The Last of Us igrica ima 12 chapter-a, do sada smo u tri epizode prešli četiri. Prvi chapter, "Hometown", je kratak pa je mogao da stane sa sledećim "The Quarantine Zone" u prvu epizodu. Druga epizoda pokriva chapter 3, "The Outskirts", a treća chapter 4, "Bill's Town". Ostalo im je da u šest epizoda pokriju još osam chapter-a, videćemo gde će još kompresovati radnju.
Kad kažem da treća epizoda pokriva chapter 4, lažem kao pas. Osim imena likova, ništa iz igrice u epizodi nema. Umesto toga, ispričana je gej Romeo i Julija priča (ili Romeo i Merkučio, kako vam drago). Da li je to opravdano u adaptaciji? In my humble opinion, nikako. To je sasvim druga priča. Ako su hteli nešto takvo, mogli su opušteno da snime spinoff "Bill & Frank: A Love Story" u jednoj ili više epizoda i da se tu pozabave time. Štos je u tome što to niko verovatno ne bi gledao 🙂
Ovo je adaptacija The Last of Us i to je trebalo i da ostane. Džoel i Eli su glavni likovi, krljanje sa različitim negativcima, od zaraženih pa nadalje (da ne spoil-ujem sada) je deus ex machina priče o putovanju i katarzi glavnih likova s kraja na kraj SAD. Umesto toga, skrajnuti glavne likove u ukupno pet minuta epizoda na početku i kraju, da bi se ispričala totalno promenjena priča o dva lika od kojih se jedan pojavljuje samo u ovom chapter-u, a drugi samo u jednoj sceni (i to obešen) je po meni potpuni promašaj. Producenti su očigledno igrali "u tanke žice" glasača za raznorazne nagrade u pokušaju da za seriju zakače neku. Poznato je koliko su glasači i odbori za dodelu u poslednje vreme osetljivi da slučajno ne preskoče rasne i LBGT manifestacije u dodeli nagrada, da ih ne bi smesta razapeli na socijalnim mrežama i potpali pod cancel kulturu. Finis santificat media.
Kad pomenuh Frenka obešenog, da razjasnim. U igrici on i Bil jesu bili par pre nekog vremena, ali je zbog Bilove samoživosti i agresivne paranoje Frenk odlučio da ga napusti, ode iz Linkolna i uz pomoć krijumčara i lažnih papira uđe u Boston karantin zonu. U tom bekstvu je naleteo na zaražene i sam pokupio bolest. Radije nego da se i sam pretvori u zaraženog, odlučuje da se obesi. Džoel, Eli i Bil u jednom trenutku nailaze na njega okačenog o gredu, a Džoel nalazi oproštajnu poruku:
"Well, Bill, I doubt you'd ever find this note cause you were too scared to ever make it to this part of town. But if for some reason you did, I want you to know I hated your guts. I grew tired of this shitty town and your set-in-your-ways attitude. I wanted more from life than this and you could never get that.
And that stupid battery you kept moaning about -- I got it. But I guess you were right. Trying to leave this town will kill me. Still better than spending another day with you. Good Luck, Frank"
(podvlačenja moja)
Baš i ne zvuči kao ponuda za otrovano vino i zajednički oproštaj od ovog sveta, zar ne?
Ako su već hteli da prikažu tu gej ljubavnu priču, mogli su to u nekih prvih deset-petnaest minuta epizode, kao neki flashback. Upoznavanje, zaljubljivanje, zajednički život, raspad veze, svađa, rastanak. A pri kraju scena sa obešenim Frenkom i oproštajnom porukom. Bilo bi mnogo, mnogo efektnije. Ali danas nije politički korektno da se prikazuje kako su gej parovi isti kao i svi ostali, umeju da se vole, ali umeju i da se zamrze. Oni su na filmu i TV uvek srećni. Ko drukčije kaže kleveće i laže i našu osetiće pest.
Poenta ovog chapter-a u igrici je i u tome što Džoel, kad je video u kakvog se čoveka Bil pretvorio kao samac, a što i njemu preti bez Tes, prvi put počinje prema Eli da se odnosi kao prema ljudskom biću, ona više nije paket koji treba preneti sa jednog mesta na drugo. U seriji će taj deo priče biti verovatno samo uspostavljen, "eto, tako", bez ikakvog psihološkog ili kog drugog razloga, "tako je moralo biti". Ali zato serija ovom epizodom, uz pomoće frizirane IMDB ocene i zastrašenih ili plaćenih kritičara koji ne smeju da kažu reč negativne kritike čim je u pitanju rasna ili LBGT tema, juriša na EMI i slične nagrade mnogo jačim kalibrom oružja od proste adaptacije igrice, ma kako dobra bila.
Srećom po producente i nas gledaoce, u The Last of Us 2 ima sasvim dovoljno LBGT priče da ne moraju da skreću s glavne teme u ekranizaciji iste 🙂
