Klotzen

Sve zavisi kako je Drašković napisao roman pošto vidim da se temelji na njemu serija. Ja ga još nisam pročitao, kritike su šarene od pohvala pa do kritika da je Kralj Aleksandar predstavljen kao "svetac". Ono što sam video u reklamama za film me nabacuje na ovo drugo ali treba sačekati i videti seriju pa joj suditi. Koliko sam video nisu se 100% držali knjige tako da verovatno ima tu materijala i za one koji su već pročitali roman.

Pre su ljudi bili pobožniji jer su bili manje obrazovani. Pa koliko pre 50 godina mi smo imali trećinu nepismenog stanovništva a šta onda da pričamo o recimo 18. veku dok smo bili pod Turcima. Potpuno je normalno da su ljudi tada verovali u boga jer drugog objašnjenja za gomilu pitanja nisu imali. Crkva je, današnjim rečnikom, imala najbolji marketing 🙂 Danas je teško biti iskreni vernik iz prostog razloga što već u osnovnoj školi ono što naučite ubija ideologiju crkve. Danas se više radi o poštovanju kulture i tradicije nego što ljudi veruju. Ja ne verujem da u samom Vatikanu ima više od 10% iskrenih vernika. Veći procenat od toga može da se nađe jedino u oblastima sveta gde obrazovanje i dalje kaska tipa bliski istok, afrika i neki delovi azije.

Ja bih ovde dodao još jednu bitnu činjenicu a to je da je muslimansko stanovništvo proterivano kako su teritorije oslobođane. Recimo iz Srbije su gotovo 100% proterani svi muslimani posle drugog hatišerifa a ogromna većina je završila u Bosni i Raškoj. Slično je bilo i u ostalim balkanskim državama pa tako danas u većini tih država nema muslimana skoro nigde osim u onim regijama koje su oslobođene tek u Balkanskim ratovima.

1944: The Final Defence (2007) Finski ww2 film. Vrlo čudan film. Sa jedne strane ovo je film koji nema neku radnju niti glavne likove. Film prati Sovjetsku ofanzivu protiv Finske leta 1944. godine. Kroz film se smenjuju različite jedinice koje su uzele učešća u nekim od žešćih okršaja i posle prikazanog događaja radnja se nastavlja sa drugom jedinicom na drugoj poziciji. Dakle ko želi neku priču ovde je neće naći. Ja dok sam ga gledao pomišljao sam da je ovo verovatno trebao da bude dokumentarac pa kad su skontali da su preterali sa kvalitetom onda su odlučili da dosnime par kadrova da to postane igrani film. Ono što je za pohvalu je da je film 100% autentičan i da su u njemu akcije koje su opisane u istorijskim knjigama. Takođe za mene je taj finski front neka vrsta "pacifika u evropi" jer te borbe po šumama me najviše podsećaju na pacifičko ratište ili jugoistočnu aziju i film uspeva da dočara tu atmosferu. Borbe su snimljene odlično obzirom da je reč o niskobudžetnom filmu i nisu preterali sa subjektivnošću. Preporuka za "istoričare" i ljubitelje akcije. "The Rifleman" (2019) Litvanski film o ww1 koji prati 15-ogodišnjaka Artursa koji se priključuje Ruskoj armiji i prati dalje njegovo vojevanje kroz sve ratove koji su sledili. Vrlo zanimljiva priča koja u prvom planu prati njegovu porodicu i njihove sudbine a u pozadini praktično oslobođenje Litvanije posle ww1. Radnja se temelji na romanu "Blizzard of Souls" (Dvēseļu Putenis) od Aleksandrs Grīns-a i priča je lepo ispričana. Scene borbe su odlične i kao što na slici piše "Realističnija verzija 1917. godine". Roman je inače bio zabranjen za vreme SSSR-a. Preporuka svima koji vole ratni film. Kritika ide na utisak da je radnja nekako stisnuta, knjiga pokriva duži vremenski period tako da bi verovatno bolje bilo da su snimili neku miniseriju i malo proširili priču.

O'Nil priča kako je dobio legendarnu ulogu Bandija.

Naravno da ne, postoji gomila stvari koje država radi oko nas a da mi to utimamo zdravo za gotovo. Pošto smo mi siromašna država kod nas se od poreza finansiraju sve malo ozbiljnije investicije čak i na loklanom nivou. Da se ne ponvaljam kao i ovo što je mean rekao da dodamo recimo nasipe koji nas brane od plavljenja reka, mi ovde u Vojvodini bi svake godine bili ko Obrenovac pre par godina da nemamo nasipe. Zatim recimo pošta koja nam donosi poštu, pa onda održavanje državnih rezervi novca i strateških sirovina da se spreče nagli skokovi cena u državi, vojska koja treba da nas spasi iz nepogode ili policija da pohvata teroriste. Čistač ulice da počisti ispred naše kuće, vatrogasac da izađe i ugasi požar ..... Kontam da više ne treba da nabrajam ?

Te sankcije se odnose na njihov izlasak na američke berze a time i na njihov pristup finansijskom tržištu SAD. Nisu to one sankcije koje je Huawei fasovao. Da li je Honor potpao pod sancije Huawei-a ili se na njih to ne odnosi ?

Pa pazi ako padneš bolestan na ulici pokupiće te hitna pomoć po službenoj dužnosti i lečiće te. Ako komšija pravi žurke 24/7 i ti zoveš policiju doći će da zavedu red. Nateraće tvog lokalnog pekara da pere ruke posle nužde a pre nego što ti umesi hleb. I da sad ne dajem beskonačan broj primera (šljivih 🙂 ) nemoguće je ne računati na uslugue države u kojoj živiš u današnjem svetu ma koliko mi mislili da smo robinzoni kruso 🙂

Da li očekuješ da te policija zaštiti ako bi se mi sad organizovali i došli da te izbacimo iz tvoje kuće i otmemo ti svu imovinu ? Ako je odgovor "da" onda treba da platiš porez jer koristiš usluge države.

Dara je bila u logoru za decu. Tamo osim onog ubistva dece i ubistva one devojke na kraju nije ni jedno ubistvo prikazano u filmu. Doduše film se i nije trudio da objasni da su postojala tri različita logora i nekoliko lokacija za pogubljenje nego se stiče utisak da se sve na jednom mestu dešava. Sva ubistva koja su prikazana nemaju veze sa radnjom i uglavnom su iz logora Jasenovac ili sa stratišta na bosanskoj strani Save. Neka ubistva su izmeštena iz konteksta samo da bi se ubacila u film po svaku cenu (starac Vukašin na primer). Filmu definitivno nedostaje osvrt na NDH jer ne možete očekivati da prosečan amer ima potrebno predznanje o ovome. Obzirom da je film tempiran da mu premijera i prve projekcije budu tamo to je moralo biti deo filma.

Veliko je pitanje i koliko smo mi imali gubitaka u ww1. Koliko ja znam za civile imamo samo pretpostavke a vojni gubici su sa 400k+ kasnije spušteni na oko 270k. Pre dve godine je rađen neki popis poimence i tu se stiglo do oko 320k vojnih i civilnih žrtava. Obzirom da je to radila država to znači da su tu verovatno sve vojne žrtve plus civili za koje se zna da su poginuli. Ne znam da li je projekat završen (knjige su već štampane, Selaković se "slikao") ili se nastavlja dalje ispitivanje. Ne bi bilo loše da se obiđu ti krajevi na severu Srbije jer tu je i najveći broj neevidentiranih smrti (epidemija tifusa) a to može da se rekonstruiše samo ako se krene u istraživanje i ispitivanje ljudi. Obzirom da mi ne znamo ni broj civila poginulih u bombardovanju 1999. ne mogu ni da zamerim starijim generacijama što nisu odradili ovaj posao na vreme.

Bugarima smo oprostili a u mirovnim ugovorima je sklopljen ugovor za odštetu za Italiju da nam isplati 200 miliona dolara, za Mađarsku sam zaboravio cifru.

Mi smo tražili 46,9 milijardi dolara kao ratnu odštetu. Dobijali smo kao ratnu odštetu neke mašine i deo sredstava od zaplenjene nemačke imovine u Španiji i ko zna još gde. To je bilo oko 35 miliona dolara. Na nekoj konferenciji je dogovoreno da se ne traži 100% odšteta nego samo delimična i priznato nam je 7,1 mlijardi od Nemačke i 2 milijarde dolara od Italije. Dobili smo još 30-tak miliona na ime prinudnih radnika u Nemačkoj i za ljude nad kojima je vršena medicinska ispitivanja (tačnije 2 miliona žrtvama a ostatak socijalni fond SFRJ). Osnovni problem je što sa Nemcima mi nemamo mirovni ugovor pa je trebalo ispregovarati isplatu. Onda smo se zakačili sa njima oko priznavanja DRN i do 70. nije bilo pomaka. 1973. je sklopljen ta neka "Brionska formula" po kojoj se Tito navodno odrekao odštete zarad par kredita po povoljnim uslovima a i Nemačka se kao odrekla odštete za ubistva i proterivanja folksdojčera. E sad ja nikad nigde nisam našao podatke o tom aktu tako da to najverovatnije ni ne postoji nego je to prosto neki dogovor "aj ti nama uleti kintu a mi ćemo da ćutimo" jer 2008. je isteklo 35 godina i ako je proglašen za strogo poverljivo tada je trebao da bude obznanjen a mi ni danas nismo videli taj ugovor. Dakle to pitanje može još da se aktuelizuje ali bi tu morali da se udruže komplet istočna evropa pa da izvrše pritisak ali problem je što bi se moralo ući u konflikt sa Nemačkom a to retko ko hoće danas da radi. Sa Italijom, Mađarskom i Bugarskom su rešena ta pitanja. Inače Nemačka praktično nikom nije isplatila ratnu štetu. Najviše je dobila FRA oko 100 miliona i Holandija oko 70 miliona dolara a svi ostali mnogo manje.

Jel beše "Narcos" neflix serija ?

Probajte da nađete kako su ustanovili tu cifru od 700k ljudi i videćete da takav info ne postoji. Nekada davno sam čitao da su posle iskopavanja par rovova izračunali prosečan broj leševa pa onda to množili sa svim mestima gde su sumjali da su sahranjivane žrtve. Dakle i za pretpostavku veoma klimavo. Sa druge strane ovi što su popisivali su išli po terenu i pitali preživele i sakupljali podatke i zato imamo poimence u beogradu cifru od 80k a u zagrebu 83k žrtava. Ukupan broj žrtava u YU nije bio 1,7 miliona nego je to bio demografski gubitak, ali Tito je to prijavio kao broj žrtava zbog odšteta pa je onda friziriao sve žrtve pa tako i one u Jasenovcu. Žerjavić i Kočović su svaki za sebe došli do cifre od oko 1,05 miliona za celu YU i to danas istoričari uzimaju za broj ukupnih žrtava. Jasno da na osnovu te cifre nema govora o 700k ubijenih u Jasenovcu. Demografgski gubitak se računa tako što se uporedi priraštaj između 21. i 31. i zatim ti koeficijenti primene od 31. do 48. i onda tu cifru uporedimo sa popisom iz 48. Na osnovu toga ukupan demografski gubitak Srba u HR i BiH je negde oko 320k ljudi, međutim 1/3 se procenjuje da je poginula kao borci u razno raznim formacijama a 2/3 od toga su civilne žrtva Ustaša. Tom broju bi se mogli dodati zločini u Sremu i to je to. Takođe ove cifre su možda malo više nego stvarne jer je natalitet bio manje tridesetih nego dvadesetih ali pošto je ovo jedino što imamo od egzatnih podataka .... Ukupan broj poginulih/umrlih Srba i Crnogoraca na teritoriji cele YU je između 500k i 550k.

Do cifre od 83k + ljudi se nije došlo na osnovu ustaške statistike ili nekih popisa zarobljenika nego je par komisija od 64. na ovamo išlo po selima i istraživalo ko je sve ubijen u Jasenovcu. Pošto za jedan broj ljudi nije moguće utrvditi gde su poginuli ostavljena je mogućnost greške od 30%. Dakle maksimalne cifre su između 100k i 110k za ceo kompleks logora oko Jasenovca.

Pa to je i bio razlog snimanja ovog filma. Da se napravi džumbus i u Srbiji i u regionu i da se skrene pažnja sa bolnih tema. Dobro je da se niko od političara nije upecao na ovu provokaciju Vučića jer kao što vidimo režimski mediji su spremni da svakog ko kritikuje film javno proglase da vređa žrtve Jasenovca, negira genocid nad Srbima u ww2 i slične gluposti. No ja i dalje čekam prvu konkretnu pohvalu za sam film od strane ovih što ga brane. Intersantno je da ni oni nemaju ni jednu lepu reč za sam film ali su zato 100% sigurni da mi što smo pisali kritike nismo u pravu.

Ili da razmisliš da studira u NS ili NI, ne znam gde ti je geografski najbliže. Tamo su stanovi jeftiniji.

Ako se povuče paralela između NDH i današnje Hrvatske onda moramo imati iste standarde i prema Nediću i izjednačiti ga sa današnjom Srbijom. No meni nije jasno zašto vi uopšte izjednačavte priču o filmu i životu danas gde zločin zastareva vremenom i pravnu priču gde zločin nikada ne zastareva. Život pregazi svaku temu vremenom i to je nešto što je nepromenjivo. Ko danas priča o velikoj seobi srba i masovnim zločinima nad srbima u to vreme ? Niko, jednostavno vreme je učinilo svoje, 99% ljudi ne zna ni imena svojih predaka iz tog vremena i svi ti zločini su praktično "zastareli". Mnogi i ne znaju za pokolje koje su Turci tada radili. Možda da pitamo Antonijevića da li ga je sramota što o tome nemamo ni jedan film ?

Romulus v Remus: The First King (2019) Gledajući seriju Romulus usput sam dobio i preporuku za ovaj film. Film je radio isti reditelj kao i seriju, dosta glumaca sam prepoznao a i neke lokacije su iste. Međutim ovo je drugačija verzija priče o Romulu i Remu u odnosu na seriju. Realno mogu ovako jedno deset serija/filmova da naprave jer toliko verzija o nastajanju Rima imamo. Dakle ni ovde nije tema Rim nego događaji koji su vodili da osnivanja grada. Film ima sporiju radnju jer se temelji pre svega na odnosima dva brata i ljudi oko njih. I ovaj film je rađen na staro latinskom tako da pohvale za taj deo. Što se tiče preporuka samo za "istoričare" ostalima će sigurno biti dosadan. Između filma i serije definitivno biram seriju jer je mnogo gledljivija i filmskija priča. "The Last Frontier" odnosno na ruskom "Podolski kadeti" (2020) Posle "Ržev"-a ovo je drugi film za koji mogu da kažem da je preboleo sve boljke ruskog filma. Ok ima malo patetike ali nije u dozama za zameranje. Radnja korektna, nema preterane propagande, ima i kritičkih osvrta na to vreme. Glavni glumci su mlađi ljudi dvoje je ostavilo vrlo dobar utisak na mene dok je drugi mogao i bolje (Lavrov). Ostale uloge su manje više odlično odrađene, istorijske ličnosti predstavljene kako treba. Radnja prati Podolske Kadete koji su 1941. poslati na front da popune rupe dok ne dođu rezerve. Glavna priča je odnos dva drugara i jedne devojke. Dok budete gledali film svo vreme ćete misliti da su pokrali ideju iz američkog "Staljingrada" ali nisu, što se vidi tek na kraju filma. Preporuka svima da pogledaju. Quo Vadis, Aida ? (2020) Dosta pominjani bosanski film koji je prošao za razliku od "Dare" u uži izbor za oskara. Film je vrlo dobar, drama o jednoj ženi i njenoj borbi da spase svoju porodicu. Radnja filma je dobro ispričana i film ne skreće mnogo sa nje. Gluma je ok mada bih mogao da prigovorim za šminku kod fleševa iz jednog vremena u drugo. Radnja praktično prati dešavanja u bazi UN-a tokom operacija oko Srebrenice 1995. godine. S tim u vezi ako skinete film skinite i prevod jer jedna od uloga je i holandski komandant i ima par dijaloga za koje sam ja ostao uskraćen jer su na holandskom. Čini mi se prilično bitnim jer su i holanđani prilično neslavno prikazani u ovom filmu, pa možemo da skontamo zašto je u to vreme jedna vlada u holandiji pala zbog Srebrenice. Uslovno rečeno imam primedbe na montažu ali može biti i da je do verzije filma koji sam skinuo, pa neki kadrovi upadljivo budu loše isečeni no nije veliki problem jer uglavnom su greške vidljive na pozadini. Da li je dovoljno dobar za oskara ? Mislim da nije ali definitivno je zalužio mesto u 15. No videćemo zavisi i kakvi su ostali što su prošli. Zločini nisu eksplicitno prikazivani nego su apstrakovani što je pravi izbor za jedan igrani film a i odgovor antonijeviću kako se snima film o jednoj ovako osteljivoj temi. U filmu se pojavljuje i Mladić, naš Boris Isaković ga je glumio i prilično je uverljiv bio. Mladić je uglavnom ono što smo videli u dokumentaracima i mislim da je i ono što je govorio sve od reči do reči isto i u filmu. Preporuka svima.

Ako izuzmemo Harija Potera ova ostala tri nemaju veze sa visoko budžetnim filmovima. Pogotovo "Taksista" i "Dečakov Život". No budžet nema veze sa glumom. Glumac ili glumi ili "statira u kukuruzu" i nikakav budžet neće unaprediti njegov nastup. Osim možda u ovo moderno vreme kada kompjueterima mogu da promene neke stvari no to opet nema veze sa mojim primerima. Što se tiče Dare po nekim izvorima država je dala 5+1,5 miliona evra a početni iznos je skupio Antonijević iz nekih privatnih resursa. To znači da je budžet bio negde oko 7,5 miliona evra a pošto ova vlast voli da laže i skriva podatke možda i 10 miliona što je po cenama u SAD verovatno pandan budžetu od 75-100 miliona evra ili 90-120 miliona dolara.

Razmišljam o dečijim ulogama i otišao sam da iskontrolišem godine kod glumaca za neke filmove gde se meni sviđa dečija gluma. Cekićka je imala 13 godina za vreme snimanja. Skoro smo pominjali Kristijana Bejla u "Imperiji sunca" proverih i on je isto imao 13 godina na snimanju. Pa onda recimo Džodi Foster u Taksisti je imala 12. godina (priznajte da ovo niste znali 🙂 ), pa onda Ema Votson (11) u Hari Poteru. Di Kaprio (13) "Dečakov život". To su glume par klasa bolje od Cekićke a postoje i bolje uloge od ovih samo su to manje poznati filmovi pa nisam hteo njih kao primer da uzimam. No u njenu odbranu ja i dalje nisam siguran da je to njena odgovornost ili samo njena odgovornost. Biće da je režija tu glavni krivac. Ali o tome ćemo više moći reći ako snimi još nešto pa da možemo da uporedimo.

Ja samo da spomenem za Agent da je serija vrlo dobra i da je prva sezona još i najdosadnija. Kasnije se stvari mnogo ubrzavaju, uvodi se više likova u seriju i sve postaje sve zanimljivije i zanimljivije. Serija je rađena po istinitom događaju s tim da su podaci o agentu otkriveni u skorije vreme. Ostalo je sve manje više istorijski od ranije poznato.

Ko u Srbiji osporava suštinu Jasenovca ?

Ne postoji kontekst za ubijanje civila. Da su oni streljali neku zarobljenu vojnu jedinicu mogli bismo da pričamo da je bitno šta se desilo pre pada Srebrenice ali pošto su tu streljani manje više svi muškarci koji su dopali šaka VRS tu nikakav uvod neće promeniti situaciju. Što me podseti da u "Dari" nismo imali ni jednog hrvata kao žrtvu, a ako se dobro sećam romi su imali jedno dete kao statistu u jednom kadru, dakle možemo reći da su i oni izbačeni iz filma.