Сандро Лаки Ђентиле

Надам се да је све ОК са Чимом, не можемо да приуштимо још његовог одсуства.

Мени је ово први пут да очигледно видим да Монеке одрађује преко оне ствари, али главни утисак је ипак Бокибој са једне и неиграње Грејема са друге стране.

Само бесомучно прангијање. Са друге стране, Чима зазире од моћног Мазалина. Једино ми мило за Бокијеву банџу.

Избаци човек врелог Батлера.

Породиш све што имаш да дођеш на -6 и онда их својеручно вратиш на -13 за минут и нешто.

Ово је заиста мука гледати. Ако после “мини-турнеје” Сало Аеродром не буде одлетео (уз исплаћен бонус за куп, разуме се), нема нам ниједног трофеја.

Распад уживо.

Изунду није у авиону, тако да ће да буде ајлелелелелеј, Семи Оџелеј. Мислим да је у овој ситуацији Џоел икебана и средство за умиривање навијача, најмање нам треба да ризикујемо нешто сад с њим.

Имплементација у пуном јеку, замало стотка од Босне, браво.

Велики Воки Костић је својевремено искомпоновао на текст Бране Црнчевића песму "Иду дани" са стиховима "До поноћи мрак се рађа, а по води тоне лађа" и "По кравама млеко пева, а на шпорет загорева". Лађа незадрживо тоне и млеко је загорело. Не знам зашто је добитни рецепт морао да се мења, али промењен је и то је резултирало овим. Свлачионица је изгубљена, играчи више не верују ни у себе, ни једни другима, а ни тренеру који не зна где удара и баљезга глупости нарушавајући притом тимску хемију. Нешто мора да се мења, а плашим се да, ако се не промени сад, или бар после серије гостовања, биће касно на нивоу сезоне, не само у Евролиги, него и у другим такмичењима. Извињавао сам се и посипао пепелом после серије победа, али осећај ме ипак није преварио на основу првог мандата.

Играјте шта оћете вс Кад имплементирам тактику биће пакао за остале.

После ова четири пораза на страни, ако га не отерају, не знам кад ће. Он сам отићи неће.

Свака част, момци, ко год ово води, што се каже. Имплементација успела, тим умро. Сви погубљени, нико не зна где је и нема нам назад.

Види га што се саблажњава и пљеска рукама. Е, мој Саша…

Мени је најтрагичније што наша “легенда” ни после овога неће да се погледа у огледало и да помисли да можда сноси и мрву одговорности. Један Миленко Топић би смисленије водио ово, животом гарантујем (намерно њега спомињем наспрам овога на нашој клупи).