Search the Community

Kolege forumaši kažu kako im je pretencioznost bila malerozna prethodne dve sezone. Ja u to ne verujem, ali ću ih ispoštovati. I kad bih baš morala da dajem neki fensi-šmensi naziv ovoj temi, on bi verovatno glasio: Ambiciozno, ali ne pretenciozno. Jer, nemojmo se lagati, svaki navijač Partizana još od povratka Željka Obradovića sanja o tome da on 10. titulu Evrolige osvoji upravo u Partizanu. Svake sezone će biti loženja na odlazak na F4, snevanja o nekim novim čudima i osvajanju evropske titule… A onda će se, nakon nekog evroligaškog poraza, navijači podsetiti da ipak ne treba da budu toliko pretenciozni, jer ih kladionice po sastavu svakako smeštaju oko 9-10 mesta… O istoriji KK Partizan neću pisati, ovim videom je sve rečeno: Prošlom sezonom završena je, građevinskim jezikom, prva faza rekonstrukcije KK Partizan. Kada se vratio Željko je želeo da sve bude podignuto na viši nivo i dobrim delom je u tome uspeo. Danas je KK Partizan u evropskim košarkaškim krugovima prepoznat kao jedan od timova sa najboljom domaćom atmosferom, a koji je neretko i u gostima glasniji od domaćina. Marketing je još jedna stavka kojom se klub može pohvaliti. Ipak, rezultat, a to je odlazak na F4 i napad na evropsku titulu, za sada izostaje. Sa okosnicom ekipe koju su činili Leday, Punter i Nunnally, uz dodatak Avramovića, Smailagića, Koprivice, Trifunovića itd. Obradović je uzeo samo jednu ABA titulu. I posle katastrofalnog završetka sezone u domaćim takmičenjima - porazima od večitog rivala - bilo je jasno da je tu došlo do zasićenja. I kod igrača, ali i kod trenera tim igračima. Postoji vrlo malo košarkaških trenera koji bi nakon takvih rezultata ostali na klupi, još manje onih koji bi dobili odrešene ruke da promene (skoro) ceo tim. Zapravo, verujem da sem Obradovića ne postoji više nijedan. No kada na klupi imate devetostrukog prvaka Evrope (sa 5 različitih klubova) i najtrofejnijeg evropskog trenera svih vremena, vi morate da mu verujete. Za Partizan ne postoji drugi put jer sve dok je Željko tu, klub će imati velike ambicije. Uprkos najavljivanju iznenađenja, na siMNofiniji predstavljanja novih košarkaša crno-belih našli su se uglavnom igrači o kojima se tokom leta pisalo po portalima i među insajderima. Ovog puta stručni štab Partizana se odlučio za drugačiji način sastavljanja ekipe u odnosu na prethodne sezone. Umesto 7-8 glavnih nosilaca koji bi trebalo da po defaultu imaju najveću minutažu (što je imalo svojih prednosti i mana), Obradović se odlučio za širi roster. Potpisani košarkaši ne bi trebalo da imaju problem sa motivacijom i energetskim doprinosom, naprotiv, većina njih je željna dokazivanja u Evropi. Ono što ostaje trademark Partizana jeste da imaju jednu od najmlađih (drugi u Evroligi) i najatletičnijih ekipa, sa nekolicinom igrača koji mogu pokrivati više pozicija. Čini se da je Obradović želeo da promeni i svoju filozofiju igranja bez plejmejkera, pa se ove godine odlučio na potpis igrača koji je najbliži tom pojmu klasični plejmejker. Vanja Marinković (C) Još jedan “povratnik” u KK Partizan. Najmlađi kapiten u istoriji kluba se vraća tamo gde je počeo profesionalnu košarkašku karijeru. Vanja ima solidan size (mada nije neki atleta) što mu omogućava da pokrije i SG i SF poziciju. Dobar je šuter, to je najbolji aspekt njegove igre, a u ovom parametru na karijernom nivou u EL šutira sa 37% uspešnosti. Odličan u spot up kao i catch&shoot situacijama. Nema dobar pregled igre tako da od njega ne treba očekivati neku kreaciju. Dobar je defanzivac, pogotovo u timskom sistemu (kad je isti dobro postavljen). Frank Ntilikina Jedan od atleta koji će se Partizan sigurno istaći u tom aspektu. Interesantan je zato što je netipično dugačak za jednog beka; ima size krila i raspon igrača na visokim pozicijama. Što mu otprilike i omogućava da odbrambeno pokriva maltene sve pozicije, a stavlja ga u dobru poziciju za presecanje protivničkih pasova i krađu lopti. Ima solidan pregled igre. Šut mu nije baš jača strana (32% na karijernom nivou u NBA), ali nije ni neko ko previše šutira. Iffe Lundberg Versatilan igrač i solidan kreator iz driblinga, takođe podjednako iz p’n’r i izolacija. Nije najefikasniji skorer ali se retko gubi na početnom driblingu, a može biti i primarni i sekundarni kreator ekipe. Što se tiče šuta, karijerno u EL ima 34% a imao je čak dve sezone u karijeri kada je bio na 37% uspešnosti. U odbrani može biti dobar, čak i kada ispadne u switchu brzo se oporavlja i vrati na svog igrača. Problem može praviti njegov size, ne može čuvati baš svakog tako da će morati da bude uparen sa protivničkim igračem sličnog profila. Carlik Jones Omaleni plejmejker se, između ostalog, nametnuo svojim partijama za reprezentaciju Južnog Sudana, gde je ovog leta uspeo da zabeleži i TD protiv USA. Za Carlika se može reći da dobro kreira iz driblinga i da je solidan plejmejker, koji može da vodi p’n’r sa nekim približno crafty visokim igračem. Za svoju poziciju je prilično aktivan na skoku i prilično dobar šuter. Dolazi iz sezone u kineskom ligašu u kojoj je beležio skoro 17 pts u proseku sa blizu 40% za 3, sa dodatkom 5 assista. Brandon Davies Navijači žele klasičnog centra, pa, eto ga. Davies je u jednoj od prethodnih evroligaških sezona imao bolji net rating čak i od visokih igrača kao što su Veseli i Meli, tako da se od njega može očekivati dosta u odbrani. Problem može biti na defanzivnom skoku. Kad je u pitanju napad, najviše ih završava na postu (44%), dok je nešto efikasniji iz p’n’r (1.28 pts per possession). Šut sa distance je otprilike poslednja opcija, ali postoji. Tyrique Jones Igrač poznat po eksplozivnosti - kako energije, tako i atleticizma, pre svega je odličan finišer na obruču. Iz toga postiže većinu poena, dok se na drugom mestu nalaze poeni na postu i p’n’r. Pošto većinu poena postiže zakucavanjem ili polaganjem, njegov šut sa poludistance i distance je prosečan. Što se odbrane tiče, tu je njegov najveći problem takođe size, a dosta je loš u odbrani izolacija. Te mane mogu da se “sakriju” timskom odbranom, a prednosti mogu biti zaštita obruča i defanzivni skok, gde mu dominaciju omogućava atletičnost. Duane Washington Jr. Solidan u postizanju poena iz driblinga, pristojan šut i ball handling ali sa potencijalno problematičnom selekcijom šuta. Dešava se da bude previše fokusiran na napad i da zbog toga njegov doprinos odbrani trpi. Nije pravi PG ali može da pomogne, prisutnost na skoku može biti problem. Isiaha Mike Atletični combo forward, solidan šut (pogotovo u catch&shoot situacijama) ali može biti malo streaky. Može i jako i do samog kraja tj. da završava na obruču. Zna da bude dosta pasivan u napadu. Što se tiče odbrane, okayish u timskom sistemu ali nedostaje više skilla za 1 na 1 odbranu na perimetru. Sterling Brown Jack of all trades, master of none. Donosi dosta toga - solidan wingspan za svoju poziciju (što pomaže u defanzivnom segmentu), dobar šut spolja, timski je igrač koji će uvek tražiti ekstra pas. Ume da podeli assist ali nije neki recimo sekundarni kreator koji će to da radi u kontinuitetu. Isaac Bonga Igrač koji se baš uklapa u modernu positionless košarku, što Obradoviću odlično odgovara. Ofanzivno će odigrati šta god se od njega traži - catch&shoot, pull up, prodor, asistencije i plejmejking… Da, na NBA nivou (u Raptorsima) je pokazao da može izneti čak i plejmejkerske dužnosti. Odbrambeno, odličan je u odbrani na lopti, generalno ima dosta iskustva sa preuzimanjem niskih bekova što može biti prednost. Problem na obe strane terena može biti protivnički igrač koji igra uz mnogo kontakta a Bonga je fizički inferiorniji u odnosu na njega. Aleksej Pokuševski Sigurno jedan od najkontroverznijih potpisa leta, ali sam iz nekog razloga ubeđena da će otključati potencijal. Možda je to samo moja pusta želja da takav talenat ne propadne… Uglavnom, odlaskom u NBA predviđena mu je karijera belog Duranta, no Poku je danas više unicorn koji se nije razvio do kraja nego Durant. Sa tom visinom je zaista impresivan način na koji vodi loptu, ima dobar pregled igre, osećaj za skok, wingspan koji u teoriji treba da mu donese veliku prednost u odbrani. Što bi se reklo, sve ima, tako da je pitanje zbog čega je morao da se vrati u Evropu umesto da napreduje u NBA. Lično mislim da mu je najveći problem šut (30% karijerno u NBA) sa distance, koji nikako nije uspeo da popravi. Previše je streaky za svoju poziciju. Isto mislim i za department mišićne mase (možda ovim izazovem uinija da nešto napiše!), gde i dalje može biti fizički inferioran u odnosu na mnoge protivnike. Mario Nakić, Mitar Bošnjaković, Arijan Lakić Nove mlade nade KK Partizan. Posle Smailagića, Trifunovića, Vukčevića, Madara, Željko će okušati sreću sa nekim drugim mladim igračima. Ja o njima ne znam mnogo tako da se ovde oslanjam na draft scouting 😄 Za Nakića su prošle sezone rekli da je pristojan šuter, odličan u postizanju poena iz off-ball kretnji, pristojan kreator igre i neko kome je prednost to što je igrao u nekim od najtežih profesionalnih liga. Probleme predstavljaju nedostatak atleticizma, nemogućnost da čuva brže protivničke bekove, može napraviti dosta TO i oklevati da šutira, takođe ne kreira sebi šut u kontinuitetu. Bošnjaković je opisan kao mlad igrač sa mnogo talenta na napadačkoj strani terena, sa dobrim osećajem za skok i postizanje poena. Ima kvalitetan skok šut i dobru visinu za krilo. Igra na svoje prednosti, tako da se više oslanja na promenu tempa nego na brzinu i atleticizam. Lakić je borben i energičan igrač koji doprinosi u skoro svim segmentima igre. Može da kreira za sebe (i za druge) ali ne treba od njega očekivati veliki broj poena. Pomalo je streaky šuter spolja, sa dobrim pregledom igre. Njegova uloga je definitivno značajnija u odbrani, gde je angažovan i disciplinovan, uvek “na lopti” iz čega proizilaze ukradene lopte i kontre. Može da čuva igrače na svim spoljnim pozicijama pa i četvorke, u zavisnosti od match up-a. Balša Koprivica, Aleksa Dimitrijević Iako ja to ne razumem, mora da su nešto dobro radili ako su jedini igrači zadržani u odnosu na prošlogodišnji roster. Šta god Obradović vidi u njima, nadam se da ćemo uskoro i mi videti. Željko Obradović (coach) Mogla bih da ispišem zaseban roman o Željku i preteknem sve chat botove foruma po broju karaktera, ali neću. Ostaviću samo ovaj tekst Vladimira Stankovića, u kom je, između ostalog, napisao sledeće: Kada sam o njemu pisao 2011. godine nakon poslednje titule sa Panatanaikosom, poslednja rečenica je bila: Ne vidim nikakve posebne tajne u njegovom radu. On radi isto što i svi drugi treneri. Samo bolje. Mislim da to i danas važi. Što se tiče ekipe kao takve, u odnosu na svog najvećeg rivala u domaćim takmičenjima, a i većinu rivala u Evroligi, nedostaje joj iskustva. Takođe ima i više nepoznanica kada su u pitanju pojedinci, gde mnogi prvi put igraju Evroligu ili čak uopšte u Evropi. To je ta siva zona gde može biti mnogo dobro ako klikne, a mnogo loše ako tim ne klikne. Ostaje i problem startne četvorke koju ovaj tim trenutno nema. Naravno, treba vremena da se potpuno nov tim uigra ali to je luksuz koji nemate baš uvek, pogotovo u win now situacijama (prvenstveno u ABA ligi). Ono što je sigurno jeste da ne treba suditi samo po papiru već sačekati kako će to izgledati na terenu, negde u februaru mesecu. I tako... srećno nam vam bilo u novoj sezoni! 🖤