Sumiranje utisaka, drugi deo.
Bio sam, koliko-toliko, investiran u ovu kampanju. Verovao sam da je posle prošlog bojkota, koji suštinski nije doneo ničeg pozitivnog u srpsku politiku, došlo vreme da se, bez obzira na potpunu neravnopravnost, ipak izađe i izmere snage. Besmisleno je pričati o nivou neravnopravnosti, pritisaka, krađa, manipulacija, upreganja apsolutno celog državnog i nevladinog (!) sektora u borbu protiv opozicije, a tu čak ne dodirujemo ni teme kao što je a) birački spisak b) fantomski glasači iz bivših SFRJ republika c) nasilje na biralištima d) mrtvi e) glasanje po kućama i elektronski f) prisiljavanje preko posla i razni vozovi. Da se razumemo, verujem da je i samo jedna od pobrojanih stavki dovoljna da se dobro namaknu glasovi kome i gde treba, a sve zajedno iskombinovane, pa još uz pritisak sa bukvalno svih strana, dobija se slika izbora koji nikako ne mogu biti lošiji, nelegitimniji i neravnopravniji od prošlih, bojkotovanih.
A bojkot je doneo šta, tačno? Pa ništa, poneku blagu konstataciju, ne čak ni kritiku, o oslabljenoj demokratiji u raznim izveštajima Evrope i možda Amerike, poneku rečenicu za izgovaranje u prevozu sebi u bradu i, to je to. Šaip Kamberi je bio opozicija par godina i trebalo bi da dobije ulicu zbog toga. Dakle, bojkot kao neko sredstvo ukazivanja na despotizam, tiraniju, odsustvo demokratije se pokazao kao potpuno neučinkovito. See, nobody gives a fuck meme. Uskoro će biti Nobody gives a fuck i za sistematsko gaženje ogromne zemlje kakva je Ukrajina, pa šta mi onda da očekujemo?
Izašlo se sa onim što se imalo i iskorišćene su manje više sve mogućnosti kojima je opozicija raspolagala. I napravljeno je gomila kompromisa koji je trebalo verovatno da budu napravljeni i dosta ranije, ali su napravljeni. Vuk Jeremić se sklonio, skroz. Isturio je Aleksića koji je bio okej u izjavama i nastupima, dok se nije obrukao danas. Prihvatili su, ne drage volje, ali su prihvatili Ponoša. Koliko znam, na lokalima je uglavnom bila jako dobra saradnja sa SSP i DS. Đilas je, sa druge strane, istakao Mariniku koja je više nego pošteno radila krvav posao i, pokazalo se, dosta dobro je selektirao Ponoša koji se po meni iznenađujuće dobro držao. Nije se dao isprovocirati, bio je neočekivano brz, držao se svojih tema, odgovarao na pitanja, bio je elokventan i pristojan i neagresivan. N1, Nova i Direktno su pumpali koliko su mogli. Puštani su serijali 10 godina vladavine, Junaci doba zlog, DLZ, Utisak Nedelje, Pregled dana, Danas je izlazio, pokrenuta je čak i low budget novina papirna Nova. Na kraju, napravljene su i dve kolone, pa je ponuđena i ekološka priča za ljude koji nemaju stomak za Đilasa i Jeremića. Nije bilo nekih prevelikih gafova. Jeste malo brljao Vladeta i tu je možda moja prva zamerka oko izbora kandidata, ali dobro.
Ostaje nejasno zbog čega se ovako mekano prelazi preko očiglednih izbornih nepravilnosti, ako već nećemo da koristimo teške reči tipa sistematska krađa. Znam da su ljudi na lokalu koji su radili poslednja dva meseca užasno nadrkani i razočarani. Znali smo i da će jadna Ukrajina potpuno pregaziti neku konvencionalniju kampanju i da će postati tema broj jedan. Ovde se pisalo o tome da je SSP trebalo jače da osudi Rusiju i, dok se ja naravno sa tim potpuno slažem, plašim se da bi to samo skinulo jedno 5-8% dobijenih apsolutnih procenata. Najmanje. Ponuđen je nekakav program, pričalo se o varijantama zdravstva kao u Crnoj Gori, pričalo se o merama za poljoprivredu, pričalo se o dosta više stvari nego ranije, ali je sve ostao neki polušapat usred prometne raskrsnice kojom jure automobili. Nejasno je i zbog čega je i kako Boško, u jednom trenutku popularan među nazovimo ih desno orijentisanim bolidima, odlučio da ne sarađuje više sa SSP - DS. Najlakša varijanta je da ga je opilo vino. Da li se precenio? Da li mu je Nestorović na bilbordima pomogao ili odmogao? Da li je on mogao da se pridoda nekoj od dve opozicione liste da prikuplja? Ne deluje mi tako. Pacijenti su raštrkani, njih nije lako pohvatati. Sa druge strane, zaista odbijam da verujem da Milici nije poklonjeno barem 90% glasova. Iskreno, sama pomisao da je toliko glasova dobila čini da poželim da proverim vrata pred spavanje i da razmišljam o nabavci biber spreja i bejzbol palice.
Goldberg je bio u pravu kada je uporno ponavljao priču da je potrebno skupljati desne pacijente i stiče se utisak da ih je režim pokupio, a zbog Ukrajine i njenog zauzimanja celokupnog narativa, samo su se namnožile. SSPu i koaliciji sam od početka zamerao par stvari, među kojima se izdvaja odsustvo nekog simbola, grafičkog, poput pesnice Otpora ili Putinovog Z, nečeg prepoznatljivog što bi ljudi mogli da koriste u svakodnevnom životu za rasplašivanje i prepoznavanje. Umesto izdvajanja manje više svih afera ove vlasti, možda se trebalo fokusirati na najviše dve tri i ponavljati samo njih do besvesti, ali gde?
Na kraju, možda je trebalo napraviti kampanju bukvalno po svakoj rupčagi i kaljuzi i samo obećavati, obećavati i obećavati. Prosečne penzije? 4000 evra! Prosečna plata? 6000 evra! Geopolitika? Unija sa Rusijom i Kinom! Spoljna politika? Kalovac Kalobag Viovitica Drač! Politički protivnici? Vešanje! Prcaj REM puštanjem hardkor pornografije na Nova S i N1, odmah od 23h! Vrlo je moguće da je to jedini način da se uzme više glasova, od ovoga što je uzeto, minus ono što je pridodato/pokradeno od strane vlasti. Možda je zaista bilo potrebno podrediti narativ mozgu ne preterano bistrog sedmogodišnjaka.
Druga ideja bi bila da se počne ozbiljnije pripremanje jedne baš desne stranke, ali ozbiljno desne, koja bi se bazirala isključivo na učenju Nikolaja Velimirovića, članstvo bi moralo da bude isključivo muško ili žene ukoliko su rađale sinove, koje bi tražilo izbacivanje ove fejk veronauke iz škola i vraćanje pravog starinskog veronauk-a, sa sve korporalnim kažnjavanjem i okajavanjem grehova, te povremenim izgredima ekstremne ksenofobije od kojih bi se i Levijatan postideo. Stranka bi se gnušala ekumenizma i liberalnosti Irineja Bulovića i RPC i proslavila bi se organizacijom plivanja za krstom, ali u kljuučaloj vodi, jer jelte, led je za pičke bezbožničke.
Nakon svega, misli sa kojima ostajem su sumorne. Vladavina ološa će se završiti onda kada to bude na dnevnom redu, ali nekom drugom, ne nama. Trenutno je očigledno da Srbija ostaje onaj odrpani i pripiti komšija sa par razreda osnovne škole koji živi u đubretu okružen pacovima, povremeno izlema decu ili siluje ženu (nekad i obrnuto, ali jbg), ali dok ne pravi probleme van svoje udžerice i parcele i pokuša da izlema komšinicu, niko neće zvati policiju.
Sada će se verovatno oglasiti i opozicija i reći kako je ovo veliki uspeh za stranu koja postoji samo __ godina, kako su 1 ili 2 izašli na izbore i sve ostalo, što je naravno teško sranje. Kako ja vidim situaciju: ili potpuno suludo laganje i loženje ljudi na nivou ludila, a to uključuje da se napravi neki ozbiljan savez sa korisnicima usluga Crnih Bisera Vanje Bulića, ili da se čeka božanska intervencija odozgo, samo što nijedno ne deluje kao realna mogućnost, barem u sledem periodu. Ostaje da se vidi šta će sns uraditi u ovoj situaciji čekića i nakovnja Rusije i Amerike, ali se plašim da će i tu okolnosti da budu takve da će i jedni i drugi da procene da je bolje da ostane poznato nego da se ulazi u nepoznato. Ovako, neka standardna gradnja nove stranke, sa novim licima, sa konvencionalnim metodama političke borbe, jako jako jako teško.
Na kraju, ponovo je sve u rukama SNS - nuđenje nekih ekonomskih tema i otvaranje EU/normalnih priča koje Meda pominje ima smisla, ali ne znam prosto na koji način da se ponude. Srpska ekonomija je uvezana po vertikali i kapiram da je tu najteže prodreti u smislu nametanja nekakvih tema koje bi mogle značajnije da pomere klatno biračkog tela za relativno kratko vreme. Jedino prebacivanje nekog vida nadležnosti spolja, na EU, može možda da obezbedi kakav takav pritisak na institucije, pošto se tu situacija samo eksponencijalno pogoršava i zapravo nikakve reakcije nema više.