nemanjaol

Bas nesrecno kvotovan post. Ovako isecen i skroz van konteksta moze da ispadne kao da sam rekao ko zna sta. A bio je reakcija na to da Angelia nije znala ko je Kirk kad je ubijen pa kao nije mogla da ima reakciju na ono sto se pisalo posle njegove smrti.

Pa nismo ni mi znali Rene Good Ili Alexa Pretty-a Msm ja znam zasto me njihova ubistva pogadjaju na licnom nivou. Ovog leta sam vise puta bio u slicnim situacijama u Srbiji, znaci poistovecujem se sa njima. Necu da govorim u Angelino ime, ali kapiram da su se mnogi konzervativci poistovecivali sa Kirkom. Pogotovo u vreme kada je bilo aktuelno cancelovanje, pa su se oni osecali kao da je Kirk na neki nacin njihov glas. Sad izlazimo van ove diskusije o moderaciji, ali meni je bilo dosta zanimljivo kako far left i MAGA imaju neke zajednicke odlike. Prvo je maga pricala da su izbori pokradeni, pa smo u novembru 2024. imali jedan jak talas teorija zavera na redditu o Maskovoj umesanosti u beku elektronsku kradju glasova. Cancelovali su i jedni i drugi. Jedino sto mislim da je zvanicna politika levice med i mleko u odnosu na ono sto rade i izjavljuju vodece figure u Trampovoj administraciji, ukljucujuci naravno i njega samog

Pišem i brišem komentar već dva puta, ali ipak shvatam da nikada nisam nešto dublje razmišljao o problematici uređenja foruma i nekih dugoročnih posledica na to koliko ljudi pišu ili ne pišu. Deluje mi da ovde ima ljudi koji su to dosta bolje promislili. Isto tako se nikad ne bih uhvatio moderiranja neke žive i relativno velike online zajednice, pogotovo ne za džabe. Dok pišem ovo shvatam da uvek moderatorima volim da ostavim benefit of a doubt i dobru volju, baš kao i predstavnicima opozicije u Srbiji. 😄 Tako da na kraju ću napisati samo kako gledam stvari isključivo iz ličnog ugla, bez ulaženja u dalje implikacije. Ja ne bih banovao Angeliu, iako ne nameravam više da ulazim u diskusiju sa njom na temu trenutnih dešavanja u US. Jednostavno mislim da je u današnje vreme kada skoro da uopšte nemamo prostora da pričamo sa ljudima sa druge strane, ili makar čujemo šta oni misle, veoma vredno imati disidentski glas u nekoj zajednici. Iskreno mnogo više bih voleo da na temama u vezi sa Srbijom imamo još ćacija, jer verovatno u dosta slučajeva ostajemo potpuno slepi na to kako oni gledaju neke stvari. Drugačija bi bila situacija da odjednom na ovom forumu imamo invaziju nekih alt-rightovaca i Trampista koji bi floodovali teme. Tada bi imalo smisla sankcionisati takvo pisanje. Al kad imamo jednu ili dve osobe koje misle različito, njima se daje i malo veći prostor pošto biraju da budu ovde u za njih negostoljubivom okruženju. Jer sa stanovišta diskusije, mislim da je čak i ovo što smo imali dosta vrednije od toga da smo samo svi napisali da smo šokirani onim što se desilo i da to bude to. Video sam dobre argumente drugih ljudi kojih se sam nisam setio. Ali ostaje nam problem polarizacije koji mene lično dosta tišti i moram da se složim i sa Robespjerom da je posle ubistva Kirka na temi bilo dosta, za mene, neukusnih komentara, iako vrednosno nemam ništa lepo da kažem o tom čoveku. I meni samom je palo na pamet dok sam gledao Angeliine upise, da se ona sigurno tako osećala dok je čitala o tome šta se pisalo za Kirka. Taj momenat introspekcije ne bih mogao da imam da nje nema na forumu.

To će biti dosta zanimljivo ispratiti, kako svi 'Suverenisti' u EU koji su u velikoj meri jahali na Trampovskim idejama reaguju na ove njegove ispade. Počeo sam da slušam baš dobrog gosta kod Ezre Klajna, analiziraju Karnijev govor u Davosu i njegove implikacije na novi raspored karata na globalnoj sceni. Gost je Henry Farrell profesor i autor knjige Underground Empire: How America Weaponized the World Economy Između ostalog gost je pomenuo i to da bi JD Vance rado napravio neku alijansu svih desnih pokreta koji su inspirisani Trampom, ali i Orbanom kao jednim od prvih primera takvog oblika vladavine. Ali da Trampu lično to izgleda nije previše zanimljivo, tako da nije previše razmišljao kako će njegovi postupci uticati na izborne rezultate u zemljama koje su do skoro bile saveznici. Pa je tako Karni primer nekoga ko je na vlast došao pre svega zahvaljujući Trampovim politikama prema Kanadi

Meni je ovo bas super. Ne umem da objasnim skroz, ali stvarno radije gledam ovo nego brdo novijih popularnuh serija. Druga epizoda je bila bas spora, ali ne smeta mi previse, mozda posto znam otprilike sta sledi. Nadam se da ce druga sezona izaci odmah sledece godine, da ga ne razvlace

Bas dosta ljudi veceras. Ovo bi pre studentske pobune bio jedan od jacih skupova opozicije. Pozdravljam ovu promenu gokusa sa protesta na de facto politicke skupove. Djokic lepo primljen od publike, ali govor malo mrsaviji. Direktor koji je smenjen i otpusten odrzao odlican govor

Od kad smo pričali sam pokušao da nađem potpunije podatke. Za EU sam našao ovo: https://ses.jrc.ec.europa.eu/storage-inventory-maps ovo je mapa svih baterijskih projekata u Evropi, uključujući i UK. Tu su projekti u različitim fazama razvoja, odnosno ima i onih koji su samo najavljeni, što znači da se neće svi izgraditi. Uglavnom, tu se vide i snaga i kapacitet za projekte koji su izgrađeni. Za one koji su u izgradnji ili su dobili dozvolu negde ima, negde nema. Informacija nije irelevantna, pogotovo zato što sam je pre svega iskoristio da ilustrujem da je trend ubrzanog rasta instalacija nov i da je počeo zapravo tek pre dve ili tri godine. Pogledaj primer Kalifornije, ovo sam vadio pre par meseci. 25. novembra 2025. u trenucima vršne potrošnje u 17:30 baterije su sa 6.14 GW pokrivale skoro 23% potreba za električnom energijom. Samo tri godine ranije na isti dan i u isto vreme baterije su sa 1.5 GW pokrivale 6% vršne potrošnje. Istovremeno, u Kaliforniji je proizvodnja struje iz gasa u prvih 8 meseci 2025. bila za 17% niža u odnosu na isti period prethodne godine. Slični grafici mogu da se naprave i za Teksas (inače državu u kojoj sigurno niko ne investira u OIE iz ideoloških razloga) Znači baterije se sada apsolutno koriste kao faktor u proizvodnji, a ne samo za balansiranje mreže (iako naravno i tu igraju veliku ulogu) one sada omogućavaju da se apsorbuje višak proizvodnje iz solara koji već postoji i da se deo prebaci na večernji pik što smanjuje skupu proizvodnju iz gasa, znači svakako su big deal za proces tranzicije. Pojedina tržišta idu ispred ostalih, ali daju signal šta ostali mogu da očekuju za svega nekoliko godina. Tržište koje treba pratiti u EU je pre svega Italija, kod njih se baterije već vide u večernjim pikovima i imaju dosta projekata u razvoju. @modovi Možda bi imali smisla uraditi split, pošto smo sad već otišli baš daleko od teme. A nije ni skroz umesno imajući u vidu šta se trenutno dešava u Americi Edit: Evo bukvalno sada mi je izašla informacija za kapacitet za sve države. Ovi konsultanti su bili dobri pa su objavili podatke 🙂 makar ovako na grafiku, za brojke mora da se plati. Znači Kina trenutno ima blizu 400 GWh, a u pipeline-u za naredne dve godine imaju da dođu do 1000 GWh. US ako dobro mogu da procenim trenutno na oko 150 GWh. Obe zemlje bi trebalo da više nego dupliraju kapacitet za samo dve godine.

Odgledao sam ovaj video. Neverovatno mi je da se ovo uzima kao objasnjenje. Pritom on ni u jednom trenutku nije pustio video da ide prirodnom brzinom, da se vidi sta se desava. A sto je nagore cak nije na kraju ni rekao da policajci nisu odgovorni, nego je samo da neko glupo opravdanje kako je on kad je bio na nekom kursu pucao kad nije trebalo zato sto je cuo pucanj. A lik je advokat. A na kraju prodaje neku knjigu i neke kurseve, odvratno

Institut Francais https://www.institutfrancais.rs/

Ništa, ti kad nađeš bolje data setove koji su javno dostupni molim te ih podeli. Ja sam napisao moju pretpostavku zbog čega je informacija o snazi dostupna, priključak se dobija prema snazi. Za svaki pojedinačni projekat naravno da piše i snaga i ukupan kapacitet, ali kao što rekoh agregirani podaci sa više detalja se plaćaju.

Ma sve se vidi na snimcima, ima iz pet uglova. Samo neljudi mogu da pravdaju cisto ubistvo

U spojleru su tri videa gde se vidi šta se desilo. Snimci su uznemirujući. Čovek niti je napao policajce, niti je vadio pištolj, pokušao je da pomogne ljudima koje su ove siledžije oborile na zemlju. Ubijen je nakon što su mu već oduzeli pištolj koji je imao za pojasom. Sve se vidi, nema sumnje.

Mnogo je nervozan Vucic. Prenose na RTS-u kako se dere na sve iz vlade. Bukvalno urla na njih

Kada kazemo share od 80% misli se na ukupno proizvedenu energiju tokom godine. edit: i samo da dodam, pricam o 80% clean. Znaci tu upadaju i hidro i nuklearke i geotermalna Naravno da u tih godinu dana ima momenata i kada je fosilna proizvodnja dosta veca od tih 20%. Ok, mozes da mislis da je laz. Ali te demantuje cinjenica da i u trenutku kada su subvencije u najvecem obimu okoncane, globalno posmatrano se gradi mnogo vise kapaciteta zelene energije u odnosu na ‘prljavu’ Znaci ocigledno da postoji ekonomski opravdan razlog za ta ulaganja. Za LCOE i LFSCOE sam napisao da se slazem da trebaju obe brojke biti istaknute i uzete u obzir.

Zar se nismo obojica slozili na pocetku da u ovom trenutku nije svrsishodno insistirati na 100% renewable sistemu? Nego da je bolje doci do nekog nivoa, ja sam rekao 80% ti si rekao 50-60% pa videti dalje. (svakako vec ima drzava koje su blizu 50-60%) Short term baterijska skladista su tek u poslednje dve godine pocela da se instaliraju masovnije. Pogledaj grafike. Jeftin short term storrage nas dovodi od 50 do 80%. Za mene je to velika stvar zato sto je bukvalno trend koji se skroz jasno pokazao tek u 2025. U Evropi se jos ne instaliraju baterije u vecim razmerama. I tek treba da vidimo kako ce se sistemi ponasati sa vecom kolicinom baterija, kako ce uticati na cene, na iskoriscenost drugih izvora i slicno. Ima tu dosta da se uci. Ali to je ogromno dostignuce, za koje su mnogi pre 10 godina tvrdili da je nemoguce. Za multi day storrage Form Energy bi trebalo ove godine da ima neke prve projekte zavrsene za iron-air, videcemo kako ce ici. Sezonski storrage je jos daleko. Prica se pre svega skladistenju toplote u termalnim baterijama, pa onda naknadno koriscenje te toplote i za proizvodnju elektricne energije. Tu je i zeleni vodonik kao ideja, ali nista od ovoga nije spremno za mass deployment. Ali ni ne mora da bude sad, hajde prvo da dodjemo do 80% pa cemo videti za dalje. Valjda se slazemo da nam je svima u interesu da imamo sto cistijo energetski mix. @tomas.hokenberi Jel mozes da napises sta ti nije jasno? Kada se prikazuju nove instalacije zbirno na nivou cele drzave koristi se snaga zato sto je te podatke lakse skupiti. Prilljucak dobija po snazi, a ne po ukupnoj kolicini energije. Neki sistemi su 200MW snage i dva skladista, a neki su 150MW i cetiri sata skladista. Kada posmatras agregirano to ie dosta zajebano sve skupiti i izracunati. Sigurno postoje i ti data setovi, ali se najcesce placaju.

Gledam ono djubre Bovina kako laze na konferenciji sad. Kao da nema vec toliko snimaka gde se vidi sta se desilo

Litijim jonske i natrijum jonske baterije nisu za long term storrage, vec sam pisao to. Neka nikakvog smisla racunati na taj nacin. One se koriste za periode unutar jednog dana. Multi day storrage ce koristiti druge tehnologije, a seasonal treće. Ali samim tim sto imamo sada na raspolaganju tehnologiju za ove kratke periode smo resili deo problema i smanjili dodatne troskove koji dolaze od OIE. U Kaliforniji su baterije konkurentnije od gasnih elektrana, pojele su im vec jedan deo trzista.

Ovo je upravo ono što sam pisao Darku. U trenutnoj postavci stvari se niko neće ludo obogatiti od proizvodnje čiste struje, makar iz solara. Proizvođači opreme su kroz trku do dna previše ubili cenu, dok proizvođači struje ne postižu neke cene pošto je struja iz solara najmanje vredna. Izgleda da najbolje prolaze izvođači radova i banke 😄

Pričamo o LCOE (Levelised Cost of Electricity) To je prosečan sadašnji neto trošak proizvodnje električne energije za elektranu tokom celokupnog veka trajanja, uključujući CAPEX, OPEX, održavanje i troškove goriva. Kritičari obnovljivih izvora sa pravom kažu da za obnovljive treba uključiti i sistemske troškove, odnosno gledati LFSCOE (Levelized Full System Costs of Electricity) kada se i to uključi računica izgleda nešto drugačije. Ja mislim da treba posmatrati obe vrednosti pošto obe daju određenu informaciju. Kako bi podstakle razvoj čiste energije države su na neki način često internalizovale deo ovih sistemskih troškova, što kritičari ukazuju da nije fer. Istovremeno nije fer ni da se negativne eksernalije zagađenja i doprinos klimatskim promenama ne računaju kod fosilnih goriva, tako da onda ovde ulazimo u različita tumačenja i praktično odgovor zavisi od našeg prosuđivanja. Inače u Srbiji još uvek imamo više izgrađenih kapaciteta na vetar nego na solar. Makar zvanično, ne znam da li iko ima tačnu informaciju koliki kapaciteti se nalaze 'iza brojila' Odakle vadiš brojke za cene po MW. Koliko sam ja ispratio privatni investitori su u stanju da grade solar i za manje od milion po MW, iako je to dugo bio rule of thumb. Zato se između ostalog i priča negativno o 1 GW solara i 200 MW koje će EPS graditi, pošto je cena dosta veća. Što se tiče Kostolca B3 kada se pogleda isplaćenih 715 miliona dolara za 350 MW dobije se 2.04 miliona po MW, mada je to valjda uključena i neka investicija u ugljenokope. Mada ako se ostvare one pretnje Kineza o arbitraži i dodatnih 795 miliona dolara ispašče još skuplje. Meni je priča za zemljište i solar izvikana. Eto rekao si za 350 MW treba oko 600 hektara, verovatno treba i nešto više. A mi trenutno imamo 122 hiljade hektara neiskorišćenog (napuštenog) poljoprivrednog zemljišta, možete lako da izračunate koliko može da stane. A nije ideja i ne treba graditi solare isključivo na poljoprivrednom zemljištu. Mada mislim da agrivoltaici, odnosno simbioza poljoprivrede i solara imaju dosta dobar potencijal i da bi mogli u nekim modelima da obezbede poljoprivrednicima dodatni i stabilniji izvor prihoda, a i da smanje troškove. Voleo bih da vidim da se više istražuju neki inovativni modeli tu, naravno uz podršku države, ali bolje to nego smanjivanje akciza na gorivo @djura.net Zemlje već imaju skladišta, ne znam koliko ima smisla proširivati ih. Sećaš se krajem 2022. je jedno vreme bila velika tema koja zemlja EU koliko ima u skladištu. Čini mi se i da je postojala neka direktiva EU da moraju da dočekaju zimu sa rezervama iznad 90% ili tako nešto.

Ja iskreno nisam skroz siguran. U teoriji svakako da, smanjivanje važnosti resursa kao što je gas bi trebalo da smanji i uticaj država proizvođača. Cena goriva mora ostati relativno niska kako bi ono bilo konkurentno, tako da smanjivanje proizvodnje i mešetarenje u tom smislu ima ograničenja. Ali mislim da su u geopolitici stvari rekto 1 za 1. A u smislu važnosti, tebi uvek treba energetski sistem čija je raspoloživost i sigurnost blizu 100%. Čak i ako koristiš samo 20% gasa, ponovo ti je taj gas ključna stvar koja omogućava sistemu da funkcioniše kako je zamišljen. Sve zavisi kako će se ovi sistemi sa dosta obnovljivih pokazivati u narednim godinama. To će nam pokazati dokle može da se ide.

Mislim da je 50-60% dosta konzervativno dosta država je već tu, a tek od skoro smo otključali jeftine baterije. U drill baby drill treba da računamo i štetu i dobrinos koji je to doneti budućim promenama u klimi. Ali kao što rekoh jednom, kada želim da gledam silver lining, ja računam da će jeftin gas dati malo prostora da se reše ostali izazovi tranzicije, što tehnički što tržišni. Treba pogledati i sitna slova kod tih 100% targeta, često sadrže zvezdicu koja kaže da do 5% potrošnje može da pokrije gas. Takođe nije isto i 100% renewable i 100% clean. U clean spada i nuklearna. U svakom slučaju slažemo se da nije produktivno insistirati na maksimalističkim ciljevima u ovom trenutku. Moraću da te zamolim za link i za izvor. Jednostavno trenutna situacija na tržištu te demantuje, da baterije nisu ekonomski isplative, ne bi se instalirale u tolikoj meri. A instalacije rastu velikom brzinom. Imaš grafik koji sam okačio u prošlom postu i to je još bez podataka za 2025. gde je zabeležen dodatni pad cene i ubrzavanje izgradnje. Evo konkretni grafici za Kinu i US uključujući i 2025. I evo istraživanje Embera o cenama skladištenja, tu se nalazi i proračun za baterije + solar u tropskim zemljama https://ember-energy.org/latest-insights/how-cheap-is-battery-storage/ Znamo i da će trend pada cena u 2026. biti usporen ili čak i skroz preokrenut. Kinezi su najavili korekciju cena kako bi zaustavili race to the bottom njihovih kompanija, istovremeno cena litijum-karbonata i spodumena su počele jak rast nakon nekoliko godina vrlo niskih cena. Što je još jedan signal velike potražnje za baterijama na tržištu

@Darko Dok čekam feedback kolega, taman na brzinu da nešto napišem. Neću ići previše detaljno pošto nema ni prostora ni vremena, ali ću definitivno ovih dana poslušati i debatu koju si poslao. -Solar i vetar su najjeftiniji izvori kada se gleda proizvodnja struje. Deo iz posta koji si citirao se baš odnosio na nove kapacitete koji treba da pokriju rast potražnje za strujom. Gasne elektrane su u poslednje dve godine dosta poskupele, postoji nedostatak na tržišu gasnih turbina zbog velikih zahteva data centara. Konvencionalni izvori se takođe dugo grade, termo (ugalj) i posebno nuklearne se grade po 5, 10 ili 15 godina. U tom smislu ako ti nešto treba brzo, solar i vetar plus baterije možeš napraviti sad i odmah za relativno male pare, problem je posle u integraciji. - Tačno je da nakon što pređu neki mali udeo u mreži solar i vetar kreću da dižu sistemske troškove, međutim ono što je pitanje je koliki je to iznos i da li je to stvar koja je najviše doprinela rastu tvojih računa. - Cene na tržištu električne energije se formiraju prema marginalnom proizvođaču, tj prema onoj elektrani koja podmiruje krajnje kilovat sate potrošnje. Gasne elektrane su najupravljivije, one mogu brzo da se upale i da pokriju pikove u potrošnji. Veliki rast cene struje u EU tokom energeske krize su bio je u najvećoj meri zbog ogromnog skoka u ceni gasa. - Međutim povećano korišćenje gasa ide rame uz rame sa obnovljivim izvorima pošto elektrane na ugalj i nuklearke nisu pravljenje za brzo reagovanje i dizanje i spuštanje proizvodnje tako da je gas prirodni partner solaru i vetru - Tu dolazimo do baterija. Cene baterija više nisu OGROMNE, zapravo su zabeležile OGROMAN pad i instaliraju se velikom brzinom. Teksas i Kalifornija u Americi su za samo nekoliko godina dosta povećali kapacitete tako da baterije sada igraju važnu ulogu i njihovoj mreži. A juče je izašla i vest o ozbiljnom ubrzanju instalacija u Kini koja naravno prednjači. - Zanimljivo će biti i šta se dešava kod tebe u Australiji pošto je vaše tržište isto baš jako krenulo sa insaliranjem kapaciteta baterija, i to kroz subvencije za domaćinstva što će biti posebno interesantno ispratiti. Ovo je vizual iz odličnog teksta iz FT, ima paywall nažalost ali može se pristupiti preko internet arhiva ig.ft.com/mega-batteries/ - Jeftine baterije menjaju računicu, posebno u zemljama tropskog pojasa koje imaju dosta sunca. Očekuje se da se pad nastavi, videćemo još dokle, ali sada ulazimo u sledeću etapu tranzicije kada deployment baterija može da postane masovan - 100% solar i vetar cilj u ovom trenutku nije praktičan i upravo u poslednjih 15ak% dolazi do tog masovnog skoka u troškovima. Mislim da je trenutno mnogo produktivnije fokusirati se na povećavanje udela čiste energije to neke izvodljive ekonomske granice, a ostatak pokrivati gasom. Poslednjih 15% ćemo da rešavamo kada to toga stignemo, trenutno nije jasno šta je rešenje i da li je u potpunosti izvodljivo sa alatima koji su nam trenutno na raspolaganju. - Litijum jonske (ili natrijum jonske) baterije nisu napravljene da pokrivaju potrošnju od 3 dana, već kratkoročno skladištenje unutar jednog dana, za dugoročno skladištenje će se koristiti druge tehnologije. Tako da nije ni svrsishodno postaviti to pitanje GPT-u - Nemačka odluka da ugasi nuklearne elektrane koje su radile je bila izuzetno glupa i pogrešna. Izgradnja novih nuklearnih kapaciteta je otvoreno pitanje, cena, rok izgradnje i vezivanje za neku od svega par država koje proizvode tehnologiju i gorivo su rizični. Sa druge strane nuklearne u većoj meri garantuju stabilnu i čistu proizvodnju - Nije najsrećnije rešenje ni u potpunosti se oslanjati na Kinu za čiste tehnologije, ali to je ipak drugačije od goriva. Takođe i solarne elektrane i baterije mogu da se proizvode bilo gde, pitanje je cene. Ponoviću, Srbija ima fabriku solarnih panela i fabriku li-jonskih baterija. Da li ćemo zaista da poredimo naftni lobi sa lobijem čiste energije? 😄 I količinu resursa koje imaju i jedni i drugi. A hvala bogu da će neko da profitira od toga što nudi rešenje koje može da obezbedi čistu energiju, zar nije najprirodnije da tržište to nagradi? Pritom, obnovljivi izvori nisu toliko dobar biznis kao što deluje, povrat na investicije za proizvođače struje je dosta manji nego u nekim drugim poslovima. Zato postoje i ljudi koji zagovaraju ponovni rast učešća države u energetskom sektoru, pošto državama niski prinosi nisu toliki problem, a imaju i dodatni niz ko-benefita koje dobijaju kroz čistu energiju. Edit: I da dodam, izvor koji preporučujem za informisanje o energetskoj tranziciji je Michael Liebreich, osnivač vodećeg provajdera podataka o čistim izvorima energije Blomberg NEF. Konzervativac iz UK koji se bavi ovom temom, vrlo je realan i stvari gleda hladno i kroz podatke. Ovo je link do njegovog podkasta https://www.youtube.com/channel/UC5acEOF6mIIj1Ae3B2oeRrw A vredi čitati i stvari koje piše na linkedinu i blog postove koje piše za Bloomber NEF Evo jednog od poslednjih: https://about.bnef.com/insights/clean-energy/liebreich-the-pragmatic-climate-reset-part-i/

Zvanični cilj je uvek bio znatno ispod 2 °C. 1,5 °C je bio aspirativni cilj tzv. 'stretch goal'. Međutim po mom mišljenju pravi način za priču o ciljevima je da je cilj da zagrevanje ograničimo što više možemo, jer svakih 0,1 °C nosi neke dodatne rizike. Stvari nisu binarne, neće svet nestati ako umesto 1,9 °C bude 2,1 °C, ali isto tako treba da budemo svesni da rizici ne rastu linearno sa porastom temperature već da svaka dodatna decimala zagrevanja nosi nešto više rizika nego prethodna. Žao mi je što u drljanju po netu niste naleteli i na ovaj sajt: https://skepticalscience.com/ Tu su direktno pisani odgovori na mnoge argumente skeptika.

Ne znam o detalje o kojima pričate, slobodno pišite. Mada moram vam napomenuti da govorite o stvarima koje su se dešavale pre 20 i više godina. Ja sam tad još bio dete, eto, baš sličnih godina kao i vaša ćerka sada, tako da nisam upućen detaljno u sve što se govorilo. Od kada sam pre 10ak godina počeo da se detaljnije bavim temom i izučavam je na studijama aktuelan je bio peti IPCC izveštaj objavljen 2014. saznanja iz njega su u velikoj meri potvrđena i vrlo su precizna. Kada je objavljen šesti izveštaj 2021 neke stvari su malo korigovane, ali su u pitanju detalji, glavni zaključci ostaju nepromenjeni, samo se sigurnost naučnika povećala. U to vreme, pre 20 godina, su neki ljudi tvrdili da je globalno zagrevanje izmišljotina i da se ne dešava. Vreme je pokazalo ko je bio u pravu, a svet je nažalost izgubio vreme tokom kojeg je mogao da radi na rešđenju problema. Sada kada samo lud čovek može da kaže da se zagrevanje ne dešava, taktika je druga. Prikazati kako stvari nisu toliko strašne i posejati sumnju u preciznost naučnih istraživanja. I to je upravo ono što vi sada, svesno ili nesvesno, radite. Taktike osporavanja klimatskih promena su poznate i već opisane: 1. Climate change isn't real 2. If it is real, it isn't us 3. If it is us, it's not that bad 4. If it is that bad, it's too late to do anything about it Vi ste trenutno u ovoj trećoj fazi, nadam se da to ne radite namerno. Ukoliko imate neko konkretno pitanje oko toga kakve se promene očekuju i kada, i kako znamo da su za nešto odgovorne klimatske promene rado ću pokušati da odgovorim najbolje što mogu i da vas uputim gde možete više da pročitate više. Ali neću gubiti vreme da odgovaram na svaki pojedinačni primer osobe koja je rekla nešto što se ispostavilo kao netačno, da li zbog toga što i sama nije razumela naučno saznanje koje citira, ili iz nekog drugog motiva. Jer da bi ova diskusija imala smisla morao bih da izvlačim verovatno stotine izjava naftnih lobista, političara, novinara i komentatora koji su u to vreme govorili da se globalno zagrevanje ne dešava i da naučnici nisu u pravu. Kao i tada, i sada će vreme biti najbolji sudija

Ovo je već drugia diskusija u kojoj odgovarate meni na stvari koje nisam rekao. Sigurno ste dovoljno inteligentni da možete da razumete napisano, tako da ostaje jedino da to radite sa nekom tendencijom, a to nije lepo. Dakle, nigde nisam napisao da izjave o kojima pričate nisu postojale. Za Noela sam napisao da je njegova izjava primer nespretne komunikacije, i objasnio zašto. Takođe sam se složio sa vama da ima zamora materijala i da se u medijskom prostoru pojavljivalo svašta i da zaključak mora biti da i naučna zajednica nije uradila najbolji mogući posao u komunikaciji. Vrlo je zamorno svaki put se vraćati nazad i quotovati šta sam već pisao kako bismo diskusiju vodili u okvirima onoga što je rečeno. Što se tiče Hansena, vi morate rauzmeti da je on napravio vrlo smela i hrabra predviđanja još 80ih godinama, u trenucima kada ni blizu nismo imali ovoliko dokaza da se globalno zagrevanje zaista dešava. I zapravo je bio u velikoj meri u pravu, zemlja se zagrejala i klima se promenila i to za svega 30 godina, a to su promene koje prirodnim procesima traju stotinama ili hiljadama godina. Među modelima na grafiku koji sam podelio je i Hansenov model, i on je u rangu onih koji su vrlo blizu predvideli jednu egzaktnu meru našeg sistema više decenija unapred. Nisam siguran da ima previše primera toga u nauci. Inače i pre jedno dve godine se u krugovima klimatskih naučnika vodila ozbiljna diskusija o rezultatima jednog novog Hansenovog rada u kojem on prognozira ozbilno ubrzanje zagrevanja. Taj rad je pretrpeo kritike i vrlo žustra diskusija se vodila u zajednici, rezultat ćemo videti. Ali vrlo lako može da se ispostavi da je Hansen bio više u pravu nego što su mnogi mislili, pošto kao što sam pomenuo, postoje indicije da se trend zagrevanja ubrzava i da ide ispred onoga što su naučnici očekivali. Nažalost nemamo Hansena pored sebe da ga ispitamo detaljno oko te konkretne izjave, ali srećom on je već objasnio šta ga je novinar pitao i šta je on odgovorio, takođe isti citat se koristi u Knjizi The Coming Storm. I da se razume, trenutno smo na oko 428 ppm Dobro je i što ste pomenuli Arktik bez leda jer je to još jedan primer nespretne komunikacije. Naučna definicija Arktika bez leda je sledeća Čisto da budete upućeni. Prosek za period od 1981-2010 za minimum je oko 6,4 miliona km2. Trenutni neslavni rekord je iz 2012. oko 3,4 miliona km2 Videćemo još kada će tačno desiti Ice-free Arctic, odnosno koja godina će biti u pitanju, ali ono što je nesporno je da će se to desiti. I tu se vidi koliko su apsurdni pokušaji ljudi da umanje značaj i tačnost nauke o klimatskim promenama. Promene u klimi se prirodno dešavaju na vremenskim razmerama od više hiljada, ili čak desetina hiljada godina, mi istim promenama svedočimo u toku jednog ljudskog života. Naučnici koji su to istraživali su nas upozorili na to još pre 40 i više godina. I mi sada izvlačimo neke pojedinačne izjave (od kojih mnoge ni ne dolaze od samih naučnika) i ljutimo se ako su negde promašili za nekoliko godina. To je kao da lansiramo sondu na Mars i ciljamo sam centar Milankovićevog kratera, međutim sonda završi nekoliko metara dalje. I onda imamo grupu ljudi koja govori da su inženjeri uradili loš posao i da im ne treba verovati zato što nisu pogodili u centimetar mesto gde će sleteti. Glavni raskorak u smislu komunikacije potiče naravno od znanja i konteksta koji imaju istraživači i koji ima publika, i to je čest problem eksperata i naučne komunikacije. Nama laicima činjenica da su se glečeri smanjili za 30 ili 40% u svega par decenija možda ne deluje posebno alarmantno. Ali za nekoga ko to istražuje ceo život, ko zna koliko dugo su se ti glečeri stvarali, ko zna koliko dugo je bilo očekivano da traju i ko razume dugoročne posledice svega toga i razmišlja u geološkim vremenskim razmerama to je ogromna katastrofa i stvar za alarm. I onda je tu izazov kako važnost te informacije preneti na širu publiku koja često razmišlja od danas do sutra i sa pravom ima preče brige od toga šta će biti za 100 godina i da li će države čija pijaća voda zavisi od glečera na Andima moći da reše taj problem. To nije lako i često nije ni rađeno najspretnije. Preporučujem vam da za to šta je konsenzus naučnih istraživanja o klimatskim promena konsultujete IPCC izveštaje. To je zajednički napor više stotina naučnika i njihov najbliži konsenzus, često kritikovan i da je malo konzervativan, ali svakako najpouzdaniji. I zadržaću se samo ovde, upravo je problem što je to percipirano kao nešto što treba tamo neko da ostvari. Da bi se ciljevi ostvarili mi glasači moramo dati podršku za politike koje će taj problem rešiti. Kao što ste dobro istakli u prethodnoj diskusiji, ako glasači to ne budu želeli, to se neće ni desiti. Nadam se da ste sa porodicom uživali u ovom snegu koji je pao u Beogradu, poslednji takav je bio sad već daleke 2012. tako da ga se vaša ćerkica ni ne seća. I da vas preduhitrim snežnih padavina će biti i u budućnosti, šansa za ekstremne padavine se čak i povećava, međutim porast temperature znači da se taj sneg neće zadržavati i da će se uglavnom brzo topiti. Jednom u 15 ili 20 godina će se poklopiti uslovi tako da padne dosta snega i da se on zadrži, i to će onda biti prilika za one koji sebi ne mogu da priušte skijanje da iskuse aktivnosti na snegu.