moonovermarin

Hoću još jednom, valjda poslednji put, da pozdravim sve koji su 2012te bili beli listići i poslali "snažnu poruku" žutoj bandi.

@Malkolm Brogdon Katanom.

Auuuu kriva Draganova decaaaaaaaaaaaaaaa jebemtisvetijebemdatijebem

Imam dve prijave za večeras. Prvo, prošetah malo školskim dvorištem koje nam u nedostatku parka glumi neki miks Taša i Kališa. To je sada mešavina Guče, Vudstoka i Pasolinijevog Salo-a: toples muškarci se grle i ljube, deca se hrvu po betonu, dede i babe šetkaju, možda sam video jednu osobu sa maskom od recimo 200 ljudi, a i ta jedna je bila izložena podsmešljivim pogledima većine. Needless to say da je policija na nekih 30m odatle. Od nekoliko komšija i ponekog "poznanika" sam čuo da maske više ne nose jer su besmislene protiv 5G antena. Relativno ozbiljna i obrazovana osoba mi je objašnjavala svoj granitno čvrst sistem u kojem je virus pušten namerno iz laboratorije kao neaktivan, a onda se, po potrebi, aktivira putem 5G antena. Zašto u Pazaru? Pa da se pobiju muslimani. Druga prijava je za ovo što McL neobično uporno pokušava da progura ovde i, zaista, zadivljen sam upornošću i predanošću cilju, čak i u težim momentima u kojima je potrebno braniti i kreature poput Stručnog Štaba i slično. Ipak, po meni, najosnovnije premise nisu dobre, kao ni cela spika o vlasti koju narod zaslužuje. Jednostavno odbijam da poverujem u tako nešto i, u ovom konkretnom slučaju SRSNS-a sam mnogo bliži onome što je nabildovani Pajtić pričao - o de fakto okupaciji države. Da, okupatori nisu stranci, niti strana vojska, i da, do okupacije nije došlo vojnim porazom ili kapitulacijom pred prevelikom silom već korišćenjem rupe u nestabilnom demokratskom društvu, takoreći hakovanjem sistema, ali rezultat je manje više isti. Imamo ekipu koja je homogena, koja radi u svom interesu i koja je, kao što Aida Ćorović valjda prva hrabro izjavi nedavno u svom svedočenju o Novom Pazaru, neprijatelj u smislu da je ostvarenje ciljeva ove vlasti, na svakom mogućem nivou, u direktnom sukobu sa interesima građana. I tu, po meni, prestaje svaka priča o vlasti koju zaslužujemo, to onda vodi u jednu spiralu relativizacija, opravdavanja svega, od toga da je okej maltretirati retardiranog dečka u parku, da je okej seći Afrikancima ruke i terati ih da kopaju, da je u redu u krajnjoj liniji. Tolerancija se razvija polako, kao mišići, i očekivati da će Srbi 2020te imati razvijenu svest o svojim pravima, verodostojnim izvorima infiormisanja, o tome kome treba da veruju... suludo je. Zato kapiram da je potreba i obaveza svakog, nazovimo ga "normalnog" člana društva, da pokušava da makar ukazuje na nakaznosti okupacije i svega ostalog, a ne samo da se fokusira na sami ste izabrali priču jer ne vodi apsolutno nigde i ničemu. edit: o ne, @Kronostime moje saučešće.

Dodatni momenat gadnosti koju Nestorović donosi sa sobom, a to bi nosio i da je najkonzervativniji i najbistriji stručnjak na svetu, je taj vajb matorog švalera mi prčili strankinje na moru ovi klinci danas nemaju pišu. Grozno.

Ajde da batalimo ovo branjenje ološa molim vas.

Ima taj pogled koji kaže muči me.

Ko ih jebe kad nisu dočekali da ih Čadež dualno obrazuje.

U ovom trenutku deluje kao jedina, što je smešno jer i nema neke odlike stranke. thanku gif.

gggdsddsa

Dobar deo stanovništva Srbije je užasno malo obrazovan, formalno i de facto, nepismen, bez ikakvog ili jako oskudnog opšteg obrazovanja. Oko procenata možemo da se natežemo, ali verujem da je u pitanju najmanje 80% stanovništa. Ne žeilim da ulazim u uzorke i posledice ovog stanja, samo ga konstatujem, kao što konstatujem snažnu uzročno-posledičnu vezu sa vlašću u Srbiji i snažnom otporu prema bilo kakvim "prosvetiteljskim" ili naprednim idejama. Ne mislim pritom ni na iluminate, ni na naprednjake. U takvoj situaciji, u kojoj je prosečan stanovnik Srbije u rangu jednog mlađeg tinejdžera kada je u pitanju sposobnost prihvatanja informcija, procesiranja istih, kada imamo ogroman procenat ravnozemljaša, antivaksera, antiiluminata, korona-zaverenika i slično, očekivati da će narod poslušati apele vlasti i da će se pridržavati uputstava i da će snositi odgovornost za svoje neodgovorno ponašanje je meni ekvivalentno situaciji u kojoj se detetu od osam godina da da vozi automobil, postavi mu se jastuče na sedište, natoči pun rezervoar i kaže idi sad do Novog Sada. I očekivati da će dete, nekako, stići do Novog Sada jer eto računamo na njegov zdrav razum da će izbegavati druga vozila, pažljivo preticati i slično. Zato su mi potpuno sulude priče o krivici naroda i nedostatku discipline. 2020te godine, disciplina ne bi trebalo da postoji kao kategorija. Postoji pravo, zakoni i uredbe. I postoje kazne. Postoji mogućnost da se ne puštaju ljudi na stadione. Postoji mogućnost da se ne otvaraju klubovi. Postoji mogućnost da armija policajaca ide ulicama i lupa kazne od tačno 400 evra za svakoga ko ne nosi masku napolju ili unutra. Postoji mogućnost da inspekcija uđe u prodavnicu i ukoliko izborji jednog kupca više od broja predviđenog zakonom odmah lupi katanac na istu. Postoji mogućnost da se lupa kazna od tačno 250 evra za bacanje papirića iz kola ili na trotoar. Postoji pogućnost da se... you get the point. Ipak, logično je da se licemerni krug zatvara - lopovski manipulanti koji su iskoristili trenutak raspada ekonomije i vlasti i očajnog vođenja zemlje (da se ne vraćamo ponovo na to) i hajdučki džerimanderovali sistem tako da njihovih 20% postane 75% u parlamentu će rado svaliti krivicu na dete u automobilu i ono će se, možda, zaista i osetiti krivim u jednom trenutku i reći mi smo stoka. Nismo mnogo veća stoka od ostalih, verujem u to. Ja znam da ja nisam stoka, a znam da niste ni vi, na primer. Da je umesto izdrkavanja nad penzionerima i kurćenja na konferencijama za štampu o šopingu u Milanu od početka vođena jedna kontinuirana i, koliko je moguće, egzaktnim brojkama potkrepljena kampanja, koja bi postepeno uključivala mere, ali i kazne za odsustvo pridržavanja istih, siguran sam da bi i situacija bila drugačija. Dovoljno je samo setiti se kako neće Srbi da vezuju pojas, dok ih ne opali 10.000...

😊

koji cirkus?

sumnja.

Ein Volk Ein Lutowatz!

Ovo je legit teza o kojoj bi se dalo raspravljati. Mogu da prihvatim tu argumentaciju i znam dosta ljudi koji tako misle. Ja sa druge strane verujem da bi bilo manje - više isto samo što bi sve počelo 4 godine ranije i trajalo bi takođe do sada. Ovo mislim iz prostog razloga što, po 100ti put - ne smatram SRSNS za političku snagu koja zahvaljujući podršci naroda dolazi na vlast i odlazi sa vlasti, već za poslovno-interesno-krimi udruženje, duboko ukorenjeno u strukture iz 90tih, koje je samo čekalo da digne glavu iz šahta u koji je na kratko bilo gurnuto. Ono što je sada, sa naknadnom pameti, verovatno trebalo uraditi je maksimalno korišćenje tih skupo plaćenih 4 godine da se bukvalno svaki dan iskoristi za implementaciju postojećih zakona, donošenje novih, guranje poglavlja kao na traci, ako treba i uz nepovoljno zaduživanje, čišćenje mulja i korišćenje medijske mašinerije za još jače bombardovanje po drugoj strani. Jbg.

Je l loša? Ne mogu da gledam.

Uz napomenu da nemam potpuni uvid u dešavanja u stranci, ono što je moj neki osećaj u ovom trenutku je da bih svakako podržao Lutovca u ovoj svojevrsnoj Gejm of Trouns. Mogu i da obrazložim: DS sam uvek kapirao više kao neko mesto, lokaciju, trg ili čak kafanu u kojoj bi, po prirodi stvari, trebalo da se okupljaju i da je vode intelektualci - malo obrazovaniji i kultivisaniji sloj društva, sa određenim bekgraundom (isprva su to bili disidenti, jer kako drugačije, profesori, teoretičari, praksisovci), kao mesto na kojem mogu da se sakupe dakle malo mudrije glave i da definišu nešto što je, pogotovo u današnje vreme, gotovo iščezlo: nekakav plan, ne mora to biti old skul ideologija, ali strategiju u najmanju ruku - Kosovo, kako do EU (ne da li, nego kako), kako poboljšati standard, ne nužno samo ekonomski već pre svega borbom za "ergonomičnijim društvom". I to jezgro koje jeste bilo sačinjeno od krema onoga što je Srbija mogla tada da ponudi - a to, složićemo se, nije bilo baš previše - jeste bilo generator i motor nekih promena i jeste organizovalo opoziciju protiv SPSa, radikala i DBa i SPO-a tokom 90tih i jeste dovelo do stvaranja gomile legitimnih političkih opcija koje uglavnom nisu (izuzev DSSa) duže orbitirale i, na kraju, odigralo presudnu ulogu u svrgavanju SM 2000te (uz obilatu volju sa Zapada). Samu kratkotrajnu vlast Đinđića sam već više puta komentarisao ovde i ne bih ponovo - bila je to veličanstvena konstrukcija kompromisa koji su mu na kraju, na žalost, došli glave. Iz današnje perspektive sve više naginjem mišljenju da drugačije nije ni moglo, odnosno da je bilo gotovo neizvodljivo iskoreniti kancer debeovštine iz srca društva, države, svih struktura, a pogotovo onih nevidljivih. Već tu je sama stranka pretrpela dosta, pre svega svojim kadriranjem u sektoru ekonomije, mada sam danas, sa ove distance, i tu spreman da mnogo blagonaklonije gledam na stvari nego onomad - ovo je jednostavno zemlja neobrazovanih pastira i pronaći nekoliko pristojnih, obrazovanih, stručnih i pouzdanih ljudi srpske nacionalnosti je neuporedivo teži poduhvat nego što se meni barem to tada činilo. Ipak uvaljivanje G17 u ključne sektore poput bankarstva i privatizacija i ekonomije uopšte, te zdravstva, kasnije popuštanje pred DSSovski rusofilsko ne-znam-kako-da-ih-nazovem naletima pokazuje da ni tada, tokom perioda vlasti, DS nije bila sposobna da se izbori za veći komad efektivne, prave i opipljive vlasti, kakvu na primer uživa SNS danas, pa čak ni četvrtinu od toga. Upliv i širenje likova poput Vesića, Malog, Trivanke, Vlahovića, Milosavljevića... da ne licitiram imenima, koji su radili posao dok su ostali razmišljali, nije se mnogo poboljšao ni sa prelaskom na Tadićevu fazu. Dve vlade VK i jedna vlada Mirka Cvetkovića i dalje svedoče o nedovoljnoj snazi DS-a, da kao na papiru najjača stranka u poslemiloševićevskom periodu, nametne svoju politiku u potpunosti, što ne znači da ne snosi ogromnu odgovornost za relativno jadne rezultate koji su u tom periodu postignuti,, da ne licitiramo Dulićima, mozgovima za Slađu, sakrivanjem (baš kao i danas!) iza kulta Đinđića - dan danas kada neko kaže Zoran ja se naježim kao jež. Tadić je imao svoju logiku kada je pravio pomirenje sa Dačićem i, iako iz ove perspektive svi znamo koliko je to ubrzalo otvaranje vrata Mordora, nekako se uvek setim činjenice da to tada nije učinjeno vlada SPS - radikali bi bila napravljena već 2008. Taj potpis Tadića je zapravo potpis poraza cele DS - da nije uspela u poslu kojeg se, uz 30 saradnika, latila 2000te. Možda bi stvari bile drugačije da se od starta išlo mnogo oštrije prema SNSu i da im nije pružana podrška u odbacivanju radikalske kože, ali definitivne greške DSovog rukovodstva su već učinjene. Vlada Mirka Cvetkovića, navođenog stručnjacima iz Tadićevog kabineta u tom smislu liči na potez čoveka kojeg je zadesio požar a on se sakriva u orman i čeka da se vatra ugasi. Slabost, loše kadriranje, tolerancija za kraduckanje i slabo mešanje u ekonomiju i zdravstvo i slične core sektore... Sve je došlo na naplatu. Zasluženo za njih kao stranku, dosta nezasluženo za birače te opcije koji nisu jednostavno nikada dobili priliku da vide rezultate politike za koju su glasali decenijama, jer se uvek neko ili nešto isprečavao... Ne mislim tu samo na glasače DS ili LDPa ili GS. DS je po definiciji trebalo da bude nekakav stožer normalnosti. Nije to bio. Da skratim priču, imam utisak da je sam simbolički značaj DS u srpskoj politici neuporedivo veći od njihovog konkretnog političkog učinka. Previše sam otišao u širinu, ali poenta moje priče je da DS ne posmatram rkoz prizmu klasične političke stranke koju krasi ne znam kakva masovnost i zdušna podrška u narodu. Ono što bi DS mogao još uvek, i 2020 godine, da bude je upravo to: neka kafana, takoreći tabernakl za misleće ljude koji bi, i pored možda niske stope direktne podrške, mogli da budu rasadnik nekih novih politika koje užasno nedostaju Srbiji kao najzaostalijoj zemlji u ovom delu sveta. Balša, Kena i nekolicina užasno starih likova koji su se jednostavno, u najboljem slučaju, pokazali kao jako loši u svom poslu, a u najgorem slučaju vuku za sobom užasne repove (makar i od glasina), ne doprinose po meni ni na koji način samom smislu bitisanja DS-a i promovišu formalizam, održavanje statusa quo i starih načina razmišljanja. Stranka u kojoj bi ostale ove preostale čomićke mi zasita ništa ne znači, dok bi jedna oprana ljuštura, ukoliko bi je Lutovac dobro uglancao i izribao, mogla da primi neke nove bolje demokrate koji bi pokušavali možda ono što njihovi slavni i manje slavni prethodnici nisu uspeli, neko iz neznanja, neko iz pohlepe, a neko jer je jednostavno bio nadjačan - da podučava, da pokazuje kako bi trebalo da se radi, pa makar opet bili manja stavka u vladi ili organizatori velike koalicije sa dva minosrna resora na kraju... Da se vratim da današnju situaciju sa Đilasom i SZS, i iz te perspektive mi deluje bolje da egzistira jedna čista DS, makar i sa 5% dosadašnjih članova i funkcionera i odbora, ali koja bi imala nekakav smisao, dok bi sa dosadašnjim Kenama i Balšama bila samo još jedna manje više beznačajna skupina koja orbitira oko neke opozicione šire koalicije poput SZS i za koju se suštinski nikada ne zna da li će mesec dva pred izbore da pređe na drugu stranu ili ne.

Ispade na kraju i da nije previše bistar...

Ma besmisleno je uopšte pričati o tome. Država koja nema snage da se obračuna sa huliganima, država koja nema snage da se obračuna sa divljom gradnjom - logično je da nema snage da se obračuna sa ljudima koji su stoka, a pri tome čine 50%