSS-a.

5 hours ago, Vamos Laki said:

 

A kkP koji je imao godinama skor 2-12 u EL napokon krece da pravi dobre rezultate ulaskom u aba...

KKP je imao dve sezone zaredom 2-12 EL - 2004/05 i 2005/06 i to su jedine sezone od 13 učestvovanja gde je bio takav skor. Recimo prve tri godine (2001-2004) skor je bio redom: 6-8, 4-10, 6-8.

 

3 hours ago, SteveFrancis#3 said:

 

Prvi bold je ono, duboka hare-krishna hare-rama mantra koja nema nikakvo uporiste u realnosti. Tacno je da je KKCZ u tom periodu vecinu sezona zaista bila na aparatima, ali je itekako bilo ozbiljnih protivnika, pre svega u NLB/ABA, pa i u domacoj ligi u tom periodu (nekoliko projekata vaskrsavanja iste za to vreme na stranu). Nama se spocitava da tripujemo da nema kosarke bez nas, a iz ove recenice direktno proizlazi da to sto KKCZ nije bila top dawg automatski znaci da nismo ni imali rivala i da se osvajalo sve dekretom maltene. To bi bilo kao kada bih ja sad osporio sve rezultate KKCZ poslednjih 5-6 godina zato sto je KKP unesrecen i marginalizovan, jebes Buducnost, Cedevitu i slicne, lako je preko njih.

 

Za ostatak posta mogu reci da se u dobroj meri slazem, ima dosta kod nas te bostonshtine i solidan broj navijaca zaista misli da KKP-u gotovo automatski pripadaju sve najvece pocasti i privilegije. Ne bih branio ni tu cuvenu Dujinu izjavu jer sam i onda mislio da je totalno lejm, a danas mi deluje i kudikamo gore.

OK je post ali moram samo da se dotaknem par stvari:

Prvi bold: I ti si se navukao na ovu priču koju dobar deo navijača CZ besomučno fura, uključujući i tog čiji si post citirao. To jednostavno nije istina koliko god oni to puta ponovili. KKCZ je veći deo tog perioda naše "dominacije" imala u najmanju ruku ravnopravan tim po imenima na početku sezone. Prevagu je odnosio kontinuitet sportskog sektora odnosno Dule čiji bi timovi uvek izgledali mnogo bolje na kraju sezone (komšije bi rekle i sudije u finalima) ali nije tačna teza da je država tada stajala značajno više iza Partizana. Država je finansirala oba kluba s tim što je u pogledu kadrova imala mnogo veći upliv u CZ nego u KKP (Vesić, Anđelković, Žeželj...). Da je Partizan u vreme Divca i Danilovića pristao na drugačije (slične) aranžmane možda bi imao i veću podršku ali to je ŠBBKBB sad. Ako odemo još malo nazad u prošlost i 90ih i pre toga u SFRJ nije sporno da su istaknuti političari bili funkcioneri oba kluba. Toga je bilo oduvek. Problem je što je sa pojavom SNS-a to prešlo na neki bolesni nivo gde dolazimo do toga da se Duletu bukvalno preti da će Partizan biti ugašen ukoliko on ne ode. Ta pojava da hoćeš da uništiš jedan klub ako ti se potpuno ne prikloni i ne poda ovde nije viđena. Da vlastodršca pogađa svaka reč kritike i da ima tu bolesnu opsesiju da sve i svakog kontroliše i da ga svi vole ili, ako ga ne vole, bar da nemaju pravo da govore. Nažalost nismo imali prilike da gledamo dalje okršaje DV-a i Radonjića iako je DV bio spreman da igra i sa Bezbradicom i ekipom.

 

Drugi bold: Rekao bih da je to prisutno kod mlađih koji su odrasli sa Partizanom u EL i nisu znali za drugačije.

4 hours ago, Isiah said:

Suma sumarum, problem je u konstantnom mesetarenju da se, kada se ustanovi da je Partizan opet najbolji, izmene okolnosti kako to vise ne bi bio slucaj. I tako jedno 15 godina. A i posle nakon sto je izivljavanjem drzave konacno srusen.

 

Da se vratimo na prethodno - ovo što kaže Ajzea je nekako glavni utisak većine navijača Partizana i sumiranje svega napisanog u gomili postova.

I za kraj @uini - meni je problem što ti kada te mrzi dalje da diskutuješ ili okreneš na sprdnju ili relativizuješ/obesmisliš raspravu time što pobegneš na vrh nekog moralnog Olimpa odakle pljuckaš malo nas dole zaludne...i naravno da ćeš sa te pozicije da "pobediš"...ali zašto tu onda stati? Zašto ne kritikovati samu fascinaciju profesionalnim sportom i gledanje tamo nekih likova koji trče za loptom čas na jednu, čas na drugu stranu kada ima toliko korisnijih stvari koje čovek može da radi umesto da se loži na tamo neke komunističke tvorevine KKP/KKCZ/CSKA itd.

[KK Partizan 19/20]

23 minutes ago, pavijan2 said:

Jel može neko od onih koji tvrde da je ovo Tegeltijino tačno od reči do reči, da objasmi šta je bilo 1999., 2004., 2008. i 2016.?

Ajde da je kao Milo odabrao jednu godinu : " Nikad više 1918".

Ovaj  nabraja skoro svaku prestupnu.

• 1999. prekinuto prvenstvo (nije odigran plejof) zbog bombardovanja. Budućnost i Zvezda na osnovu plasmana dobili prolaz u EL. Partizan ispušio.
• 2004. Partizan ucenjen da mora da igra ABA liga ukoliko želi da igra EL
• 2008. ukinuta trogodišnja licenca Partizanu za EL
• 2016. Partizan se odlučuje da igra FIBA LŠ a u kuloarima se pričalo da je to bilo pod pritiskom domaćeg saveza da bi nam FIBA dodelila kvalifikacioni turnir za reprezentacije

Uz to na spisak dodati i 2000. godinu kada je Partizanu bilo ponuđeno da igra EL ali se pod pritiskom FIBA i, priča se, Bore Stankovića odlučio za Fibinu Suproligu.

 

Ima tu i još nekih bitnih datuma i dešavanja, koje Tegeltija nije spomenuo u ovom postu.

 

Dakle, poenta je da je KKP u poslednjih 20 godina što pritiskom FIBA, što domaćeg saveza, što regionalne lige, što nesposobnošću i kratkovidošću uprave koja je trebalo da gleda interes Partizana, a ne tamo neke imaginarne nacionalne interese, propustio više prilika da se etablira kao ozbiljan učesnik EL. Gore opisana dešavanja upravo govore u prilog tome da je Partizan uporno sputavan u tom procesu "makabizacije", kako komšije vole da nazovu to, i da se to zapravo nikad nije desilo uprkos gomili titula koje je Partizan osvojio u tom periodu.

[ABA liga]

55 minutes ago, goldberg said:

 

Zadru se bas igra to jedno kolo pred ispadanje. Naravno da ce glasati protiv nastavka.

 

Ciboni, Primorskoj, Krki, Megi, FMP, Igokei to jedno kolo nista ne znaci.

 

Ostaju Cedevita i Crvena zvezda - pa je tako i trebalo da napises, da Cedevita i Crvena zvezda nisu dovoljno hrabri da nastave takmicenje.

 

Mislim da ne dolazi u obzir nastavak - vecina timova nema sve igrace, igraci nisu igrali 2 meseca. Besmisleno je.

 

52 minutes ago, goldberg said:

 

Nema vecine za nastavak takmicenja.

 

Zasto bi Zadar glasao za? Igra im se ABA2? Zasto bi vecina klubova htela da placa igrace samo za to 1 kolo?

 

Idealno bi bilo kada bi sad izbacili FMP i Megu i pitati sve ostale klubove da li imaju finansija za takmicenje u ABA ligi. Ako Primorska nema para, 3 iz ABA2 lige ide dalje. Moze se organizovati neki turnir izmedju Borca, Splita, MZT, eventualno Sirokog za 2 ili 3 mesta.

 

Uzeo sam ovaj tvoj post sa KKP teme i dodao uz ovaj poslednji.

Suština cele priče je bila da kada je ostalo samo jedno kolo pred pled plejof nije trebalo da glasaju svi klubovi jer osim prvih pet ostali, u situaciji kada znaju da se liga neće nastaviti, nemaju nikakvog motiva da igraju. Trebalo je pitati KKP, KKCZ, Budućnost, Mornar i Cedevita Olimpiju. Tu je bilo 3:2 i moglo je da se dogovori da se igra recimo u julu. Trofej je trofej. Za 10 godina niko neće razmišljati ko je išao u EL ili EK ali će trofeji ostati. Timovi su imali čak i sada sasvim dovoljno igrača u rosteru i vremena da se pripreme i odigraju tu završnicu. Svedoci smo da se sve otvara, fudbal počinje da se igra, čak će od 01.06. moći i gledaoci na stadione..verujem da se u julu više niko neće ni sećati epidemije...ako je kod EL postojao izgovor da je previše timova iz previše zemalja u priči i da je ostalo mnogo kola do kraja - ovde u regionu nije - sve je bilo mnogo jednostavnije i lakše i moglo da se organizuje za kratko vreme.

[KK Partizan 19/20]

On 5/25/2020 at 11:22 PM, Barkley#34 said:

Jebeš ga, ne mogu da se složim. Ipak je on izjavama i povremenim ulaskom u svinjac prešao granicu predstaljanja kluba u ozbiljnom svetlu i spremnosti za igranje EL. Iskreno, stvarno se nisam trzao oko te potencijalne EL, i ove sezone mi je trebalo dosta da svarim sve okolnosti i počnem ozbiljnije da pratim tim i to zbog gotivaca na terenu i oko njega. Stvarno mi je bilo gadno da ga slušam kako laprda, ponižava klub (kao da nam nije dosta) i namešta se na penal. Jebena sns diplomatija. Sve vreme mi je u glavi psiho kad je davao one meleone Klintonu i tripovao kako je mudar a onda popio ćušku. Bednici. Čak i kad nešto urade, ne mogu da pobegnu od svoje ograničenosti. Nikakve pare, odela i statusni simboli ne mogu da speru vonj sa njih.

 

Ok. Slažem se. Ja sam pokušao da zanemarim neke izjave na koje smo nažalost navikli u SNS Srbiji i razdvojim ih od samog koncepta da se KKP u tom periodu korone predstavi kao ozbiljna organizacija koja je spremna za EL. Možemo da kažemo da je nastupao sa nekom preteranom samouverenošću ali verujem da ni on, ni većina ljudi u i oko kluba nije verovala da će se sezona okončati na ovaj način imajući u vidu Đordijevo insistiranje da otpočetka da se sezona završi na terenu. Dakle, provejavao je taj stav da će se sezona završiti ovako ili onako u julu, avgustu...a računalo se na to da će čak i ako se odluče za prekid KKP imati neko prvenstvo kao najbolje plasirani u EK i ABA - da li kroz direktan plasman, kroz neki turnir, dodatne kvalifikacije ili šta već...i msilim da su takve signale sigurno dobijali i od nekih ljudi iz ili bliskih EL pa povezano sa tim da smo imali dobar deo tima na okupu i Trinkija tu spremne da igraju dobiješ samouverenost koja se na kraju obila o glavu..iz ovog ugla je naravno pametnije bilo da su iz kluba bili odmereniji i pažljiviji u izjavama i čekali odluku.

S druge strane mislim da ni Čović nije imao neke bolje informacije nego se manje više pritajio i jednostavno nadao da će se sve prekinuti i završiti u njihovu korist bez obaveze da igraju dalje jer se njima očigledno nije ni igralo. Na kraju je epilog iskoristio kao nekakvu svoju pobedu iako ima zero udela u svemu tome i može da zahvali samo nekim Kinezima tamo u Vuhanu što je dobio priliku da bukvalno restartuje prilično lošu sezonu sa nikad više ulupanih para. Problem je u tome što i cigani, a i neki grobari pogrešno pridaju njemu neki značaj u svemu ovome i pumpaju mu ego do neba u čemu ovaj uživa.

 

A o tome kako naprednjački limar Ostoja, jedan klasičan srpski bizMismen, koji je iskoristio povoljne "okolnosti" da napreduje na društvenoj lestvici ne može za tri života da napravi sranja i grehova kao naprednjački limar iz Železnika možemo nekom drugom prilikom. Problem je samo što se ovaj prvi (opravdano) ismejava, dok se drugi tako povremeno, po potrebi, diže na neki moralni pijedestal i dozvoljava mu se, od strane velikog dela javnosti, da drži nekakve lekcije, istovremeno zaboravljajući ko je i šta je dotična persona, koliko su veze istog jake sa aktuelnom vlašću, koliko su bile jake i sa prethodnom i sa onom pre, kako se isti obogatio, za šta je kažnjavan u košarci, šta o njemu misle bivši igrači itd... Ali to je valjda do toga da je nama (navijačima Partizana) neprirodno da imamo jednog Ostoju za predsednika KKP-a. Kao što smo već pričali, KKP posle onakvog odnosa prema Duletu i okupacije od strane SNS-a svakako ne mogu da gledam istim očima ali trudim se da zažmurim na jedno oko, zapušim nos i podržim momke jer mi se sviđa ono što vidim na terenu i prosto volim da košarku i volim Partizan ali da emocija prema ovom klubu nije ista kao nekad - nije.

 

Što se tiče EL najiskrenije mi je žao što ova grupa momaka nije dobila priliku da kruniše taj Trinkijerijev ciklus gde bi ista ekipa bila samo malo nadograđena i još uigranija i spremnija dočekala sledeću sezonu. Bilo bi interesantno videti kako bi to izgledalo sada u EL ali šta da se radi..moraćemo da odradimo još jednu godinu i osvojimo sve. Samu EL kao EL sam gledao 13 godina zaredom sa odlaskom u Pariz kao krunom tog perioda, pa mi nije neki problem da li ću još koju godinu da sačekam da opet gledam Partizan tamo. Već sam rekao u nekom od prethodnih postova - bitno mi je da sačuvamo Trinkijerija i core ekipe i jedva čekam da ih gledam opet u kojem god takmičenju.

 

On 5/25/2020 at 7:41 PM, goofy said:

Tri meseca je trajala hajka grobara "Partizan u EL, Partizan u EL..."

i isto toliko je trajala hajka cigana "Da se reši na terenu, da se reši na terenu. poništi, da se poništi..."

Ispravio sam ti ovo. Jeste bila uočljiva hajka bivših igrača, navijača, funkcionera da se Partizanu dodeli ulaznica za EL (AKO ne može da se nastavi). Sa druge strane je tekla kampanja, prvo stidljivo, a onda sve glasnije da se sezona prekine i ne računa (AKO ne može da se nastavi). Prvo se pričalo o ljudskim životima, onda o istrošenosti igrača..a suština je bila da se nikome u Zvezdi nije igralo..znali su da sa okrnjenim sastavom i poluodsutnim trenerom nemaju previše šansi ni u jednom takmičenju i nadali su se ovakvom ishodu. Sad može Čović da priča da bi osvojili ABA, KLS i ušli u TOP8 EL jer mu se može ali je opet sebi uskočio u usta time što nije glasao da se igra završnica ABA. Mogao je da bude šmeker pa da eto podrži da se odigra ta završnica za trofej. Anyway, epilog svega mu je išao na ruku pa sada može da likuje i lupeta bez mogućnosti da im odvalimo šamarčinu na terenu.

[KK Partizan 19/20]

Nadam se da su se u klubu pripremali za ovu varijantu u pogledu sastava tima i trenera. Već se pojavljuju priče da je PAO zainteresovan za Trinkijerija..njegovim odlaskom vrlo lako bi moglo da se desi da i neki igrači požele da ih pustimo uz obeštećenje ili, ukoliko imaju fiksno obeštećenje ugovoru, da nas ni ne pitaju ništa.

Dakle, Trinki - zadatak broj jedan.

Od igrača, koliko sam ispratio, imamo produžene Pejdža, Zagorca, Jaramaza, Mozlija..Volden i Tomas imaju ugovore i za sledeću mada me ne bi čudilo da nekog od njih pustimo. Gordiću ističe i tu će biti pitanje šta dalje. Trifunović je tu. Novica verujem takođe da ostaje kao podrška sa klupe, a vrlo moguće i N.Janković kao taj neki 3. centar. Sa Makaduom smo se oprostili. Mislim da je ista situacija i sa Redingom zbog sklonosti ka povredama, iako je odličan igrač. Negde sam čitao da je Angola interesantan našima na duži rok i deluje mi realno, pogotovo sada kad igramo opet EK, da on ostane. Rokada Birča-Mačvan bi bila OK. Izgubili bismo malo na šutu za 3, ali bismo dobili sve drugo plus više opcija za niske petorke. Ukoliko Tomas ostaje, a jedan iz dvojca Volden/Gordić odlazi mislim da bi nam još samo jedna solidna petica uz jednog beka radila posao da održimo nivo iz ove sezone. Dakle, ne bi trebalo da bude previše pretumbavanja što sam već komentarisao da mi se sviđa.

 

Ovaj tim nam je ostao dužan (ne svojom krivicom) i mislim da će naredna sezona biti još posećenija u hali (kada budu otvorili tribine). Šteta je samo što nismo mogli da vidimo kako bi izgledao završetak ove sezone.

Moram malo i oko Ostoje - naravno sam pao sam se ubio, ali ne mogu ja baš sve da mu zamerim. On je radio i izjavljivao neke stvari prosto da bi predstavio KKP kao ozbiljnu organizaciju koja se eto sprema za nastavak sezone na terenu, ugovora igrače za sledeću godinu itd. Sve u svemu da pokaže spremnost KKP-a da bude konkurentan učesnik u EL, ukoliko bi dobio priliku da učestvuje. E sad što je to začinjeno naprednjačkom glupošću jbg..na to smo nažalost osuđeni dokle god je cela zemlja pod njihovom okupacijom...

[Euroleague 2019/20, I FEEL DEVOTION]

3 minutes ago, Green23 said:

Zarad sigurnosti priliva novca. Kada sponzor zna da će narednih 5 ili 10 godina biti vidljiv u najvećem košarkaškom takmičenju, mnogo ćeš ga lakše privući da da veći novac. Veći će kvalitet takmičenja biti kada timovi igraju samo EL, mnogo lakša priprema utakmica. Većina timova će moći da pravi dugoročnije planove, bolje raspoređivati budžete. 7 timova koji nisu sigurni, prave budžet samo za ovu sezonu, jer im EL nije sigurna za sledeću sezonu. 

 

Sve je to meni jasno i pisano je ovde više puta i Đordi je to spominjao u svom pravdanju tih licenci ali to je u totalnoj suprotnosti sa samom suštinom takmičarskog sporta.

[ABA liga]

Biće zanimljiv stav klubova oko završnice ABA u svetlu dešavanja u EL.

 

Za razliku od EL i EK, završnica ABA može da se odigra u bukvalno 3 dana i ne bi bila toliko problematična za organizaciju.

 

Ako Đordi kaže da će on (ECA) odlučiti oko učesnika sledeće sezone onda neće imati previše smisla da se cimaju oko svega, mada trofej je trofej. Ako kaže - igrajte ako imate uslova pa će šampion u EL, biće klanja. U zvaničnim propozocijama je wild card oduzet ABA i ne spominje se nigde, ali je na sastanku EL klubova pred sezonu rečeno da će ABA šampion imati prioritet. Dakle, to je nezvanično i Đordi može uvek da kaže drugačije.

 

Po onome što se vidi iz medija Zvezdi se ne igra nešto previše (pretpostavljam da računaju da imaju bolju polaznu tačku za EL ukoliko se ne odigra završnica ABA plus će imati lošiju osnovu od domaćih igrača ukoliko ne uspeju da vrate strance), Partizan, Budućnost i Mornar su načelno bili za. Cedevita se oprostila od ove sezone odavno. Svakako ostaje problem tog neodigranog poslednjeg kola.

[Euroleague 2019/20, I FEEL DEVOTION]

20 minutes ago, Dl91 said:

 

O ovome sam i ja razmišljao. Ko će se za tih 5% cimati...

 

16 minutes ago, Laki John Terry said:

@pendulum

Da kazem da se slazem sa tvojim upisom. Dodao bih neko moje prosto vidjenje. A licence imaju logiku iz ugla gazdi klubova jer je siguran prihod. A licence nemaju nikakvu logiku gledano iz ugla sporta. A licence masakriraju sport.

 

Kako neko moze biti prvak evrope a nije osvojio svoju ligu? Znaci tu je i pitanje legitimiteta.

 

Ok, jake lige imaju argumentaciju da je recimo njima mnogo teze da osvoje svoju ligu (spanci i turci prvenstveno), ali kad je vec tako onda je onome ko osvoji to prvenstvo, evroliga pickin dim, zar ne? I onda ipak ispadne da nije.

 

Pa to je to. Licence mogu da prihvatim na način kako je to realizovano u fudbalu (mada se i tamo bogati bune svake godine sve više). Neka svaka liga na osnovu rezultata klubova ima određeni koeficijent i mesta u EL, pa kako se pokažu. Ukoliko imaju godinama niz slabijih rezultata, izgubiće jedno, dva, tri... mesta, pa će tu upasti neki treći ruski klub, drugi iz ABA, četvrti iz Turske itd. Možda sutra ABA dobije na osnovu rezultata u EL i EC tri mesta u EL? Zašto bi to bila utopija? Klubovi bi imali motiv više kada bi znali da su stvari tako postavljene. Zašto bi KLUB imao zagarantovano mesto bez obzira na rezultate? Samo zbog stabilnih finansija i popularnosti/ "veličine"? To nije sportski i tužno mi je kada se čak i ljudi iz ovog našeg regiona zalažu za taj sistem...

1 minute ago, Green23 said:

Ja to ne vidim tako, zašto bi neko prestao da trenira, ako bi Evroliga bila zatvorena, pritom ne bi bila skroz zatvorena, dva mesta iz EC je sasvim dovoljno? I ovako u Evroligi igra tek negde oko 270 igrača. Da ima više dobrostohećih timova u Evropi, već bismo imali neki sistem zatvorene lige. Ja bih voleo ligu sa 24 tima, u dve grupe, i dvokružni sistem. 20 ili 22 licenci na 10 dogina, ostatak se dopunjuje iz EC, i klubovi koji igraju EL, igraju samo nju te sezone, i kada ekipa koja je ušla iz EC, ostvari određen rezultat, ostaje u EL. 

 

Ok ali zašto licence za klubove? Treba neko da ti garantuje učestvovanje jer se plašiš da možda jedne sezone nećeš biti dobar? Pa jbt that's the fucking point takmičenja!

Imao je Đordi priču oko piramidalne strukture takmičenja, ali kako zabog da to uklopiš sa licencama?

 

Hoćeš piramidalno - nema frke. Ukini SVE licence. EL je na vrhu, EC ispod, a ispod njega nacionalne/regionalne lige. Nultu godinu neka igraju eto klubovi sa najboljim koeficijentom otkad postoji EL. Iz nacionalnih/regionalnih liga napreduješ u EC, iz EC u EL. Iz EL ispada recimo 4 poslednja tima a ulaze 4 iz EC. Nema POVLAŠĆENIH. Ukoliko je Real M. među tih 4, igraju lepo EC naredne godine. Igrali su i ranije. Neće nestati.

[KK Partizan 19/20]

Meni je u ovom trenutku bitno da ćemo mi imati manje-više ceo tim od prošle sezone sačuvan i da ćemo imati priliku da ponovo gledamo ove momke. Od toga da li ćemo igrati EL će verovatno zavisiti pojaćanje na poziciji 5 i 2/3 i/ili 1 ukoliko ode i Gordić. Neće biti tragedija ni da gledamo EK opet.

 

 

[Euroleague 2019/20, I FEEL DEVOTION]

Bilo je dobrih postova na temu EL i od strane goldberga i Pavarotija na KKCZ temi, i evo sad i od strane SF-a na KKP. Bilo bi dobro kada bi nekako moderacija prebacila i to sve ovde, ali ako je cimanje nema veze.

 

Već je dosta toga rečeno, i sam sam pisao više puta a ponekad i izbegavao zato što se često kada neko sa KKP strane piše nešto kritički to posmatra kao "kiselo grožđe" je li, pošto KKP ne učestvuje...

 

Učestvovao ili ne učestvovao KKP meni se ovakav koncept ne sviđa i ne može niko da me ubedi da to treba tako da izgleda. Stvaranje NBA za siromašne u Evropi je put ka sunovratu košarke.

 

Super je to što ti imaš nekakvu sigurnost kroz licence i možeš da planiraš poslovanje ali nije NORMALNO. Koliko god imalo sličnosti sa poslovanjem kompanija na tržištu ipak ne može to da se u potpunosti izjednači sa sportskim klubovima. Ne možeš tek tako da izbrišeš taj sportski i takmičarski motiv. Čak ni u fudbalu Real, Barsa, Junajted... nemaju neko zagaranotvano desetogodišnje učestvovanje bez obzira na poziciju na tabeli u domaćoj ligi. Kada bi razmišljali na duže staze skapirali bi i sami (klubovi sa licencom) koliko je to rekreativno igranje većeg dela sezone pogubno i po njih same i po "proizvod" koji žele da promovišu. Imamo kompletan region ovde (Srbija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora...) koji će potpunim zatvaranjem EL početi (ili bolje rečeno nastaviti još snažnije) da gubi interesovanje za košarku..gasiće se klubovi, škole košarke..deca će sve manje i manje biti zainteresovana da počnu da se bave košarkom osim nekih izuzetaka..drugim rečima izgubiće se vremenom ozbiljna baza evropskih igrača sa ovog podneblja..niži rangovi evropskih takmičenja će polako kliziti ka totalno amaterskom nivou ukoliko nemaju nikakvu šansu da se nadmeću sa najboljima itd itd...

Nažalost pitanje je da li će klubovi sa licencom to shvatiti jer je njima dato na odlučivanje. Sledeća prilika za neku pometnju će biti kada istim klubovima isteknu desetogodišnje licence kod ECA.

[Strane košarkaške lige]

Quote

Plan to resume German League in Munich approved

19/May/20 14:26

 

 

The Bavarian State Government accepts the plan for the easyCredit BBL season to continue in Munich.

 

By Eurohoops Team/ [email protected]

 

The German League announced that the 2019-20 easyCredit BBL season is cleared to resume in Munich, as the Bavarian State Government endorsed the initial plan. The 10-team tournament will take place in June.

 

The 2019-20 season was suspended on March 8, due to the coronavirus pandemic. Top-tier clubs since agreed to conclude the season with ten teams, which afterward were split into two groups. Following the necessary approval, the German League is now officially en route for a summer comeback.

 

Group A features FC Bayern Munich, HAKRO Merlins Crailsheim, EWE Baskets Oldenburg, BG Gottingen, and ratiopharm Ulm. MHP Riesen Ludwigsburg, ALBA Berlin, RASTA Vechta, Bamberg, and Fraport Skyliners will compete in Group B.

 

The top four teams will advance to the quarterfinals launching the playoffs set to be contested through best-of-two series. The semifinals and the final will finish up the 2019-20 campaign.

 

The full schedule will be released later this week.

 

https://www.eurohoops.net/en/bbl/1061096/plan-to-resume-german-league-in-munich-approved/

[KK Partizan 19/20]

Upravo ide na EL youtube kanalu - za mazohiste

Partizan - Oly na F4 u Parizu u okviru Classic Games serijala

[KK Partizan 19/20]

 

4 hours ago, Jakob Aman said:

Dobijamo wild card sa sve mašnicom. 

 

Matori, čemu ovi konstanti onelineri?..nije ovo čet jeb'o ga ti..

Daj bar neki komentar u dve tri rečenice, a ne ovo nabacivanje svega što ti padne na pamet..

Naravno da ništa nije izvesno u vezi sa EL. Ukoliko ne bude nastavka takmičena - Đordi će da odluči ko će da popuni EL i kako - da li ostavlja iste učesnike, da li menja pojedine (one iz EK), da li se menja predstavnik ABA i na osnovu čega itd. Ovakvim postovima samo daješ municiju onima koji će da se sprdaju sa tobom ako ne bude kao što zamišljaš. Aj to što će da se sprdaju sa tobom, nego što će opet da nam zaseru topik.

[FK Partizan 2019/20]

Quote

Sećanje: Aždaju na terenu "ubili" diletanti iz uprave!

Tog 11. maja 1966. godine nisam bio rođen, ali zarad čudnog spleta okolnosti i posla kojim se bavim dao sam sebi za pravo da sa vama podelim tekst o generaciji fudbalera koja je ispisala jednu od najlepših stranica srpskog i jugoslovenskog fudbala.

 

Pre tačno 54 godine čuvene Partizanove bebe izgubile su na Hejselu finale Kupa šampiona od madridskog Reala sa 2:1. O Šoškiću, Galiću, poslovođi Kovačeviću, Jusufiju, Vasoviću... slušao sam kao klinac od pokojnog oca, uveravao me je moj Novak da je Partizan bio bolji, da je iz tog finala morao da izađe kao pobednik. Kad sam počeo profesionalno da se bavim novinarstvom sudbina me nekako povezala sa mnogima od aktera tog velikog finala. Prateći Partizan u dva pisana medija imao sam prilike da upoznam junake crno-bele istorije, da napravim priče koje su obeležile i moju karijeru, da spoznam šta im je nedostajalo da naprave taj presudan korak u želji da postanu najbolji u Evropi. Zato sam prethodni vikend ovaj dan iskoristio da pročešljam sopstvenu arhivu i podelim utiske učesnike tog spektakla na Hejselu.

Neki poput Jusufija, Kovačevića, Galića i Pirmajera, nažalost nisu među živima, ali njihovo delo vredi pamtiti i prepričavati jer su nam u amanet ostavili lekciju o tome kako se trud, ljubav i vera pretočena u talenat isplate, da čak i "sukob" različitih karaktera može da donese pozitivnu energiju timu koji se nije plašio nikoga, a verovao je u sebe. Tim kome je samo nedostajao bolji menadžment, uprava koja je mogla ili možda htela da prati prvu veliku ekipu posleratne Jugoslavije. Ali, u redovima koji slede pokušaću da vam dočaram taj period dominacije čuvenih Partizanovih beba, koji je iz ugla generacije i završen tog 11. maja 1966. godine.

Kroz redove koji slede želim da se osvrnem malo i na period stvaranja ove čuvene ekipe, ambijent koji je pratio odlazak u Brisel na veliko finale, razdore unutar kluba koji su i te kako uticali na svlačionicu, ponašanje... Na osnovu razgovora i intervuja koje sam uradio sa Partizanovim asovima, iz različitih generacija, jasno mi je da je ova ekipa imala sve preduslove da postane i jedna od najboljih u istoriji fudbala. Ono što je klubu iz Humske oduvek nedostajalo – rukovodeći kadar koji uglavnom nije imao sluha da isprati igrače, trenere, struku. Kroz istoriju Partizan je mnogo puta prolazio kroz krizne periode, kao da je bio podložan uticajima sa strane i obično se to dešavalo u trenucima kad je u očima navijača i šire javnosti izgledao najjači. Ne ulazeći dublje u priču, verovatno će se ukazati i neka druga prilika za analizu, ajde da evociramo uspomene legendi koji će ostati upamćeni kao najbolja Partizanova ekipa svih vremena.
 

 

Hasanagić, Kovačević, Rašović, Jusufi, Davidović i Pirmajer

 

Imao sam zaista retku privilegiji da upoznam pojedine aktere ovog velikog finala – Jusufija, Kovačevića, Rašovića, Hasanagića, Šoškića, Pirmajera... Velika čast za mene su bili i razgovori sa takođe pokojnim Blagojem Paunovićem, koji je odmah posle Hejsela ušao u prvi tim, ali je meč sa Realom uživo gledao. Priznajem, izdvajam Fahrudina Jusufija jer sam s njim najviše vremena proveo. Na godišnjicu njegove smrti, 9. avgusta, izdvojiću kompletan intervju koji sam uradio u Drenu kod Obrenovca, gde je Julka najviše voleo da provodi letnje dane. Znao je da me pozove i u njegovu omiljenu Maderu, gde sam upijao priče, kako iz fudbalske, tako i trenerske karijere. I danas se sećam tog šeretskog pristupa kad bih mu rekao da uživa penzionerske dane.

 

„Uživam sine, zaslužio sam. Osvojio sam sve što je moglo u našem fudbalu u poslednjih 50 godina. Bio sam olimpijski šampion iz Rima, drugi sa Evropskog prvenstva u Parizu, četvrti sa Svetskog u Čileu. A, nisam igrao za treće mesto zbog loma ruke, inače bismo bili treći. Igrao sam sa Partizanom finale Kupa šampiona. Jedino što nisam osvojio je titula sa Zvezdom u Bariju, ali to fizički nisam mogao“, u prepoznatljivom stilu pričao je Julka.

 

A, bio je, pričao mi je i moj Novak, preteča modernih bekova. Gledao je stalno napred, gađao u trepavicu Galića i Muju Hasanagića, koji su veselili navijače svojim golovima. Partizan je bio avangarda sa Jusufijem koji je verovatno presudno uticao da u fudbalu prestane podela na bekove i krila. Te 1966. godine Partizan je pre finala Kupa šampiona igrao četiri utakmice, protiv Nanta, Verdera, Sparte i Mančester junajteda. Gol razlika 12:0 u Beogradu! Bez primiljenog gola na svom stadionu za legendarnog Šoleta. Julka nikad nije prežalio taj poraz u finalu, prisećao se svih sitnica u predigri finala i samo finalnom meču.
 

 

„To je najbolja generacija koja se rodila u našem fudbalu. Za nešto više falilo nam je rukovodstvo i menadžment. Ne može da se desi da igrate finale Kupa šampiona, a od nas traže da cipele koje je pravio čika Ika mažemo u tri štrafte, da bi izgledale kao Adidas. Rekao sam, nemoj da mi mažete, neću da ih nosim! Da se ja prodam za 2.000 maraka! Bili smo mali, sitni u rukovodstvu. Stalno su me pitali, šta se ti uvek praviš najpametniji. Ja ima kažem, ljudi nemate pojma, da li ste svesni da smo na vrhuncu. Igramo sa Realom, a čime se bavimo“, ljutio se Julka dok mi je to pričao.

 

Moramo da se vratimo sada unazad da biste razumeli to razočaranje koje su legende osećale, svesne da su mogli više, mnogo više. U sezoni kad je Partizan osvojio treću uzastopnu šampionsku titulu došlo je do podele unutar kluba, koja je mogla da dovede do potpunog raskola. Partizan je kolo pre kraja jesenjeg dela imao bodovnu zalihu, ali je pretilo da utakmicu protiv Vardara u Skoplju izgubi jer nema dovoljan broj igrača! O tome je pričao čuveni "Poslovođa" Vladica Kovačević, koji je preminuo 2016. godine u Beogradu i sahranjen je u rodnoj Ivanjici.

 

„U to vreme je prvi čovek kluba bio general Ilija Radaković, a iz kluba se tada odvojio sekretar Mirko Nenezić, inače brat generala Radojice Nenezića. Kod je Mirka je bila kasa, pa se sećam da se formirala neka trojna komisija da se vidi gde će biti pare. Došlo je do trzavica u klubu, što se prenelo i na igrače. Jedan deo igrača se priključio Neneziću koji ih je isplatio prilikom dovođenja u Partizan poput Jusufija, Galića, Vislavskog, Bečejca... Šoškić je bio neutralan, Ćurković i Rašović koji su tek stigli takođe, a uz Radakovića smo od starijih igrača bili Vasović, Miladinović i ja. Znam da smo pred Skoplje imali deset igrača i jurili momke iz podmlatka da krenu s nama na put. Ispalo je sve dobro, ostali smo jesenji prvaci. Kasnije je na Pravnom fakultetu održana jedna od najvažnijih Skupština u istoriji kluba. Uspeli smo da se pomirimo, kasnije osvojimo titulu, zaigramo u Kupu šampiona“, prisećao se Kovačević.

http://www.youtube.com/watch?v=gGb4vymQYdU
 

Pričale su mi legende da su tada prvi put civili počeli da dobijaju rukovodeća mesta u Humskoj. Navodno je Josip Broz Tito rekao da se "generali neće mešati u fudbal", pa je premestio generale Radakovića i Nenezića. Za predsednika je postavljen Vlada Dujić, predsednik Opštine Čukarica, ali se kasnije ispostavilo da ni to rešenje nije usrećilo Partizan. Ali, o njemu kasnije. Vratimo se fudbalu, do Reala, "bebe" su igrale fudbal iz snova. Najveće iskušenje imali su protiv Mančester junajteda, koji je po njihovim rečima bio najbolja ekipa u sezoni. Imali su Loua, Besta, Stajlsa... Taj dvomeč proslavio je sjajnog defanzivca Branka Rašovića, koji je vodio velike bitke sa "devetkom" protivnika.

 

„Bili smo kompaktni na terenu. Znate šta, razlika u odnosu na danas je što mnogi iz moje generacije nisu pričali van terena, ali su na utakmici sve davali jedan za drugog. Mislim da je danas obrnuto. Nije korektno da govorim o imenima, ali moram da istaknem da je nama teren bio najvažniji. Uostalom, ne možeš sa deset ljudi da budeš prijatelj. Mnogo je te sezone bilo teških momenata, dobili smo batine u Bremenu, Mančester je u Beogradu imao šanse, mislim da je Best bio prvi dugokosi fudbaler koji je došao u naš glavni grad. Sećam se duela u Mančesteru, Lou me je u jednom momentu udario, ja sam uzvratio. Ali, kasnije smo se nasmejali i nastavili dalje. Tako je vreme bilo, nismo se previjali, zvali sudiju i slično... Pazite, vrednost moje generacije ogleda se i u činjenici da je ceo svet želeo da igra fudbal protiv nas, učili su fudbal od nas. Ja punih pet godina nisam zimu proveo u Beogradu, stalno su nas zvali da dolazimo na turnire po celom svetu. Nisam imao zimsku jaknu tih godina. Ne zaboravite, Bundesliga je krenula od 1963. godine. Mi smo tada bili baš moćni“, pričao je Rašović.

  

Pre nego što se posvetimo samom finalu i kontroverznim detaljima koji su prethodili meču, podsetiću na put Partizana do Brisela. U prvom kolu crno-beli su igrali sa Nantom. U Beogradu je bilo 2:0 (strelci su bili Galić u 37. i Hasanagić u 48. minutu). U revanšu je bilo 2:2 (Kovačević u 43. i Galić u 47. minutu). U drugom kolu Partizan je dočekao Verder i slavio sa 3:0 (Jusufi u 71, Pirmajer u 75. i Hasanagić u 81. minutu). U revanšu je Verder slavio sa 1:0. Crno-beli su u prvom meču trećeg kola poraženi od Sparte u Pragu sa 4:1 (Hasanagić u 15. minutu), ali su u revanšu u Beogradu odigrali pravu fudbalsku simfoniju i slavili sa 5:0 (Kovačević 4. i 29, Hasanagić 35. i 71. i Vasović u 23. minutu). U polufinalu Mančester junajted je pao u Beogradu sa 2:0 (Hasanagić 46. i Bečejac u 58.). U revanšu je bilo 1:0 za Junajted. Zanimljivo da su crno-belima poništena i dva gola u Beogradu, Hasanagiću protiv Sparte i Bečejcu protiv Mančestera.
 

Vuk i Branko Rašović

 

„Ne znam ni danas zašto su poništeni“, seća se Mustafa Hasanagić, „Bili smo stvarno velika ekipa. Nas devetorica smo u to vreme igrali za reprezentaciju Jugoslavije protiv SSSR. Igrali smo moderan fudbal, sećam se da se pokojni Bajić vraćao da bi pomagao Jusufiju, koji je stalno išao napred i davao golove. Imao sam sreće da igram sa takvim igračima, prosto nisam mogao da ne koristim centaršuteve Kovačevića, Bečejca, Jusufija... Te godine sa 18 golova bio sam i prvi strelac šampionata...“.

 

Kad su se pripremali za finale, crno-beli su gotovo bili sigurni u pobedu. Čak im je protivnik po svim analizama apsolutno odgovarao.

 

„U drugom polufinalu igrali su Inter i Real. Prognoza je bila da će u finale Mančester junajted, koji je objektivno bio najbolji tim, i Inter. Realu su davane najmanje šanse jer su imali smenu generacija, sa iskusnim Amansijom, Gentom, Serenom. Mi smo te godine pobeđivali velike ekipe na raznim turnirima, čak i reprezentaciju SSSR... To finale je neverovatno kako smo izgubili. Vodili smo sa 1:0, bili bolji, i primili dva gola iz kontranapada. To je bilo nedopustivo“, govorio je JosipPirmajer, koji je preminuo 2018. godine.
 

 

Julka se nije libio da mi priča da su mnogo na pripremu tima uticale igre van terena, tačnije nedostatak autoriteta u rukovodećim strukturama. Prisećao se da je tadašnji trener Abdulah Gegić u Mančesteru pripremio dobru taktiku. Crno-beli su se svesno branili u formaciji 4-5-1, koja u to vreme nije bila tipična za svetske prilike. Na klupi je ostao Vladica Kovačević, a zaigrao je Dimitrije Davidović. Partizan je tada jedini put igrao u defanzivnoj formaciji, a Jusufi je imao drugačiji pogled i na duel na Hejselu.

 

„Po mom mišljenju nije trebalo da igra Vladica Kovačević, nego Dača Davidović. Znalo se da ne može da izdrži tempo igre, ali mu je tast bio predsednik kluba, neki ministar železnice, tako nešto. Da se razumemo, Vladica je bio moj ljubimac, Dača nije bio rang Vladice, ali je za tu utakmicu bio idealan. A, onda moj kum Vasović izgubi utakmicu, Amančio ga izlomi... Uvek je imao ambiciju da bude leva polutka, bežao je napred... Prepametan je Vaske bio, ali za život nekako naivan“, iskreno je pričao Jusufi.

 

I legendarni golman Milutin Šoškić nikada nije mogao da prežali poraz u velikom finalu. Šole je branio u sjajnoj formi cele sezone. Činio je čuda u Bremenu, bio sjajan u Mančesteru, a mesto između stativa prepustio je Ivanu Ćurkoviću samo u porazu od Sparte u Pragu. Sa večnom tugom u glasu bi se prisećao primljenih golova u finalu.
 

 

„Vikao sam iz sveg glasa: ’Vaske, ruši ga!’. Pojačavam, vičem iz petnih žila: ’Vaske, ruši’… Uzalud. Vaske pun vere u sebe hoće bez faula da zaustavi Amansija, odnese loptu. Ali, Španac prepreden, prebaci loptu s jedne na drugu nogu, zalomi našeg štopera dođe skoro do penala... Taj gol Amansija bio je početak našeg kraja. Serena je pet-šest minuta kasnije postigao još jedan pogodak. To čovek uradi jednom u 10-15 godina, možda u celoj karijeri ili ne uradi nikako. Neko prokletstvo kao se obrušilo na nas“, smatrao je Šoškić.

 

Poslovođa Kovačević je takođe bio mišljenja da je Mančester junajted najbolja ekipa te sezone, da je protiv Reala propuštena istorijska šansa.

 

„Osećali smo da zaslužujemo veću podršku, da nas igrače uprava kluba ne prati na adekvatan način. Osećali smo se nekako mnogo jačim od njih. Nedostajala je čvrsta ruka, nisu mogli ni trener Gegić ni tehniko Popesku da drže stvari pod kontrolom“, govorio je Kovačević.
 

Vladica Kovačević

 

Nesposobnost uprave ogledala se i u slučaju Milana Galića. Čuveni napadač je odigrao prva dva meča sa Nantom i onda otišao na služenje vojnog roka. Može se reći da je veliko finale odigrao prilično nespreman, i tu se godinama vodila polemika da li je sjajni golgeter trebao da počne meč na Hejselu.

 

„U JNA sam otišao u oktobru. Igrao sam pre toga protiv Nanta i dao dva gola. Posle su me spakovali i poslali u Armiju. Ne znam zašto nisu mogli da odlože moju vojsku na godinu dana da bih mnogao da igram. Ne znam ko je to uradio i zašto. Sedam meseci nisam pipnuo loptu, nisam trenirao, nisam bio spreman“, pričao je Galić, koji je preminuo 2014. godine.

 

Koliko su živeli za uspeh, i koliko su bili svesni svojih kvaliteta, osećalo se u svakoj ispovesti, žal za porazom u finalu, žal što se 11. maja 1966. raspala generacija koja je uz malo sluha rukovodećih kadrova, mogla mnogo više.

 

„Uprava je bila sastavljena od sitnih ljudi. Ona nije bila dorasla timu. Kako objasniti da na finale Kupa šampiona ekipa dolazi iz raznih pravaca, neki vozom, neki kolima, a neki avionom. Od starta tu ništa nije mirisalo na dobro. Ipak, nadali smo se da možemo biti jači od svega. Na dan utakmice dolaze klupski čelnici u moju sobu, a bio sam cimer sa Vladicom Kovačevićem, i kažu: ’Hajde, pođi da upoznaš novog predsednika’. Ja tamo, kad neki Nemac. Saznam ubrzo – čelnik Kelna. Gledao me je pre i rekao svom prijatelju: ’Ovaj će doći kod nas’. Fin čovek. Nikakvog razloga za žurbu kod njega nije bilo, sve je znao o meni. Postali smo kasnije i prijatelji. Ali, gde ima da te tako prodaju. Žurili su što pre ovi naši da dođu do para. Teško mi je da pričam o tome. Nije samo uprava bila nedorasla finalu, nego i tehniko, pa i trener. Nisu bili svesni kako je to velika šansa za sve nas. Ispit generacije, meč karijere, igra života. Šansa koja se pruža jednom u životu. Nama je klub bio i majka i otac“, iskreno će Šoškić.
 

 

Mnogo fudbalskih priča iz prošlosti čuo sam od legendarnog Blagoja Paunovića. U to vreme on nije bio u prvom timu, ali je svedočio o lošoj atmosferi koja je nažalost pratilo veliko finale. Upravo onome što je Partizanu kroz istoriju nedostajalo, pogotovo u tom periodu kad je mogao da se pozicionira kao izuzetno značajan faktor u evropskom fudbalu.

 

„Išao sam u Brisel, klub je vodio nekoliko nas, koji smo bili na pragu prvog tima. Sećam se da smo gledali meč sa tribina i bilo je zaista teško preživeti te događaje. Bilo je sukoba između igrača pre utakmice, ko će koga da prevari, a sve zbog nekih sitnih para. Mislio sam tada u sebi: daj bre da budemo prvaci Evrope, lova će da dođe svakako. Na finale je dolazio kako je ko hteo, jedna grupa igrača avionom, neki kolima, oni treći, pak, za svoj groš. Pred utakmicu smo gledali kako su se neki od fudbalera fizički sukobili u restoranu, na večeri. Mi mlađi smo drhtali, uplašeno gledajući sav taj haos. Uprava je još pre finala počela da rasprodaje fudbalere i sve je ličilo na opšti vašar. Nije jednostavno bilo nikoga da zavede red. Mnogo godina kasnije, imali smo Nenada Bjekovića u sportskom sektoru, a baš tada nam je nedostajao jedan takav čovek. Neko ko je umeo da napravi štimung među igračima“, sa setom se sećao Paunović, koji je preminuo 2014. godine.

 

Muja Hasanagić je podsetio na jedan interesantan detalj, koji me je inspirisao da pronađem nešto o arbitru finalnog meča u Briselu.
 

 

„Mi smo te sezone imali jako loše suđenje. Pamtim da je bilo mnogo spornih momenata na našim mečevima, sve na štetu Partizana. Ali smo zato imali odlično suđenje u finalu, a taj duel smo izgubili. Dolazili smo iz komunističke zemlje i nisu nam arbitri bili naklonjeni. Eto, u tom finalu smo vodili sa 1:0, publika je bila uz nas jer je Real te sezone izbacio Anderleht, pa je publika bila protiv njih... Teško mi pada i sad kad se setim jer, verujte, bili smo bolji od Reala. U posedu lopte, šansama...“, kaže Hasanagić.

 

Mnoge od ovih priča sam i napravio zahvaljujući agilnom Partizanovom operativcu Vojislavu Radojeviću, koji me je svojevremeno upoznao i sa Sinanom Gudževićem, pesnikom i filologom, inače velikim partizanovcem, koji je 2006. godine, na 40 godina od velikog finala, posetio nemačkog arbitra Rudolfa Kartlajna i uručio mu dres Partizana sa brojem 40. Zahvaljujuči ljubaznosti Radojevića i Gudževića mogao sam da prenesem delove tog razgovora u mojoj bivšoj firmi, pa i sada koristim priliku da napišem šta je Kartlajn pričao o utakmici na Hejselu. Posebno interesantan bio je deo u kome je Kartlajn pričao o tome da mu je pre meča nuđen novac da sudi u korist Reala. Ovde moram da istaknem i legendarnog fotoreportera Miroslava Todorovića čije slike prate ovaj tekst. Tu je i ona iz 2013. godine kad su pojedini fudbaleri Reala doputovali u Beograd i podsećali se sa kolegama iz Partizana velikog finala.

 

„Dan pre utakmice, u Briselu, kad smo moj pomoćnik Ernst Šmid i ja izašli da malo prošetamo, na ulici me zaustavio jedan gospodin i rekao mi: ’Gospodine Kartlajn, mogu li s Vama da malo porazgovaram?’. Ja ga upitam šta želi. A on: ’Želim da Vam nešto nasamo kažem’. Ja onda kažem Ernstu da me ostavi nasamo s tim čovekom. A taj me poveo u ulaz neke prodavnice i na nemačkom kaže: ’Imam nalog da Vam dam veliki novac, ako Real sutra dobije utakmicu!’. Ja ga upitam, odakle dolazi sa takvim stvarima, a u sebi se pitam, odakle bi mogao biti: ’Iz Beograda, iz Madrida, da, jer bi za Real bila velika nevolja da utakmicu izgubi’. ’To ne mogu da vam kažem, a i neću, ja samo imam tu poruku za Vas’, tako mi kaže. Ja mu onda kažem da se takve stvari ne rade na ulici, već mu predložim da sutra dođe u hotel. Predložim mu tako jer je sutradan bio sastanak UEFA u istom hotelu. To uvek ide uz finalne utakmice, da zasedaju najviše komisije UEFA ili FIFA, zavisno od toga ko je organizator utakmice. Hteo sam da ga namamim u hotel, pa da ga i drugi vide. Na moj predlog da dođe sutra u hotel, rekao je da će doći. Sutradan nije došao. Svojim kolegama nisam kazao ništa o ovome, da ne bih zapao u ko zna kakve nevolje. Nisam kazao ništa ni Bangartneru iz UEFA. Normalno bi bilo da sam njega ili nekoga iz UEFA obavestio o događaju. Nisam to učinio jer sam se bojao da mi ne oduzmu utakmicu i povere je nekom drugome, zbog sumnje da sam ja, je li, kupljen. Zato sam sve zadržao za sebe. Pa sam, da sve bude kako valja, svome pratiocu Belgijancu (malko čudan čovek, njega mi je UEFA dodelila, da se o meni brine i o mojim pomoćnicima, on me je i na aerodromu dočekao) rekao da na dan utakmice dođe u hotel u 17 sati i 15 minuta, kako bismo izbegli opasnost da se zaglibimo u saobraćajnu gužvu. Utakmica je imala početak u 19.30, zato sam ga naručio da dođe dva sata i petnaest minuta ranije. Kažem, čovek se malo čudno ponašao, znao sam i zašto. Prvi put se dešavalo da finalnu utakmicu Kupa šampiona sudi neko ko nije iz zemlje u kojoj se utakmica igra, dakle u Belgiji sudi Nemac.  Da skratim, stignemo nekako, u 19 sati i deset minuta. Volf, tadašnji predsednik sudijske komisije UEFA, koji je čekao da se pojavim, čim me ugleda, vikne: ’Pa gde ste do sada, gospodine Kartlajn?!’ Odgovorim mu neka pita onoga Belgijanca, a ja moram u svlačionicu. Sve to pred tu utakmicu“, otkriva Kartlajn.
 

 

Nisu problemi uticali na arbitražu Kartlajna.

 

„Presvučemo se u velikoj brzini i groznici, u trku pregledamo igralište i sve što uz to ide, pet minuta pre početka. Ništa od uobičajene pripreme, koncentracije, ništa. Još iz igračkih dana usvojio sam pravilo da su prvih pet minuta igre važni za celu utakmicu. Ako tada loptu udaraš kako valja, onde nećeš omanuti u utakmici. U ovoj sam utakmici, tako, na samom početku, dosudio indirektan udarac protiv Reala u Realovom šesnaestercu. Oni se odmah počnu buniti, ja im pokažem da sa mnom neće lako izaći na kraj. Kad sam odmakao zid Realovih igrača na propisno rastojanje rekao sam sebi: ’Dobro je, Rudolfe, sad je sve pod kontrolom!’. Takav je bio početak, tako sam uzeo konce utakmice u ruke. Ja sam bio vrlo energičan sudija. Jutros sam na videu ponovo gledao tu utakmicu. Možete i sami videti koliko sam bio koncentrisan, kako nisam dopuštao nikakve diskusije. Nisam u utakmicu ušao nervozan, ali ljut jesam bio, ljut na ljude koji su mi sve ono priredili. Pa sam, posle utakmice, napisao i pismo Bangartneru, bilo je na utakmici još stvari“, ističe Kartlajn.

 

Gudžević je nemačkom arbitru rekao da su Partizanovi igrači kompletna jugoslovenska javnost bili oduševljeni njegovim suđenjem.

 

„To je lepo čuti. Od svega srca hvala. Time se mogu ponositi. To nisam znao, nisam nikad čuo. O sudijama se najčešće sluša sve najgore, čak i kad načine samo jednu grešku. U svakom slučaju, mene je zadivila Partizanova igra. U prvom delu utakmice Partizan je posve dominirao igrom. Igrajući svoju tečnu igru, stvorio je nekoliko velikih šansi. Rezultat te dobre igre bilo je i vođstvo od 1:0. Tu je Real svakako shvatio da mora nešto da promeni, uvede nešto što je vežbano na treningu, nešto što će pojačati njegov napad. U takvim situacijama dolazi do naknadne napetosti u igri. Zato sam ja utakmicu vodio pomalo sitničareći, svirajući i nešto što možda izgleda da ne treba svirati. To sam shvatio nakon petnaestak minuta, tako sam sve konce držao u rukama. Iz svoga iskustva, a bio sam i igrač i trener, znao sam sve o ’rupama’ i ’slobodnim prostorima’ u igri, o izgradnji igre, o vođenju igre. Sve u svemu, dakle, mene je Partizanovo vođstvo od 1:0, ne mogu baš reći obradovalo, ali zadivilo jeste. Ja jesam sudija, ali volim kad dobra igra da odgovarajući rezultat. A Realu je trebalo dugo, stvarno jako dugo da sebe na neki način pronađe i vrati se u utakmicu. Možda sam mogao baš i da ne sviram sve što sam svirao, ali to što sam svirao i sitnije stvari, omogućilo mi je da sprečim upotrebu nedopuštenih sredstava u igri“, pričao je Rudolf Kartlajn, koji je preminuo 2012. godine.

http://www.youtube.com/watch?v=QqADeZSHjTQ
 

Partizan je dakle imao sve, ali je izgubio. Ostaće upamćeno da je Partizan u velikom finalu poveo golom Vasovića u 54. minutu, a preokret su doneli Amansio u 72. i Serena u 75. minutu. Pred 65.000 gledalala u Briselu crno-beli su igrali u sastavu: Šoškić, Jusufi, Mihailović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. 

Ekipa se vratila u Beograd, igrači su čekali reakciju uprave kluba. Artur Takač, koji je između ostalog kumovao i dolasku Jusufija u Humsku, imao je ideju da ekipa ostane na okupu, da se dovede Josip Skoblar iz OFK Beograda i krene u novi pohod na Kup šampiona. Međutim, slučajno ili namerno, istomišljenika nije bilo. Ostaće upamćeni reči predsednika Vlade Dujića, inače člana Gradskog komiteta Saveza komunista:

 

„Onaj ko voli Partizan ostaće! Mi nikoga nećemo da molimo da nosi dres našeg kluba. A ko hoće da ide - neka ide!“.

I većina je otišla... Mnogo je teorija ko je i zašto "oterao" jednu od najboljih ekipa u istoriji srpskog fudbala. Sve je moglo da bude drugačije. Zašto nije verovatno nećemo nikada saznati. Ali, da ćemo pamtiti ovaj veliki tim i velike igrače u njemu, jednostavno moramo. Ja svakako hoću, iako sam prvi put delove utakmice gledao u Realovom muzeju u Madridu, i to na počasnom mestu. Partizan svakako posle 1966. godine više nikada nije bio isti...

Izvor: http://sportklub.rs/Blog/Blog-ostalo/a331317-Secanje-Azdaju-na-terenu-ubili-diletanti-iz-uprave.html

[Košarkaška oprema]

Hm, zanimljivo je ovo za cvike za basket. Ja sam kratkovid i nosim cvike ali sam navikao za sve ove godine da igram bez cvika i bez sočiva. Nekad mi bude problem jer recimo ne vidim jasno rezultat na semaforu dok igramo ali sve ostalo je ok, takva mi je dioptrija.

Isti slučaj. Nikad nisam nosio naočare niti sočiva na sportu iako mi jeste malo mutno. Svakako mi dioptrija nije prevelika.

Ortak, koji inače ne nosi sočiva, kupuje ona jednokratna, dnevna sočiva za basket. Kupiš određenu količinu, staviš pre sporta, nakon što završiš skineš i baciš.

[KK Partizan 19/20]

 
Sprdam se jbt, nema šta drugo da se radi 
 
Al' nije da nije lepo leglo

Vrh brate! Ničim izazvano recikliranje izjave od ko zna kada, koja je već bila spominjana na topiku, lika koji odavno veze nema sa KKP. Aj da je neka Ostojina skorašnja izjava pa da stoji kao sprdnja nego je ovo bespotrebno đubrenje topika. Da se nešto ovako stavi na KKCZ topiku, krenula bi odmah hajka...

I posle ćete opet da kukate na Kupera...

[Bivši Partizanovci u Evropi i NBA]

Quote

Bogdanović: Pomogao mi je Duletov vojnički sistem

Košarkaš Sakramento Kingsa Bogdan Bogdanović govorio je u „Give & Go“ podkastu Sport Kluba o svojoj karijeri i počecima, trenerima sa kojima je sarađivao i okolnostima na koje je morao da se privikne u NBA ligi.

Pošto je takmičenje u najjačoj ligi na svetu stopirano sredinom marta zbog koronavirusa i sada se čeka odluka o nastavku, srpski košarkaš je ostao u Sakramentu sa sestrom.

„Nismo imali policijski čas, kao u Srbiji, pa smo imali dovoljno vremena da osmislimo dan onako kako mi želimo. Sestra i ja imamo dnevnu rutinu, trudimo se da je ispoštujemo. Napravili smo novi režim rada – buđenje, ustajanje, razgovori sa porodicom i prijateljima iz Srbije. Zatim spremamo zajedno ručak, mada više ona nego ja, onda neki trening u garaži, isto zajedno ili sâm, a onda šta se dogovorimo ili igrice, ili filmovi, ili serije“, istakao je Bogdanović.

 

Upitan koliko uspeva da održi formu u datim okolnostima, 27-godišnjak je rekao:

„Svi u NBA ligi su se dobro organizovali. Mislim da je lakše gradovima koji nisu toliko veliki i u njima je jednostavnije da se sve organizuje. Nama je trener dostavio neku opremu iz hale. U Sakramentu je ostalo samo četiri ili pet igrača, ostali su otišli svojim kućama. Tako da je za sve nas bilo dovoljno opreme. Već drugi-treći dan od kada nismo mogli da idemo u halu, u jednom danu su preneli tegove, strunjače, i bicikl“, otkriva Bogdanović.

Bogdanović od 2017. godine brani boje Kingsa, a kaže da je za njega odlazak u Ameriku predstavljao svojevrstan kulturološki šok.

„Prvih mesec kada sam došao mi je baš bilo teško i nisam mogao da se naviknem na tu brzinu u svemu. Došao sam iz ekipa u kojima su bile postavljene uloge, jasan cilj da se recimo osvoji Evroliga i to smo gradili tri godine. Onda dolaziš u mladu ekipu koja je u razvoju, a iz te prve sezone je ostalo tri, četiri igrača ukupno. Mnogo stvari se promenilo. Najteže je bilo to koliko u stvari ima utakmica, ni ja toga nisam bio svestan. Ljudi igraju ponedeljak, pa utorak, sredu kao odmaraju, pa ih u četvrtak vidiš igraju ponovo. Bjelica je jednom to dobro rekao u prvoj sezoni u NBA: 'To je kao Evropsko prvenstvo, ali tokom cele sezone'. Dva dana igraš, jedan pauze, pa opet dva, jedan, dva. To je ono što je najveća razlika i izgubiš se u tome. Trening, terapija, nemaš vremena da se pozabaviš drugim stvarima, osim da se posvetiš košarci i oporavku svog tela. To su jedine stvari koje tebe tada brinu jer te sledeća utakmica čeka sutra ii prekosutra, vidiš na kalendaru. Retko te čekaju dva dana slobodna i to traje. Jedino kada je njihov Božić, ili Ol-star, kada imaš neki odmor. Sasvim je drugačije nego u Evropi, tamo možeš čak i da odmoriš neku utakmicu vikendom, kada je slabiji meč u domaćem prvenstvu. Mislio sam u početku da je jedina razlika u građi igrača, ovdašnji su veće atlete. Ali, ovde je košarka brža, zasniva se na većem broju poena, nema toliko pravila, odnosno pravila su jednostavnija. Mislim da je sve podređeno igračima i publici, da im se dopadne ‚na oko‘“, ističe Bogdan.
 

Christian Petersen, Getty Images Sport

Njegov uzor od malih nogu bio je Kobi Brajant, te je, kao i mnogi drugi, teško podneo njegovu pogibiju. 

„Mnogo teško, stvarno. Često ga se setim, gledam klipove. Bila je jedna tužna scena iz filma ‚Last dance‘, on se tu pojavio u nekoj petoj, šestoj epizodi, gde on priča o Majklu kao o nekom životnom mentoru i bilo mi je jako teško. Nerealno je da takva zvezda, takav čovek ode. On je veliki trag ostavio ovde i teško je prihvatiti da ga nema. I dalje ljudi ne shvataju da je nestao, ali eto, to je život“,kaže Bogdan.

Bogdanović ističe da je imao sreću da na početku karijere sarađuje sa velikim trenerskim imenima.

„U periodu rasta i razvijanja stvarno sam imao tu sreću da radim sa vrhunskim trenerima i sa vrhunskim igračima i znao sam da iskoristim njihov savet. Znaju i oni da ih nisam baš sve poslušao, ali to je igrački. Kad sam počeo da radim sa Duletom, mislim da mi je on najviše pomogao u tom profesionalnom razmišljanju. Uopšte nisam znao šta to znači biti profesionalni košarkaš i koja je uloga profesionalnog košarkaša u društvu. Kod nas je bio taj problem što nije bilo edukacije igrača na najboljem nivou, nego ‚ako je pravi, razviće se‘. Veliki broj igrača se uguši u tom prelasku iz juniorske u seniorsku košarku, izgube se jer ne shvataju da im tada košarka postaje jedina obaveza u životu. Kao junior si se još edukovao, imao si par godina da razmisliš šta ćeš da uradiš u životu, pa fakultet, a ovde veoma mlad moraš da doneseš tu odluku da se samo baviš košarkom. Tu ti je zadatak da napreduješ prvo u košarkaškim elementima, da budeš kao osoba reprezentativan, ne možeš da radiš šta god voliš. Recimo, ja sam voleo da jedem u Mekdonaldsu, ali onda nisam mogao tamo da idem i da jedem, da me gledaju ljudi, to se ne poklapa. A svi mi to volimo, to je sve normalno. Moraš da nađeš u tome neku motivaciju, to moraš stvarno da voliš“, ističe košarkaš Kingsa.

Nekadašnji trener Partizana ga je svojim prepoznatljivim pristupom oblikovao kao igrača.

„Dule me je naučio o tim osnovnim stvarima, šta je bitno u tome šta postaješ i kako se napreduje. Naučio me je koliko ti ponavljanja treba da bi ti jedan pokret ušao u automehanizam, da bi ti na utakmici to mogao da uradiš automatski, da ne razmišljaš. Kad govorim o tom prelasku iz juniora u seniore, imao sam šut dosta sporiji i pokušavao sam sa Vladom Jovanovićem da to promenim i čini mi se da on tada nije imao vremena da se pozabavi mnome, a ni ja nisam znao kako da priđem treneru. Bio sam izuzetno mlad, došao sam iz ekipe gde sam bio superstar očekivao sam isti tretman u Partizanu. Vodiš se onim sa čim si do tada bio uspešan, pa sam ja mislio tada radim ono što znam i to je to. Vlada je mnogo radio sa Gagijem, sa mnom, sa Bertom te druge sezone. Tu je bio i Jaka Klobučar, bilo je mnogo mladih igrača – sa Jaramazom, Banetom Đekićem, i mislim da je i njemu bio težak taj prelazak sa pomoćnog trenera na glavnog, prvog trenera. Nije imao vremena da se bavi mladim igračima. Ali, već mi je tada rekao da moram da promenim šut i da brže donosim odluke. Ja sam to pokušavao, a u tome mi je najviše Dule pomogao, tako što se on bukvalno odricao svog vremena da radi sa mnom. Dolazili bismo u šest ujutro i on je samo sa mnom radio dva sata. Govorio mi je da ponovim pokret rukom, držanje lakta. Ima je taj vojnički sistem, ali meni je to pomoglo. Možda to ne i bi pomoglo svakom igraču, možda to ne može svako da izdrži, ali meni je u tom momentu bilo nenormalno značajno. Kad sam shvatio da sam promenio neke stvari na terenu, da mi sve to ide lakše, krenuo sam da se sâm bavim tehnikom i kako ću brže da driblam. Mnogo sam napredovao samo tim ponavljanjima i to je jedna stvar koju sam naučio“, istakao je Bogdanović.

 

IZVOR: http://sportklub.rs/Blog/Srdjan-Radojevic/a331093-Bogdanovic-Pomogao-mi-je-Duletov-vojnicki-sistem.html

[KK Partizan 19/20]

Jeste Unikaha prva njegova utakmica. Bukvalno je došao sa aerodroma u halu i odmah dao 15 poena. Utakmicu smo izgubili ali on je bio najefikasniji. Sećam se da sam bio oduševljen onim što vidim, prvenstveno njegovom brzinom. Inače mi smo dosta slabo igrali taj početak sezone. Imali smo neke neočekivane poraze poput onog od Cibone kod kuće. Tek kad je sezona malo odmakla i kad je došao Roberts počeli smo da ličimo na onu mašinu sa kraja.

BTW Bane Đekić na toj tekmi protiv Unikahe - 26 min (odmah iza Božića i Boa po minutaži koji su igrali oko 28 min), 10 poena (drugi iza Boa) i indeks 13 (delio sa Boom prvo mesto) :)

[KK Partizan 19/20]

Da, ja sam za trenutak izgubio iz vida da pricamo o igracima koji su igrali ABA. Slazem se sa tobom oko svega, samo (ponavljam) msm da je Lorenco, ako ne rame uz rame, onda jako mali korak iza Novice.

I meni je ta cela F4 ekipa veoma bliska srcu. Objektivno, Robertsu bih dao prednost u nešto boljem skoku i fizikalijama i generalno na defanzivnoj strani terena dok sve ostalo ide na vodenicu Novice. Obojica su bili izuzetno borbeni tako da tu ne bih nekoga izdvajao.

Te ekipe KKP iz sezona 2007/2008 (TNT, Palasio, Peković) i 2008/2009 ((TNT, Veseli, Lazme) koje su stigle do TOP8 bile su skroz gotivne i jake. Prva je pokradena protiv Taukeramike da već tada ne odemo na F4, a druga je naišla na tada prejaki CSKA. Baš je Lazme skoro spominjao specifičnost te druge ekipe jer su igrači od 3-5 (Veseli, Novica, Lazme) bili poređani od najvišeg (Veseli) ka najnižem (Lazme).

Ovo oko mladih igrača je isto specifično bilo za DV-a kroz čitav njegov period treniranja. Jedan od klasičnih primera: sezona 2001/2002 Jovo Stanojević dominira na nekoj utakmici EL u Pioniru, kao i cele sezone. Ne može mu niko ništa i Dule ga uporno vadi napolje i ubacuje tada Krstića od 18 godina kome ispada lopta, maši zicere, ne zna gde se nalazi..publika negoduje, ne veruje, traži Jova nazad..Duleta zabole..na kraju sezone Krstić nije imao ni 5 poena u proseku ali mu je Dule dao čak 20 min prosečno u EL.

[KK Partizan 19/20]

Već napisah gore - ako se vodimo izborom najboljeg ABA tima (od toga je i počela diskusija) onda, bar što se tiče KKP, dolaze u obzir samo igrači koji su igrali od sezone 2004/2005 kada je Partizan prvi put zaigrao u tom takmičenju.

Dakle, igrači poput Vujanića, Šćepanovića, Krstića, Hausa, Stanojevića itd. ne mogu da uđu izbor.

Ako pričamo generalno (tj. obuhvatamo period od 20 godina) - Vujanić je meni, kao što sam pričao na temi Bivši igrači, jedan od omiljenih igrača iz post-2000 perioda.

S druge strane Bo je imao taj drive, kao što smo već diskutovali, koji nam je, po meni, bio ključan u odlasku na F4. Od toga nije bilo odbrane, pa makar mu se odmakli dva metra. To je otvaralo razne opcije, kao što je Barkli već pomenuo. Na sve to je bio i dobar u odbrani.

Vrlo težak izbor ali, iako je Vujanić možda bio nešto lepši za gledanje i poenterski ubitačniji, dao bih overall malu prednost Mekejlebu.

Dilema Bogdan - Kecman. Ja sam tu prednost Bogdanu. Na stranu šta je kasnije pokazao, on je već u Partizanu bio ubica. DV mu je dao svu slobodu i ovaj je to potpuno vratio. Nije imao sreće da, usled povreda, zajedno sa ekipom koja je projektovana za velike domete, ima veći uspeh u EL (on, Berta, Milutinov, Žofri, DM, Leo...). S druge strane imamo Kecmana koji je vrlo inteligentan 2/3 igrač, doneo onu pobedu u ZG, doneo onaj preokret u Tel Avivu za F4, dao i koš za pobedu protiv Efesa u toj istoj sezoni, ako se ne varam...imao i šuterske rapsodije i kidao u odbrani...Svakako potpuno zasluženo konkuriše za startno mesto na 2, ali ja ne mogu da ignorišem taj Bogdanov overall kvalitet koji ipak nešto iznad.

Na 3 i 5 za mene nema dileme. Veseli kao krilo u Partizanu je nešto najjače što smo imali i ofanzivno i defanzivno. Čak je kod DV-a navežbao i šut za 3. Peković je bio najdominantnija petica.

Što se tiče 4 - već smo se uglavnom složili - prajm Novica je tu iznad konkurencije na obe strane terena.

[KK Partizan 19/20]

On 5/2/2020 at 11:21 PM, pendulum said:

Ja se isto ne slažem sa SF-om oko Boa. Čast celom F4 timu jer su oni stvarno kao tim izborili tu završnicu, ali meni je Bo bio cheat code u toj sezoni. Imali smo mi tu i Marića kao dominantnu peticu i Veselog kao trojku sa visinom petice i Robertsa kome niko nije mogao da uzme skok, ali ako bih jednog morao da izdvojim to bi bio Bo. Protivnicima je bukvalno bio nemoguć za čuvanje.

U vezi sa onom najboljom petorkom - ja bih definitivno ubacio prajm Novicu na 4, Veselog mrdnuo na 3, što je igrao u KKP, a Bertu na klupu.

Dakle: Bo, Bogdan, Veseli, Novica, Peković.

 

On 5/3/2020 at 11:14 AM, laki pepe said:

A niko Miloja ne zarezuje, vidim.

 

Da se nadovežem..vidim da nas je pepe lepo opomenuo za Miloja. On je stvarno bio dominator na nivou ABA, pa čak i u EL gde je nekoliko puta bio igrač kola. Jednom imao indeks 55. On je igrao kao četvorka, međutim u današnjoj košarci bi svakako bio ta neka skraćena 5. I on zaslužuje definitivno da konkuriše za mesto u 5. Sad kad prevrtim sve igrače za ovih 15 godina u ABA, stvarno ima tu šta da se probere. Što neko reče, mogli bismo opušteno da napravimo neki 3. ili 4. tim koji bi konkurisao za titulu.

Bo, Gos, Palasio, Gordić, Džerels, Kamings...
Bogdan, Milosav, Kecman, Step, Tripković...
Veseli, Bertans, Lučić, Kinsi, Pavlović (iz prve sezone)...
Novica, Milojević, Mačvan, Lovernj, Roberts, Drobnjak (igrao drugi put 2006/07), Gist, Kevin Džons...
Peković, Marić, Lazme, Milutinov, Perović, Džavaj, Raduljica, Mozli...

Neki igrači koje ste pominjali nisu igrali ABA: Vujanić, Haus, Vesa Petrović, Krstić...

 

I jedna trivija: gledajući Milojevu statistiku iz sezone 2005/2006 zaključio sam da smo u timu imali 4 igrača koji su kasnije igrali za CZ: Boris Bakić, Borovnjak, Strahinja Dragićević, Predrag Samardžiski i Luku Bogdanovića koji je igrao za CZ pre KKP.

[KK Partizan 19/20]

Ja se isto ne slažem sa SF-om oko Boa. Čast celom F4 timu jer su oni stvarno kao tim izborili tu završnicu, ali meni je Bo bio cheat code u toj sezoni. Imali smo mi tu i Marića kao dominantnu peticu i Veselog kao trojku sa visinom petice i Robertsa kome niko nije mogao da uzme skok, ali ako bih jednog morao da izdvojim to bi bio Bo. Protivnicima je bukvalno bio nemoguć za čuvanje.

U vezi sa onom najboljom petorkom - ja bih definitivno ubacio prajm Novicu na 4, Veselog mrdnuo na 3, što je igrao u KKP, a Bertu na klupu.

Dakle: Bo, Bogdan, Veseli, Novica, Peković.