Ja sam oduvek i u sportu i na poslu bio protiv zasluznih i dobrih. Sve njih mi volimo, ali da li nam trebaju? Sve su to dobri momci (verovatno, ne znam ih licno), vole CZ, bili na tribini, sada su na terenu, osvojili ovo, ono... BRAVO! Plaketa, dres ispod svoda dvorane, aplauz kada dodju...
Da li bismo ih potpisivali i davali velikodusno duge ugovore da te pare vadimo iz svog dzepa? Ja ne bih, ali bi mi uvek tu bio neki Plavsic, Djurisic, Kostic, Ilic, jer mora opet da iznikne neki Gudura... Znam, neke kolege pisu, sta nas briga, nisu nase pare. Poenta je da za uspeh treba razmisljati kao da pare jesu nase i za te pare kupovati ono sto nam treba.