MarkoKep

U ovo nema nikakve sumnje, neophodan uslov za bilo kakvu promenu je podrška spolja kako bi ga njegovi ljudi pustili niz vodu. Izbori bi tu bili samo formalna legitimizacija te promene.

Nikakav pritisak sa ulice nema uticaja na takve odluke, valjda smo to videli za ovih godinu dana. Raspisaće izbore onda kada on bude hteo i kada proceni da je najbolja situacija za njega.

Dosta teško u eri društvenih mreža, sam sistem lajkova je najsimplifikovaniji prikaz nečijeg slaganja ili neslaganja sa nečijim mišljenjem. Ne postoji ništa između nego si prinuđen na binarnu podelu.

Ok, EU je licemerna i kakve to veze ima sa sankcijama? Jel nam licemerna EU kriva što su Tadić i Koštunica prodali NIS Rusima bez tendera i što Vučić glumeći Tita, pritom zanemarujući da ovo nije 1975. nego 2025., jedini u Evropi nije uvodio sankcije Rusiji?

EU za sada ne vidi jasnu alternativu Vučiću. Najjača alternativa su trenutno studenti koji su imaginarni entitet. Nisu politička stranka, ne zna se ko bi bili ti ljudi na studentskoj listi i nemaju nikakav jasan politički program niti ideju šta žele. I zašto bi onda iko ozbiljan iz EU davao podršku takvoj opciji za koju nema garancija da neće biti ekstremno proruska?

Godinama se provlači ovaj mit među navijačima da samo dovodimo defanzivne specijalce. To je možda važilo do sezone 22/23 ali od tada nam je daleko veći problem odbrana nego napad.

Ne bih se nadao tome previše da je kod mlađih generacija puno bolje shvatanje današnjeg sveta. Stalno čekamo da neke generacije izumru da bi smo procvetali, kao da je životni vek 150 godina.

Radili su isto i drugi, hrvatski nacionalizam je bio jaka konkurencija na zapadu a vidimo danas da u Bugarskoj ta akcija nije baš bila uspešna.

U vreme Ilije Garašanina je postojao tajni fond u budžetu kneževine Srbije odakle su se finansirali agenti da šire srpske nacionalne ideje u oblastima koje nisu bile u sastavu kneževine, u današnjoj Hrvatskoj, BiH, južnoj Srbiji, Makedoniji, čak i u Bugarskoj.

I dan danas sa svim raspoloživim informacijama koje imamo ljudi veruju da je "Pukni zoro" stara srpska pesma iz Prvog svetskog rata iako je napisana za potrebe filma Montevideo 2011. i da je Đurđevdan pesma srpskih logoraša iz Jasenovca. Tako da ne vidim šta je sprečavalo vlasti u 19. veku da šalju svoje ljude među narod i da uče guslare pesmama i pričama koje su upravo izmislili u skladu sa svojim političkim potrebama ili da neke pesme i priče koje su postojale menjaju, dopisuju i interpretiraju na neki sasvim nov način. Kada se te pesme prošire i kada se malo zaboravi odakle su zapravo potekle onda se na njih poziva da bi se opravdale pretenzije na određenu teritoriju i mobilisao narod za rat.

Oslanjajući se samo na zdrav razum i logiku, teško mi je da poverujem da je nepismen narod mogao da kroz toliko vekova održi "svest o nekadašnjoj veličini".

@Kenozoik Nemam ja ništa protiv genetike, ne znam zašto ste tako shvatili ti i Mek. Poenta je da sve te haplogrupe ne znače ništa za ova pitanja etničke i nacionalne pripadnosti. Ako je neko npr. rođen u Americi a roditelji su mu Srbi, odrasta u Americi, ima strano ime, ne zna srpski i nikad nije bio u Srbiji niti na bilo koji način išta srpsko doživljava kao svoje, da li je on Srbin ili Amerikanac? Ne mogu biti buržoaske jer nije bilo buržoazije kao na Zapadu ali u svakom slučaju nisu ni nacionalni sukobi kao što se predstavlja. Više je neka tadašnja verzija ne-ćaci protiv ćacija.

U čemu se onda ne slažemo? Možda nisam bio dovoljno jasan, rekao sam da je etnicitet društveni konstrukt i tako se i tretirao u 19. veku a ideja da je to nešto zapisano rođenjem i određeno genetikom se popularizovala tek kasnije sa ljotićevcima.

Što se tiče etniciteta u predmodernim vremenima, ovako ja to shvatam, a neka me ispravi neko stručniji od mene ako grešim. Određena etnička pripadnost je postojala ali nije imala nikakav politički značaj niti je običan narod imao jasnu svest o tome. Termini Srbin, Turčin, Grk, Bugarin, Vlah, nisu značili isto što i danas. Nekad je to bila verska odrednica, nekad samo označavala pripadnost određenoj crkvi, a nekad bila vezana i za socijalni status čoveka i njegovo zanimanje. Termin Srbin se uglavnom odnosio na pravoslavca sa ovih prostora, kao što je i Turčin bio termin za muslimana bez obzira na njegovu etničku pripadnost. Prvi i Drugi srpski ustanak su bili verski sukobi a ne nacionalni kako se to tumači iz današnje perspektive. Vlasima su se nazivali stočari nomadi a nekad i romanizovano stanovništvo Balkana, a Grcima popovi, učeni ljudi ili trgovci iz grada. Neko ko je u očima seljaka bio Grk je možda govorio srpskim jezikom, išao u srpsku crkvu i slavio slavu. Neko koga bi narod nazvao Bugarinom je možda živeo u selu pored njegovog i osim toga što su im sela pripadala različitim crkvama nikakve razlike u jeziku i kulturi nije bilo među njima osim možda običaja slavljenja slave. Mada i to da je običaj slavljenja slave nekakva odrednica srpstva je verovatno produkt modernih vremena. U Vizantiji su hrišćani sebe smatrali Rimljanima a Helenima su nazivali pagane ili nekad čak i hrišćane koji su poznavali starogrčku filozofiju i književnost. Tako da tadašnji kolektivni identiteti su bili dosta fluidni i nisu značili isto što znače i danas. Uvođenje genetike u celu ovu priču oko etniciteta je produkt rasne teorije i nacističke ideologije koja je ovde delovala preko ljotićevaca.

Ako su za isti posao žene manje plaćene, zašto bi onda iko zaposlio muškarca kad su žene jeftinija radna snaga?