Sinnerman

Meni se ovo ni malo ne dopada. Previše smo poena dali, nedostaje mi onaj naš hrkljuš i rukomet.

Ajde da pohvatam malo umotvorine. Ubacili smo sve u prvom, a samo tri razlile. Znači da je i Virtus sve pogodio. U drugom će stati šut tako da ćemo biti u problemu. Međutim moraće onda stati šut i Virtusu.

Moneke bi mogao do wc-a malo da se istovari.

Sad Saša Obradović Grejemu priča "E vidiš šta ti ja pričam, ovako treba da igraš"

Yago se jutros probudio i izabrao je nasilje.

Yago

Dobri su ti argumenti, posebno ovaj o povlašćenom položaju.

Prodavac magle i girosa ti li si? To da li smo mi za 14 godina imali pobedu u plejofu ili nismo za ovu našu situaciju je beznačajno. Imamo ozbiljan budžet čak i za evropske standarde i ulazak u plejof je minimum minimuma. Da nam je kliknuo Greem, F4 ekipa lagano. To sam rekao ja ali što je bitnije rekli su mnogi nepristrasni ljudi iz i oko košarke. Takođe mogu sad da nađem moje postove iz novembra/decembra gde sam rekao za Izundua da je nebrušeni dijamant i da smo sa njim mnogo zajebanija i oštrija ekipa. Isto tako kada se povredio komentarisao sam koliko nam nedostaje kakav god bio što se tiče faulova. Hapoel je pobio sve te tvrdnje da je potrebno vreme i prirodan sled događaja. Evo ih lome sve u EL, doveli su dva preozbiljna igrača, Micića i Brajanta, neke igrače na granici EC/EL i neke zadržali. Pariz prošle sezone isto. Valensija ove sezone. To su sve ekipe koje su do juče peglale Eurocup.

To da li ćemo mi u slučaju pobede skočiti na tabeli ili ne je nebitno. Svakih par utakmica su mini ciklusi. Drugim ekipama kao i nama dolaze lakši ili teži periodi. Lakši ili teži protivnici. Zaista milion faktora utiče i ono što je nama sada bitno, s obzirom da smo usrali stvar sa nekim protivnicima koje smo morali da dobijemo (ko je rekao derbi?), jeste da idemo utakmicu po utakmicu i idemo na pobedu. Snaga protivnika i neka percepcija da li mi treba da se nađemo ispred ili iza njih, određuje da li nam je utakmica moranje za dobiti ili nije. Ako se složimo da bismo na kraju trebali biti ispred Virtusa, ova utakmica je moranje. Utakmice kao što su ove sa Monakom su zakrpe za brljotine koje smo pravili do sada. I svaki naredni veliki skalp će biti zlata vredan, a pobede sa boljom koš razlikom nad našim konkurentima biće duple pobede. Sa Valensijom, Žalgirisom, pa i Barsom smo već usrali motku. Barsa nas je dobila kod kuće 10 razlike i biće teško da mi njih tučemo na njihovom terenu sa većom. Jedino smo sa Pao-m u solidnoj situaciji, za sada naravno.

Baš je neprijatno za čitanje kako su se Džejmsu nakačili naši primitivci, pojačani komšijskim (koji su jelte ljuti jer nas nije rešio). Pod jedan, mrzi me da sad ovu moju tvrdnju potkrepljujem tačnim brojkama ali imam utisak da Džejms nije nikad protiv nas pružao neke vrhunske partije. Mazohista u meni se potajno nada da se to promeni, upravo zbog debila koji ga napušavaju i pričaju mu šta je trebao da uradi i kako je luzer. Pod dva: ne sećam se da je on imao prema nama neko nepoštovanje, a u porazima nije cvileo na sudije. Stoga mi je baš jadno to kačenje naših debila koji mu na Tarzan inglišu objašnjavaju kako je on izvikan košarkaš i kako neće nikada osvojiti trofej EL.

Nepopularno mišljenje: Plavšića samo u takvim momentima mogu da slušam. Meni je on jako naporan za slušanje i ide mi na živce hajp oko njega.

Ostaje večita misterija kako se to profesionalni sportisti, koji se hrane po najskupljim restoranima, koji čak imaju i personalne kuvare, uvek nekako otruju hranom. Ja koji nema u kom ćumezu brze hrane nisam jeo i dalje odolevam da se otrujem.

Chima rekao da dobijamo 7.5+, tako da tu nema više šta da se priča.

Mi Devontea ne plaćamo 200k godišnje već će pre cifra imati još jednu nulu. Ako Obradović misli da može tako da ga otpisuje, onda neka ga plati iz svog džepa. Ta priča da će Devonte da se pokupi i ode je smešna. Dobro je plaćen i živi u dobrom gradu. Nwora je za Devontea izjavio da je ubica. To igrači jedan za drugog neće tek tako reći. Lik jeste u više navrata bio presmešan, međutim to i mnogo većim igračima ume da se desi kada padne samopouzdanje.

Možda mu je tastatura otkucala duplo slovo o, meni se stalno dešava da duplira slova.

Devonte Greem na klupi

Spomeni Cartera i Ukija Plavšića slobodno, nisu gubavi.

Kako volim kada sebi sačuvam tonu živaca. Kao i uvek kada igramo kasnije, krenem da gledam redom ostale mečeve, konkretno Bayern - Pao. Rek'o da malo spustim glavu na jastuk, i budim se u ponoć. Odem na sajt EL da vidim rezultat, odlično, pobedili smo. Međutim čitajući komentare vidim da je to ista priča samo sa hepi endom. Danas ću na miru da odgledam samo poslednju četvrtinu i idemo dalje.

Nama pogotovo. Mi smo poznati po tome da nam je retko ko pretnja. Ima samo jedan zajeb, mi smo sebi najveća pretnja.

Vratio se Bolomboj, bio na koktelu sa Dr Drčelom.

Koje tri pobede?

Kakve tačno veze imaju navijači i uprava sa time što je trener ukanalio čitav tim do neprepoznatljivosti? Problem su navijači koji vređaju mekanice mekane koje mesečno primaju po $100k, a zicer ne mogu da pogode? https://sportklub.n1info.rs/kosarka/euroleague/devonte-graham-crvena-zvezda-euroleague-prilagodjavanje-evropska-kosarka/ Ovde se ne zna ko nas više zajebava. Da li ćelafuto ili igrači.

Niko nije jedva dočekao seriju loših rezultata da bi pljuvao Sašu Obradovića, već je pljuvanje posledica raspada sistema na mikrone. Nešto što se ne događa često drugim klubovima, samo nama iz nekog razloga. Siguran sam da ove uvrede koje imamo prilike da vidimo ne bismo gledali da su to neki porazi na loptu, gde tim igra dobro, a protivnik bude bolji. Ovde se igra raspala, ukanalio je 90% igrača, tako da vračevi afričkih plemena neće biti u stanju da im skinu crnu magiju. Neki su pričali da će derbi biti prekretnica što nama što njima. Ispostavilo se da smo mi dezintegrisani rekao bih nepovratno. Kao kula od karata, sve se srušilo i ne vidim iskreno izlaz, već da se čeka kraj sezone i da se razilazimo pa sve ispočetka. Jako je teško izgraditi i održavati pravu priču, a mnogo je lako sve rasuti u paramparčad, što smo mi uspeli. Nikakvo tu gledanje u oči ne pomaže. Lakmus papir je raspoloženje Nikole Kalinića. Vratite neke utakmice gde je on bio nasmejan i vidno raspoložen, a onda je usledila priča o privatnim problemima i kako mu bivša žena ne da da vidi dete. Tu se priča završila sa njegovom igrom, a nervozu je prenosio dalje na ostale igrače.

DameTime: