-
Posts
6,797 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
2
Everything posted by 40Wins
-
A da. Novi princ Dorne. Who? What? When? Gde je bio taj bata kad su Sand snakes zauzele vlast. Dornijska vojska je jedina netaknuta svih ovih godina, možda može da bude game changer, mada s obzirom da nema nikakvih uvodnih priča i povezanosti likova, verujem da što se njih tiče da ćemo za njih čuti samo da ih je potamanila Zlatna četa.
-
Pa čar je u iščekivanju?
-
Da sam 2016 kupio stan koji sam kupio pre mesec dana, platio bih ga oko 15% niže, prema rečima mog agenta.
-
Epizoda generalno loša. Nije mi baš najjasnije kako je čak pola armije preživelo prošlu epizodu, gde su bili ti picani po Winterfelu u vreme kad je Džon ušao u zamak. Ispade Euron Grejdžoj najjači baja u celom serijalu. Sa sve pola armije, kako računaju da nadmaše Zlatnu četu? Gde se nalazi Zlatna četa u momentu kada Deneris dolazi ispred zamka da preti? Džejmi 1/1 u Dobri Vil Hanting fazoniću, odbija Brijenu da ne bi krenula sa njim da rešavaju Srsi. Pošto nema leba da Arja rešava još jedan skalp, verovatno gine sa Kleganijem. Kapiram da će pre Kajburn da je otruje ili tako nešto. Da li očekujemo Daria Naharisa i neko pojačanje za sledeći fajt? Džontra bolje da je otišao sa Tormundom preko zida...
-
1. Durent 2. Lenard 3.Janis 4. Harden 5. Kari 6. Jokic 7. Lilard 8. Dzordz 9. Dejvis 10. Embid 11. Batler 12. Dzejms 13. Irving 14. Tauns 15. Grifin
-
Nikako da uhvatim vremenda da iskucam post od ovih praznika, o temi koja svakako treba da postoji i na ovom forumu. Smatram da je najsvrsishodnije samu poljoprivredu gledati i komentarisati kao deo šireg pojma: Agroindustrijski kompleks (Prema exSFRJ, istočnoj klasifikaciji) ili Agrobiznis sektor (zapadni termin). Agrobiznis sektor se deli na 3 stuba: 1. Farmerski sektor, koga čini primarna poljoprivredna proizvodnja (biljna i stočna proizvodnja) i ribarstvo 2. Dofarmerski sektor, uključuje industrijske grane u kojima se proizvode poljoprivredni inputi: delovi mašinske industrije koji obezbeđuju traktore, delovi hemijske industrije za proizvodnju mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja i petrohemijskih proizvoda. 3. Postfarmerski sektor. Postfarmerski sektor je najsloženiji jer ga čine aktivnosti iz nekoliko delatnosti. To su industrijske grane za preradu poljoprivrednih proizvoda, kao i zanatska proizvodnja prehrambenih proizvoda. Agroindustrija predstvalja, prema klasifikaciji delatnosti, predsektor proizvodnje prehrambenih proizvoda, pića i duvana. U ovaj segment uključena je i trgovina, odnosno marketing i promet poljoprivrednih-prehrambenih proizvoda. Ovi sektori su međusobno veoma zavisni, jer zavise jedni od drugih, i tokovi obrtnih sredstava među njima ne idu samo kroz novčana sredstva, već kroz različite kompenzacije. E sad, najbolji način početi temu o poljoprivredi u Srbiji, jesu podaci o popisu poljoprivrede. Najsvežiji popis koji je odrađen je 2012. godine. U nastavku je link sa interaktivnom mapu osnovnih pokazatelja, pa koga nešto konkretno zanima, može pogledati. Takođe na ovom sajtu su izložene publikacije o različitim poljoprivrednim delatnostima. http://popispoljoprivrede.stat.rs/?page_id=4499 Ukratko: 630 hiljada poljoprivrednih gazdinstava i 3.3 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Prosečna veličina gazdinstva je oko 5.5 ha, ali suštinska podela je na Vojvodinu, preko 11 ha i Centralnu Srbiju sa oko 3,6 ha. Primera radi, jedna Nemačka ima oko 300 hiljada gazdinstava, na mnogo većoj površini, prosek EU je oko 16.6 ha. Najveće farme imaju Češka, Danska, Francuska i UK. Ono što je zanimljivo je da je češki prosek 130 ha po gazdinstvu, daleko iznad UK (90ha), Danske (75ha) i Francuske (60ha). Nikada nisam istražio do kraja šta je uticalo na ove rezultate u Češkoj, ali verovatno se radi o sačuvanim većim kombinatima iz komunističke ere. Poljoprivreda je usko vezana za selo. Može se reći i prva asocijacija većini ljudi. Prema Eurostatu, u Srbiji je srednji ekvivalentni neto dohodak u ruralnom području 1.973 eur (3.300 eur u velikim gradovima). Prva pomisao na uzrok disproporcije u prihodima jeste upravo veličina gazdinstava. Može se reći da je to samo jedna od dimenzija nerazvijenosti seoskih domaćinstava. Ono što takođe utiče na uspešnost seoskih domaćinstava jeste raspored delatnosti i iskorišćenost resursa. Prosečno gazdinstvo u Centralnoj Srbiji ima 3.6 hektara, iscepkane parcele, jednu kravu, 5 svinja, 6 ovaca, 30 kokošaka. Obrće kukuruz i pšenicu, ima 50 ari voćnjaka i baštu za svoje potrebe. Ovakva gazdinstva sebi obezbeđuju prehrambenu samodovoljnost i svakako su u boljoj poziciji u odnosu na stanovništvo koje je na minimalcu u gradovima. Ipak, ova gazdinstva, nikada ne mogu da stvore nikakvu veću dodatnu akumulaciju kapitala za unapređenje svog položaja, obnovu osnovnih sredstava, ne mogu da plaćaju školarinu deci, ulažu u slobodno vreme, kulturu itd... Dok sam bio na fakultetu pisao sam jedan rad iz Ruralnog razvoja na primeru svoje opštine, odakle sam. Nažalost, vrisnuo mi je hard disk 2014, a nigde na mejlu nisam mogao da ga nađem. Uglavnom, ja sam iz jedne male opštine u centralnoj Srbiji, poznatoj po voćarsko vinogradarskoj proizvodnji, koja godišnje samo u Rusiju izveze desetine miliona evra. U jednom delu opštine, koja ima dugoročnu tradiciju proizvodnje, 6-7 sela je od početka 2000ih dosta je ulagano u zasade, zaštitu, skladištenje itd. Drugi deo opštine karakteriše klasična svaštarska proizvodnja, navedena u pasusu iznad. Na tako maloj oblasti, socio ekonomski pokazatelji su u potpunosti suprotni. Prosečni prihodi, prosečna starost gazdinstva, broj mladih itd... Shodno tome, efikasni ruralni razvoj, sa poljoprivredom kao njegovim centralnim delom mora ići u smeru korišćenja različitih komparativnih prednosti koje određena regija pruža. Evropskoj Uniji je ovo značajno pitanje i najveći udeo zajedničkog budžeta, oko 37% odlazi na Zajedničku poljoprivrednu politiku, čiji je jedan od stubova i ruralni razvoj. Evropska Unija, što se tiče ruralnih krajeva podržava diversifikaciju, odnosno ulaže i u nepoljoprivredne delatnosti, koje mogu biti održive na dugi rok i stvoriti dodatnu vrednost u ruralnim krajevima. (Seoski turizam, zanatstvo, ili usluge i proizvodi koji uopšte nemaju veze sa poljoprivredom). ZAP se stalno menja, tj na višegodišnjem nivo se strategije predefinišu u skladu sa uspešnosti prethodne. Trenutno, za 2021 - 2027. The 9 objectives of the future CAP are Ovo je nešto uopšteno iz moje perspektive, pa dalje možemo da nastavimo konkretno. @A sad, gde je beše bila ona prepiska oko voća, pa da nastavimo diskusiju ovde?
-
Ok, fixed.
-
Svaka čast Kawhiju, ali mi je ovo bilo baš mučenje za gledanje u 4/4. (Ne Kawhi, nego svi komplet) Mislio sam da će posle one Batlerove trojke u poslednjoj sekundi da prelomi Fila na svoju stranu.
-
Zato što: 1. Vojna taktika bez ikakvog smisla i logike, a ovo ipak gledaju odrasli ljudi, ne samo deca. 2. Disproporcija u prvobitnom ubijanju koga stignu, a posle njih 15 pobije 20 hiljada zombija, ko u crtaću. 3. Arja od metar i šumska jagodica obara rekord Ivane Španović, bez da je iko primeti. Itd... itd... itd... Sinoc sam gledao reprizu, opet sam sebas lose osecao kako su uspeli da sjebu sve...
-
Evo da ispričam priču iz svoje perspektive, o nekretninama u BGu. Sa devojkom sam počeo da gledam stan za kupovinu u oktobru 2017. Potez u Jurija Gagarina, blokovi do Save, od 70a do 45. (Od Oml brig. do Ivana Ribara) i prvu liniju preko puta, od 64. do 61 (od Gandijeve do I. Ribara). Izabrali smo ovu lokaciju zbog blizine posla, blizine Save, ali i zbog cene, jer sve blize Opstini NBGD je bilo znatno skuplje, i cene krenu da padaju tek negde kod naselja Sava Kovačević u Zemunu. U momentu gledanja, smatrali smo da je ponude overpriced i da nigde ne treba da žurimo, da bi cene vremenom trebalo da padnu (imalo je delimično uticaj ono sto sam citao na ovoj temi na fb92 😄 ) U tom momentu cene za deo do Save bile su od 1180 eur/kvm prizemlje do 1550 eur/kvm do nekog 9. sprata, pa posle opet krene da pada. 6x blokovi su bili oko 15% jeftiniji. Vremenom smo birkali, ali ništa nas nije posebno kupilo. Od aprila 2018. kreću zajebi, gde mi puštamo prve ponude, gde mi u odnosu na traženu cenu nudimo 5 do 7% niže, ali svi nas lagano odbijaju, a mi nismo hteli da dižemo više. U junu nalazimo ok stan koji je oglašen na 83k za 66kvm u 45. bloku. Pošto smo ukapirali da cene ne da ne idu dole, nego lagano kreću na gore, dajemo čoveku ponudu u evro koliko je tražio na oglasima. Kli ne odgovara ceo dan, i tek sutra se javlja i kaže da je nova cena 90k. Ja ga naduvam, računajući da nema leba da dobije tu lovu, ali stan ubrzo nestaje sa oglasa. U nastavku počinju situacije gde ja zovem neke oglase, gde mi agenti kažu da može stan da se vidi za par dana, ali nakon toga se skida sa oglasa, tako da kapiram da su agencije na celu situaciju počele još da budže cenu sa fejk oglasima. Vreme tako prolazi i tek u oktobru nalazim stan u bloku 70, relativno sređen, poslednji sprat 9/9, i na konto toga + što su vlasnici hteli da iznesu kuhinju + što su tražili duplu kaparu obaram cenu na nekih 1250 eur/kvm. 4 dana kasnije, za vikend, zove me agent i kaže sa su se vlasnici ipak predomislili i da su povećali cenu za 15k evra, jer su gledali oglase i smatraju da je vrednost potcenjena... Nakon toga, pogledali smo jos 2-3 stana i onda je i ponuda splasnula, jer su krenule slave, zima, NG, Bozic, itd... Nova ponuda je pomalo krenula od februara. Razmisljali smo dalje sta da radimo, i na kraju smo se odlučili za jedan stan u 64 bloku, iako smo hteli da izbegnemo stepenicaste blokove i budemo do Save. Ipak, cene su toliko otisle, da smo za ovu lokaciju, za iste pare dobili oko 15 kvadrata vise, drugi sprat i mnogo bolji raspored nego što ih ima do reke. Vreme će pokazati dal smo se i koliko zajebali, al stvarno više tu krizu nismo mogli da čekamo, kad svaki mesec daješ lovu gazdi...
-
Uh, baš mi je krivo, jbg.
-
Ako je u GoT bilo ovoliko kawanja, mogu da zamislim na šta liči serija o mladom Robertu Barationu. 😄
-
Desetak puta sam odgledao sa slušalicama, i nisam nesto preuveren da ovo pije vodu.
-
Da je imao MJov mindset bio bi GOAT, ali glava je vise i od tela. Jos jedan primer: JJ Barea... 😄
-
Jbg, nikako nisi mogao da se povezes sa likovima, a kostim glavnog baje je bas fejk. Onaj mali je katastrofa, bas sam ga mrzeo, ali ne u fazonu Dzofrija, dobro glumi ali mrzim lik, nego: Lose glumi, los lik, lose se pomera, lose zivi uopste, vezara 1/1.
-
Serija je takvo golo gomno, koje lepo krene i posle se raspadne na delice. Kako bi pokrpili nastalu stetu, poslednja sezona u potpunosti idejno odudara od pocetka serije i jedino sto je dobro odradjeno je je sama poslednja epizoda.
-
Odlično je što je na novom forumu omogućeno veoma lako podešavanje ignore-a.
-
Jedan od jačih kraćih uvodnih postova... 😄
-
Pa i ja sam burno reagovao, ali kad se slegne gradivo i isprocesuiraju situacije, dođe se do svih zaključaka koje smo ispisali od sinoć.
-
Meni se mnogo svidela Džordanovska egzekucija, ali uz samo male modifikacije moglo je da izgleda mnogo logičnije. Mogli su Brena da postave drugačije, da bude okrenut licem ka drvetu, a leđima ka NKu i ostalim WWovima. NK prilazi i obilazi oko Brena, tako da je okrenut leđima ka drvetu. Arja je uštekana iza u mraku, hvata zalet i zaskok, NK u faci WWova vidi da se sprema guženje iza njega, okreće se, hvata je itd... Eto, da su mene angažovali za 100k dolara, imali bi malo normalniji kraj. Kao gratis, iskreirao bih im da Dotraci ginu u nekom chargeu, ali dok brane odstupnicu ili tako nešto...
-
Dobar dan, srećan rad.