Search the Community

Košarka kod nas ne može da umre, može samo da se uspava. Ali kad se probudi, teško drugima! - Duh koji lebdi / Antizemljaš koji lebdi / Sreten Žujkić, penzioner / Jataganac / Prijatelj Mitar, 2023 Čini se da se srpska reprezentativna košarka po odlasku jednog od najuspešnijih selektora (kada se uračunaju faktori rezultata, iskustva i stanja koje je zatekao na početku svog mandata) Saleta Đorđevića, poprilično uspavala. Nakon neuspeha na SP u Kini 2019. godine (5. mesto), usledio je prilično težak period za mušku “A” selekciju - propuštanje OI u Tokiju, ispadanje u prvoj utakmici nokaut faze EP 2022. godine i provlačenje kroz iglene uši kvalifikacija za novo SP. Đorđevića je nasledio dugo prizivani Igor Kokoškov, ali da bi se Srbija probudila iz višegodišnjeg sna biće potrebno da se na klupu vrati kovač jednog od najvećih uspeha jugoslovenske košarke - Svetislav Kari Pešić. Kari se vratio kako bi ponovo uspostavio “sistem” i “kult reprezentacije”. Kult reprezentacije manje ili više za sve nas znači istu stvar - apsolutno loženje bilo osnova za to ili ne, stavljanje reprezentacije iznad bilo kog klupskog i individualnog interesa i animoziteta, kao i uspomene iz detinjstva. Ali šta je taj čuveni sistem? Vrag će ga znati, svako ima svoju definiciju, no vreme će pokazati da je upravo to - vreme potrebno da stvari dođu na svoje. Čak i Kariju Pešiću. Nakon poteza koji je naišao na dosta kritika - a to je precrtavanje legende reprezentacije Miloša Teodosića u ranim fazama priprema za EP - kao i ranog ispadanja sa istog prvenstva, moral javnosti je bio na niskim granama. Mnogi nisu imali nikakva očekivanja od SP u Manili naredne godine a selektor je proglašen senilnim, izlapelim čovekom. Kada su reprezentativci govorili da ćemo igrati brz i moderan basket, retko ko je poverovao u to, pogotovo jer eye test na pripremnim utakmicama nije obećavao. Pojedini su, ipak, stidljivo verovali da Srbija može do medalje u Manili. Ali su u to najviše verovali igrači i sam selektor. Posle još jednog poraza od selekcije Italije koji je poljuljao veru i najvećih optimista među nama, kao i tragedije koja je zadesila Borišu Simanića, reprezentacija se podigla te trima pobedama i plasmanom u finale takmičenja ekspresno vratila pod svetla reflektora. Zaista je bilo teško drugima, a ova u isto vreme tužna i radosna priča iz Manile izrodila je neke nove legende nacionalnog tima - Avramovića, Petruševa, Dobrića, Davidovca, Jovića,... Direktan plasman na ovogodišnje OI u Parizu znatno je olakšao pripreme selektoru i stručnom štabu. Prvi put posle nekoliko godina plasirali smo se bez komplikacija u vidu prozora i kvalifikacija, i to na najveću sportsku smotru. Otkako postoji pod tim imenom, Srbija na OI učestvuje tek drugi put - prvi put je to bio Rio 2016. godine, odakle smo se vratili sa srebrnom medaljom. U svim ostalim verzijama, sastavima i pod ostalim imenima kroz istoriju, nosilac je ukupno 7 medalja, od čega 5 srebrnih i po jedne bronzane i zlatne (1980.) medalje. Okosnicu tima za olimpijski turnir čine uglavnom momci koji su napravili podvig u Manili, uz dodatak pre svega Jokića i Micića koji su tada “falili”, ali i Uroša Plavšića koji će prvi put biti uz ekipu na velikom takmičenju. Evo 12 veličanstvenih koji će se potruditi da se ponovo nađu na pobedničkom postolju, sa jednom od medalja oko vrata. Bogdan Bogdanović The Captain - Reprezentaciji se vratio nakon propuštena dva prvenstva (na jedno se svakako nismo plasirali) i pred Manilu zadužio kapitensku traku koja mu odavno pripada. S obzirom na to da je u čuvenoj selekciji iz Indijanapolisa kapiten bio Bodiroga, ne iznenađuje što je Karijev izbor pao upravo na Bogdana, koji se po odnosu prema nacionalnom timu jedini može uporediti sa Bodibondom. Apsolutni vođa i prvi među jednakima, Bogdanović je igrač koji se najviše pamti po trčanju u istoriju u Manili, suzama posle poraza od Slovenije na EP 2017, partijama protiv Brazila i Hrvatske u Riju… Sasvim sigurno je simbol ove generacije te igrač koji uvek bolje igra u reprezentaciji nego u klubovima. Ove godine će pokušati da upotpuni kolekciju reprezentativnih medalja, gde ima 4 srebra. Nikola Jokić The MVP - Nakon još jedne MVP sezone i kruga vaganja da li će se odazvati ili ne, ipak se priključio izabranicima Svetislava Pešića. Mnogo je polemike oko njegove reprezentativne karijere, ali činjenica je da je na poslednjem prvenstvu na koje se odazvao (EP 2022) igrao odlično. Nema razloga da ne verujemo da i sada neće biti tako, naročito kada se u obzir uzme i motivacija prikazana u pripremnom periodu. Očekuje se da igru grupe momaka iz Manile podigne na viši nivo svojom jedinstvenom kombinacijom plejmejkinga, snage i košarkaške inteligencije. Uz Bogdanovića on je jedini igrač iz trenutne selekcije koji je bio deo uspeha u Riju 2016. Filip Petrušev, Nikola Jović Dečki koji obećavaju - Posle povlačenja Nemanje Bjelice bilo je priče o tome da Srbija nema kvalitetnu četvorku, a sada smo došli u situaciju da imamo najmanje dva prospekta na toj poziciji. Obojica su veoma mladi te predstavljaju prototip moderne četvorke. Petrušev napreduje velikom brzinom i ne nazire mu se plafon, veoma je opasan iz pick’n’pop situacija i idealan igrač da raširi teren, a dobio je i na čvrstini. Jović Jr je uspeo da u istoj godini odigra finale NBA i finale SP, što je solidan fleks za mnogo zrelije košarkaše, kamoli jednog dvadesetogodišnjaka. Trenutno je Filip u boljoj formi ali očekuje se da i Nikola polako podigne formu nakon povrede. Iako idealno građen za PF poziciju, on je u stanju da vodi loptu kao bek, ima dobar šut i u nemalom broju situacija pokreće tranzicioni napad. Aleksa Avramović, Ognjen Dobrić i Vanja Marinković Karijevi kerovi™ - U današnje vreme je teško pronaći igrače koji više uživaju u tome da neko ne dȃ poene preko njih, nego da sami postignu poene. Svi znamo da su oni suvo zlato i neophodni svakoj ekipi koja želi da igra pobedničku košarku. Kari ih je pronašao u Avramoviću, koji se na mala vrata kvalifikacija ušunjao u “A” selekciju i postao standardan član ekipe. Poznat po fanatičnoj želji da ukrade loptu protivničkim plejmejkerima, sa svojim pritiskom na loptu on za njih predstavlja pravu noćnu moru. Dobrić je uz Aleksu još jedan reprezentativac koji u nacionalnom timu igra mnogo bolje nego u klubu. Izuzetno zahvalan igrač koji se ne libi da preuzme najboljeg protivničkog beka, beskompromisno trči u tranziciji koristeći sve prilike za lake poene preko floutera i pogađa bitne šuteve spolja. Vanja Marinković je Karijev drugar po Orbit žvakama i još jedan reprezentativac koji se nekako neprimetno nametnuo. U stanju je da pravi pritisak na protivničke bekove i pogodi šuteve za tri poena koji će slomiti protivnika, makar promašio prethodnih nekoliko šuteva. Vasilije Micić i Marko Gudurić Dečki u koje možda sumnjamo, ali moramo da im verujemo - Dugo se čekalo na Gudurin breakthrough u reprezentaciji. Iako je promašio šut za zlatnu medalju, može se reći da je prethodno prvenstvo bilo “to” za njega. Trebalo je imati hrabrosti taj šut, koji nekad uđe, nekad ne. Nakon pozicije vođe 2nd unita na ovom turniru će imati redukovanu ulogu, tako da će mu trebati još malo vremena da se uhoda. Vasi se pamte ostanak uz nacionalni tim nakon smrti majke (SP 2019) i užasna partija protiv Italije (EP 2022), čega se ko pre seti. Na ovom turniru ga očekuje uloga vođe 2nd unita i na neki način je u Gudurićevoj poziciji - još uvek se čeka njegova najbolja utakmica u dresu nacionalnog tima. Obojica zaslužuju podršku jer je za najviše domete na turniru potrebno da oni budu na najvišem nivou. Nikola Milutinov Lemi - Igrač koji može da bude prvi centar nacionalnog tima, samo da nema Jokića. Veliki je luksuz imati njega kao peticu koja ulazi sa klupe, jer ima sve fundamente u malom prstu što se tiče te pozicije. Zajedno sa Bogdanovićem je uspeo da pokaže kako je saradnja između beka i centra vrlo jednostavna, kada sarađuju majstori ove igre. Jedan neobičan podatak: Nikola ima samo jednu medalju u seniorskoj konkurenciji, prošlogodišnje srebro. Nadamo se da će ove godine proširiti kolekciju. Dejan Davidovac, Uroš Plavšić Na klupi ali ne i najmanje važni - DeDa je verovatno najkontroverzniji igrač u srpskoj košarci. Čovek koji telom uopšte ne liči na košarkaša neverovatno dobro čita igru, što samo pokazuje da zaista nije sve u fizikalijama. Jedan od retkih igrača koji može dati veliki doprinos sa statistikom 5 pts i 3-4 skoka, jer na terenu radi mnogo toga izvan statistike. Uroš Plavšić će se prvi put naći na OI i uopšte takmičenju u seniorskoj konkurenciji. U pitanju je igrač koji ima dobre fizikalije, odličan wingspan, pozicioniranje u odbrani i na defanzivnom skoku. Očekuje se da odmeni Jokića i Milutinova tih par minuta koliko neće igrati. Svetislav Kari Pešić Splinter - Shvatila sam da me Kari veoma podseća na Splintera iz Nindža kornjača. Ta mudrost uvijena u pošalice, provlačenje nekih indirektnih poruka, kao i sposobnost da odgovori na neko drugo pitanje u odnosu na ono koje mu je postavljeno. Svetislav je jedan od najuspešnijih, ako ne i naš najuspešniji selektor. Sa velikih takmičenja ima ukupno 7 medalja - dva zlata sa reprezentacijom Jugoslavije, srebro sa reprezentacijom Srbije, tri zlata sa Jugoslavijom u juniorskoj konkurenciji te zlatnu medalju sa seniorskom reprezentacijom Nemačke. U karijeri mu nedostaje olimpijska medalja i verujem da će na ovom turniru učiniti sve da dođe do nje. Stručni štab Srbije na OI činiće još pomoćnici selektora Oliver Kostić, Saša Kosović, Marko Marinović, Ognjen Stojaković i Nenad Jakovljević; treneri Marko Sekulić i Marko Stanojević; skaut Mihajlo Mitić; doktori Dragan Radovanović i Milan Marković; fizioterapeuti Dušan Popović, Dušan Sajić i Robert Miller Jason; tim menadžer Aca Neša Ilić; direktor reprezentacije Dragan Tarlać; PR Ivan Ivković i ekonom Jovica Aničić. Kako igra Srbija? Na SP u Manili selektor je konačno uspeo da modernizuje igru reprezentacije, oslonivši se na tranziciju koja je bila pečat njegovog prvog selektorskog mandata početkom 2000ih. Uostalom, već je poznato da je to Karijeva košarkaška filozofija. Ovo mu je olakšalo prisustvo dva izuzetno talentovana igrača na PF poziciji, Petruševa i Jovića, pogotovo drugog koji ima veliku ulogu u ubrzavanju tempa. Glavne crtice u ovom Pešićevom mandatu se tiču odbrane u tranziciji, iz koje proističe i sam napad, te efikasnost u napadu. U Manili je srpska reprezentacija bila prva ekipa u statističkoj kategoriji points per posession što govori o pomenutoj efikasnosti, zajedno sa % šuta: 54% FG, 38% 3PT, 66% 2PT. Pick’n’roll je tada predstavljao glavno oružje od kog sve počinje u napadu. Na osnovu pripremnih utakmica deluje da će tako biti i sada, samo će sa Bogdanovićem u piku učestvovati Jokić. Njihov 2-man game ima ogroman potencijal a mišljenja sam da smo na pripremama videli samo obrise toga. Jokić možda ne izgleda čvrsto kao Milutinov ali postavlja jednako čvrste blokove, često i dva po posedu, gde Bogdanu koji se fantastično kreće bez lopte otvara put do obruča. On tada ima opciju da poentira, asistira nekom spolja ili samom Jokiću, a sve tri opcije smo imali prilike da vidimo na delu. Kari je uspeo da inkorporira Jokićevu kreaciju iz Denvera, ali i da iskoristi kvalitete brzog plejmejkera kao što je Avramović, pa ne iznenađuje što Nikola najbolje sarađuje upravo sa krilnim igračima - Petruševim i Dobrićem. Prva petorka je agilna, dobro ukomponovana za dominantnu igru u tranziciji, gde svih 5 igrača na terenu može da katuje ili pogodi spolja. U drugoj petorci će biti nešto više problema sa kreacijom, pre svega jer se Vasilije još uvek traži u napadu. Gudurić nije plejmejker ali će morati da pripomogne, zajedno sa Marinkovićem. Olakšavajuća okolnost je što će sa njima u petorci biti Nikola Jović koji može da povuče u tranziciji te Milutinov koji maltene svakog centra može da reši 1-na-1. Ove opcije će omogućiti da i ta petorka bude napadački efikasna, uprkos jasnim nedostacima. Što se tiče odbrane, za prvu petorku neće biti lako da igra switch all sa Jokićem na terenu, jer će on po pravilu uvek ispasti u nekom trenutku. Ipak, nadoknadiće to napadačkim učinkom, a uz zalaganje koje se podiže kako turnir odmiče mislim da će odbrana biti na zadovoljavajućem nivou. U drugoj petorci Vasilije i Gudurić ispoljavaju agresivnost u odbrani, uz Vanju koji standardno vrši pritisak na bekove. Naravno, prva i druga petorka su samo nominalne, videli smo već da Kari kombinuje Gudurića i Vanju na trojci i sl. Projektovana startna petorka: Avramović, Bogdanović, Dobrić, Petrušev, Jokić Klupa: Micić, Gudurić, Marinković, Jović, Milutinov + Davidovac, Plavšić Ono što krasi ovu generaciju, pored odlične igre i borbenosti, jeste timski duh. Zajedništvo iz Manile se samo prenelo na tri igrača koja su se priključila toj ekipi. Za to su zaslužni kako selektor, tako kapiten i svi saigrači svojim pristupom. Šta god ko mislio o Kariju on je uspeo u tome da ima sistem kroz koji u delo sprovodi košarkašku viziju, sa jasnom hijerarhijom u timu. Tu je i činjenica da mu se odaziva dosta igrača koji su zapravo deo tog sistema za pripreme i kvalifikacije, te da konačno imamo određeni kontinuitet u nacionalnom timu. Ne treba bežati od uloge (jednog od) favorita. FIBA power ranking nas sada stavlja na 3. mesto, iza USA i Kanade. Na momcima je samo da budu zdravi i odigraju najbolje što mogu. Dokle god igramo našu igru, sve će biti okej. I ne zaboravite, SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVI! Kako oni na terenu, tako i mi na forumu. ❤️ GRUPNA FAZA 📍Lil 28.7. vs 🇺🇸 17:15h 31.7. vs 🇵🇷 17:15h 3.8. vs 🇸🇸 21h