Вилика кајче веслаше во Охридското Езеро.
Наспроти нејзе рибари, рибари, рибари стари другари.
Рибари, стари другари, кротко веслајте кајчето,
да не ми прајте бранови, бранови, рацете да си одморам.
Zotjo, blizi smo toj nekretnini "2 metra bez geometra" nego da nas neka mlada majka podoji i prepovije.
Zato zivi svaki dan kao da je poslednji - jedan ce biti.
Posle toga: nothing else matters - kuckamo se na nebeskim pasnjacima ili pored kotlica u kafani kod rogatog.
Kevo, spremi peceno pile i domaci hleb, u onim selima iznad vinograda kupi domace vino, otidi na Kulu i pljuckaj otale na ceo Banat dok te s`ledja miluje kosava.
Jednom se zivi.
Ako neko zeli svojom voljom da ode - nema tu greske.
Osudjeni na smrtnu kaznu se ne pitaju da li zele ili ne zele da umru, ali to je regulisano zakonom.