-
Posts
1,113 -
Joined
Everything posted by C.F.
-
@Pletiljauživam da vas čitam. Baš šteta što smo tako daleko jer bi rado s vama provela vremena u razgovoru, fizički distancirane, naravno, u bašti s procvetalim biljkama i u senci citrusa. Danas sam, kao i svakog jutro ustala rano i planiram izlet u prirodu. Kod nas je ove nedelje perfektno vreme, prijaće mi nakon naporne nedelje na poslu. Našla sam se preispitajući sebe u jednom momentu frustracije, da li je zaista potrebno da se bavim ovim poslom u ovim godinama. Ponekad se osećam kao papagaj koji konstantno ponavlja jedne te iste stvari. Ljudi žure u svojim odgovorima, pa kreiraju bespotrebne probleme u koje budem upletena. Sva sreća da sam smirena i ne reagujem brzo, grozno bi to bilo. Upravo zato mi je potrebna priroda i odmor ovog vikenda. nadam se da je unuk ozdravio, a vi se čuvajte jer moramo da se vidimo kad sve ovo prodje, planirao uroš forumaški sastanak na kosmaju.
-
Možda je bolje spojiti neke teme, haha Bez persiranja, molim...meni je to navika, pa me ispravi slobodno. Ja sam dugo van, pa mi je jedan od razloga da sam na forumu napor da ne zaboravim da pišem na našem jeziku. Spora sam neverovatno zato što prevodim s engleskom kad ne mogu da se setim reči ili još gore - guglam. 🙂
-
Otvori se ako si slobodan, a i ne moraš ako te muči kako ćeš biti shvaćen. Sasvim ok. Ovo je osetljiva tema i ja se sad osećam tužno jer si odustao. 🙂 Gore je Angelia napisala ono što sam i ja htela tog dana na ove skoro dodate postove. Ne znam da se bolje izrazim, ali me je dirnula ova iskrenost i dobronamernost, otvorenost forumaša na ovom topiku. Zapravo sad željno iščekujem još pisanija, kad eto, ustručavanje pobedjuje. Nadam se neće i da ćete nastaviti. Evo ja ću malo da načnem nešto iz svog, pa možda okuražim nekog da nastavi. Otvorenost u komunikaciji primenjujem u svom privatnom životu. Nema teme o kojoj ne razgovaramo otvoreno u našem domu i za ovih devet godina sa svojim partnerom, nijednom nismo ušli u konflikt. Još kad bih prestala da mu govorim gde da parkira auto ili kako da redja sudje u mašini za pranje sudova, ihahaj, bila bih perfektna u njegovim očima. Veliko je olakšanje biti slobodan da izraziš svoja osećanja bez straha da te neko osudjuje ili da će to nešto što izraziš promeniti njegovo mišljenje o tebi. U prethodnoj vezi sam bila glumica, nisam bila sasvim svesna toga, a možda i jesam a ipak odlučila da živim tako, linija manjeg otpora, narcizam bivšeg koji nisam u potpunosti razumela jer sam vrlo naivna i mlada stupila u vezu...i nastavila bih ja tako da se nisu desile neke stvari koje su me probudile iz tog sna. Vrlo često nalazim momenat da budem zahvalna za sve što sam do sada prošla jer je svaka radost, svaki bol doprinela da sam bolja nego što sam bila i trudim se da svakim danom budem bolja nego juče.
-
Four potential COVID-19 therapeutics enter Phase 2/3 testing in NIH ACTIV-2 trial
-
@Angelia Ne bih da se stvori pogrešna slika, pozitivna jesam na osnovu vidjenog i onog što pratim u okviru svog udruženja i na licu mesta gde je bilo sve za pohvalu. Pa ovako, ja sam napomenula ranije da je bilo problema sa portalom, pa i još uvek kašljuca po onome što pratim, većinom starije populacije kojima je potrebna pomoć. Vakcinisanje na Navajo rezervaciji je 44.5%, ali obzirom da su najviše stradali od virusa, drago mi je da je tako. Imaj na umu da je dosada preminulo 14.500 osoba i da smo bili na listi sa najvećim brojevima zaraženih i pored blage zimske klime u decembru i januaru, tek sada brojke padaju. Za nas koji smo sposobniji da se snadjemo, naravno da smo uspeli da se registrujemo i obavimo to. Problem je populacija koja ili nema kompjutera niti je obrazovana i sposobna da se sama snadje i obezbedi termin. Takvih ima dosta. Opet, razumem, health department je na udaru s jedne strane s takvim kritikama i pohvale s druge strane za organizaciju i broj obezbedjenih vakcina. Ono što im ja ne zameram je da znam da imaju hotline na engleskom i španskom jeziku, tj. da su zvanično obezbedili put svakome da proba i da pomognu. Opet, to ne znači da će svako iskoristiti, znati kako ili da ima strpljenja da čeka na telefonu duže da im se pomogne ili satima na kompjuteru pokušavati uloviti termin. Pre neki dan su zvanično prešli milion vakcinisanih u ovoj državi od 7.2, tako da smatram da smo na dobrom putu, ali i sa ovim ubrzanim tempom, biće to još dosta meseci vakcinisanja.
-
@Slavisa iz Tavankutada te naučim: nikada se ne ide na put u novim cipelama, ali nove maske su obavezne!
-
Extraordinary patient interesantna studija Bostonskog pacijenta koji je bolovao pet meseci.
-
@John Terry @božija noga Možda se nadjete u ovoj priči ili da vas bar nasmejem. Sin i devojka se preselili letos, pa ugradjivali nove plafonske ventilatore, kupili televizore, itd. Pitam ga da mi pošalje slike, radoznala. Vidim, zaista lepi, moderni, jednostavni i primetim pored okačenog na zid TV-a okačen i daljinski. Oduševljena, kažem, pa ja nisam znala da si tako precizan i da si sam sve to postavio, srećna da je nasledio nešto od sposobnih mu majstora u familiji! Umire od smeha kaže, pa to smo platili da ugrade svetla, ventilatore i televizore, to je daljinski za ventilator. Nisi valjda mislila da sa ja to postavljao 😏 Doduše jeste nas pitao za savet kad je rešio da okreči svoju radnu sobu. Toliko je dobro uradio da je zahvaljujući nepažnji lepljenja trake, odvajanja plafona od zida, ubrljao i rešio problem tako što je i plafon ofarbao istom bojom, tamno sivom....
-
Evo ih, radost u snegu. Inače ovaj od sina je vrlo teritorijalan, pa kad devojkin dolazi blizu mene, a on ga pojuri
-
Slatkiš! Vi ste me podsetili na moje komšije. Vidite, nije to samo kod nas tamo, nego i ovde, moje komšije, divni ljudi pomažu svojoj kći sa čuvanjem unuke koja je napunila dve godine u decembru. Često popričamo onako preko zida ili ispred naših kuća. Jesenas je devojčica zazvonila na vrata, sa bakom naravno, da pita da li može da ubere nar. I tako malo detence nekako je uspela da izgovori pomegranate. Pre godinu dana kad je krenulo ovo sa virusom, a mi smo stariji, na vestima slušali one priče o ljudima koji su zaglavili tako u bolnici i nisu stigli da se pozdrave, mi smo deci rekli, draga deco, ako se tako nešto nama desi, znajte da smo zadovoljni napustili ovaj svet. Život je bio dobar koliko je trajao, a vi budite zdravi i dočekajte duže. Tako smo u medjuvremenu posvetili vremena razgovoru, hobijima, čitanju, relaksaciji, kuvanju, šetnjama. U ovih godinu dana smo sredili kuću, garažu, popravili što je potrebno, dali suvišne i vrednije stvari kao donaciju. Kako je to fino olakšanje! Produžili smo pasoše koji su nam isticali jer smo znali da ne možemo putovati. Imali smo planove pre godinu dana koji će možda biti odloženi za još godinu dana, ali nismo bili pasivni i mislim da smo zaista dobro iskoristili to vreme. Dobra vest, ma znala sam ja da će biti i neke dobre vesti danas, sad javlja njen suprug, koleginicu su otpustili jer su bili zadovoljni progresom i dali joj potrebne medikamente.
-
@John Terry podsetio si me na mladjeg sina. I on je introvert. Društven u smislu da se uvek bavio nekim sportom i nisam ni pomišljala da bi imao nekih problema po pitanju devojaka, medjutim nije baš bio lucky. I sad mogla bih ovde dugo o tome, ali razvod, selidba u drugu državu, mama koja ga je malo razmazila, ali samo malo 😬....Onda je pre dve i po godine rešio da nadje novog cimera - australijskog ovčara. Godinu dana kasnije, preko interneta, našao je i srodnu dušu, devojku sa švajcarskim planincem. Eto, spojila ih ta ljubav prema životinjama. I on sada izrastao u veoma zrelog, sposobnog mladića, čoveka, da sam skoro zapanjena kad vratim film unazad. Volimo i devojku, mnogo je draga, za sada je sve dobro i mama se ne usudjuje da postavlja nikakva pitanja, samo srećna što vidim da je našao svoj put. Za danas je dovoljno. I tako da ja dobih unučiće of a different kind 🙂 Moram nadjem sličicu da okačim.
-
Kako vaš unuk? Nadam se bolje, @Pletilja Upravo sam saznala da je koleginica nakon tri nedelje od zaraženja završila danas u bolnici sa trombom i upalom pluća, te smo svi zabrinuti. Meni baš onako čudno jer sve bih da joj pošaljem email, pa se setim, nemoj. Javio nam njen suprug da ne mogu da je posete, on i desetogodišnji sin. Ih, kako se to desi u jednom trenutku i sve promeni. A moj posao je u mnogome vezan za nju i njene instrukcije... nekako sam paralizovana sada. Moraću da nadjem nešto drugo da radim, pa makar i čišćenje elektronske pošte i fascikli. Uff... I sad razmišljam, ne želim da budem negativna i tražim nešto pozitivno da napišem, gledam kroz prozor, kolibri zbunjeno leti oko mog vetrenog zvona misleći da je cvet... čekam da neko od vas napiše nešto radosno.
-
Evo, poslali nam email u isto vreme kad smo primili vakcinu. Pohvalno. I hoću prijaviti posledice, naravno.
-
Pfizer za sve gore pomenute.
-
Mogu samo da gledam s ugla nekoga ko dugo živi u SAD-u, gde je ovakva priča uobičajena i društvo otvoreno i tolerantno, većinom. Pretpostavljam da u ruralnim krajevima nije tako. One koje poznajem, a dolaze iz manjih sredina, ti su bežali u urbane da bi mogli živeti svoj život u miru. Naslušala se groznih porodičnih priča otudjenja. Ali mnogo je bolje danas nego što je bilo juče što se razumevanja i tolerancije tiče. Današnji mladi imaju puno modela u javnosti da im pomognu da se ne osećaju usamljeno, ali uloga roditelja je neprocenjiva. Vidim da ste to dobro prihvatili i naravno da ćete se prelamati, vi na jedan, majka na drugi, pa tamo i ovamo, mislim da je to ljudski i da je tu iskrenost važna. Nemam nekog ličnog iskustva da dam konkretan savet no samo da je saslušate, podržite i volite i da joj dozvolite da sama nadje svoj put. Pa, iako jeste samo njeno istraživanje, onda neka je tako, dozvolite joj da uči i nauči sebe. Da sam na vašem mestu ja bih se trudila da joj dam do znanja da je ozbiljno shvatam, saslušam, a nikako omalovažavanje njenih osećaja. Možda bi neki stručni savetnik pomogao. Ne znam kako je kod vas tamo, ali ovde je to uobičajen proces, porazgovarati sa savetnikom, psihologom, ponekad grupno ili pojedinačno, uvek se nešto može naučiti. Puna podrška za mladu devojku i roditelje!
-
Druga, kartica popunjena. Očekujem side effects. Starija kćerka je primila drugu prošle nedelje, bila bolesna jedan dan, kao prehlada, bez visoke temperature, bol u predelu uboda. 36 godina starosti. Zet, 41 ništa. Prijatelj 76, umor, bol u nogama, njegova supruga, 61, ništa. Ništa nisam pomogla s tom informacijom 😬. Organizacija na stadionu me ponovo impresionirala. Malo veća gužva danas oko pola 5, ali brže nego s prvom. Puno volontera, extra ljubaznost, pozitivno raspoloženje i mnogo zahvalnosti za sve, od ovih što vakcinišu do onih koji baterijama osvetljuju i daju direkcije. na nekim punktovima su imali upaljene vatrice da ih greju, jer ovde rade 24/7. Juče su Biden i Harris imali virtuelnu posetu baš ovom stadionu i pohvalili nas, guverner se pohvalio, i tako, sve za sada izgleda jako dobro. Naravno, ja sam sad to sve iz svog ugla, ne umanjujem kritike za one koji imaju problema sa zakazivanjem termina, pogotovo ljudi koji se ne snalaze dobro u digitalnom svetu i one koji su se žalili da su bili odbijeni. Naime, health department je javio da je moguće da plus one prime vakcinu, ali da to nije garancija, pa ljudi ko ljudi, dure se kad im je rečeno ne. Postoji dobar razlog za to, oni moraju da kalkulišu da imaju dovoljno za one koji imaju zakazani termin. Moja koleginica s posla se usrećila, tako da je suprug, 75, ona 60, pa i sin od 20 koga su poveli s tom namerom. Sutra ide naš prijatelj, već nedeljama pokušava da ubedi svoju suprugu koja je podlegla pričama Q i opire se, nadam se da će uspeti da je ubedi. Ipak žive u istoj kući, bilo bi poželjno. javljam se da se žalim čim nešto osetim.
-
Razumem koliko to može da uznemiri nekoga i nadam se da je samo privremeno. Sad se baš čula s njom, kaže doktor prepisao spironolactone, ne znam dozu i prednisone svaki drugi dan po dve. Danas je zvučala bolje.
-
Imam pitanje ako neko možda zna za takav slučaj, naime rodjaka je preležala u decembru, baš je loše prošla, ali pre neki dan mi se žali da joj opada kosa. I ja kao da je ohrabrim, ma ne brini, to je sigurno privremeno i pokušavam da budem pozitivna, kad ona ozbiljno kaže, ali meni je kosa maltene skroz opala, plače, gleda da kupi periku. I sad me uplaši i kažem, ma važno si ti prošla najgore, pa sad ako moraš kupi i nosi. Evo i ja ću kupiti jednu. I ispričam joj za koleginicu koja je pobedila rak pre par godina, pa nosi različite perike i ja joj uvek podelim kompliment. Da me ne shvatite pogrešno, ali štono ovde kažu: in the scheme of things...Pa ja uvek imam ekstra poštovanja i divljenja za ljude koji su prevazišli takve teške prepreke. Pošto živim u velikom svetu i svakodnevno vidim ljude koji imaju veštačke ruke ili noge i nose i šortseve i ne kriju to, kod mene to izaziva divljenje i nadu, neko ko se nije predao i žalio nad svojom sudbinom. I onda ja da se žalim na neke sitne probleme, ne pada mi na um.
-
'ajde sad i vas dvoje (dvojica?) ...c'est la vie, idemo dalje, nema stajanja....
-
Ali, ja ne verujem da iko ovde ozbiljno osudjuje ili okrivljuje nekoga iako to ponekad zvuči tako. Možda grešim, ali tako ja razumem napisano. To su jako osetljive situacije i vrlo teške za osobe koje se zaraze i neželjeno zaraze drugu-e. U svojoj familiji sam imala bar četiri takve situacije ovde, gde je jedna osoba zarazila ostale ukućane, te su neki od njih prošli gore od osobe koja je prva zaražena. Zaista nema svrhe osudjivati ljude jer niko od nas ne zna sa nekom velikom sigurnošću kako i gde nam se može desiti da se zarazimo. Meni se desilo baš prošle nedelje da se nisam osećala dobro, glavobolja, malo grlo, malo me stezalo u grudima i sad, pazi, ja patim od alergija i sedela sam napolju i nadjem sebe u panici jer sumnjam u sve. Ipak sam radila u kancelariji u ponedeljak i utorak i pozlilo mi u utorak veče. I onda uplašim i supruga, ti u drugu sobu i tako...u petak se testiram i negativna. Mislim, ljudski je da se brinemo a tek što bih se pojela živa da sam zarazila dragog. Dobro, sutra druga doza, pa će se malo lakše disati, ali nema opuštanja s merama. Najvažnije mi da sam svesna da imam neku odbranu, ali ne i da je 100 procentna, ali biće mi psihički lakše. Dragi ljudi, nemojte se ovde prepirati ili ljutiti jedni na druge, svi smo u istoj situaciji, pa ako nešto možemo je da budemo pozitivni i podržavamo jedni druge.
-
Izdržavam nekako...
-
Ja bih rekla da mnogi ljudi često sebe opterećuju s tim da im je neophodan partner za neku potpunost ili sreću. Smatram da je vrlo važno upoznati sebe, živeti sam, voditi razgovore sa sobom, naučiti prihvatiti sebe kao što jesi, ali uvek raditi na sebi. Dobro, ja imam duže životno iskustvo, pa s tim i malo više znanja o životu s partnerom i bez, pa i drugim. Danas bih rekla da je moje doba kao single jedno od najvažnijih i da moj sadašnji život ne bi bio ono što je sada. Prihvatiti da je single život podjednako dobar kao i život sa dobrim partnerom. Prihvatanje je olakšanje, onda ste vi taj koji odlučuje sledeći korak. Jednom kad ste oslobodjeni tog pritiska da zadovoljite druge ili društvo, tada ste zavoleli i počeli da ceniti sebe. Drugi ljudi to osete i vide tu promenu, bar oni koju su vas vredni. Život i vreme su dragoceni komoditet, ne trošite ih zaludno. Usvojite kuče ili mače, ptičicu.... ... čitajte knjige, slušajte klasičnu muziku... prijavite se negde da volontirate i dajte svoj trud i pomoć nekome kome je to potrebno... ...odite u šetnju sami... sednite negde u prirodi, legnite i pogledajte u nebo, u drveće, travu, mrava i ptice u letu... Ne plašite se života i onog što mislite da donosi, jer ne znate ništa za sigurno i to je moć, shvatiti da imate ovaj momenat i ako je poslednji, da li biste želeli da bude momenat straha ili momenat mira, nade... Razmislite. Želim vam svako dobro. Ponekad naletite na sreću kad se najmanje nadate, ne gubite dragoceno vreme u brizi jer je mnogo toga u našim životima van naše kontrole.
-
To je bilo zbog dvojice zatvorenika koji su tog dana pobegli iz zatvora. Našli ih nakon par dana, inace se ADOT obavestenja svode vecinom na nesrece, zastoje, obavestenja te prirode, naravno sada i da nosimo maske i budemo pazljivi. Ponekad znaju biti vrlo zanimljive i komicne poruke, kao npr. Focused driving is the way of the jedi, that’s the temperature, not the speed limit, single in an HOV? Get a real date, not a court date 😀
-
Zapravo je sugestija za odmor zato što je uporno upozoravalo da ne prelazimo obeleženu traku, pa misli da je vozač pod uticajem, pretpostavljam. Odjednom, pojavljuje se poruka take a break i to sve dok se ne isključimo iz saobraćaja. Ovo auto je moj drugi ovde, ovoj državi. Hondica me služila 15, tugovala sam jedno dva meseca i nisam htela da vozim novi. Čudna sam. Isprepadala me ta nova tehnologija, a tek što je nečujan. Sad sam se navikla skroz, ali ta dva meseca sam protestno vozila suprugov Subaru na koji sam bila naviknuta. Kad je ćera kupila Teslu, pa zet nas provozao na test drive pre par godina, a ja pozadi, maltene vrisnula kad je krenuo. Skromna sam, meni je to previše da sve naučim, ali se trudim kad moram.
-
Toyota Prius
