lat. Ludus - igra. Da naslov ne bude "Muzika iz video igara", to može nekom da zazvuči detinjasto, a ovako smo kao ozbiljni. Ovaj ogranak primenjene muzičke umetnosti nije imao svoju temu, pa da ispravimo taj propust.
Uloga muzike u video igri je slična ulozi muzike u filmu: da stvori željenu atmosferu i da pomogne da se dostigne ona udubljenost kada želite da odigrate "samo još jedan potez" ili pređete "još samo ovaj deo" iako je tri sata ujutru.
U ranim danima video igara, prateća muzika je bila ograničena mogućnostima tadašnjih zvučnih čipova, a taj stil muzike, koji izaziva asocijacije na arkadne igre i Japan, kasnije je prozvan chiptune. Tokom vremena, pojavili su se soundtrack-ovi u MIDI formatu, dok danas radnju igre može da prati ceo simfonijski orkestar.
---------------------------------------------------------------------
Diablo, akcioni role-play koji se na tržištu pojavio poslednjeg dana 1996. godine, često se nalazi na listama najboljih igara svih vremena. Iz katakombi ispod crkve u selu po imenu Tristram počela su da izlaze užasna stvorenja. Glavni lik, igračev alter-ego, dolazi u selo gde će pokušati da reši misteriju i oslobodi preostale meštane pošasti.
Tokom igre, glavni lik se spušta sve dublje i dublje u katakombe, pećine i jame ispod crkve, a sve vreme znate da na samom dnu čuči nešto strašno. U svakom momentu, vaš lik se može vratiti na površinu, da porazgovara i obavi transakcije sa nekim od preostalih meštana. Selo je jedino mesto u igri gde vas neće zaskočiti neki akrep, ali je mračno, kao da je sve vreme sumrak, i čini se da sa tim mestom nešto ozbiljno nije u redu - između ostalog, zato što vas u njemu prati ova muzika:
Kompozitor muzike je Matt Uelman, koji je najpoznatiji upravo po svom radu u Diablo serijalu.