RatzenStadt

Pingovan i prizvan sam od strane nekoliko clanova da se javim na temu sudbine moje fransize. Nemam volje ni vremena da odgovaram na privatne poruke, tako da cu ovde napisati sta imam da kazem, ako moja rec ima ikakvu tezinu i dalje. "Sve sto imam, ostavljam clanu Lukaku94 i odricem se svih prava na fransizu". Zao mi je, plan je bio da jednu godinu ne budem previse ukljucen u igru, dok ne resim neka bitna zivotna pitanja, jer ne da nisam imao vremena i zelje za fantazijem, nego ni za pracenjem NBA-a i pisanjem na forumu. Nazalost, desilo se upravo suprotno, u jos vecim problemima sam, tako da se moj povratak ovde ni ne nazire. Poyy svima. Bolje da ne replicirate. Necu biti tu.

Da, svi smo nosili maske. Proslo je 7 dana od opisanog iskustva, nemam nikakve simptome kovida. Mada, ja sam i revakcinisam relativno skoro. Druga doza Pfizer-a pre 20-ak dana.

Cenim tvoju plemenitost i najbolje namere, ali znaj da me "dozivanje" i spominjanje u ovakvom kontekstu cini jako anksioznim, pa tako i ovaj upis ostavljam sa osecajem odvratne praznine u stomaku. Da, cak i dok imam sigurnost anonimnosti. Zato te molim da to vise ne radis. Nego, kad sam vec ovde, da podelim utiske i iskustva iz respiratornog centra na NN u NS. Ljudi moji, u tom holu za cekanje je oko 200 ljudi non-stop. Dosao sam u 14:00, upisao se na listu za cekanje i dosao na red u 19:00. Doduse, sestre koje sede na prijemnom pultu su rekle da je najgori dan sto se tice prohodnosti i brzine rada, al' opet... Prozivaju po 10 ljudi u grupama. Tako sam ja sa mojom grupom stao ispred ordinacije gde se radi brzi test i kratko popricao sa cetvoro ljudi iz te grupe. Rezultat brzog testa pokazao da je dvoje od tih cetvorice bilo pozitivno na testu 😞 . Ja sam bio negativan, ali pitam se koja je verovatnoca da sam se zarazio u toku pomenutog razgovora, ili prilikom cekanja u holu sa toliko ljudi od kojih je dobar deo njih pozitivan 😞 . Verovatno velika. Bas lose organizovano...

У међувремену сам се пелцовао, Pfizer 🙂

Meni je jako neprijatno zbog ponasanja publike. Znaci ovako su se Fedovi navijaci osecali poslednjih 15-ak godina. Uzas. Tesko mi da gledam.

Koliko nekarakteristicnih gresaka Noloa, pogotovo u tim odlucujucim poenima. Mene Medo nije bogznakako fascinrao.

pigmej

Zasto ste svi tako opusteni i optimisticni na temi. Niko ni kritiku da uputi Nolou, a ja usamljen u jinxovanju.

Nisam sumnjao u tacnost svog predvidjanja ni na momenat, cak ni pri 40:15 za Noloa. 6:4 prvi set za Medoa. Caopozz do pocetka drugog.

Medo pravi brejk u prvom gemu.

Prvi set necu ni gledati. Znamo da ce ga izgubiti. Nadam se samo da ce uspeti da se vrati u mec ponovo, ali tesko da ce mu bas svaki put poci za rukom. 3:0 za Medoa.

Ma gotovo je ovo...

Kao da nisam cuo za alkohol i koje efekte ima njegovo konzumiranje Sve to adrenalin nulifikuje tebra... Brt, ti nemas pojma koliko aluzivnih pogleda osecam po sebi od kako sam je kupio. Pa ti si vozio Alfu, znas valda o cemu pricam.

2k dnevnica bila 👍

@Dracarys, slazem se sa Andjom. U tinejdzerskim i ranim 20-im su hormoni ti koji odrade najveci deo posla u procesu spajanja muskarca i zene. Sada, u 30-im (ili kasnijim zivotnim dobima), dejting mu dodje kao intervju. Zato mislim da sam s pravom negativan, jer zeni nemam nista da ponudim osim refinansiranog kockarskog kredita, SSS i nikakvih prakticnih (ni socijalnih vestina). Iskustvo iz prethodnih veza koje bi trebalo da je podrazumevani preduslov takodje ne postoji. Ne secam se 🤣 Rekoh da sam bio van sebe

E sad si ti taj koji se zajebava ovde. 'di cu to da kazem devojci, jesi realan? 😄

Taj sistem ekspozicije (u tvom predlogu malo modifikovan, ali srz ostaje ista) zaista jeste jedini efektivni metod, bar u teoriji. Ta zabrana na gresku i jeste razlog mog zivotnog neuspeha, kako u interpersonalnim odnosima, tako i karijerno/obrazovno. U ovom konkretnom slucaju, nije strah od odbijanja to sto me je odvratilo od konkretnijeg preduzimanja, nego strah od negativne ocene/kritike, zbog osecaja inferiornosti i neadekvatnosti, koji bi (ne daj Boze) doveo do neke vrste izrugivanja. Nikada nisam poljubio devojku i najveci strah trenutno, veci od suncanog flara koji najavljuju npr, je taj da kaze da ne znam da se ljubim. Ne pomaze ni to sto sam zapamtio "njen" upis od pre par meseci kada je sa podsmehom i gadjenjem pricala o iskustvu sa dva momka kada je, "poljubila zabu". Znajuci sebe, cak i kada bih prosao "prvu bazu" i prevazisao (bar do prihvatljive mere) taj strah, ne bih uvideo da je svaki strah imaginaran, nego bih pootvarao nove Pandorine kutije. Daleko bilo da dodje do povoljne konjukture za seks. Svakako svaki strah koji koji postoji u meni i koji me je sprecavao ka ostvarenju u musko-zenskim odnosima radi na pogon frazilne muskosti i strepnje od neispunjenja socijalnih i kulturoloskih normi koje se ocekuju od mene kao muskarca.

I meni, svaki put kad premotam film i pogledam svoje dosadasnje zivotne izbore.

Rizikujem da ispadnem glup, ali moram da pitam na kakav oprostaj mislis? Oprostaj sebi, zbog toga sto sam nesavrsen? To je neizvodljivo (bilo do sada). Preko jednog drugog foruma, na kojem pisem redje nego li ovde, sto rekao bih, govori dosta o tome koliko sam tamo primecen. Svidjala mi se oduvek (jer video sam nekoliko svojih slika koje je okacila, a i jer je bogovski pametna). Pre par meseci sam je prvi put kontaktirao, navodno zbog neceg' treceg, ne otkrivajuci simpatije koje gajim, jer zapravo sam samo hteo da joj "opipam puls". Nas razgovor je vremenom sve vise isao u dubinu, i kao krunski dokaz medjusobnog poverenja i povezanosti, ogolio sam joj svoj lik (ne bukvalno, nije dick pic). Testirao sam vodu kroz razgovor tako sto sam izokola pricao o mogucem susretu, hipotetisao, samo da vidim reakciju. Nije bila negativna na saopstenje te ideje, ali od kako sam joj otkrio svoj lik, cak je preuzela inicijativu i pogurala stvari u tom smeru, da se zapravo vidimo i nadjemo na picu. Zato sam pomislio da ne iskljucuje mogucnost da se izmedju nas desi nesto vise, iako sam KHHV. Eto, proslo je 6 dana. Jos dva puta smo se dopisivali od tada. Nemam pojma sta radim, niti sta bi trebalo da radim. Osecam odvratnu prazninu u stomaku i pervazivnu anksioznost svaki put kad mi posalje poruku, jer sam u neprestanom strahu od toga da ne kazem nesto sto ne bi trebalo, sto bi je uvredilo, ili u strahu od toga da cu da demonstriram ogranicenost. Znam, trasiram put ka neuspehu u ostvarenju bilo kakve veze izmedju nas takvim ponasanjem i razmisljanjem, ali ne mogu si pomoci 😞

Izadji mi na crtu na Miseluk ako mislis da je smece od auta 😈 147-ica. Jos 2001-e godine, kada sam je prvi put video uzivo, rekao sam sebi da cu je imati jednog dana i tu zelju sam napokon ostvario pocetkom ove godine. " Volim je vise od soli " 😄

Ako ikoga zanima, i ako se seca moje price, da prijavim da sam prekjuce bio na prvom dejtu u zivotu, dakle u 33-oj godini. Zaista, sve je bilo ok u toku setnje, dok smo sedeli u kaficu, pa i u toku nove ture setnje, ali kada smo zavrsili sa setnjom i kada je sela "ni metar od mene" na klupici u parku, izgubio sam svaki kontakt sa svojim razumom. Ne znam, sela je preblizu, okrenuta i blago nagnuta prema meni. Trenutak kada mi je proslo kroz glavu da se nudi da je poljubim je poslednje cega se secam. Od tada sam postao gotovo katatonican i nisam uspeo vise od toga da emitujem bar minimalnu prisutnost, fizicku i mentalnu. Zavrnula su mi se muda. Mozda sam se i istripovao, mozda je taj utisak bio samo plod mojih prizeljkivanja, jer hteo sam da se taj poljubac desi vise nego da ode Vucic. Na kraju je rekla da se nada da cemo se videti ponovo. Ja ne znam sta da mislim. U isto vreme i zelim i ne zelim. I dalje zelim da osetim bliskost i povezanost sa zenom, ali kolicina neprijatnosti je bila gotovo nesnosna, a nisam ni do "prve baze" stigao. Kao kvaka-22. Na posletku mi je bilo krivo sto nisam imao vise hrabrosti, ali verujem da bih se poneo na isti nacin svakog dana u godini, nazalost. Otezavajuci faktor svega je sto je cura iz BGa, ne vozi, tako da je jedina opcija ta da upregnem svoju Alficu i zaputim se u glavni grad, sto nije bas priustivo, ni vremenski, ni finansijski ako se desi cudo i zaista ostvarimo vezu. Eto, iz ovog putovanja sam izasao skoro razbijenih gepek vrata i zadnjeg branika. Panika + stres = udarac u banderu u toku manevra u rikvert kad' sam bio u nekoj ulicici na Dusanovcu 😞 Ponovo mislim da sam preemotivan za ljubav, da je upustanje u veze osobama sa granicnim poremecajem licnosti kao pokusaj trcanja osobama sa slomljenim nogama. Eto, jedva da sam oka sklopio poslednja dva dana.

Ок, превидео сам могућу забуну у мом примеру, јер ми је једна именица у једнини, а друга у множини. Ево бољег примера, да буде јасније... Плавокоси дечак и девојчица иду у школу... Дакле, и дечак и девојчица су плавокоси, па се питам како извршити полну флексију тог придева у наведеном примеру. Да ли редослед именица које су набројане после придева одређује то? Шта би било правилно да сам навео "девојчицу" пре "дечака"? Уствари, да ли је мој пример граматички исправан под условима које сам описао (обоје су плавокоси)?

Хвала Џајанте. Ајд' кад си ту, кажи ми молим те како се врши коњугација глагола по роду након набрајања именица разиличитог рода. Исто питање и за придеве. Пример: Несносан/несносни/несносна метеж и бука... Ја бих употребио први облик ("несносан"), али питам се постоји ли правило, или је генерална препорука да се избегавају такве конструкције? Ако постоји правило, шта каже?

Када хоћемо да кажемо да нам није до померања са места на којем се налазимо, како би било правилније изразити се, "нећу нигде да идем" или "нећу игде да идем"? Први облик, и његове варијације, масовно је коришћен. Ризикујем да испаднем глуп, али морам да питам да ли сам ја једини коме то звучи као дупла негација? Други облик ми пак звучи неприродно.

Francuska bez Zelabala i bar jednog od brace Pietrus nije Francuska.