aleksa7

Коју послуку порати... коме? За ДВА минута.

Изашао Монеке, све је спремно да се вратимо на -25.

Ниједна екипа која губи двоцифрено и не искористи мале фаулове у наредној четвртини не заслужује да победи утакмицу. Да ли је то пропуст тренера или играча... не знам, али је свакако недопустиво.

Можда имао себе у фантазију и хтео да осигура 20 поена уместо 10, победом од 11 разлике. 😃 Друго могуће објашњење је да већина тренера у Евролиги ради са неком озбиљном его шифром у глави па мора да истера сваку своју замисао колико год она била небулозна. Тако је и Душко у трећем колу тражио тајмаут против Париза на секунд до краја при резултату 90-77.

Нема шта, свака част Јагу како је надмашио учинак Грејема! Стварно је блистао данас! ❤️ После ненормалних -1 прошле недеље за 15ак минута на паркету у утакмици у којој Звезда за преосталих 25 минута побеђује 23 разлике на гостовању на којем никад није славила, успео је вечерас и да за мање од десет јебених минута натовари минус од ДВАДЕСЕТ поена. Може се понеки пут и прећутати, уместо да се по обичају вади штит за малог Јага упирањем прста у друге док он сервира још једну скандалозну партију као да је кадет, а не играч са девет професионалних сезона и платом од 850 хиљада евра годишње.

Ако се Муса не повампири па одради 15 кола на неком MVP подешавању, не видим да се састав екипа које ће да заузму места на топ10 позиција може променити до краја. Валенсија је већ направила велику залиху победа, Звезда и Жалгирис делују превише поносно и посвећено да би себи дозволили да се оклизну, а остали свакако имају превелики индивидуални квалитет, или у најгорем случају прејаку логистику — ако већ зашкрипи на терену. Виртус је симпатичан и то је то, Милано је лузерска екипа, Ефес је изгубио плејоф наде у Лиону, Макабију се повредио Вокер... Или ће Муса или неће нико променити табелу.

Kако у последње време Обрадовић води утакмице, све више делује да смо серију победа остварили не због њега, него упркос њему. На 2:46 до краја прве четвртине ми имамо егал док не играмо добру кошарку, тренеру доступни сви тајмаути и он не зове ниједан да покуша да прекине мучење. У преостала три минута четвртине губе лопту Калинић па Грејем, затим Грејем испаљује лошу тројку после које Давидовац на само себи својствен начин некако додаје још два поена на наш конто, да бисмо онда наставили да брљавимо на обе стране терена док нас Париз трпа и формира серију 9-2 (касније 15-2). У међувремену Изунду прави два мала фаула на шуту, на 54 секунде до краја тренер Лазаревић прилази Саши да му скрене пажњу да је овај добио другу личну; Обрадовић одмахује руком, оставља га на терену тада (1), па после малог фаула Париза (2), па на тајмауту који спаљује пред последњи посед у четвртини након што је гледао циркус 9 минута и 40 секунди (3), па на слободним бацањима Грејема после којих може да уследи САМО одбрана (4) и онда пизди што је овом свирана трећа лична јер се борио за лопту после друге цигле коју му је саиграч испалио са пенала. Изунду је крив, како ли је себи дозволио да направи још један фаул док његов тренер немо посматра циркус три минута? Четири пута има прилику да га изведе из игре и сачува као опцију за касније јер је јасно да ће скок да нам трпи, он не чини то ниједном — ваљда јер му је Изунду неопходан у нападу да би нам офанзива радила, као да није за три минута донела читава два поена и то искључиво захваљујући Давидовчевом позиционирању. Јага вади из фрижидера на -10, момак не зна ни која акција треба да се игра, реч није проговорио са њим. За то време Батлер и даље на клупи јер ваљда Батлер може само Нвору да мења, а и превише су његова три фаула на 12 минута до краја, има још времена и није двоцифрен дефицит. Ал' мало сутра. Нвора притом као једини који може уступити место Батлеру смрди не само цео меч, него мање-више и цео месец од када се вратио из повреде. Без конкуренције најбољи нападач Евролиге Саши игра 13 минута у прве три четвртине гостовања на ком је победа малтене импретив да би се тим стабилизовао плеј-оф зони. Причамо о томе како је Коди лош плејмејкер у пола терена... Па што му тренер не креира једноставније ситуације да се сакрију његове мане? Што дозвољава монаколико дивљање појединцима док таленте клупира после једне или две грешке? Грејем је против Олимпијакоса показао колико може подићи плафон овој екипи; да ли је могуће да такав играч не сме добити више од пет минута на терену пре него буде замењен и закуцан за клупу до краја утакмице? Без трунке дилеме тврдим да је Грејем бољи кошаркаш него што је Обрадовић тренер, али то не можемо видети јер је креативност тренера на нули. Иновативност такође нула, храброст нула, преузимање одговорности нула. Истераш Јага из ротације, истераш Миљеновића из ротације, Грејему не дајеш конкретну шансу, Батлер не сме играти са три фаула пре четвртине четвртине кад дођемо до -20 и шта... Мекинтајер ће сам победити утакмицу? Док игра и против пет противничких играча, и против Давидовца и Калинића, и без центра? Хоће, како неће.

Кад смо код Каташа, личи ли он некоме још осим мени на Џеремија Стронга, или прецизније на Кендала Роја? Мислим да је физички аспект неупитан и због тога вечито и видим Џеремија у њему кад гледам Макаби, али у последње време све више примећујем и ту Кендалову црту личности начине на које Одед комуницира/делује. 👉 *SPOILER ALERT* за све који нису гледали Succession, а планирају 👈 Можда претерујем у намери да себе убедим да је реч о истом лику, али неке особине заиста препознајем код обојице: тиха интензивност уместо доминантне харизме без превише форсирања "алфа" присуства лидерство промишљеношћу и унутрашњом мотивацијом, а не неком претераном есктровертношћу често перципирани као мекани и недовољно ауторитативни од стране околине интернализовани притисак и самокритика висока унутрашња очекивања куљање изнутра уместо експлозивних реакција обрађивање стреса приватно, не театрално интелектуални интегритет > емоционални ауторитет јасне техничке квалификације (кошаркашки IQ / пословно знање) потешкоће да буду осећени као лидери, а не само формално признати баш приметно код обојице јер упркос вештинама бивају надјачани од "снажнијих" личности којима морају да се потврђују резултатима да би утишали сумње потреба за валидацијом, а опет без неког нарцисизма признање им је важно јер су део препоносних колектива/породица, али га не траже отворено и из очаја деловање ван очекиваног шаблона у срединама које награђују "театар доминације" нетипичан модел мушког лидерства: интроспективан, тих, мање перформативан рањивост на процену често необјективне околине способност издизања из пепела контра очекивањима, поготово кроз призму конфликата са Мизрахијем и Логаном Постоје и неке различитости наравно, пре свега када је реч о контроли емоција која је Кендалу стран појам пошто уме да буде самодеструктиван и прилично нестабилан за разлику од Каташа који се солидно носи са свим проблемима, али мислим да ипак сличности преовлађују. Нека опрости свако кога ова дигресија уопште не занима... Ко познаје материју, нека искоментарише да ли сам одлепио и створио себи паралелну стварност, или има нечега у овој мојој сада већ вишегодишњој мисли да су Одед Каташ и Кендал Рој браћа близанци са ситним разликама у карактеру. 😃

Низ пораза се појавио, али нисмо се баш ни много брукали. Три утакмице у овој слабој серији изгубисмо малтене на једну лопту. Да је добро — није, али није ни трагедија. Саша ради лош посао у последње време, мада му ни поједини играчи не помажу. Пред нама су четири огромне утакмице и са Монекеом можемо добити сваку. Виртус без победе у гостима Париз са девет пораза у последњих десет кола Ефес без Ларкина Валенсија у Пиониру на Бадњи дан Можемо увек бити песимисти, али ко неће да буде слеп и безобразан јасно може приметити да ћемо у све четири утакмици бити ако не фаворити, онда бар са подједнаким шансама да победимо. Овај скор од 9-7 није импресиван после оних 9-4, али увертира за јануарска путовања од 13-7 или 12-8 не звучи лоше. Надам се да ћемо подржати екипу у незгодном тренутку и да момци неће осетити да су поред половине саиграча, после само неколико пораза, изгубили и навијаче који су их пре месец дана већ видели у Атини. That being said, Mекинтајер за ово дивљање са шутевима споља заслужује не клупирање, него шамарање. Са таквим телом хобловати паркет 15 секунди да би се узео шут за три из дриблинга и ван баланса значи или бити језиво дрзак (што немам утисак да је) или ненормално глупав (што желим да верујем да није).

Штета је велика што је Сферопулос млакоња и тренер без неког посебног ауторитета; његова кошарка је за ово што ми тренутно играмо поезија.

Изунду је прошле године утоварио дабл-дабл против Отуруа (и Поиријеа) у Турској, тако да не видим много разлога да га у старту отписујемо пред вечерашњи меч. Центри генерално не морају бити класа да би имали конкретан учинак, Виртусов Дијуф је најбољи пример ове сезоне. Кључ за њихов позитиван допринос је да бекови играју са њима, а не сами за себе, што наш тим озбиљно карактерише у последњим рундама. Прошле недеље Хејс, Бирч и Бирутис одиграше као да су Хаким, Карим и Шек, не зато што јесу, него јер су пре свега кликнули са својим саиграчима на 40 (20) минута, а затим и зато што су показали тих додатних 10% жеље. Код Изундуа ово друго није упитно, али ово прво морамо под обавезно и што пре постићи, који год наш центар био у питању. Обрадовићевски тонемо на таблици просечног броја асистенција, он све више даје слободу спољним играчима да дивљају 1 на 1, а колико год да имамо потенцијала у том систему, ја се бринем да то није победничка кошарка и да ће нас нека гранитна одбрана Скариола, Јасикевичијуса или Спанулиса потпуно неутралисати кад буде битно. Уосталом, тим солирањем смо и прошле недеље просули огромну предност против клинички мртвог противника и изгубили добијен меч. Више додавања, више проналажења рупа у одбрани, мање химовања од стране циглара Кодија, мање естетике и swagg-а од Батлера и Грејема, па да изрударимо резултат.

Тренер Саша би могао научити како се води екипа кад постане фрка, пре него што настави да се разбацује популистичким изјавама о томе где смо се упутили иако нам то никад досад није било достижно. Једна група егоманијака је већ издувала кад је кренула тамо где треба да заврши. Не морамо и ми.

Дошло време на -14 да се сете председника Србије симпатизери Бајерна. 🥰

Може ми бити драго што су се вратили једино ако Каташ вечерас налупа Асвела са бар 11 разлике за 20 фантази поена. 😃

Залиха победа је супер ствар из перспективе имања луксуза да се повређени не пожурују са повратком док нису на 120% могућности, али и та залиха је релативан појам ако се узме у обзир анализа наших циљева... Ако хоћемо само у топ10, 9-5 је врх. Ако хоћемо у топ6, 9-5 је лепо. Ако хоћемо предност домаћег терена у плејофу, а атмосфера је таква да је то сада већ и јавно највећа жеља и стручног штаба и играча и навијача — 9-5 је врло нормалан "ништа посебан" скор. С тим у вези, волео бих знати у ком тренутку наш луксуз чекања не у потпуности спремних играча престаје да буде на снази и када долази време да морамо и ровите да вратимо у састав како не бисмо изгубили неку must-win утакмицу. Да не дођемо са 9-4 до 9-7 па да буде "беж'те ноге, усраће вас гузица" и онда да по сваку цену враћамо одсутне да се осигурамо против Виртуса који ће, у потрази за капиталним брејком и иако очајан на страни, једва дочекати да му се неки погубљени домаћин појави са друге стране терена.