zima

I uz najbolju volju najrasnije koze ona ne može da sačuva kupus dok se ne istrenira kao Pavlovljev pas. Za to je potrebno i vreme i trener koji zna šta radi. Koza treba da se privede na trening i to je to, ne može sama da se nauči da ne dira kupus.

Privremeno ograničiti suverenitet u domenu sudske vlasti, dovesti strane eksperte, sudije i tužioce na najviša mesta, masno ih platiti i pustiti da rade na oročeni period. Najmanje 5 godina da urede sistem plus 5 godina da uhodaju sistem. To bi bio show, imam pravo da maštam. Ono što bi bilo moguće da ima političke volje je osnivanje eksternog nezavisnog tela od međunarodnih pravnih eksperata sa stalnim sedištem u Srbiji kojima bi skupština dala ovlašćenja po specijalno usvojenom zakonu i koji bi pratli pitanja vladavine prava na dnevnoj bazi i konkretnim stvarima. Isto ih masno platiti jer bez toga ništa.

Nakon par mladalackih kriza i smrti bliskih osoba, vec dugo nisam bio nesrecan ili anksiozan. Nekad sam malo tuzan. Cini mi se, da nema brige za druga bica bio bih gotovo stalno zen. Skoro sam i zaboravio ta vanredna stanja, ponekad cak mozda i pozelim da me malo nesto prodrma, treninga radi, ali da ne traje duze od dan-dva jer ne bih imao vise vremena za takav trening. Ako je rolerkoaster, samo vezi pojas dobro i pusti da istutnji. Ponekad ako se previse napinjes da izadjes iz nekog stanja samo jos vise propadas. Oprosti i sebi i drugima tokom tog perioda. Prestace. Cini mi se da je meni sve osim bolesti i nasilja postalo komicno i neozbiljno. Ne shvatam preozbiljno ni sebe ni druge, za to sam izgleda uspesno izbrusen, i ono, mislim da to nije najgori stav koji neko moze da ima. Ne znam da li bih ga preporucio drugima, meni je ok, nisam do toga dosao potpuno svesnim naporom, tako se jednim delom i namestilo. Mi ljudi smo beskrajno smesne zivotinjice, pretenciozne i subjektivne. Sto dovodi do toga da nekad jurimo sosptveni rep u kavezu, i da nam se cini da nema izlaza. Ja se smejem cesto, samom sebi jednako kao i drugima, ljudi nekad misle da se smejem kao lud na brasno. Secam se, na sahrani mog oca pre 11 godina nakon dugo vremena sretnem rodjaka, stariji od mene desetak godina, znao sam da je u svojim kasnim 20tim ili ranim 30tim bio u ozbiljnim psihickim problemima, motao se i po bolnicama, bas je bila frka. Covek nekonvencionalan, u najmanju ruku, i za standarde nase prilicno nestandardne sire familije. Inace registruje neke patente, prcka s nekakvim alatima i tako. Da, koliko se secam okidac za ludilo je opet bila neka nesrecna ljubav. S tim na umu, pitam ja njega oprezno kako si i tako to. A on mi kaze da je dobro, radi ono sto voli, mozes apsolutno da mu kazes ili radis sta god hoces, nema nikakvih problema kaze mi. I zakljucuje "Sve mozes, samo nemoj da me bijes. Jer to me boli." A ja usred sahrane lagano usta u kez.

Ima li takvih danas uopšte? Tragam za srodnom dušom. Hoću u stvari da podelim svoje skromno nedavno iskustvo sa forumašima koji možda razmišljaju o tome, a možda bude i nekih korisnih ideja. Pre jedno godinu dana objavio sam jedan rad, hajde da kažem jednu vrstu leksikona, nije bitno za ovu priču. I prošlo je to OK, ali me i posle nešto teralo da dodajem i oduzimam, širim i prepravljam, tu nema kraja u principu, takva je priroda materije. Shvatio sam da bi elektronska verzija bila prava stvar jer se može modifikovati i koristiti u letu najnovija verzija. Neko drugo dopunjeno štampano izdanje je moguće ali nije verovatno u dogledno vreme. Volim da se oslonim na samog sebe pa odlučim tako u trenutku da sam to iskodiram, bez programerskog backgrounda osim što sam kao klinac nešto minimalno prčkao u Basicu negde tamo 80tih u pauzi između maltretiranja džojstika. I onda pitam par prijatelja i rođaka profi developera, kažem hoću sam da napravim desktop aplikacijicu, šta da radim. Većina mi kaže: uzmi Python. Ja se počešem po glavi, nemam pojma o tome, kažem OK. I tako sednem, instaliram taj Python, poskidam s neta knjige i neke video tutorijale, uzmem jedan tefter, sednem i u slobodno vreme zapisujem i ukucavam one jednostavne primere u prost editor što sam skinuo. Jedno mesec dana tako kad i koliko sam mogao. To je bilo u oktobru prošle godine. Skapiram kako idu logičke operacije, petlje i promenljive, naučim malo i tu sintaksu i specifičnosti Pythona, isprobavam ovo i ono, naravno neprestano radi google i stackoverflow.com. Onda krenem da radim algoritam i crtam frontend rukom na papiru. I na kraju počnem da pišem i kod, istovremeno i dalje učim u letu. I otkrijem neverovatno zadovoljstvo u svemu tome. Narednih par meseci sam grabio svaki slobodni trenutak, a nije ih bilo mnogo, krećem da se igram s tkinterom. Napravim lep mali interfejs, prozor resizable, dugmići, ikonice, liste, pretrage, istorija, browsing. Pa dodam zvuk, wow. Pa onda dodam ilustracije, wow. Napravim linkove, formate teksta, kako mi šta pada na pamet, i nastavljam da se oduševljavam kao tinejdžer, svaki problem me namuči, neki i po par dana, ali bude wow na kraju. I završim na kraju sve to ove godine, utisci profi ljudi su bili veoma dobri. Još isprogramiram jednu zabavnu igricu kao dodatak i ručno iscrtam sve sam u njoj. Mislim, moj source code je sigurno haotičan i neracionalan, sa možda ponekim čudnim rešenjem, sada bi to sigurno bolje uradio, a interfejs možda izgleda kao nešto od pre desetak godina, ali me mrzi da više prepravljam jer sve radi odlično, više ljudi je isprobavalo i tražilo bagove. Sve u svemu, čitavo iskustvo je bilo istinsko uživanje i povratak u mladost. Osim što sam se na kraju zaista "opučio" da napravim od source code .exe fajl koji može samostalno da radi na svakom Windows računaru. Eeee to je bila višednevna noćna mora i nerviranje. Za te stvari Python je zaista loš. Elem, ako neko misli da se ovako malo igra i uči, evo nekih mojih amaterskih zapažanja: - Nisam probao druge jezike ali mislim da je Python zaista dobar izbor za učenje i za početnike, što uopšte ne znači da ćete biti ograničeni u radu. Mogućnosti su velike, pritom ja sam koristio samo osnovnu biblioteku. - Solidno znanje engleskog jezika je važno. Nisam baš ni tražio tutorijale na srpskom, ali sam siguran da ćete se zaglaviti ako učite sami a ne znate engleski, google i stackoverflow su mi neprestano radili. Jednostavno nećete naći na srpskom rešenja za sve probleme. - Ako ne uživate u procesu, ne vredi. Za amatersko prčkanje ovog tipa entuzijazam je apsolutni must. - Ako ste generalno malo slabiji s logikom, biće malo teže ali praksa je mama. Matematika nije previše bitna, ali logika jeste. - Poželjno je da imate nekog za redovne konsultacije, nije isto kao traženje info po netu. Ja to nisam imao, morao sam sve sam što mi je oduzelo vremena. - Dobro je da to što radite ima nekog smisla, da postoji praktična korist od svega. Iako je učenje samo po sebi uvek korisno, upotrebljiv krajnji rezultat vas gura dalje, bar je tako bilo u mom slučaju. U stvari, ja želim da ponovim ovo iskustvo ali sad nemam ideju šta bi sledeće korisno za sebe mogao da uradim. - Rešenje za svaki problem uvek postoji, ne odustajte lako. Ako volite izazove nema problema. To je moja amaterska programerska priča i dokaz da se to može i bez predznanja. Nadam se da može ohrabriti nekog ko je razmišljao o tome, a mislio da je preteško ili da ne može, da ipak proba. Ako takvih uopšte ima 😄

...profil...