Nama je realno najbolja sezona bila ta iz 16/17, gde smo bili na jednu Dafaku do uspeha. Fun fact - nama je i danas u rosteru 6 igrača iz one ekipe, ako računamo i igrače on-loan, imamo ih danas 8. A ako uzmemo u račun i one sezonu pre toga, imamo ih 9... koga ne mrzi, nek potraži.
Ja stvarno ne znam, što se Radonja zalepio za tu nekolicinu igrača ali mislim, da on ima ozbiljan problem sa komunikacijom generalno i mislim, da će mu zbog toga Zvezda ostati plafon. Ti neki igrači su navikli na njega (i on na njih) i manje više dobro funkcionišu. Al to može samo u Zvezdi. Ne samo što ga muče strani jezici, nego i ove njegove konferencije pa i grimase koje pravi.. mislim, jeste simpatično i zabavno, kad ekipa igra dobro i pobeđuje ali moje je mišljenje ja da ga to sprečava, da napravi iskorak. Realno, kad su se sastali po drugi put, i Čova i Radonja su verovali, da je to za njih dobro; Čova sto će imati (ponovo) trenera kojim će uneti malo mira i kredita u kuću, a Ra je eskapadom u Germaniji uvideo, da nije (još) za to i da je Zvezda eto ipak taj par opanaka. I tako hard difens tranzišn ofens, pa šta bude. I da ne bude zabune, meni je on nenormalno dobar lik.
Čini mi se da se najviše lome mišljenja dal mi uopšte možemo bolje, dal treba da rizikujemo, da budemo bolji, ili nam je eto to šta nam je. Nismo mi baš neki brend, ni magnet za publiku u basketu, pa da igramo na tu kartu u euroligi. Da smo neki pijani milijarderi, nismo ni to, pa da kupimo mesto međ elitom. A da imamo neke rezultate u toj istoj... pa nemamo ni to. Svako normalan bi u takvoj situaciji još pažljivije probirao igrače, trošio svaki euro, jer jedino da pametno radimo s onim čime raspolažemo, plus naravno red, rad i disciplina, nam može doneti napredak, koji nam je neophodan, da se zadržimo u toj eliti. A mi radimo te čuvene selekcije i doselekcije... godinama. Ubode se tu i tamo ponešto ali to je više posledica statistike nego nekog detaljnog istraživanja, skautinga i planiranja.
Slažem se, da nam ABA mora biti prioritet, jer (kako stvari stoje) nama samo to nosi šansu da igramo sa najboljima. Problem imam samo s tim, da kad smo u krugu tih najboljih, ne radimo ništa kako valja, da bismo se bar u nekim segmentima organizacije, rada, marketinga, pa i vremenom rezultatima približili onima koji su u tom poslu najbolji. Igrači su možda u svemu i najmanje krivi, dobili su šansu, pa je koriste kako ko, i oni su ljudi i imaju svoje neke interese, vrline i mane. Znam da ispizdim posle nekih utakmica, jbg vruća glava i to, ali.. teško je gledati iz sezone u sezonu kako radimo iste greške, pa mogli smo dosad bezbroj puta da naučimo lekciju. I ne dopada mi se, da nam se sezona svodi na 3 od 5 protiv Želimira / Bokana / Mila / ... i svi srećni pa opet jovo na novo. Jer ništa u životu ne ide pravolinijski, nema tu status quo, ti kad se ne podižeš, automatski padaš, to je prosto tako. Nemoj samo da se iznenadimo jedno jutra, kad nas više ne bude tu i da se posle nešto isćuđavamo.. biće kasno.
