Jump to content
Vox92.net Forum
Sign in to follow this  
Senn

Computing History

Recommended Posts

Iz arhive moje bivse firme. Utovar diska od 5 (pet) Megabajta u kargo avion.

Godina 1956.

 

2019harddrive5MB-1956.jpg

 

Laptopovi sa 1TB diskom danas na svacijem stolu - to je vise digitalnih podataka nego sto ih je celo covecanstvo imalo tih godina.

  • Like 4

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tek nedavno sam (konačno) saznao čemu služi:
 

 

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Istorija i sadašnjost:  SSD disk drive (SSD = Solid State Disk) bez pokretnih delova. Ljudi obično misle da je to nešto malo, kao memorija za džepnu kameru.

Nije malo, rack mounted arrays traže da kućište bude u standardnim merama ("U"). Ovo je 3.5". Sam SSD je veličine kreditne kartice, druga polovina je kontroler.

 

2020SSD02.jpg

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Honeywell-Bull mainframe, na njemu je bio postavljen prvi MRP sistem sa kojim sam se sreo, pisan u kobolu.

Honeywell’s Manufacturing Systems. To je nekako i odredilo moju sudbinu poslije.

 

tumblr_n5zmkbs7H71r49q4co1_1280.jpg

 

Terminali

3202886447_e28e648b_03+Honeywell-Bull+DP

  • Like 3

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 1/11/2020 at 1:46 AM, Amigo said:

Honeywell-Bull mainframe, na njemu je bio postavljen prvi MRP sistem sa kojim sam se sreo, pisan u kobolu.

Honeywell’s Manufacturing Systems. To je nekako i odredilo moju sudbinu poslije.

 

To su imali svi proizvođači. I IBM, Unisys. Upravljanje proizvodnjom. COPICS, MAPPER, BMCS.

 

Kragujevac Zastava, FAP u Priboju na Limu su imali IBM, Prva Petoletka Unisys, Ei Niš taj Honeywell.

 

Nisam na tome radio, tada sam znao ko ima koju factory-wide aplikaciju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj sam oglas za posao našao u "The Register" 2014. godine i sit sam se ismejao. Baziran je na nigerijskoj scam-scheme, pisan sve velikim slovima, sa gramatičkim i svakakvim greškama a vrlo dughovit. I tačan je, nije šala, zato su ga i preneli.

 

Subject : MR BRIAN BANSTER

FROM THE OFFICE MR BRIAN BANSTER
POWERSHOP NEW ZELAND (PSNZ).
WELLINGTON.
NEW ZELAND.

AWESOME SOFTWARE DEVELOPMENT ROLE.

I AM BRIAN BANSTER, THE CTO OF NEW ZELAND POWERSHOP HERE IN WELLINGTON, NEW ZELAND. 
DURING THE COURSE OF OUR AUDITING,, I DISCOVERED A JOB OPPORTUNITY FOR A SOFTWARE DEVELOPER AND AFTER GOING THROUGH SOME OLD FILES IN THE RECORDS I DISCOVERED THAT THE ROLE IS AWESOME.


AND NOBODY HAS DISCOVERED THIS ROLE AS THE PREVIOUS OWNER OF THIS ROLE IS A FOREIGNER, HE DIED, 
SINCE 2003 AND NO OTHER PERSON KNOWS ABOUT THIS ROLE OR ANY THING CONCERNING IT, THE ROLE HAS NO OTHER APPLICATIONS AND MY INVESTIGATION PROVED TO ME AS 
WELL THAT PREVIOUS HOLDER DIE. I AM CONTACTING YOU THIS ROLE CAN ONLY BE APPROVED TO ANY SOFTWARE DEVELOPER WITH VALID INDUSTRY EXPERIENCE OR DRIVERS LICENSE 
AND BANK ACCOUNT BECAUSE THE MONEY IS IN NZ DOLLARS (NZ $) AND THE FORMER OWNER OF THE ROLE IS A FOREIGNER AND DIED.

WITH MY INFLUENCE AND THE POSITION OF THE TECHNOLOGY OFFICAL WE CAN TRANSFER THIS ROLE TO YOU WITH ASSURANCE THAT THIS EXPERENCE WILL BE AWESOME. 
ON THE CONCLUSION OF THIS TRANSACTION YOU WILL BE ENTITLED TO 100% OF THE SALARY AS GRATIFICATION AND ALSO TELEPHONE BILLS, WHILE 21.8% WILL BE FOR ME.

SO ON THE INDICATION OF YOUR WILLINGNESS I WANT YOU TO FORWARD TO ME IN STRICTEST 
CONFIDANCE YOUR :FULL NAME: EMAIL ADDRESS: GITHUB IF ANY FULL CONTACT ADDRESS: PHONE: CELL: FAX: CITY: STATE:ZIP CODE COUNTRY: OCCUPATION AND 
6ALL THE NECESSARY INFORMATION WILL BE SENT TO YOU ON THE ACCEPTANCE TO CHAMPION THIS RUBY JAVA NET TRANSACTION WITH ME.

THANKS
IN TRUST
BRIAN BANSTER
POWERSHOP NEW ZELAND (PSNZ)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Godina 1956. firma "Hughes" prikazuje koncept video telefona.

"Kada ćete biti u stanju da preko telefona vidite sagovornika?".

 

2020hughes_videophone01.jpg

 

Nisu mogli da zamisle da telefonski aparat uopšte nije potreban, treba žica (danas ni žica) da se prenese glas i slika.

U odelima, sa kravatama, da daju ozbiljnost viziji, ne neki klinci iz startupa. Nema tastature nego rotacioni brojčanik, TV je crno beli da se ne misli da se mora imati TV u boji već će i obični ljudi to moći.

U Americi su TV u boji premašili prodaju crno belih tek 1972, to je 18 godina nakon ove reklame.

  • Like 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

A vas dvojica kao ujka Albert

 

 

Inace ja kao svezi java programer idem u Kovacicu tamo pocetkom 2000 da pravim nesto sto ce se ispostaviti ERP sistem. I bio neki tip pijan ceo dan koji im je bio programer, sedeo na necemu, ja mislio da je TA pec a ono bio neki njihov mainframe sta vec. 

Uglavnom traze oni meni da im napravim obracun zarada. Meni se vec slosilo razmisljam sta treba od klasa, tabele, odrzavanje, ui... i kazem dva meseca mi treba. A taj pijani koji inace rec nije progovarao kaze: sta dva meseca, ja cu to da skucam za nedelju dana. I u gajbu piva. Posle nedelju dana ja dolazim sa mojim uml dijagramima i dizajnom za sign off a on isprogramirao sve to u cobolu za tih nedelju dana I dobi gajbu. Jebo ga cobol. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je iz Sydney Water, utility company. Državna služba. Godina 2002. Nisam ja tu radio nego je moja oprema slala podatke na skladištenje na njihove trake, zapise o potrošnji vode  a oni odatle  slali račune stanovništvu, batch job.

 

2020silos01.jpg

 

Masovni podaci, slikao sam se sa StorageTec , silos sa podacima na trakama. Tada je bilo da su trake (DDS) 120MB i 32 hiljade njih unutar ovog kućišta što je iza mene, robotske ruke unutar kućišta manipulišu njima..

 

Nayebo sam silno tamo, pa ni kravatu nisam namestio da bude do pola kaiša pantalona. Frke kao SCSI pass through gde SCSI protokol zaobilazi serverove kontrole..joj, da ne pričam binary guts.

Sva  naša oprema je zamenjena isto našom opremom gde je de-duplikacija podataka (svedu se na 20%) izbacila taj konkurentski  hardware iz opticaja.

 

Ako je ovo istorija, amazon dot kom podatke starije od godinu dana drži na trakama, baš nekako ovako kao gore prikazano. Ako vam je amazon spor, to je što izvlači stare podatke sa magnetnih  traka.

  • Like 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa takav "nerd" zna stvari koje se plaćaju kao kapetan džambo džeta. Došli Japanci u Australiju da ga zaposle i odvedu u Japan. Gde je isto "captain of the industry".

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 hours ago, Denis Jasharevic said:

 

Ja bih otisao i korak dalje ....... zar Srbija nije? :wicked:

😄😄😄

 

Možda Srbija kao ona koju ti predstavljaš nije ali već 20 godina dobijam emailove 3-4 puta godišnje (nekada i telefonske pozive) što od same moje firme u Beogradu, što od bivše firme što od njihovih resellera kao "Rekao mi Dragan, tvoj bivši kolega,  da ti možeš ovde da nam pomogneš".

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 hours ago, Yoyogi said:

😄😄😄

 

Možda Srbija kao ona koju ti predstavljaš nije ali već 20 godina dobijam emailove 3-4 puta godišnje (nekada i telefonske pozive) što od same moje firme u Beogradu, što od bivše firme što od njihovih resellera kao "Rekao mi Dragan, tvoj bivši kolega,  da ti možeš ovde da nam pomogneš".

 

Svi te se secaju po kravati.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako čeka ova ekipa, samo da nešto napišem, kao da sam im začegrtao pred očima pa da jurnu. hehehe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo su bili dani kada je u Americi bilo u prometu 300 miliona čekova dnevno. Kao da tada svaki muškarac, žena i dete potpišu po jedan ček dnevno. To je bilo kada su u Beogradu išle  protestne šetnje, 1996?

 

Firma specijalizovana za to (uz Unisys i NCR) je bila BancTec. Sa sedištem u Dallas, Texas. Danas čekova ima manje ali tada je to bio "niche" posao koji je retko ko znao da uradi. Obrada čekova, image, obavezno skladištenje 7 godina. Legaln eimplikacije ako ih nema.

 

Ova mašina, koju sam programirao je to radila. Čitala 2,200 čekova u minutu, capture image, ako artificial intelligence ne pogodi novčani iznos sa 95% tačnosti, iskače na ekranu operaterima koji pročitaju rukopis i unesu tačnu cifru. Ovo je bilo za Fed Boston i Fed Atlanta (firma prodala rešenje u ta dva od 12 Fed districs). To je posle prodato i The Commonwealth  Bank of   Australia i Westpac, dve od najveće 4 banke u Oz. Ide taj transport i džepovi i dalje, još 10 metara, ovo je osnovna konfiguracija.                   

 

2020banctec01.jpg

 

Yoyogi, ovejani kravataš (pazi, kravata treba da bude do pola kaiša pantalona). Moglo je u firmu da se uđe sa kravatom ali ne i sa magnum pištoljem. 

 

2020banctec02.jpg

 

Mnogo sam voleo Texas i mojih godinu dana tamo. Big "Lone Star" state. Rasturao se od njihovih velikih porcija klope, njihovog širokog osmeha, poverenja, easy going (potpuna suprotnost od Bostona)  i njihovog akcenta.

Rado sam kupio ovaj suvenir. Muda od bika, Texas i stočarstvo. Bila je duhovita reklama u radnji, "You can be sure this is an unique item". Držim ga uza zid gde su egzotični suveniri sa putovanja. 

 

2020banctec03.jpg

 

 

  • Like 4

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kvantni računari. Ovaj desno na slici, Andrew Dzurak,  mi je bio prijatelj, stanovao je u istoj zgradi. Tada je bio Dr ali kao docent. Sada je profesor na The University of New South Wales, Sydney.

 

2020DrHenryYangProfessorAndrewDzurak01.j

 

Od njega sam se (1998-1999) naslušao teorija kvantne fizike i kvantnih računara, dobio 1:1 predavanje od profesora. I tada su na UNSW imali eksperimentalni računar. On je bio entuzijastični lider.

 

Ja sam tada radio u IBM, nije ga zanimala komercijalna upotreba tih računara, više kao za istraživanja i simulacije koje tada (ni sada) normalni računari ma kako snažni bili, ne mogu da urade. Ili, što im treba 20 godina, kvantni, kako je on tvrdio, može da uradi za sat ili dva.

 

Čipovi tog računara moraju da rade na apsolutnoj nuli, Kelvina, na -273C. Ova slika je izašla u novinama kada su uspeli da tu temperaturu ublaže za 1 stepen Kelvina. To im pravi razliku od stotina miliona dolara za jedan run dole na nekoliko desetina hiljada dolara. Još treba vremena i istraživanja.

 

Pitao sam ga, ako jednog dana njegova istraživanja budu komercijalizovana, kako bi izgledalo široko kvotovano, smatrano kao budalasto, predviđanje od strane IBM iz 1943, da će svetu trebati najviše 4, možda 5 računara.

 

"Don't get me into that. It will be a reality one day".

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...