RatzenStadt

Mislim da bi IT industrija pretrpela najveci udarac, jaci od "motaca kablova" i "komponentasa". Kakva je takva je, jeste skoro pa usamljeno svetlo u mraku zvanom Srbija, a naslonjena je ponajvise na nemacku (auto)industriju.

Dobio sam obavestenje da mi je MM nesto odgovorila na ovoj temi, ali upisa nigde... Frojd bi realno protumacio da u dubini duse zelis svoju majku, erotski i seksualno... ...stagod rekao ili sanjao.

I prethodni put kad je banovan, kad sam izrazio nezadovoljstvo, ostavila si gotovo isti upis. Da ne ulazim u tacnost tvoje tvrdnje da je Gazda neadekvatan i da ne poznaje materiju na datu temu, pitam se samo kako zavredjuje ban tim grehom, jer cini mi se kao da pokusavas da opravdas odluku moderatora tako..."ne treba nista ni da pise kad se ne razume, dobro je kad ga ucutka moderacija". Zvuci tiranski i marksisticki xd

Jako lose primam komplimente, a ovakvo obracanje se moze nazvati tako, kao pohvala... Ne da ne citam vise od naslova, nego ne citam ni naslov. Mimovi, 9gag, 4chan ranije, ovaj forum (i rahmetli b92), dva rahmetli incel foruma, to su mi oduvek bili jedini portali ka spoljnom svetu, drugim ljudima, i sluzili kao sredstvo informisanja i zabave, a i na tim mestima sam uglavnom postojao kao "pozadinac" (no homo), retko se oglasavao i pisao. Nisam puno poslova promenio. Ukupno dve firme. U prethodnoj sam bio 9g, a u sadasnjoj nedavno proslavio prvu godisnjicu od zaposlenja. Naravno, ne racunam nadnicarenje u poljoprivrednom kombinatu iz rane mladosti, i rad kao operater u kladionicama u mom selu. U prethodnoj firmi sam dobio otkaz. Jbg, stagnacija, nesnalazenje u novoj ulozi koja mi je dodeljena, zvucace kao izgovor (ili razlog), ali na vremenskoj osi ta kocnica poklopila sa prvom metastazom kockarskog problema. Stres i rastuca dugovanja su mi ugasili zelju za karijernim razvojem, sticanjem novih znanja, zalaganjem... Imao sam srece, jer sam u IT uleteo na mala vrata, i sticajem jos srecnijih okolnosti brzo usao u tim gde sam dobio priliku da radim sa alatima i tehnologijama koje su vrlo retke. Na osnovu tih kvalifikacija sam i nasao posao u novoj firmi. Kad si na nishnom trzistu, imas neku pristojnu cenu, ali izbor je vrlo uzak. Samo tri firme postoje u NS u koje bih mogao da se zaposlim sa mojim kvalifikacijama. Nisam zavrsio skolu. Samo srednju. Upisao sam FTN pre 17g, upao na budzet, sve pet, dao sve u prvom semestru, ali soc. fobija me je pojela i pukao sam pod pritiskom i nikada se vise nisam pojavio. Posle sam upisao visu, IT, pregurao nekako jer su 95% kolega bili muskarci, dao sve osim diplomskog rada, i nikada nisam finalizirao to. Ostade samo na diplomskom radu. Strah od ulaska u svet odraslih, novih odgovornosti, sta li je... Nisam zavrsio faks. Kroz OS i SS, pa i VS sam proleteo, gotovo bez i malo truda. Dobro, VS je bas bila neozbiljna za jednu akademsku ustanovu. Kad tako dobijes sve na srebrnom tanjiru, ni ne moras da budes introspektivan, da razvijes neku strukturu i disciplinu. Valda... Generalno sam ziveo stihijski u toku skolovanja, vrlo bezobzirno, a i bezao od novih odgovornosti i nepoznatih voda nakon zavrsetka skolovanja. Samo sportski tereni, posle 20-e gejming i kartanje, radio u par iteracija u kladionici i toeto. Po principu "ima vremena", mlad sam. Na posao sam bukv. nateran negde oko 27-e. Ni najmanje nisam "rudario" za sebe ili pokazivao ambiciju pre toga. Nije da nisam imao mastanja, i karijernih i ljubavnih, ali mi je sve delovalo nedohvatljivo, kao da sam nepodoban za svet odraslih i aktivnosti na koje bi me naterala ta tranzicija. Navika da zivim stihijski, ili bezanje od odgovornosti i strah od greske, nesto me je od izlaska iz puberteta drzalo u stanju inertnosti u pogledu sopstvenih ostvarenja ciljeva i zelja (mozda i sadejstvo jednog i drugog). Kockam od svoje 13-e ili 14-e. Gotovo neprekidno. Secam se, sa 22-e sam tri meseca menjao druga na radnom mestu operatera u jednoj maloj klad. u selu. Za kratko vreme sam se zacrtao oko 300k, sto je bilo 20 mesecnih plata, i sam se izbavio, ali serijom suludih dobitaka. Sreca pa sam morao da mu prepustim stolicu nazad kad se vratio sa baustele. Ugl, oduvek sam pokazivao sklonost, ali pravi problemi su poceli tek kad sam poceo da zaradjujem ozbiljniju kintu i postao kreditno sposoban, a novi nivo problema zbog kojih sada plivam u reci govana su nastali kad sam postao kreditno nepodoban i poceo da pozajmljujem od znas-vec-koga. U odredjenoj meri produktivan, ali ugl repetativan. Ne mrzim svoj posao, ali mrzim odgovornost, a rad na sigurnosno-kriticnim sistemima, pogotovo kada si usamljen u (pod)timu to neumitno nosi sa sobom : ( Naravno da se osecam dobro nakon uspesno obavljenog radnog zadatka. Delim i kolektivni uspeh, a i osecaj neizvesnosti i straha, i zbog osecaja pripadnosti, a i zbog toga sto si ne mogu priustiti novi gubitak posla sa tako visokim izdacima i dugovanjima koje imam. Pao sam i ustao milion puta, ali nikada nisam ustao jaci kao sto izreka kaze. A mozda nisam nikada ni ustao. Samo padam i probijam novo dno. Kada osam meseci dajes 90% svoje zarade samo na kamatu, i neprekidno dodatno podizes osnovicu, jer nemas za celu kamatu ili uzmes samo da bi jos kockao, ja bih to nazvao dnom dna. Kada sam pre par meseci napokon dobio kes kredit, nznm ni kako su mi odobrili bez uvida u platni promet (nisu ni trazili), tek jedan dan sam osecao takvo olaksanje, kao da sam skinuo balast s vrata, tezak kao tuch. Neko novo svetlo na kraju tunela, Boziji blagoslov, neopisiva sreca, cvece-prolece. Uzeo sam 2500000, sto je bilo gotovo duplo vise od cifre koju sam dugovao. Uzeh za ceo milion vise eto tako, da bih osetio kako je to kad imas neku dinar, da budes rasterecen, malo i na slatkim mukama, kola ili neko putovanje, i da imas neki dinar u steku kao padobran u slucaju pada. Prosle su godine od kako sam poslednji put imao vise od 1000 dinara u dzepu vise od par dana u kontinuitetu, bez preterivanja. Ali ne lezi vraze, prokockah milion i po za jedan dan, pre nego li sam uspeo da podignem pare i regulisem sva dugovanja. Dizi jos jedan kredit u drugoj banci, resio repove koje sam vukao, ali eto me dva meseca kasnije ponovo u dugovima od par hiljada EUR kod zelenasa. Ali ima smisla to sto pricas. Nisi prva koja mi je to rekla. Mozda jos nisam dobio batine koje cu pamtiti, a koje su neki moji poznanici nedavno dobili zbog istovetnih sranja. To privremeno olaksanje i povremena remisija, kao taj kes kredit npr, mu dodje kao kretanje cigre koja se vrti i udari u prepreku. Samo odskoci, promeni na trenutak pravac, ali nastavi da se vrti. Najvise bih voleo posao sa malom zaradom, ma nek bude i dva posla. Sreca pa uz kocku od troskova imam naviku trosenja samo na cigarete i slatkise (sto su isto ovisnosti), i cenim simplifikovanost. Garderoba, putovanja, kola, stv. mi nije neophodno nista od tih luksuza. Dusek i dobar internet, ne treba mi vise u prostoru za stanovanje. Voleo bih samotan zivot, da pobegnem iz pakla zajednica u kojoj zivi alkoholicar. Iz dana u dan sve teze podnosim te caletove izlive besa pod dejstvom alkohola, taj osecaj tuga i besa kad ga slucajno zateknem kako krisom gucka iz sakrivene flasice u autu, u kupatilu, u ormaricu na podestu, gde ne. Nacin na koji provocira kevu i nasrce na nju ako li ga pogleda popreko. Svedocenje dusevnog i intelektualnog propadanja bivseg profesora, koji je poslednju pametnu rekao dok su jez frizure bile u modi. Ne bih imao problem da iskreno kazem svoje zelje i mastarenja koje imam u vezi njega, ali kad bih rekao bojim se da bih opet otisao u banovinu.

Msm, nalazim kocku kao univerzalno uzivajucu. Stoga, dosta ljudi kocka, nedeljno, cak i dnevno, pa to ipak rade cesto odgovorno ibu skladu sa budzeton koji si mogu priustiti. Nisam pricao o tim ljudima. Vidjao sam one ubrzane, adrenalinske zavisnike da prokockaju ogromne cifre. Nisam pricao ni o njima, oni lakse prestanu. Vidjao sam glupane koji se zalete uvereni u sebe da ce zajebati sistem programiran da kazinu donese profit. Ni o njima nisam pricao. I oni lakse prestanu. Pricao sam o patoloskim slucajevima, kompulsivnim kockarima, koji se lose nose sa stresom, dosadom, neispunjenim zeljama, koji ne mogu da se pomire sa nesavrsenom verzijom sebe, i koji ne veruju u sebe. Oni koji upropaste sebe i sve oko sebe, pani dalje kockaju da bi se osecali bolje. Rekonstruisali srecne velike dobitke, jer sve ih pamtr do detalja, a gubitke potisnu. Iz sopstvene vizure... Neskromnk od mene da se ne svrstam u pretposlednju grupu xd

Cesto se pitam kako sam tako destabilizovao dopaminsku proizvodnju. Instaliram FM (recima se ne moze opisati ljubav prema toj igrici koju sam oduvek osecao), ni da me dirne, kamoli zadrzi i zainteresuje. Krenem u teretanu, u dve iteracije, postanem depresivan. Udomim si macku, cale ne prestaje da zakera zbog dlaka. Ocu da se iselim, onda se setim da sam svorc, tj u dugovima do guse. Probam da se okupam hladnom vodom, ostane mi samo trauma od smrzavanja nakon dodira sa jednom kapljicom takve vode. Sednem za slot masinu, poletim do meseca i nazad. Da, cesto pomislim da bi to pomoglo. No, otac mi je alkoholicar. Drugove nemam. S druge strane, najcesce ni ne zelim. Stvarno je za odrzavanje prijateljstva potrebno previse truda za moje energetske kapacitete, i volju za kompromisima. Neka hvala. Uostalom, svi moji hobiji, kakvi su takvi su, su solitarni. Mozda da imam partnerku, pa mi vetar u ledja da neka ideja da gradimo nesto zajedno i da zbog nje budem najbolja verzija sebe, ali zena kao partnerka je nesto nedohvatljivo, tkd ce iza toga ostati jedno veliko mozda xD Istina je da vidam rane ovih dana, ali junacke nikako. Taj pridev ne ide uz mene, nikako. Preanksiozan sam ovih dana da bih pisao na forumu. Citam, ali mi neki strah, trema, sta li je, ne da da pisem. Kao sto rekoh, dinamika je ista kao kod drugih ovisnosti. Jurnjava za dopaminskom nagradom. Pocne kao dobra zabava, po koji dobitak, i ni ne primetis da te je ovisnost obuhvatila kao hobotnica. Uronis u poricanje, laganje (kako drugih, tako i sebe), iako u dubini duse znas da ne zelis da prestanes i planiras novu kockarsku avanturu kad god imas kesha. Polako gubis prijatelje, porodicu, poverenje drugih, gubis i moralne vrednosti i standarde kojih si se drzao. Izgubis empatiju, emocije. Zapravo, senzitizovan si samo kad kockas. Tada svi problemi nestanu. Doduse, ta avantura ti najcesce nabaci dodatnih 100, jer uvek izgubis. Ako si kompulsivni kockar, uvek gubis. Kompulsija je znamo sta, bolest, prisilne misli, iracionalna naredjenja koje ne mozes da kontrolises. Kockanje ide ruku pod ruku sa depresijom (i poremecajima licnosti sa simptomima koji ukljucuju intenzivnu samokriticnost i manjak/nepostojanje samopouzdanja - narcisiodni (onu frazilnu fasadu samouverenja koju grade ne racunam), granicni, izbegavajuci, itd..). Najcesce ti oduzme i poslednji bit vere u sebe i samopouzdanja, i jedini momenti srece su dok se okrece slot, valda verujes da si (potencijalni) dobitnik. Naravno, kad ovisnost metastazira, kao sto rekoh malopre, uvek gubis na kraju, ali i ti temporarni dobici su dovoljni da se osecas kao da si na vrhu sveta, privremeno jelte. Kako si na kraju sve izgubio, ponovo, n-ti put, uvalio sebe u nove probleme, osetis neopisivu kolicinu besa, samomrznje i samokrivnje. Osecaj bezvrednosti, pa i osecaj da si idiot, glup, tard. Taj bol i frustraciju mozes da otupis novom kockarskom avanturom uz ideju koja se uvek nalazi na rubu mozga da ces mozda bas sada biti dobitnik i resiti probleme (ili bar deo njih). Beskrajna spirala samounistenja. Neizostavna su razmisljanja o suicidu. Bukv moras opet da igras da bi se osecao bolje. I zaista pomogne, opet kazem, privremeno. Prvo se osecas kao "neko", a onda kao "niko" xD Vecina (kompulsivnih) kockara ne zeli da kocka, ali ipak ne moze da se otrgne, i i te kako osecaju krivicu zbog toga. Osecas se bespomocno, ali odbijas da potrazis pomoc. Zvuci nelogicno, ali poznato je da logika prestaje tamo gde ovisnost pocinje. To je vise od navike, kao rutina. Verujem da je takva adikcija samo manifestacija neceg trulog u dubini duse. Kockari generalno ne umeju da invertuju adikciju, sagledaju sebe iz drugog ugla i nauce da vole sebe. Kako bez spoljne validacije? Nemoguca misija. A i to je kratkog daha kada se desi, jer samopouzdanje i vera u sebe nije stecena kroz proces introspekcije i sazrevanja, upoznavanja sebe, pa zato i jeste tako efemerno. Nije cudo sto su kockari ovisnici s najvecom stopom recidiva xD Eto, sori ako sam zvucao inkoherentno.

Ma isti kurac kao i druge ovisnosti. Isti uzroci, ista dinamika. Moje sanduce ti je otvoreno ako si u potrazi za odgovorima, ali dodji sa spiskom pitanja na osnovu kojih bi mogla izvesti induktivni zakljucak, jer bi meni bilo tesko objasniti iracionalno, a i ne obecavam da cu uvek odgovoriti. Nekad sam previshe anksiozan za bilo kakav razgovor, ili jednostavno ne zelim da pricam sa bilo kim kome trebam zbog ovoga ili onoga xD Ali uslisicu ti zelju. Ispisacu svoje iskustvo kroz introspektivni pogled veceras/sutra uvece kroz jedno dve hiljade reci. Sad sam na poslu pa nmg da kuckam duge upise, a kod kuce imam goste, pa nznm bash hocu li imati vremena za forum.

Pa nema razloga ni za jedno ni za drugo 😮

Slot masina, bukvalno. Svaki put je to. Ne trosim pare na te nepotrebstine koje si navela, niti mogu da si priustim to. Zapravo, jedan "svoj" dinar nisam imao vec godinama unazad, samo pozajmljeno povremeno, a kad trosim, to je samo slot i slatkisi/slanisi ako li dzep nije potpuno prazan da si ulepsam gledanje filma ili obicno surfovanje po netu kasno u noc dok jer mi pomazu u potiskivanju stresa. Ova kupovina patika je anomalija.

Jutros gledam katalog, pikirao patike, ali u celom NS za taj model samo u Planeti ima moj broj od svih prodavnica sportske opreme. Planeta je i jedina u kojoj nema popusta na te patike, pa se odlucim da porucim u Djaku, isti model, za 3000d jeftiniju cenu. 3000d je valda usteda vredna cekanja od dva-tri dana. Mozda pola sata kasnije, popustim u svom neizdrzu da zavrtim neki slot, izadjem na pauzu, do najblizeg Maksbeta i spizdim 65 000 din. Volim te momente kad u meni preovlada razum, i obuzdam iracionalnu potrosnju, kao kad udjem u radnju po nesto slatko, pa kupim Kidy umesto Bounty, jer je 30d jeftiniji, iako Bounty volim mnogostruko vise (desilo se 1000 puta), pa se poserem po sebi dva minuta kasnije, jer svi koji su me iole zapamtili ovde, znaju koliko sam puta slicno uradio, i koliko dugujem zbog toga. Nekad se samo nasmejem.

Uh, rasplakala si me. Bas los dan za kishu 🎻

^^Mnogo toga, ali prevashodno prokreacija kroz brak u kojem se pridrzavaju historijski normalizovanih rodnih uloga Barem za konzervativce, u koje ubrajam Vensa. Neki neoliberali mozda drugacije dojme xd

DobroTM

Odbaci postmodernizam, prihvati i prigrli tradicionalnu maskularnost. We're all gonna make it brahs!

S obzirom da drugo obrazlozenje nije dato, Gazda je izgleda banovan samo zbog najblaze moguce kritike moderatorskog tima na 30 dana (ako se uopste moze iskategorisati kao kritika). Ovo je smehotresno. Kakve "posebne male pahuljice". Tetosili jedne druge dok su plakali citajuci taj besramni upis, pa kad su stale suze, prepustili najcvrscem i najhrabrijem da objavi kaznu, haha.

Videh na 9agu. Brt, koliko moras mrzeti zenu da bi joj to uradio, tj radio 10 godina... Uhvacen u supermarketu kada je krisom pokusao da uhvati kamerom detalje ispod suknje jedne devojke, pa je pretresom telefona pronadjen kompromitujuci materijal.

A lookism je ziv i zdrav, i nije pojava samo na dating marketu, ali da, video je vrv uradak nekog frustriranog truecel-a koji mu daje na vaznosti vise nego sto zavredjuje. Svakako mi je bilo zanimljivo da cujem rez. ovih istrazivanja, kako je taj deo selekcije priroda kompenzovala sve vecom deanimalizacijom ljudi xD Setih se drugara iz osnovne. Bas je rano procvetao fizicki, privlacio paznju cak i starijih devojaka, a i sa jednakim uspehom redjao keceve u skoli. Nastavnica me je zamolila da poradim s njim iz nekoliko predmeta, ne zato sto sam bio neki math prodigy (msm, bio sam medju boljim, ali daleko od najboljih u razredu), nego zato sto je znala da smo bliski, lokacijski i sa treninga kosarke. Koliko je samo brzo pohvatao i ukapirao u nekoliko individualnih treninga koje sam odrzao sa njim. Jedan vrlo respektabilan intelekt se krio iza spoljasnjosti ChadThundercock-a, a i ostao sakriven posle osnovne skole : ( Jedna od vecih obmana ovog doba fitnes fasizma. U najboljem slucaju ne pomaze. Ja sam u dve iteracije u trajanju od par meseci isao redovno, i cini mi se da mi se mentalno stanje pogorsavalo za to vreme. Nikad vise! Imam mnogo precih problema u zivotu od telesne zapustenosti, veruj mi. Zavrsiti u zatvoru zbog brda razbojnistava valda nije bilo dovoljno da izgubi na atraktivnosti xD One Meeks a day, keeps the bluepillers away.

To su i najsiromasniji delovi Nemacke, najslabije industrijalizovani. Nije prisustvo/blizina migranata, i njihov brojni rast, to sto isticu kao (glavni) problem, vec ekonomsko zanemarivanje. Ogromne cifre se trose na obskrbljivanje i udomljavanje migranata, koji cesto ne doprinose razvoju, i nikada ne vrate ulozeno, niti se integrisu, niti dolaze iz podrucja zahvacenih ratom. Gotovo da drzava favorizuje ilegalne migrante u ime nekakve solidarnosti i korektnosti, na ustrb svojih gradjana.

Pa demsi ni nemaju neku (spoljnopoliticku) platformu. Citava kampanja se svodi na TrUmP bAd. E, da i RuSsIa BaD, vraceni na fabricka podesavanja u odsustvu boljih ideja. 2016-a je, runda broj dva xD Uzasan rad nogu, moras priznati. Mada svaka mu cast za stav, jer i pored svesnosti svojih (plesnih) nesavrsenosti, izasao je i zadjuskao pred ogromnim brojem ljudi, nekoliko puta. Voleo bih da imam takvu hrabrost. Uostalom, jednom davno na 9gagu, bas davno ali mi se urezalo u secanje, procitao sam jednu mudrost koja kaze "she doesn't care if you know how to dance. She cares if you will dance". Mozda je i tacno.

Pa toe tradicionalisticki pogled, jer sveta tajna braka je neraskidiva, zajednica muskarca i zene koji ce kroz ljubav odrzavati svog brak, a ne da bude ekonomska zajednica sa jasno podeljenim ulogama i zaduzenjima xD, vec kroz ljubav bla bla bla...

Ni reci o Q&A sastanku odrzanom u Ljuboviji koji je trajao 10h. Nije valda da je svaka prisutna osoba bila tu strogo dirigovanom selekcijom ljudi, sa sve skriptiranim pitanjima.

^ kako rece Dominik Tarcinski u jednoj studijskoj emisiji suocen sa liberalnom voditeljkom i jos liberalnijom goscom, kad je priupitan gde mu je ljudskost kad moze da se hvali time sto Poljska nije primilia nijednog (ilegalnog) migranta: "pa dobro, primite ih! Primite ih sve...i platite i obskrbite ih sve." xd