Casaubon

Ponitka posle ovog prvenstva zabada ozbiljan EL ugovor. Veoma ozbiljno igra ovo prvenstvo.

Veceras za Poljsku ne navijaju samo oni koji biraju PSG/Barsu/Real kad igraju PES :D

Uf. Elaboriracu jos jednom. Najbolji je igrac na svojoj poziciji na svetu, neverovatan na svaki moguci nacin. Ali je i jednako iritantan, na neki realovski nacin (slicno kao lazni Ronaldo, recimo) - valjanje, foliranje, dreka na sudije, prezrivi osmeh - ceo paket onoga sto ne mogu da svarim ni pod tackom razno. Ja za takve likove ne mogu da navijam nikako.

Cek polako, ja se iskreno nadam da ce Poljaci dobiti sansu da igraju protiv Francuza. Moze Slovenija slobodno i veceras kuci, sto se mene tice.

Apsolutno. Igra otprilike onako kako sam ja mislio da ce Lucic da odigra ovo prvenstvo 😄

Iritantno je, ko malo dete. Ne voli ih jer su nas pobedili, imam osecaj da se raduje svakom promasaju - a ruku na srce, Italijani su postenija, krvavokolenaska ekipa radnika, i ne mozes da ih ne volis osim ako nisi shvatio poraz od njih kao uvredu 😄

Pokusavam da navijam za italijane, jer igraju na onu osobinu nepoznatu za 2/3 nase ekipe - herc. Medjutim, trenutno blenem u ekran i ne verujem da smo uspeli da onako izgubimo od njih… Mada kontam da ce u nekom momentu da im proradi i sut pa ce da se napale….

hvala, mnoooogo bolja opcija nego Spasa. Ovaj nadimak mu odlicno obuhvata igracke kvalitete, karakter i drskost.

I dalje imam jake emocije spram Vase. Na ovom prvenstvu je u odnosu na njega i Spisu delovao kao vanzemaljac, tako da poredjenje nije fer. Mogao bi, moooozda, Spasa energetski da se poredi sa mojom baba-Stamenkom, drzeca je ona. Al je jos rano da ga opet poredimo sa pravim kosarkasima.

Bogme eto nama Spanaca u finalu 😄

Mozda je trebalo da napisem "izraziti favoriti" - svakako da Janis/Luka mogu da donesu prevagu, ali svi Spanci su pomocno osoblje i to vrlo zajebano pomocno osoblje. Izuzev po jednog superstara, ni Grci ni Slovenci (osobito ovi potonji) nemaju previse cime da dizu nos pred Spanijom. Svako ce morati VEOMA ozbiljno da rilja teren ako nece da ga Spanci posalju kuci.

Ja Doncica. Znam da nije popularno, ali kucao sam vec nebrojeno puta. Gori je od najgorih Spanaca kad je u pitanju foliranje i pritisak na sudije i te realovske "na kvarno" fore. Mislim da njemu to najvise zameram samo zato sto je toliko dobar igrac da bi mogao da blista i bez toga - ali ipak odlucuje da se tako pickasto ponasa. Ni jednog takvog igraca ne volim, ali njega bas ne mogu da smislim.

Spanci ce ovo da uzmu 😄 Kako namazana ekipa, gospode boze. Od grupne faze pricam da Skariolu ne treba verovati ni kad zevne. Odigrali grupnu fazu 'nako, da ne deluju prejaki. Mi smo je, recimo odigrali tako da svakoj ekipi u 1/8 objasnimo da mora da da 200% svojih mogucnosti da nas dobije. Onda smo dosli u 1/8 i Italijani su izasli napaljeni, svesni da ce biti zlostavljeni na terenu ako imalo popuste - i videli smo sta se desilo. Ovi spanci su se, sve mi se vise cini, sami svesno nametali kao "pozeljan" protivnik, i pravili se nevesti. Skariolo, Skariolo, ko te ne zna... Ni Grci ni Slovenci nisu favoriti sa ovim i ovakvim Spancima. Nije da cu navijati za njih, organski ne mogu - ali ako mogu da biram, bolje i Skariola opet da gledam sa medaljom nego napuhane Slovence.

Ja sam sad ko onaj gost sto kaze da je krenuo, a nikako da ode sa slave 😀 Mislim da u nuklearni arsenal niko nece ni probati da im dira. A sto se ostalog tice - cini mi se da je nase iskustvo iz devedesetih odlicna prizma kroz koju treba gledati potencijalno razresenje ovog rata. Svi elementi su jako slicni, od povoda do toka sukoba, doduse s dosta brzom dinamikom i vecim obimom sukoba. Zato verujem da ce i politicko resenje, kada i ako do njega dodje, biti kovano po istom receptu.

Slazem se sa Mekom, ali u potencijal "Dejtona" sa Putinom je veoma tesko poverovati. (Mada opet, ja nisam verovao ni da ce Milosevic pristati na Dejton/Rambuje, pa me je istorija demantovala). Licno ocekujem da ce promena u Kremlju biti prvi preduslov mira. Osobito sto ce zapad (uzevsi u obzir prethodne primere) insistirati na tome da sporazum za rusku stranu bude zaba koja je sto teza za gutanje, ali tacno do one mere koju Rusi budu spremni da progutaju uz povredjen ponos, bez da rat eskalira. U najmanjem slucaju to znaci vracanje Krima + medjunarodni sud za zlocine +ozbiljna ratna odsteta koja ce i ovako poljuljanu rusku ekonomiju da gurne u dublje probleme.

Uglavnom pisem na kosarci, a politiku izbegavam u sirokom luku, ali posmatrajuci ceo ovaj ratni fijasko, ne mogu da se otmem utisku koji bih da podelim - kada god i kako god da se ovaj rat zavrsi, Rusija ce jako tesko povratiti status vojne super-sile. Bice im mnogo teze da zastrase nekog posle ovako aljkavo vodjenog rata. O, bice oni nuklearna pretnja, svakako. Dovoljno su naoruzani da ih niko ne shvata neozbiljno - ali nece cak ni kozmeticki delovati kao vojna protivreza USA. Obnova politickog uticaja ce biti zasnovana na energetskoj uceni, kao i do sada - ali je pitanje do koje mere ce ovaj put to biti uspesno. Ono sto se meni cini je da ce najveca posledica ovog rata biti znacajno ojacana medjunarodna pozicija USA i Kine, i dugogodisnja, makar parcijalna, izolacija Rusije iz kojekakvih medjunarodnih tokova. No, cak i kada uspeju da se povrate, mislim da ce se tesko doci na medjunarodni polozaj koji su imali u prve dve decenije ovog veka - gledace ih kao malo manje imbecilnu verziju Severne Koreje. Jedini put iz tog neuglednog politickog polozaja koji im se smesi je promena politickog sistema, neka dublja demokratizacija - mada i to ume biti kratkog daha (kao sto vidimo na sopstvenom primeru). Ukrajina ce se obnoviti. Da, kostace ih to jezivo, ali ce se obnoviti. S druge strane, ta post-ratna politicka pozicija ka kojoj Rusija grabi - daleko je mracnije ishodiste. Izvinjavajte za upad na temu i filozofiranje. Vidimo se na kosarci 😄

Teodosic 😄 Sale i Pesic savetnici. 😄 😄 Zajebanciju na stranu - Tomic je vrhunski pomocnik i rado bih ga video u svakom strucnom stabu. Nema harizmu za prvog trenera (Iako mi se dopadao nacin na koji je skolopio svoj tim) - ali pomocnik sa ozbiljnim kosarkaskim pedigreom, svakako vecim od Maline.

Covece, i on vec ima 23 godine... Elem, setim se da pogledam gde je i sta radi Rebracin klinac. Onda vidim da ima 25 godina i sokiram se...

Kad pricamo o predolimpijskom turniru ne bi li opljuvali jos jedared Teodosica, treba ukljuciti samo jos jednu maaaaaaaaalu cinjenicu koja se previdja: Pored lose selekcije suta za 3 (0/6), Teodosic je na terenu imao +/- rejting od tuznih i jadnih +1 Vasa "Kljucevi Reprezentacije" Micic je u tom susretu za 14 minuta imao genijalni +/- od -19, drugi najgori na utakmici, posle Bjelice. Dok je na ovoj utakmici juce Vasa "Idemo dalje, jebiga, pa sta" Micic imao +/- od znatno boljih -12, drugi najgori na utakmici, posle Milutinova. U toj prethodnoj utakmici sa Italijanima je Teo bio los. A kakav je bio Vasa? Cista demagogija i navijacka ostrascenost je davanje bilo kakve prednosti Vasi u odnosu na matorog Tea.

Od svog ovog aftermatha, mene najvise zanima ova situacija u kojoj jednim avionom dolaze igraci, a drugim selektor i KSS ekipa. To moze da bude i nista i svasta - ali posle ovakvog kolapsa da trener pusti igrace da "probiju led" i prvi budu docekani od strane razocaranih medija na aerodromu - je trenerski fumble na nivou one cetvrte cetvrtine juce.

Dobre su nam sanse, samo su igraci s kojima treba prozore da igramo u rangu Ristice i Kuridzatora, a najbolji za prozore dostupan plej nam je Biba Struja, Ilija Djokovic. Kad na to dodamo cinjenicu da od danas verovatno vise nemamo ni selektora i da je za to mesto izbor suzen koliko i selekcija za te prozore, u ono sto ce nas predstavlja u prozorima se ne bih kladio ni u plej ofu ABA2, a kamoli u konkurenciji sasvim pristojnih reprezentacija koje treba da dobijemo.

Pesiceva taktika juce kad su Italijani podivljali:

Potpisujem. Da je pocetak 4/4 odigrao Jokic i na klasican svoj nacin porodio par koseva, par bacanja - drugacija bi se pesma pevala, nego je gospodin Pesic stisnuo kvacilo kad je trebao da koci. Umesto da primirimo poludele Italijane, ostavili smo na terenu postavu koja nije isporucivala u napadu, ali zato nije isporucivala ni u odbrani. Taj karijev brainfart je neodbranjiv.

Slazem se sa vecinom napisanog, zapravo - Samo sto tome ne dajem silver lining. Igraci koji odu u NBA dovoljno rano imaju sansu da postanu legit superstarovi, jedini je problem sto je mnogo vise Pokusevskih nego Jokica. Ti rani odlasci u NBA dovode do poplave igraca koji potrose neko vreme u kojem bi najvise profitirali od igranja takmicarskih utakmica sedeci na klupi ili igrajuci razvojnu ligu, ako imaju srece, koji se vrate u Evropu tek kada se, posle nekoliko godina, uvere da nemaju nikakve sanse u NBA. A onda, u godinama u kojima bi trebalo vec da budu nosioci, oni i dalje traze sebe. Iskreno, to mi je mozda i manji problem od Nakica, Penoa i slicnih - igraca koji su u nekim godinama imali talenat, ali su u nadi da ce postati sledeci Doncic, presedeli godine na ivici klupe, gledajuci kosarku kao iskustvo iz druge ruke. Da su imali prilike da igraju - naravno da ne bi svi postali Jokici i Doncici - ali mozda bi imali jos nekog Vanju Marinkovica, Ognjena Jaramaza, Kalinica ili Lucica na obzorju. Jos nekog sporednog glumca, pomocno osoblje, krstenog sljakera. Isto je i sa trenerima - ne sporim da se ozbiljno znanje skuplja na pozicijama pomocnika. Ali to su karijere bez velikih utakmica na svojim plecima, bez titula, bez pritiska ocekivanja - i onda kada treba da dozive sve to na klupi reprezentacije - to je novo iskusenje. Talentovanih klinaca ima, da - ali na pozicijama 1 i 2 duva tuzna promaja. Nije fer porediti Teodosica sada sa Teodosicem tada. Ali je sasvim fer porediti sadasnjeg Teodosica sa ovim izdanjem Vase. Ako je Vasa zeru jednu pokazao da je bolji u bilo kom elementu kosarkaske igre nego ova predpenzionerska verzija Teodosica, ja to na terenu nisam video. A Vasu boli patka za kosarku uopste. Pogotovo ovu sortu koja se slabo placa. To je juce bilo jasno na terenu i van njega. Cast na klupskoj karijeri - ali u reprezentaciji nikad vodja, nikad oslonac za ekipu, nikad za bolje od druge petorke.

Imam 40 godina, i uspeo sam da zbog kosarkaske utakmice ne spavam citavu noc. Ne verujem da se pola nasih igraca potreslo bar do tog nivoa - pocevsi od "Eh sta sad, idemo dalje" Micic Vasilija. I mozda je to ono sto najvise zameram ovom timu, sa izuzecem Kalinica i Jokica i par trecepozivaca od kojih se to nije ni ocekivalo (Kuridza, Vanja) - nije tu bilo ni strasti ni volje da se pobije za pobedu. Reakcija sa klupe je bila jednako autisticna i nedorecena - bez vatre, bez kaprica, bez sposobnosti da se ekipa trgne iz katatonije. Kola nisu otisla nizbrdo, pustena su. Svi smo se vec slozili - taj imbecilni pocetak 4/4 sa Jokicem na klupi je verovatno najveci trenerski gaf citavog prvenstva. Ono sto me dotuce, posle svega - nije ni poraz kao poraz, vec potpuno odsustvo vere koje imam u to da "ima dana za megdana". Nema. pet godina od sad bicemo egzoticna reprezentacija sa 1-2 NBA igraca i gomilom noname sljakera koja je tu da neko prvenstvo ucini zanimljivijim - sjebe nekog od favorita u 1/8 finala. Letonija, Poljska, Finska, Ukrajina - taj neki nivo. I to, koliko god melodramaticno zvucalo, samo sada ne iz ugla utakmice, vec rada saveza, jer kola nisu otisla nizbrdo, pustena su. Gomila nedorecenih mladih igraca na obzorju, uglavnom na visokim pozicijama savrseno se uklapa u tu "uvek nezgodna Finska/Letonija ulogu koja nas ceka" - ali cak ni to nije najcrnja tacka kosarkaske depresije u koju sam upao - vec potpuno odsustvo trenerskih kapaciteta, nekoga od koga bi smeli da ocekujemo da ovau raspalu kosarkasku kompoziciju preusmeri na mirniji kolosek, kao sto je to onomad Duda uradio. Struka nam je dotucena na isti nacin kao i igracki kadar - mladi, talentovani treneri postaju veciti pomocnici u NBA. Nije ovo podbacaj dvanaest igraca i jednog trenera. Ovo je podbacaj citave nase kosarke i tunel na cijem kraju ja ne vidim svetlo. Od roditelja i agenata koji klince guraju na draft ili u mladje kategorije velikih evropskih klubova cim "zamirisu" na kosarkase, preko klubova koji su odavno samo poligoni za osrednje strance, klubova koji od domacih igraca, u najboljem slucaju, prave pomocno osoblje. Preko Saveza koji je godinama najslabija karika i ovako polumrtve srpske kosarke, tek na kraju do igraca koji (cast gore pomenutim izuzetcima) nemaju ni volje ni zara da se na terenu "u kost" pobiju sa protivnikom, da grizu za medalju i struke koja izumire. Cast onima koji mogu, ali ja nisam u stanju da budem optimista. Tesko da cemo nase kosarkase videti na nekom takmicenju pre 2025 (a i to pod veoooma debelim upitnikom uzev u obzir koliko su imbecilni ovi FIBA prozori i ogranicen talenat sa kojim ih igramo). Plasi me da dno jos nismo dotakli.