quentin

Mi smo ranijih sezona, bez obzira na sastav, uvijek imali neke serije od nekoliko pobjeda, dobijali neke tijesne završnice, jake protivnike. Makar na kraju ne imali rezultat u EL, imali smo i razloga za radost i za nadu tokom sezone. Sad ništa, poslije par kola vidjelo se da smo zakucati za donju četvrtinu EL. Da imamo nepremostive nedostatke u sastavu i da je sezona, vjerovatno već propala.

Hajde da liku damo mrvicu kredita, bar zato što ga je trener birao (kaže Kankunen), nije Čovićeva kombinacija igrač. Uostalom, vjerujem da se traži još neki igrač. Možda bismo znali i malo više o tome kad bi ljudima koji imaju neke info bilo dopušteno da o tome pišu na forumu. Ovako, čekamo i nadamo se.

Sve tačno, samo što se u klubu odavno stvari ne rade zdravorazumski. Samo ona galerija likova koji su za platu odsjedili sezonu ili dvije na tribinama je dovoljna da odbacimo svaku primisao o normalnom razmišljanju i poslovanju kad je naš klub u pitanju.

Vjerovatno su finansije u pitanju. Pretpostavljam da su našli nekoga da preuzme Tobijevu platu. Simonović koliko god da je beskoristan, nije skup, plus je Miškov projekat. Mislim da tako Čović rezonuje.

Šta mi to dobijemo od Tobija, pa da nam bude žao što ga mijenjamo za otprilike bilo koga?

Čitao sam Baumgartnera, Osterov starački roman. Naslovni lik, stari profesor, već neko vrijeme udovac, ali i dalje jednako pogođen ženinom smrću, pokušava tugu artikulisati kroz objavljivanje pjesama iz njene zaostavštine, dok i dalje ne odustaje od mogućnosti da u trećem dobu pokrene život i pronađe novu ljubav. Lucidan i pomalo burleskan početak romana je odličan i, mada taj talas kasnije splasne, i toliko je dovoljno da opravda čitanje za koje nije potrebno mnogo vremena i napora - dobro je da se Oster vratio svom standardnom formatu poslije onog sumnjivog i predimenzioniranog 4321. Knjiga sadrži većinu opštih mjesta i ideja koje se provlače kroz njegovu literaturu, ali meni je najviše smetalo što se Oster pod stare dane toliko ne može oteti od autobiografskog. Kao da nije dovoljno porijeklo i opšti background naslovnog lika, Oster je morao da ga u jednom trenutku pošalje u Ukrajinu u potragu za dalekim precima i tako ga direktno uključi u vlastito porodično stablo. Inače, taj dio sa putovanjem je naprosto umetnut i potpuno štrči u inače skladnoj strukturi romana. S obzirom na sve što mu se dešava, sve što Oster sad napiše može biti posljednje (od raka je obolio kada je već završavao ovaj roman, ali ranije je tragično ostao bez sina i unučeta), tako da ga ne treba previše kritikovati.

Ovo je bukvalno fraza koju Čović koristi da kaže da niko neće doći.

Nikakva priča o "novima" i bilo kakvim promjenama u klubu nema smisla sve dok ne vidimo efektivnog sportskog direktora i nekakav smisao i plan u dovođenju igrača i sklapanju ekipe.

A moglo bi više Šabaza kad već rezultat ne trpi.

Ovo bi mogao da bude EC derbi iduće sezone.

Miško Simona provukao kroz NBA samo da ga nama lakše uvali.

Sarkazam, brate....

Opet imamo peh da protivnik ubacuje frižidere. Nemamo sreće, ništa se tu ne može...

Dobra predasistencija Šabaza.

Neće odbrana biti problem ako damo 130 poena.

Laza ispod koša...

Čoviću će ABA finale očito da spašava sezonu. Dođe mi da se unaprijed odjavim od praćenja. Bog te pita kakav cirkus će da spremi...

S druge strane, neki Japanci kažu da je Murakami za njih više zapadnjački pisac, nego japanski. Kad je počeo da piše svoj prvi roman, Murkami se mučio, a onda je prvu stranu napisao na engleskom, pa je preveo na japanski. Kaže da je tako pronašao svoj glas. Ali definitivno se kulturološke razlike osjete u njegovoj literaturi. Zbog te uzdržanosti u komunikaciji koju si spomenula, reakcije likova meni često djeluju neprirodno, a njihovo ponašanje nemotivisano.

Siguran sam da su likovi kao što su Deda, Kuzmić, Lazić Čovića kupili jer u prošlosti nisu zatezali kad plate kasne par mjeseci, nisu potezali BAT kad su mogli, vrlo moguće da su nešto para i oprostili, smirivali one koji bi da se bune i slično, pa im se sad vraća usluga. Moguće da je i Mitrović takav, ali on bar nešto igra. To je suština naše domaće osnove.

Kolika je kvota da će Teo za tri probati?

Neka fauliraju Vanju opet.

Ne možemo mi da dobijemo neizvjesnu završnicu.

Nedović dva otvorena šuta, Mitar zicer opet... Više nije ni smiješno.

Nije to sreća, druže. Kad vidiš da igraš protiv kilave ekipe opusti se ruka, ulaze i teški šutevi.

I neka neko javi Uiniju da ne žuri na drugo poluvreme. I da pojača to pivo nečim žestokim.