moonovermarin

strašan skauting izlapelog pupsovca

merijevski Kobe deliveue

Pametna igra za sada.

Meni je ovo apsolutno istorijski uspeh, vec u rangu Saletovih finala. Najozbiljnije, nisam verovao u ovu ekipu uopste, nisam veroovao da pola igraca moze da izdrzi ozbiljne minute protiv Litvanije, a pogotovo nisam verovao u uspostavljanje veze sa iskusnim selektorom. Nadam se da cu se sto vise posipati pepelom posle vikenda.

Nije bilo šanse da ide pas pa povratna po meni. Miči mi Pula, neprežaljeni MVP Istoka sledeće sezone.

Ne znam, meni šut nije bio toliko loš, ni pozicija - mesto sa kojeg on definitivno ima range - ni 4s do kraja, ostavlja šansu za ofanzivni skok. Svakako mnogo bolje nego šut u poslednjoj sekundi, odakle god.

Opasno dobar basket. definitivno imam neki Mandela efekat sa Litvancima. Ubeđen sam bio da se Kuzminkas davno penzionisao a da tipa još igraju braća Lavrinovič...

Čekam Robertas Javtokas da uđe

Ljudi su skroz prsli, moguće je i da je lik bio u fazonu daj da samo ukradem ovo parče, pa krenuo što brže da to obavi da se ne izlaže predugo riziku od sudara... Nekako mi ne ide priča o kurčenju 50godišnjaka u Puntu. Užasna tragedija, svakako, za ženu u Hjundaiju.

Upravo. Svakako.

{ta je bre ovo???

Ovo bi bilo sjajno, ali mi se čini da Miloje nije glup. Bez neke polemike, mislim da bi bio odličan trener, ali zaista treba da budeš potpuna budala da zameniš Joa Lacoba i Stiva Kerra Danilovićem i naprednjacima i Nešom Ilićem.

Sumirala si u 4 reda moj post koji uključuje link na po meni dosta kvalitetnu disertaciju koja se bazira na specifičnostima srpskih narodnjaka i u okviru istih posebno na Cecu. U pravu si.

Ne uspostavljam nikakve uzročno-posledične veze, pre bi se moglo reći statističke ili stohastičke. Jokiću, za razliku od velike većine ovde, ne zameram što kulira reprezentaciju i ne zameram što sluša Cecu i šuska na njenim koncertima, niti mu zameram što se opija na istim. Zameram mu lizanje sa režimom, veoma.

Ili se namerno maši poenta ili je u pitanju suštinsko odsustvo razumevanja nekih pojmova. Postoji jedan opšti duh, jedan opšti osećaj pripadnosti određenoj grupaciji koji je veoma lako uklopti tako da uključuje i dodatne kriterijume. I među svim tim faktorima, mi smo se ovde sticajem okolnosti uhvatili muzike, ali daleko od toga da je muzika presudna ili nešto posebno bitna, iako je zgodan kriterijum, barem po meni. SPC je recimo sjajan primer - dok bi inicijalno trebalo da bude Crkva (sa velikim C) i da se bavi stvarima kojima bi jedna crkva trebalo da se bavi u 21. veku - dakle humanitarnim radom u krajnjoj liniji - mi smo dobili ovu agresivnu parapolitičku državnu strukturu koja osim što ima jail pass u nebrojenim slučajevima, te upliv u škole, kasarne, firme, fakultete i ministarstva, služi i kao pesnica države i službi Srbije i Rusije (!) za razračunavanje sa grupama koje su ocenjene kao neprijatelji - žene, lgbt, zapadne vrednosti, you name it. Pa ipak! Velika većina popustljivog naroda ne vidi SPC kao takve, već ih u najboljem slučaju prihvata kao, eto, neku varijaciju Crkve, pravoslavnu bazu, deo identiteta naroda, održavajući tu neku vezu i pozivajući te iste popove u kuće pred slavu i plaćajući im poslednje pare jer tako treba. Ne postoji na žalost u barem 90% taj neki osećaj koji bi rekao čekaj prijatelju, ti si sjajan čovek i znam te iz kraja i dobar si pop, zašto dopuštate ovo što radi Patrijarh. Ne, budimo realni, ovo se nikada ne dešava, jer to je sada tako. Zapravo sve se na kraju svodi na dopuštanje, kao kod malog deteta ili mladog psa koji ispituje granice, dokle može da ide, ispitivanja nakon čega zapravo dolazi do kazne. Pa verujem da sam čitao da su i Zemunski klan i ovi novi Belivukovi isto krenuli - prošlo je jednom, prošlo je drugi put, onda je došla zaštita države i dil i onda je sve odatle krenulo da se odmotava. Pamtim Vučićevu prvu PPV postavu dok se krio iza Tominih skuta, pa pamtim čak i prvu vladu, kada je bio premijer, kako je postepeno ispitivano dokle može da se ide. Taj inicijalni period SNSa je bio proslava demokratije u odnosu da kasnije i poslednje Brnaba izvjedbe. Tada je postojao i neki trud da se izvade nesrećnici poput Verbića ili Alise Marić, ali je ubrzo shvaćeno da to jednostavno nije potrebno. Udri Vulina, Gašića, Betmena. See, nobody cares. Ne pominjem slučajno ove dve stvari - crkvu i vladu, jer su duboko isprepletane sa celim fazonom koji zapravo čini sistem. Sistem nije nov i nije ni pronalazak SNSa, iako jeste suštinski vezan za naprednjačku političku ideju kao kontrapoziciju zapadizaciji Srbije. Tu je crkva, tu je gazda (lokalni ili na poslu) koji je veliki i jak, tu je briga za podanike, tu je Rusija kao imaginarna zaštita od neprijatelja, tu je turski poklon dert i merak subotom i nedeljom, tu je kavaljerstvo koje prikriva suštinsku mizoginiju, tu je širokogrudost domaćina koja je omotač za suštinski rasizam, tu je ponos na Noleta i Jokaru (koji moraju biti integrisani u sistem!) i svima će da bude dobro. Tu su tradicionalne vrednosti koje nisu tradicionalne, a tu je i muzika da se čovek proveseli. E ta muzika je upravo ono što je tema ovde, a ne pojedinačni istupi pojedinačnih ljudi. Uini je to lepo pojasnio: Ipak, priložio bih jako interesantan rad iz 2013 godine koji se bavi ovim fenomenom na temeljan način. https://core.ac.uk/download/pdf/296589765.pdf i još par zanimljivih delova: Ili kada priča o odnosu folk muzike (nazovimo je tako) prema ostatku sveta: Uprošćeno - stari latini varalice, anglosaksonska đubrad i hladni Skandinavci i Švajcarci koji te ne primaju u svoju kuću su dobri da im se uzima kinta i da se vaćare na foru, ali prava duša slovenska živi negde istočnije... Mrzi me da kopam po celom radu, dosta je dobro artikulisan, mada je prošlo izuzetno puno vremena a od tada smo dobili i invaziju na Ukrajinu i dodatne ose podele. Još jedan rad koji pruža solidan pregled turbofolka kao ključne komponente u različitim sistemima (Srbija, Hrvatska, Slovenija) je ovde: https://www.routledge.com/Turbo-folk-Music-and-Cultural-Representations-of-National-Identity-in-Former/Cvoro/p/book/9781138249059#:~:text=Description,debates for over two decades. U prethodno navedenoj knjizi je detaljnije analiziran odnos KPJ prema nastajućoj novoj narodnoj muzici, te o tretmanu koji je primenjivan u odnosu na Bregin čoban rok i sarajevsku školu koja je posle fino poslužila da neko od Pink Flojda ili Dire Straitsa ne skrene slučajno prema Zapadu, već nepogrešivo prema Istoku. Za ekipu koja pokušava da banalizuje stvari i da svede ovo na bukvalnu analizu reči - ne, ne mislim da ukoliko osoba A sluša Cecu ta osoba svesno želi i aktivno doprinosi Zajednici Rusije, Belorusije i Srbije. Takođe ne tvrdim da osoba koja sluša Mrtvi Metal ili postpunk dela u smislu članstva u NATo. Govorim o sumarnom dugoročnom efektu nametanja kroz medije, televiziju, radio, novine, narodnjaka a pogotovo turbofolka prepletenog sa kriminalom kao model. Ne toliko eksplicitnom glorifikacijom, koliko kao nečega što je tu, što je deo nas. A trik je u tome što je deo nas upravo zbog toga što se servira, a ne zbog toga što su naše duše inherentno kompatibilne sa ovakvim melosom. Imamo i ovaj po meni sjajan primer ne toliko ni prikrivene glorifikacije kriminala i to kao rubrika u novinama: https://www.kurir.rs/tag/505223/legende-devedesetih Da li zaista verujete da ukoliko bi sada freethrow stranka došla na vlast i 2 godine puštala na RTSu i Pinku i ostalim glavnim kanalima isključivo klasičnu muziku i operu, a po novinama se prenosile dogodovštine pisaca i profesora, da bi bilo isto kao danas? Ono što je bilo moje zapažanje je da povećana tolerancija na Cecu ili Lukasa jako često povlači i povećani stepen političke inertnosti, prihvatanja neminovne sudbine i jedan Zajdi Zajdi momenat, neke da se vrati, uz neminovni kriminal moćnika koji se eto dešava i kojeg će uvek biti od svagda i za svagda, da ne pričamo o ulozi žene u društvu. Ja u kafiću u kojem se pušta Ceca ili Lukas nisam nikada bio i kada bi me neka ekipa sa kojom treba da se vidim pozvala, ljubazno bih odbio. Što ne znači da sam ja kul ili nekul ili drkoš ili ne znam kakav. Jednostavno sam takav, svako postavlja sam sebi granice, šta je prihvatljivo i šta nije prihvatljivo i to je u redu. Verovatno bih kada bih ušao u politiku išao da lično zubima koljem jaganjce na svetkovinama zubima jašući na Romu trubaču koji pak jaše svinju, ali srećom, ne moram to da radim, za sada. Negiranje snažne veze između turbofolka, viđenja ruske agresije, odnosa prema kolektivnom Zapadu, odnosa prema SPC kao instituciji, odnosa muškarca i žene, je užasno kratkovido, po mom više nego najskromnijem mišljenju.

Opet Bogi vodio utakmicu? Nisam gledao, imao sam sastanak, samo sam stekao takav utisak protiv Sudana, kao da je neki prećutni plejer-kouč...

auuu

I meni sastanak u 11. Ima li neko link bar do tada?

Plašim se, i sada jako pažljivbo biram reči jer zaista ne želim nikoga da uvredim, da je jaka popustljivost prema šundu - a za mene je podjednaki šund i Brega i Ceca i Marinko i Brena - u direktnoj linearnoj korelaciji sa nekim drugim popustljivostima.

Ne razumem.

Izvini što se još jednom vraćam na ovo - ne, ovo niko ili barem ja ne tvrdim. U apsolutnom smislu danas je neuporedivo bolje nego pre 20 ili 30 godina, manje je bolesti, jedemo bolju hranu (neverovatno, ali istinito), imamo bolje lekove, bolji prevoz, bolje komunikacije, lakše mogućnosti puitovanja. Ne govorimo o tome, o trenutnoj poziciji u koordinatnom sistemu - koja je nesumnjivo neuporedivo bolja - nema ratova u okruženju, nema bombardovanja, redova, hiperinflacije, random ubistava na ulicama, skidanja patika i nakita. Govorimo o pravcu intenzitetu i smeru nekog vektora kretanja ka nekom "željenom stanju". Taj vektor je tada definitivno postojao i bio definisan ka nečemu što smo u mom barem okruženju zamišljali kao neku Češku posle pada Zida. Danas je taj vektor sveden na točku. Nemojmo isključivati objektivne vrednosti i pokušavati da provučemo Bregu kao nekog jugoslovenskog Brajana Ferija, pošto nije. Ovo je dosta diskutabilno, ali da, mogu da prihvatim. Trenutak u kojem ja, tada već poprilično mator, dolazim do ovog saznanja je baš 2012ta u kojoj ja pokušavam grčevito da ubedim drugare i okolinu da, now get this, izađu na drugi krug izbora.

Ovo je apsolutno tačno, ali hajde da probamo da odredimo neku tačku u vremenu? Ja sam 90tih kao klinac i mahom tinejdžer činio ono što je bilo do mene, Fensijev opus se može pogledati u arhivama počivšeg BBS koje pokazuju da je 90tih bio ne u 1% nego u 0.1% po razmišljanjima dok su kretali tenkovi i bacalo se cveće. 2000te je urađeno šta je urađeno, ali to nije bilo dovoljno. Nije da danas ili 2012te ili kad već nema prilike da se nešto novo uradi.

Užasno komplikujete zapravo jednostavnu stvar. Imam gomilu dobrih drugara sa kojima se družim i sa kojima sam dok sam igrao basket se viđao manje više redovno, sedeo na pivu i ostalo. Ali tvrditi da ću biti jako blizak vrednosno sa nekim u čijim kolima piči Radio Pink ili sa nekim ko na Spotify piči Violent Femmes ili Sonic Youth je suludo. Garantujem da u 99% slučajeva ovo može biti izuzetno dobar indikator poklapanja naših stavova o školovanju, ulozi crkve u državi, ulozi žene u društvu, vojsci, državi, spoljnopolitičkoj situaciji i tako dalje. Ukoliko se ovaj banalan i trvijalan primer proširi na celo društvo, dobijamo ono o čemu pišu Fensi i Uini i o čemu sam i ja ranije pisao - narodnjaci se upravo uklapaju u tu Crampsovsku sprdnju I dont know about art but I know what I like, možda je bilo po zakonu a možda i nije, možda su pokradeni izbori a možda i nisu, možda je ovo malo fašizam, amožda i nije, ali jebiga, daj da popijemo, da pevamo o pički a gde je pička tu je i kadsevojskanakosovovrati i onda još jedan krug da izvrtimo. Nije uopšte za poređenje ovo danas i nije nikakav circle of life, odnosno u tom nekom kontinualnom sistemu resentimana i prisećanja kako je nekad bilo bolje (kačio je Uini onaj gotivan video historije starijih generacija koje zameraju mlađim svašta). Ovde je napravljena tačka prekida u toj inače manje više neprekidnoj funkciji - u onim momentima u kojima su na TV Politika išle premijere holivudskih filmova, na Palmi hardcore noću, na BK Barović pada na bananu, tu više nema kontinuiteta, tu se nešto permanentno razbija i lomi, riba se kuva ili kako već volite. Sticajem okolnosti imam dosta kontakata sa mlađim generacijama, dete mi je stariji tinejdžer, a ja idem u teretanu kada stignem i imam prilike da vidim šta je i kako je, a jebiga, imam prilike da vidim i malo van ove nesrećne zemlje. Nije isto.